Dokumentarne emisije o arhitekturi u udarnim terminima, organizovana komora arhitekata ali i prisustvo konkursa kao i duplo većeg BDP-a, samo su neki od razloga zašto se kod komšija rađa bolja arhitektura, smatra arhitekta Vladimir Đorić iz iz studija Zabriskie.
Poslednjih nekoliko godina Vladimir Đorić iz studija Zabriskie intenzivno se bavi analizom i promišljanjem u cilju stvaranja boljih uslova poslovanja i afirmacije položaja arhitekture u našem društvu. Kroz iskustvo razvoja sopstvenog biznisa u domenu arhitekture i investicija u stanogradnju, stekao je prilično dobar uvid u stanje na našem tržištu, sve izazove sa kojima se suočavaju akteri ali i o opštoj percepciji arhitekture u širem društvenom kontekstu.
Arhitektura na nacionalnom servisu
„Da bi u širim slojevima društva došlo do promene svesti o značaju arhitekture i urbanizma na neposredno okruženje i kvalitet života neophodno je imati mas medije u funkciji promocije. Nema prirodnijeg saveznika od nacionalne medijske kuće.“ – piše Đorić u svojoj objavi na LinkedInu.
Nekada su klinci u okviru školskog programa svoj prvi susret sa arhitekturom imali upravo na nacionalnoj televiziji poput emisije Antalogija kuća prof. Ranka Radovića na tadašnjoj Televiziji Beograd. Danas nam je nezamislivo da bi u dogledno vreme mogli da očekujemo neku produkciju na temu arhitekture na RTS-u.
S druge strane, HRT je prošlog leta lansirao u udarnom terminu (nedelja od 20.00h) dokumentarnu seriju „Točka na A“, u kojoj obrađuje temu savremene hrvatske arhitekture kroz prikaze radova nominovanih za godišnje nagrade Udruženja hrvatskih arhitekata. U 12 epizoda sa ozbiljnom produkcijom, namenski rađenim animacijama, sjajnom grafikom, snimcima iz vazduha, kroz formu kratkih intervjua sa autorima na pitak i dovoljno komercijalan način se plasiraju vrednosti savremene arhitekture. „Ova TV emisija je zapravo samo primer kako se društvo može odnositi prema arhitekturi u najširem kontekstu.“ – piše Vladimir Đorić.
Komora arhitekata
Shodno dobrim praksama evropskih zemalja Hrvatska je još 2009. godine formalno razdvojila inženjersku komoru i formirala nezavisnu Komoru arhitekata. U Srbiji je 2017. u okviru UAS-a napravljena odlična inicijativa za regulisanje profesije arhitekata i formiranje nezavisne Komore arhitekata Srbije u skladu sa direktivama EU. Nažalost ostala je bez ikakvog uticaja po zakonski okvir u kojem funkcionišemo.
„Inženjerska Komora Srbije, budući da okuplja najširi spektar inženjerskih struka po prirodi nema potencijal ni kapacitet za fokusirano bavljenje pitanjima unapređenja i vrednovanja arhitektonske struke.“ – piše arhitekta Đorić.
Snaga ORIS-a
„Kada bi nekome iz razvijenih zemalja sveta rekli da u našem regionu sa uspehom preko 20 godine posluje privatna firma koja se bavi promovisanjem arhitekture, dizajna, kulture, vizuelnih umetnosti nisam siguran da ne bi zavrteli glavom.“ – piše Đorić.
Časopis Oris mesečnik za arhitekturu i kulturu, izlazi kao dvojezično izdanje, na hrvatskom i engleskom jeziku, sa podjednakom zastupljenošću prikaza regionalnih i internacionalnih radova istražuje odnose između lokalnih i stranih praksi.
„Voleo bih da me neko demantuje ali za sve ove godine koliko pratim i časopis i konferenciju još uvek nije prikazan niti jedan projekat iz Srbije a predavanje nije održao niti jedan autor iz Srbije. Zašto je to tako, bojim se da je odgovor u kvalitetu, poziciji i recepciji arhitektonske produkcije kod nas… Ovo je nešto o čemu kao struka treba da se zapitamo.“ – konstatuje Vladimir Đorić.
Lako je kada imate more?
„Bilo bi pojednostavljeno i jeftino reći da je lako kolegama koje projektuju objekte na moru. Što se ove teme tiče mišljenja sam da u domenu porodičnih kuća za odmor nema velike razlike u temi ili lokaciji Zlatibora i Kopaonika, Šolte ili Paga…“ – kaže Đorić i dodaje da je more ipak tj. posebna vrsta mas turizma koja je poslednjih godina iznedrila nekoliko sjajnih primera turističke infrastrukture – hotela, marina, javnih prostora…
„Primeri iz Crne Gore ili Istre u domenu razvoja novih turističkih kapaciteta ACI marina, hotela, šetališta i slično govore nam da se Crna Gora nije baš proslavila u tom polju i tu najmanje mislim na arhitekte više na investitore i konsultante koji su davali opšti pečat.“ – konstatuje Đorić.
A gde su nama konkursi?
Praksa koja je sve prisutnija a koja kod nas skoro da nije zabeležena je instrument konkursa privatnih investitora. Na zvaničnoj strani Komore arhitekata u toku prošle godine je realizovano oko 20 konkursa od kojih je polovina bilo za privatne investitore.
Naravno ne treba zaboraviti da je Hrvatska članica EU. Refleksije ove činjenice na oblast arhitekture se mogu prepoznati u zakonodavnoj sferi u smislu preuzimanja i implementacije standarda i pravilnika o radu sa jedne strane ali ono što je još zanimljivije i u direktnoj finansijskoj pomoći preko EU strukturnih fondova.
„Istražujući poslovanje arhitektonskih firmi iz Hrvatske primetio sam da skoro da nije bilo ozbiljnijeg biroa u Hrvatskoj koji nije dobio bespovratna sredstva za bazične elemente poslovanja (opremanje prostora, nabavka računara i opreme, implementacija softverskih rešenja…) i to u iznosu od po 40.000 evra.“ – konstatuje arhitekta Đorić.
Duplo jača ekonomija
Čuveni BDP po glavi stanovnika je neki najopštiji parametar za globalnu sliku ekonomije neke države, a on je takav da je 2018. godini u Srbiji iznosio oko 7.200$ a u Hrvatskoj 13.500$. Parametri prosečne plate iznose oko 470€ u Srbiji naspram 870€ u Hrvatskoj.
„U nekom najopštijem laičkom smislu moglo bi se reći da Hrvatska ima skoro duplo jaču ekonomiju, pa s tim u vezi i veću snagu privrede i više posla i prilika za arhitekte.“ – zaključuje arhitekta Vladimir Đorić iz iz studija Zabriskie čiji ceo tekst možete pročitati na LinkedInu.
Kad ste već ovde…