Drvena konstrukcija na Telepu će omogućiti i kreiranje prostora za plivanje i vaterpolo.

Novosadski Dunavac mogao bi da dobije interesantan pontonski paviljon po projektu arhitekte Tijane Miljić koja je element vode prepoznala kao dominantan na ovoj lokaciji.

Kako Dunav menja vodostaj, i nasip kao takav nameće ograničenja u gradnji. Ideja je da se konstrukcija napravi na vodi i takvim položajem omogući i da sam paviljon radi s lokacijom, odnosno, prati spuštanje i podizanje vode i tako bude funkcionalan bez obzira na vodostaj reke.

Bina bi omogućila gledanje filmova

Konstrukcija je pontonska i na nju se nadovezuje konstrukcija tribina od drvene građe.

Jedna od glavnih prednosti lokacije jeste njena divljina pa je i ideja bila da se malom intervencijom omogući ljudima prilaz reci i u isto vreme da se zadrži sva njena prirodnost i bogatstvo tekstura.

Drveni paviljon se sastoji od dvostrano orijentisanih tribina, prostora za binu i prikazivanje filmova, kao i poluograđen prostor za plivanje i vaterpolo.

Drveni paviljon radio bi zajedno sa vodostajem Dunava

Stazama po paviljona

Konstrukcija je pontonska i na nju se nadovezuje konstrukcija tribina od drvene građe. Prilazni deo se sastoji od staze koja ima prošireni deo na kopnu za sedenje u okviru koga se nalazi indirektno osvetljenje, kao i urbanog mobilijara u vidu dvostruko orijentisanih klupa.

Prikazano rešenje bi aktiviralo ovaj deo Telepa, kao i sam Dunavac. Ujedno bi izvelo Novosađane na reku i približilo ih prirodi i čarima druge najduže evropske reke.

Klupe bi omogućile odmor u prirodnom okruženju

Ovaj rad osvojio je prvu nagradu na konkursu Nova mesta za lokaciju Mesne zajednice Južni Telep, a koji je sprovelo Društvo arhitekata Novog Sada. Projekat Fondacije Novi Sad 2021 pokrenuo je proces uređenja malih javnih površina u mesnim zajednicama, a najavljen je kao prvi infrastrukturni projekat predviđen za realizaciju u sklopu Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2021. godine.

Crteži

Aksonometrija paviljona

Foto: DANS

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Kovilj dobija parking pijacu s prodajom iz gepeka automobila
• Drveni element vraća pešacima centar Sremske Kamenice
• Ovako će izgledati spomenik Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu

Projekat Beogondole predviđa 15 linija raspoređenih tako da delove Beograda spoje na najbrži mogući način.

Beograđani bi naredne godine konačno mogli da vide prve radove na gondoli koja bi trebalo da poveže Kalemegdan i park Ušće. Ovakvo prevozno sredstvo spojiće dve važne turističke destinacije u glavnom gradu Srbije i omogućiti, prvenstveno turistima, bolju vezu između dve savske obale, piše eKapija.

Da ova vrsta saobraćaja ima neuporedivo veći potencijal za Beograd, smatraju u Beogondoli. Oni, naime, predlažu gradnju sistema javnog prevoza gondolom koji bi imao 15 linija i povećao kapacitete za transport putnika u prestonici za čak 10 puta. Ideja deluje posebno interesantno danas, kada sveobuhvatni radovi na saobraćajnoj infrastrukturi stanovnicima Beograda i njegovim posetiocima stvaraju velike probleme.

Od Kaluđerice do Vuka za 22 minuta

Prva faza projekta bila bi gradnja promotivne linije od naselja Borča do Bloka 45 preko Tašmajdana.

U Beogondoli procenjuju da bi čitav sistem mogao da bude izgrađen u roku od 2-3 godine od trenutka dobijanja svih potrebnih dozvola, a ukupnu vrednost investicije procenjuju na oko 500 miliona evra.

Cene kao u Bus Plus sistemu

Kada je o pouzdanosti ovog vida prevoza reč, u ovoj kompaniji kažu da ih od početka u projektu prati austrijski Doppelmayr koji je već gradio gondole u 30 gradova i zemalja širom sveta i koji je “spreman da Srbiji i Beogradu ponudi najbolje uslove za gradnju javnog prevoza gondolama”.

Jedan od važnih aspekata ocene isplativosti izgradnje ove vrste prevoza biće cena karte, a u Beogondoli uveravaju da će koštati isto kao i sadašnji prevoz, te da bi trebalo da bude sastavni deo Bus Plus sistema.

Linije Beogondole

Projekat Beogondole predviđa 15 linija raspoređenih tako da delove Beograda spoje na najbrži mogući način.

Prva faza projekta bila bi gradnja promotivne linije od naselja Borča do Bloka 45 preko Tašmajdana, koji bi bio malo čvorište. Gradnja bi bila gotova za najkasnije godinu dana od trenutka dobijanja dozvole i poslužila bi i kao svojevrsni test kapaciteta i održivosti projekta.

Linija 1

Dr.Ivana Ribara – Nehruova – Gandijeva – Omladinskih brigada – Ada Ciganlija – Sajam – Kliničko-bolnički centar – Slavija – Tašmajdan – Bogoslovija
Vreme putovanja: Blok 70 – Ada Ciganlija – Sajam 10 minuta i 45 sekundi

Linija 4

Opština Novi Beograd – Blok 30 – TC Ušće– Beograd na vodi – Terazije
Vreme putovanja: 11 minuta i 45 sekundi

Linija 5

Borča greda – Borča – Kotež – Krnjača – Viline vode – SUP Beograd – Tašmajdan
Vreme putovanja: 24 minuta i 50 sekundi

Linija 8

Kaluđerica – Mali Mokri Lug – Konjarnik – Obilić – Čubura – Vukov spomenik
Vreme putovanja: 21 minuta i 40 sekundi

Foto: Beogondola

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Liftovi koji se kreću horizontalno postaju realnost
• Ovi vakuumski liftovi štede prostor u kući
• Do čuvenog holivudskog znaka uskoro novim prevoznim sredstvom

Pokucajte na prozor sajta gradjevinskedozvole.rs koji radi 24 časa dnevno, poručuju iz USAID-a.

“Jedino što vam treba za gradnju jeste građevinski materijal, a sve što treba podmazati jeste alat!” – poručuje se iz promotivnog spota koji ima za cilj da se široj javnosti, privredi i građanima predstave rezultati najveće reforme u Srbiji sprovedene u proteklih 10 godina. Spot možete pogledati ovde:

Jedino što vam treba za gradnju jeste građevinski materijal, a sve što treba podmazati jeste alat!

Reforma izdavanja građevinskih dozvola kroz novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji je usvojen u decembru 2014. godine, pojednostavila je administrativne procedure, skratila vreme potrebno za dobijanje građevinskih dozvola i smanjila troškove investitorima, što je omogućilo da Srbija u ovom segmentu za samo dve godine napreduje za čak 150 pozicija, i u 2017. godine zauzme visoko 36. mesto na Doing Business listi Svetske banke.

Projekat za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP) podržao je Vladu Republike Srbije u sprovođenju ove reforme usmerene ka unapređenju poslovnog ambijenta i povećanju konkurentnosti domaće privrede.

Kako do građevinske dozvole? Pogledajte ovde.

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• CEOP: Prvih šest meseci
• Sklopiva kuća iz Hrvatske za koju vam ne treba građevinska dozvola
• Švedska: Za kuću visine do 4 metra i površine do 25 kvadrata ne treba dozvola

Vreme će pokazati da li su nove vrednosti doprinele arhitekturi ovog objekta ali je više nego jasno da je zgradi muzeja posle pola veka postojanja udahnut nov život.

Posle desetogodišnje pauze, Muzej savremene umetnosti, delo našeg arhitektonskog tandema Ivana Antića (1923–2005) i Ivanke Raspopović (1930–2015), projektovano i građeno u periodu od 1960. do 1965. godine, konačno je otvoren za širu javnost 20. oktobra 2017. godine u 10 časova sa izložbom Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti (autor koncepcije izložbe: Dejan Sretenović; kustosi izložbe: Dejan Sretenović, Mišela Blanuša i Zoran Erić), koji su posetioci mogli da pogledaju u bilo koje doba dana i noći prvih sedam dana, odnosno prvih 168 sati rada Muzeja.

Sedmoslojne staklene površine plavičaste boje čine zgradu Muzeja dosta interaktivnijom i dinamičnijom u slobodnom prostoru.

Svečano otvaranje Muzeja obeležila je nesvakidašnja situacija – veliki red ljudi pred glavnim ulazom, koji su strpljivo čekali da posle čitave decenije ponovo zakorače u izložbene prostore ove naše prestižne kulturne institucije.

Na glavnom ulazu, odmah nakon stroge i detaljne kontrole, uobičajene više za međunarodne letove na aerodromima, a najverovatnije zbog najavljenog dolaska visokih državnih zvaničnika, zaposleni iz Muzeja dočekivali su posetioce veoma srdačno. A kako i ne bi, kada su se posle punih deset godina vratili u svoju matičnu kuću, namenski projektovanu muzejsku zgradu za savremenu umetnost.

Kristalna fasada

U toku rekonstrukcije zgrade Muzeja bilo je dosta skeptičnosti oko upotrebe novih sedmoslojnih staklenih površina, koje su bile, istini za volju, dosta tamnije od izvornih. Međutim, kako je rekonstrukcija odmicala i bližio se dan ponovnog otvaranja Muzeja, skepticizam, opravdan brojnim strepnjama da muzejska zgrada može poprimiti naličje tržnog centra, lagano je iščezavao i danas se može slobodno reći da je ipak ovakvim odabirom staklenih površina postignuta nova vrednost. Trebalo bi posebno naglasiti da je za to najviše zaslužna odluka Ivanke Raspopović pre nekoliko godina, a kojom je ovom vrednom objektu posleratnog modernističkog nasleđa udahnut nov život posle pola veka postojanja.

Nova vrednost ogleda se u promenljivosti nijanse plave boje u zavisnosti od doba dana i vremenskih prilika, što zgradu Muzeja čini dosta interaktivnijom i dinamičnijom u slobodnom prostoru, dok refleksija daje mogućnost doživljaja bližeg konteksta i dijaloga sa zelenilom i susednom kulom Poslovnog centra Ušće.

Vazdušasti enterijer

Nesumnjivo prvi utisak muzejske zgrade ostavlja i enterijer na svih pet nivoa, koji je bitno promenjen u odnosu na izvorno rešenje arhitektonskog tandema Antić–Raspopović iz šezdesetih godina prošlog veka. Poseban utisak ostavlja prostor biblioteke koji je diferenciran pomoću staklene pregrade od ostatka izložbenog prostora u prizemlju, inače smešten između dva nivoa na različitim visinama sa veoma jasnim prodorom prema prvom nivou s jedne strane, i ostalog izložbenog prostora u prizemlju, s druge strane. Efekat ovog vazdušastog prostora dodatno pojačava odraz zelenkastih tonova noseće konstrukcije. U drugom delu prizemlja, bliže samom glavnom ulazu, predviđen je prostor za decu, što svakako predstavlja novu vrednost koncepta unutrašnje prostorne organizacije.

Poseban utisak ostavlja prostor biblioteke koji je diferenciran pomoću staklene pregrade od ostatka izložbenog prostora u prizemlju.

Nekadašnji trougaoni prostori salona za odmor (ukupno dva) sa panoramskim pogledom prema Novom Beogradu (tada prema izgrađenom Bloku 21, Saveznom izvršnom veću i kuli Centralnog komiteta SKJ) i čuvenim, takozvanim, MSU foteljama (danas se nalaze u sali Miodrag B. Protić u prizemlju) sačuvali su svoju prostornu fizionomiju, ali sa delimično promenjenim namenama – niži je postao mesto za čitanje literature koju objavljuje i izdaje Muzej, dok je viši u okviru tematske postavke dobio namenu izložbenog prostora sa visećom skulpturom (Hipičigra, Tomislav Kauzlarić, 1967).

Park umetnosti u betonu

Današnjoj javnosti je gotovo nepoznato da se Muzej nalazi u Parku umetnosti, koji je nedavnim novim planom uređenja ovog prostora podeljen na tri nove zone – vode, umetnosti i nauke. Poslednjih dana pred svečano otvaranje Muzeja završene su nove pristupne staze sa novim urbanim mobilijarom i rasvetom.

Međutim, glavna zamerka novog parternog uređenja ogleda se u preteranom korišćenju betona kao podloge glavne staze, što je, najverovatnije, posledica nedostatka finansijskih sredstava za kvalitetniju, humaniju i bolju podlogu (kako je predložio inače danski arhitekta Jan Gel), iako se na pojedinim pravcima pojavljuju staze sa rizlom i tartanom.

Takva konstelacija neminovno će u nekoj skorijoj budućnosti uticati na potrebu sadnje novih sadnica, koje će istovremeno ublažiti novu mikroklimu u ovom delu parka za vreme toplih, letnjih dana, ali i dodatno naglasiti novoupostavljenu osu Muzej Savremene umetnosti – Poslovni centar Ušće.

Test vremena

Iako je bilo dosta kritika od strane posetilaca prvih dana po otvaranju Muzeja, nekih sasvim opravdanih, ali i nekih neopravdanih, ovaj složen i specifičan projektni zadatak, praćen prekratkim rokovima, dosta je uspešno realizovan za naše prilike. Isto tako, ovaj poduhvat predstavlja jednu od prvih rekonstrukcija objekata našeg posleratnog modernističkog nasleđa (pre nekoliko godina završena je rekonstrukcija hotela Metropol).

Međutim, za neku objektivniju i podrobniju kritiku i ocenu vrednosti ovog poduhvata neophodna je određena vremenska distanca. Zato se sada može govoriti isključivo o prvim utiscima, a vreme će pokazati da li su uočene nove vrednosti doprinele arhitekturi ovog objekta.

Tekst i fotografije: Goran V. Anđelković

Pogledajte celu fotogaleriju:

Kada ste već tu, pročitajte i ovo:

• SIV: Mesto gde su se sreli Nikezić i Milunović
• Voda kao glavni eksponat u novom parku Ušće
• Kako je neizgrađeni muzej ovekovečen u filmu Blade Runner 2049

Plactonics Ark će biti štampač koji će skratiti vreme pripreme za štampu s nekoliko sati na nekoliko minuta.

Potrošili ste pola dana na kalibraciju mlaznice štampača ili na pripremu fajla samo zato da biste na kraju saznali da imate zid kojem niste zadali debljinu? Onda je za vas neki drugi model 3D štampača, a ovaj može biti pravi izbor.

Naime, Platonics Ark je 3D štampač koji se trenutno razvija u Helsinkiju s idejom da se uklone sva neophodna podešavanja i komplikovane tehničke procedure koje korisnici moraju da prođu pre nego što bi odštampali ono što žele.

Pogledajte kako radi ovaj 3D štampač:

Štampač ima funkciju samočišćenja i samokalibracije, a njegov modularni dizajn oslobađa korisnike od komplikovanog održavanja.

Plactonics Ark će navodno biti štampač koji će skratiti vreme pripreme za štampu s nekoliko sati na nekoliko minuta. Štampač ima funkciju samočišćenja i samokalibracije, a njegov modularni dizajn oslobađa korisnike od komplikovanog održavanja.

Prema rečima proizvođača, od CAD-a do fajla spremnog za štampu u STL formatu potrebno je svega 4 koraka zahvaljujući njihovom softveru koji je kompatibilan s programima kao što su Archicad, Revit, Rhino, Vectorworks i Sketchup.

Drvo, bakar, bronza…

Takođe, ovaj 3D štampač ima još jednu veliku prednost u odnosu na konkurenciju. Naime, osim s konvencionalnim mat i transparentnim materijalima, ovaj štampač može da radi i s drvetom, terakotom, glinom, granitom, bakrom i bronzom.

A cena?

Plactonics Ark se može poručiti s platforme Indigogo gde se trenutno odvija kampanja za finansiranje. Početna cena mu je 2.095 evra, a prvi primerci počeće da stižu u aprilu 2018. godine.

Foto: Platonics

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Prvi na svetu prednapregnuti betonski most nastao 3D štampom
• CNC mašina koja košta samo 450 evra?
• Napravite strukturu od plastičnih boca i 3D štampanih čvorova koristeći SketchUp

Umetnici su tu da stvaraju, kritičari da valorizuju, a šira javnost da se buni i podsmeva. I tako sve dok sud o nekom delu ne izrekne i sama istorija, kaže istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Poslednjih nedelju dana beogradsku javnost obeležila je savremena umetnost. Najpre je konačno otvoren Muzej savremene umetnosti na Novom Beogradu, jedan poseban mikro svet umetničkih dela „privremeno“ zatvoren pre više od jedne decenije. Zatim je svetlost dana ugledalo idejno rešenje za spomenik Zoranu Đinđiću, umetničko delo smešteno u savremeno makro okruženje naše društveno-političke realnosti. Oba događaja su izazvala burne reakcije.

Podele oko postavke

Otvaranje muzeja je široko pozdravljeno, kako od kolega istoričara umetnosti i umetnika, tako i od strane mnogobrojne kulturno-umetničke publike. Posetilaca je bilo najviše iz Beograda, ali su u čast ovog svečanog trenutka došli i iz drugih gradova poput Novog Sada, Niša, Pančeva, Subotice, Kragujevca, kao i jako puno stranaca koji su se zadesili u Srbiji. Svi su došli da vide kako će u novom sjaju zasijati biser posleratne moderne arhitekture, arhitekata profesora Ivana Antića i Ivanke Raspopović, ali i novu postavku umetničkih dela. Već sedam dana, 24 časa, muzej je radio bez prestanka, a dnevno ga je obišlo na hiljade ljudi. Rekonstruisana zgrada je plenila pažnjom, kako u eksterijeru tako i u enterijeru, a publika je imala samo reči hvale. Što se tiče stalne postavke, utisci su podeljeni.

Publika je imala samo reči hvale za zgradu MSU. Što se tiče stalne postavke, utisci su podeljeni.

Da nisu zastupljena dela nastala u poslednjih 10-20 godina, muzej bi mogao biti preimenovan u Muzej moderne umetnosti.

Najviše zamerki je otišlo na odabir novih dela, kojima je u nekim slučajevima posvećeno više pažnje nego nekim klasicima predratne ili posleratne moderne. Ali u tome i leži problem, ali i odgovor. Kada je 1965. godine dovršeno maestralno petospratno zdanje, muzej je ugostio slikarska i skulpturalna dela jugoslovenskih predratnih i posleratnih umetnika, koja su u to vreme bila u najvećoj meri savremena. Vremenom, kolekcija je uvećavana delima koja su kasnije nastajala, pa se došlo do brojke od preko 8.000 predmeta. Međutim, dela koja su stara 40 i više godina, a kojih ima možda najviše, više se ne mogu smatrati savremenim. U tome leži razlog odabira nove postavke, u kojoj su prirodno morala biti zastupljena dela nastala u poslednjih 10-20 godina, inače bi naziv muzeja mogao biti preimenovan u Muzej moderne umetnosti.

Rešenja za naše ili neke buduće generacije leži upravo u arhitekturi. Kada su autori Antić i Raspopović osmislili koncept zgrade, razmišljali su o održivosti same muzejske institucije i njenoj potrebi da znatno brže uvećava kolekcijski fundus, pa su joj podarili zgradu koja modularno može da uvećava svoju površinu, multipliciranjem identičnih kubičnih formi. Možda je najbolje da za sada uživamo u postojećoj zgradi, čije proširenje će sačekati neka srećnija vremena.

Prekinuta strela

Kada je raspisan javni konkurs za spomenik premijeru Zoranu Đinđiću, umetnici (kako skulptori tako i arhitekte) su videli priliku da se prikažu savremene ideje u prostorno-skulptoralnom oblikovanju. Ovo je bila i prilika da se pojavi neko delo koje odstupa od realizma, često viđanog u poslednjih nekoliko godina. Međutim, pokazalo se da to možda nije bila najbolja ideja.

Na konkursu pobeđuje avangardno rešenje skulptora profesora Mrđana Bajića i dramaturškinje Biljane Srbljanović, u obliku prekinute strele koja odašilje glasovne poruke premijera Đinđića. U nebo uperena, naglašena strela simbolizuje životnu filozofiju pokojnog premijera, dok njen prekid simbolizuje njegov tragično prekinut život. Takođe, snaga ideje, oblikovane u vidu strele, ukazuje da je ona nastavljena i nakon Đinđićeve smrti, u radu drugih političara koji su krenuli njegovim stopama. Koji su to političari i u kojoj meri su nastavili njegovu ideju, ne bih detaljnije komentarisao. Rešenje je upečatljivo, sa svojim konstruktivističkim omažom, koji se provlači u svim Bajićevim delima i moglo bi na pravi način markirati plato ispred Filozofskog fakulteta. Naravno, ne misle svi baš tako.

Spomenik Zoranu Đinđiću

Srbljanovićka je navela da rasprava i napadi na ovo delo podsećaju na situaciju između dva rata kada je javnost oštro osuđivala Meštrovićevog Pobednika.

Kao između dva svetska rata, kada su u novinama Vreme izlazile rasprave arhitekata na temu okončanih konkursa i podeljenih nagrada, tako se i sada u medijima pojavljuju napadi na ovo delo, dok ga autori brane uz kontra argumente. Srbljanovićka je navela da ova rasprava i napadi podsećaju na situaciju između dva rata kada je javnost oštro osuđivala Meštrovićevog Pobednika. A kritičari nisu nimalo blagi u kritici, a veoma su maštoviti u poređenjima. Mnogi su u spomeniku videli ribarsku udicu ili erektivni falusoidni motiv, a neki su pronašli slične spomenike u svetu. Doduše, strela je jedan univerzalni motiv za koji je teško da bude jedinstven i da se namerno ili slučajno ponovi na nekoliko lokacija širom planete. Meni se lično spomenik kao takav dopao, ali priznajem, malo sam teže u njemu prepoznao Đinđićev lik. Možda zato što nisam imao potpun doživljaj sa zvučnim efektima…

Pokušao sam da pronađem neko slično likovno rešenje. Kada sam počeo da pretražujem internet, zaprepastio sam se koliko su spomenici posvećeni svetskim državnicima konzervativni, to jest, da ih prezentuju kroz razne oblike realizma, s manjim ili većim ekspresionističkim uplivom. Bilo da je u pitanju puna figura ili bista, lik mora biti prepoznatljiv. Osobena odeća, oružje ili štap, karakteristični motivi na licu, kao što su usta, nos, brada, brkovi, naočare ili frizura. Sve ono što će bez ikakvog dvoumljenja ukazati o kojoj istorijskoj ličnosti je reč.

Zatim sam istraživao državnike koji su ubijeni putem atentata. Aldo Moro, Džon Kenedi, Ernesto Če Gevara, svi su dobili klasične spomenike. Jedini tragično nastradali državnik koji je dobio atipičan spomenik jeste Ulof Palme. U pitanju je jednostavan, neobrađen kamen, sa političarevim potpisom na njemu. Da li se ovim želelo aludirati na jednostavnost i skromnost švedskog premijera ili su Šveđani želeli da na drugačiji način prezentuju lik i delo Palmea, nećemo sa sigurnošću znati.

Pioniri izraza

Možda su naši autori savremeni pioniri izraza, u kojem se lik i delo neke ličnosti prezentuju kroz apstraktne nefiguralne motive. Ili su možda ovim konceptom želeli da izbegnu izgradnju kulta ličnosti koju je pokojni premijer odlučno izbegavao. Naravno, tu je i nezaobilazni prostorno-vremenski faktor. Lokacija namenjena spomeniku je na platou ispred Filozofskog fakulteta, koji je završio i sam Đinđić, pa je nekako prirodno da umetnički izraz ima više filozofsku dimenziju, dok nam vreme u kojem spomenik nastaje ukazuje da moramo progresnivnije razmišljati i doživljavati neku pojavu savremenog društva.

Prekinuta strela

Uglavnom, savremena umetnost, bilo ona zarobljena unutar mikrosveta galerija i muzeja ili ona oslobođena u makrosvetu javnog prostora, odigrava svoju primarnu ulogu – da nas neprestano provocira. Umetnici su tu da stvaraju, kritičari da valorizuju, a šira javnost da se buni i podsmeva. I tako sve dok sud o nekom delu ne izrekne i sama istorija.

Foto: privatna arhiva

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

• Kristal na Ušću: Rekonstruisana zgrada Muzeja savremene umetnosti
• Ovako će izgledati spomenik Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu
• Konkurs za idejno rešenje balkanskog eko-centra na Zelenom vencu

Manifestacija će se održati od 18. do 25. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Sve smo bliži otvaranju trećeg po redu Balkanskog arhitektonskog bijenala, a kako saznajemo iz organizacionog tima, najverovatnije će zbog većeg interesovanja učesnika biti produženi rokovi za prijem naučnih radova i izložbenih projekata.

Ovogodišnja tema pod nazivom Balkan Patterns (autor teme komesar dr Tatjana Mrđenović) privukla je veliki broj učesnika iz celog regiona, a najavljuju se i predavanja po pozivu, kao i gostovanja arhitekata, urbanista i prostornih planera iz država izvan balkanskog regiona. Nakon teksta o naučnoj konferenciji, kao jednom od sastavnih segmenata i ovogodišnjeg BAB 2017, nešto ćemo više reći i o arhitektonskoj i dizajnerskoj izložbi.

Dr Tatjana Stratimirović, kurator izložbe

Kurator izložbe ovogodišnjeg BAB 2017 je arhitekta dr Tatjana Stratimirović, koja će zajedno sa svojim timom koji čine arhitekta Tijana Atanasijević (arhitektonska izložba) i dizajner Jelena Nikolić (dizajnerska izložba) prikazati neka od najvrednijih ostvarenja regionalne arhitekture i dizajna, ali ugostiti i projekte izvan regiona, čiji su autori poreklom sa ovih prostora.

Izložba će biti žirirana od strane internacionalnog tima arhitekata, što je ustaljeno kao praksa od prošlog BAB 2015. Isto se očekuje i od dizajnerske izložbe nameštaja i rasvete, koja će promovisati, kako veće brendove, tako i pojedine autore iz regiona. Očekujemo da će na izložbi biti prikazana kvalitetna produkcija, čime se utvrđuju određeni vrednosni kriterijumi, ali i podiže ugled i značaj same manifestacije.

()

()

Prateće izložbe

Kao glavne prateće događaje ovogodišnjeg BAB 2017 izdvojili bismo dve izložbe. Jedna je istorijska, na temu 150 godina od prvog urbanističkog projekta Beograda u šancu koji je izradio inženjer Emilijan Josimović. Autori izložbe, koja će biti postavljena u Muzeju nauke i tehnike, su arhitekte Kristina Bunda i prof. Dr Ranka Gajić.

Prateća izložba “Emilijan Josimović – 150 godina od prvog urbanističkog projekta Beograda u šancu”

Druga prateća izložba, pod nazivom Outside, se odnosi na temu avangardnih projekata, uglavnom sa javnih konkursa, a koji će na nekoliko načina biti prikazana publici. Izložba Outside je imala premijerno izlaganje na prošlom BAB 2015, a ovaj put će biti organizovana u galeriji Štab od strane arhitekata Mile Mojsilović i Pavla Stamenovića.

Prateća izložba “Outside”

Prijavite se

Ukoliko ste arhitekta ili dizajner, a imate određeni projekat za koji smatrate da bi bilo zanimljivo da se prezentuje stručnoj javnosti ili široj publici koja će posetiti BAB 2017, za više informacije pogledajte ovde.

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• BAB 2017 s fokusom na balkanske obrasce u arhitekturi i urbanizmu

Šestodnevni događaj vraća Beogradski sajam nameštaja na mapu važnih evropskih dešavanja.

Beogradski sajam nameštaja održaće se od 7. do 12. novembra, a ovogodišnja smotra izlagača biće proširena za neka značajna imena iz industrije. Kao prvo tu je Vitra koja predstavlja sam vrh u sferi industrije nameštaja. Dalje, na sajmu će izlagati i italijanski premium brendovi kao što su Mattiazzi i laCividina a tu je i francuski Forestier.

U fokusu ovogodišnjeg Sajma su eminentna imena iz sfere industrije nameštaja, ugledni dizajneri, prestižni proizvođači posvećeni vrhunskom kvalitetu.

Među novitetima se izdvaja i španski Mobles 114, litvanski Emko i francuski brend Petite Friture koji pravi dekoraciju. Da je Sajam centralni regionalni događaj pokazuju i kompanije koje se vraćaju i izlažu ponovo – srpski GIR, bosanski MS&WOOD i hrvatska Prostoria. Svoja najnovija rešenja prikazaće i atraktivan švajcarski brend WhiteOak.

Ovogodišnji međunarodni tim eksperata koji će dodeliti nagradu Zlatni ključ čine: Max Rommel, Matteo Ragni, Sean Poropat, Damjan Geber, Marko Basarovski.

Važan segment Sajma je i Design Talks – diskusija koja će okupiti vodeća, ugledna imena u sferi industrije nameštaja.

Elegantni i jednostavni aksesoari

Petite Friture je mlad francuski brend koji proizvodi elegantane i pristupačne objekte koje su kreirali trenutno aktuelni dizajneri iz celog sveta. Njihov dizajn je suptilan, jednostavan i nepristrasan, a asortiman proizvoda možete videti ovde.

Od Italijana sa stilom

Mattiazi je italijanski premium brend nastao iz male porodične firme. Specijalizovan u je proizvodnji drvenih stolica tradicionalnim veštinama ali i uz pomoć savremenih mašina. Mattiazi sarađuje s vodećim imenima u sferi dizajna kao što su Konstantin Grčić, Braća Burulek i drugi.

Švajcarski gigant

Vitra je švajcarska kompanija koja predstavlja sam vrh u sferi industrije nameštaja. Proizvela je neke od najpoznatijih komada nameštaja u istoriji savremenog dizajna, a ujedno je i izvršila ogroman uticaj na kreiranje modernog nameštaja i arhitekture i poimanje savremenog dizajna u celini.

Francuska rasveta

Francuska kompanija Forestier, pravi rasvetu snažnog identiteta. Sofisticiran dizajn s pažljivim odnosom prema oblicima i bojama karakterističan je za njihovu rasvetu. Forestier komadi su stilski čisti, luksuzni i atraktivni.

Gradnja na sajmu

Portal Gradnja.rs je i ove godine medijski pokrovitelj Sajma nameštaja u Beogradu tako da ćete na našim stranicama, kao i na našem YouTube kanalu, moći da pratite sva najzanimljivija dešavanja s ove smotre.

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Video-raport sa Sajma nameštaja u Beogradu 2016.
• Svi tekstovi sa Sajma nameštaja 2016.
• Najbolje sa sajma nameštaja IMM 2017 u Kelnu

Ključni građevinski objekat saobraćajnice Novi Sad – Ruma biće dvocevni tunel kroz Frušku goru dužine 3,5 kilometara.

Iz vizuelizacije urađene od strane Petra Dragića, a prema idejnom projektu Instituta za puteve iz Beograda, možemo videti tačan potez putne deonice državnog puta I-B reda br. 21 koji će omogućiti bržu saobraćajnu vezu između Novog Sada i Rume i samim tim rasteretiti mesta kao što je, na primer, Irig.

Putna deonica pripada fruškogorskom koridoru, a povezaće obilaznicu oko Rume i Novi Sad.

Pogledajte kako će izgledati tunel i fruškogorski koridor:

Saobraćajnica ima za cilj da rastereti urbanizovane površine i izmesti tranzitni saobraćaj s prostora Nacionalnog parka Fruška gora.

Saobraćajnica se prostire u planinsko-ravničarskom terenu u sremskom delu Vojvodine. Ključni građevinski objekat ove saobraćajnice je tunel “Iriški Venac” kroz Frušku goru, kao dvocevni tunel u dužini od oko 3,5 kilometara. Ovaj tunel će ujedno biti i najduži tunel u Srbiji.

Naplatna rampa na saobraćajnici Novi Sad – Ruma

Ova saobraćajnica ima za cilj da saobraćajno rastereti urbanizovane površine i izmesti tranzitni saobraćaj s prostora Nacionalnog parka Fruška gora kroz tunel “Iriški Venac”.

Saobraćajnica je deo fruškogorskog koridora koji će biti i veza između koridora X i koridora IV, a po rangu to će biti vangradska saobraćajnica rezervisana za brzi motorni saobraćaj.

Položaj saobraćajnice:

Za nostalgičare

Prema projektu, zadržaće se i postojeće saobraćajnice koje vode ka vrhu Iriški Venac, tako da će vozači koji budu imali nostalgiju prema iriškoj „lakat krivini“ moći da koriste i stari put.

Kroz vizuelizaciju ovog infrastrukturnog projekta vide se i svi detalji novoprojektovane saobraćajnice koja se jednim delom poklapa sa postojećim državnim putem br. 21 i sa tunelom izbija u podnožje severnog dela Fruške gore.

Ulaz u tunel “Iriški Venac” dugačak oko 3,5 kilometara

Vizuelizacija Petra Dragića urađena je na osnovu realnih podataka iz idejnog projekta koji je urađen od strane Instituta za puteve iz Beograda, i model se može koristiti za sledeće BIM faze (4D, 5D itd).

Ideja o gradnji tunela kroz Frušku Goru, koji bi spojio Novi Sad i Rumu, postoji odavno, a o svim fazama ovog ambicioznog projekta možete pročitati ovde.

Foto, video: Petar Dragić

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Norveška gradi prvi na svetu plutajući tunel pod vodom
• Most preko auto-puta namenjen samo za divlje životinje
• Zvučne barijere na putevima uskoro će proizvoditi struju

Zahvaljujući vertikalnoj kompoziciji objekta, ova kuća podseća na drveća koja je okružuju.

Kuća poljskog vajara Jaceka Jarnuszkiewicza zajednički je rad samog vajara i arhitekata Marie-Claude Hamelin i Loukas Yiacouvakis.

Projekat je osmišljen tako da prati smernice nadrealističke tehnike kadaver gde umetnik nadograđuje rad prethodnog umetnika. Iz ovakvog načina rada proisteklo je rešenje s vertikalnom strukturom jasnih linija koje nadopunjuje idiličan krajolik jezera Trousers u Kanadi.

Objekat čine dva drvena kubusa koji međusobno stvaraju igru neprozirnosti i transparencije što sve zajedno čini da se kuća ujedinjuje s prirodom.

Po utvrđenoj kompoziciji, projekat je urađen konsekventno: iz ruke jednog kreatora do ruke sledećeg kreatora, od osnove prostora do njegovog ambijenta, od izbora detalja pa sve do završnih detalja.

Kompoziciju kuće čine dva drvena kubusa – jedan taman, drugi svetao – koji međusobno stvaraju igru neprozirnosti i transparencije što sve zajedno čini da se kuća ujedinjuje s prirodom, a da se u isto vreme priroda integriše u kuću.

Dodir s prirodom

Otvoreni plan kuće, površine od 160 kvadratnih metara, omogućava fluidnost prostora i kontinuitet između nivoa prizemlja i sprata kuće, kao i između unutrašnjosti i eksterijera.

Mezanin na poslednjem spratu završava se velikom natkrivenom terasom koja je istovremeno i platforma za posmatranje obližnjeg jezera i divljih životinja.

Mezanin na poslednjem spratu završava se velikom natkrivenom terasom koja je istovremeno i platforma za posmatranje jezera i divljih životinja.

Osnova prizemlja

Kuća prima veliku količinu dnevne svetlosti zahvaljujući velikoj staklenoj fasadi koja se proteže kroz tri sprata.

U zoru ili u sumrak, kuća izgleda kao fenjer u srcu šume.

A kada padne sneg…

Foto: Francis Pelletier

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Aurelia: Kuća ispod bazena
• Pasivna kuća u Kolašinu inspirisana plastom sena
• Vlasnici ovih kuća nisu hteli da se sele

Praćenjem svetskih trendova, ulaganjem u dizajn i kvalitet, pojedine fabrike nameštaja iz Srbije podigle su lestvicu – veoma  visoko!

Opremanje enterijera bi trebale da budu slatke muke u kojima će ljudi uživati. Biranje sedećih garnitura, stolova, stolica i fotelja kao i njihovih boja i štofova je u suštini lepa zanimacija koju pak mnogi ne vole. Zašto je to tako? Na pomisao kupovine nameštaja mnogima odmah sve presedne jer pomisle na loš dizajn, nekvalitetnu ponudu i višemesečne rokove u domaćim salonima nameštaja. Međutim, to više nije tako!

Domaći proizvođači nameštaja već izvesno vreme pokušavaju da idu u korak sa svetskih trendovima, da prate tendencije postavljene na sajmovima kao što je onaj u Milanu i da u isto vreme osluškuju potrebe naših kupaca. I u tome im odlično ide!

Jedna od takvih kompanija je i Atlas! Ovaj domaći proizvođač nameštaja iz Užica, tačnije Sevojna, napravio je značaj zaokret u svom poslovanju pa je tržištu ponudio kolekciju komadnog nameštaja koji izgleda savremeno, sveže i prijatno za oko. Ukoliko pratite našu rubriku Šoping s arhitektom, primetićete da se njihove sofe i fotelje nađu u svakom izboru, a da su pritom cenovno veoma konkurentni.

Kvalitet i dizajn

Recept za kvalitetan nameštaj u suštini nije tajna. Atlas koristi rukom bojenu, kvalitetnu italijansku kožu, najbolje štofove, perje, savremene motorizovane relax mehanizme, visokoelestične sunđere, kvalitetnu drvenu konstrukciju izrađenu od bukovog masiva, i sve to je pažljivo pakuje u proizvode koji su u rangu s onima najpoznatijih svetskih brendova.

Recept za kvalitetan nameštaj u suštini nije tajna. Atlas koristi rukom bojenu, kvalitetnu italijansku kožu, najbolje štofove, perje i druge kvalitetne proizvode.

Veliki pomak u prepoznatljivosti postignut je započinjanjem saradnje s poznatim francuskim dizajnerom Paskalom Devloom. Tako se na tržištu pojavila nova linija Atlasovih proizvoda, novog franuskog dizajna i italijanske udobnosti – Urban line, dok se paralelno s njom razvijao i premijum segment po uzoru na italijanske proizvođače, koji nosi naziv Sky line. Pored toga, vešte ruke majstora doprinele su da se u Atlasu razviju još dve značajne kolekcije, Dream line koju odlikuju proizvodi namenjeni svakodnevnom spavanju i Space line program čija je uloga da pruži podršku ostalim Atlasovim linijama.

Imajući u vidu da nameštaj iz Atlasovog asortimana odlikuje visoka estetska vrednost, moderan dizajn i beskompromisan kvalitet, kupovina nameštaja postaje slatka muka!

Iznenađenje na sajmu

Ponudu kompanije Atlas moći ćete videti i na predstojećem Sajmu nameštaja u Beogradu u hali 1 gde ćete ga moći i kupiti sa sajamskim popustom od 25 posto. Poseban kuriozitet je što će se Atlas pojaviti i u hali 3 gde će u periodu od 7.11. do 12.11. predstaviti na potpuno novi način. U skladu s tim najavili su iznenađenje koje na našim prostorima još nije viđeno. Za nas su ipak odali tajnu! U pitanju je modni performans u kojem će se prikazati 12 kreacija napravljenih od repromaterijala koji se koriste u proizvodnji nameštaja. Svi posetioci sajma su dobrodošli da uživaju u pripremljenom performansu. 9. novembra u 18 časova.

Pogledajte kako izgleda škola u kojoj vatrogasci peku svoj zanat.

Po projektu arhitektonskog biroa gmp architekten, u nemačkom Vircburgu podignuta je škola vatrogasne službe u kojima će budući vatrogasci učiti, a oni iskusni trenirati, najkomplikovanije scenarije koji mogu da im se dogode na terenu. Stoga je podignuta betonska hala površine 7.700 kvadrata sa centralnim objektom od 77 x 40 metara i visine 21 metar u kojima mogu da se smeste zapaljivi objekti različite visine i gabarita – od kuće do solitera!

U ovom prostoru mogu se simulirati različiti scenariji: od požara u soliteru, restoranu, preko onih u hotelu pa sve do vatrenih stihija u kućama ili tržnim centrima.

Uprkos svojoj veličini, ovaj školski objekat dobro se uklapa u komšiluk i krajolik. Kompleks se sastoji od dve manje zgrade i jedne veće, visoke 10 spratova, čija je fasada u staklu. Ovakvo rešenje omogućava prodor velike količine prirodne svetlosti u unutrašnjosti objekta a spolja deluje laganije.

Na korisnoj površini od 5.500 kvadratnih metara organizovan je prostor u kojem se može simulirati različiti scenariji: od požara u soliteru, restoranu, preko onih u hotelu pa sve do vatrenih stihija u kućama ili tržnim centrima. Prostor omogućava i edukaciju pružanja prve pomoći – što je nezobilazno kod izbijanja požara.

Požar u kućnoj atmosferi

U jednom delu hale napravljena je troetažna porodična kuća s badžama na dvovodnom krovu koja omogućava uvežbavanje pravilnog izvlačenja i pozicioniranja merdevina. Vatrogasci mogu trenirati gašenje požara i na velikim visinama jer je zgrada visoka deset spratova.

Zidovi hale izvedena su u betonu dok je krovna konstrukcija u čeliku.

Crteži

Osnova

Presek

Foto: ©Marcus Bredt

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Zgrada napravljena od milion i po plastičnih flaša otporna je na požar
• Kako izolacioni materijali utiču u prevenciji širenja požara
• Automatizovani sprinkler sistem koji prska samo u smeru vatre

Danska kompanija Lego najavila je da će u prodaju uskoro pustiti najveću igračku do sada!

Ukoliko volite arhitekturu s elementima persijskih, indijskih i islamskih stilova, i pritom imate puno strpljenja, onda je najnoviji igračka Lego prava stvar za vas. Naime, uskoro će se u prodaji naći set s tačno 5.923 kockica pomoću kojih ćete moći da napravite Tadž Mahal – jednu od najpoznatijih građevina na svetu.

Sastavljanje igračke visoke 43 centimetra, a dugačke i široke 51 centimetar, neće biti lak posao. Zapravo, ovo je najveći Lego set do sada!

Tadž Mahal je građevina u Agri u Indiji, izgrađena 1658. godine kao mauzolej za Šah Džahanovu najomiljeniju ženu. Tadž Mahal se smatra vrhunskim ostvarenjem mogulske arhitekture, pa je zato 1983. godine postao je UNESCO spomenik Svetske baštine opisan kao „dragulj islamske umetnosti u Indiji i jedan od univerzalno priznatih remek-dela svetskog nasleđa.“

Niski start

Sastavljanje igračke visoke 43 centimetra, a dugačke i široke 51 centimetar, neće biti lak posao. Ako ste zaintersovani za ovaj maratonski hobi, treba da znate da će se Tadž Mahal naći u prodaji od 27. novembra u Lego radnjama (jedna je nedavno otvorena u Beogradu) a moći će se kupiti i onlajn za 370 dolara.

Foto: LEGO

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Akcija obnove trošnih objekta Lego kockicama i u našim gradovima?
• Od Lega za Lego: Sastavite igraonicu koja niče u Danskoj
• Fantastična replika hamburške filharmonije od Lego kockica

Raspisan je konkurs za idejno rešenje postavke unutar paviljona Republike Srbije na predstojećem Bijenalu arhitekture u Veneciji, sa temom Freespace.

Ministarstvo kulture i informisanja i Muzej primenjene umetnosti u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisuju konkurs za projekat predstavljanja Republike Srbije na 16. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji (La Biennale di Venezia) 2018. godine.

Umetnički direktori – kustosi predstojećeg Bijenala arhitekture u Veneciji, irske arhitekte Ivon Farel (Yvonne Farrell) i Šeli Meknamara (Shelley McNamara) postavile su temu bijenala: Slobodan prostor (Freespace).

Različitost i kontinuitet u arhitekturi

Predstojeće Bijenale arhitekture biće fokusirano na arhitekturu i njene pouke: „Pozivamo sve učesnike i sve nacionalne paviljone da u Veneciju dovedu svoj Slobodni prostor, da bismo svi zajedno mogli da otkrijemo različitost, specifičnost i kontinuitet u arhitekturi koja se zasniva na ljudima, mestu, vremenu, istoriji, da održe kulturu i važnost arhitekture na ovoj dinamičnoj planeti“, rekle su arhitekte.

Rok za slanje radova je 1. decembar 2017. godine.

Konkursna dokumentacija:

• Raspis konkursa 04.11.2017.
• Prijavni formular
• La Biennale di Venezia 2018: Freespace (EN)
• Venecijanski bijenale 2018: Slobodan prostor (SR)
• Podloge

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Prodaje se Paviljon Srbije u Veneciji?
• 11 izložbi koje morate videti na Venecijanskom bijenalu 2016.
• Rad koji će predstavljati Srbiju na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2016.

Zahvaljujući konstantnim inovacijama i uvek aktuelnim sadržajem, naš portal ostaje mesto broj 1 na polju arhitekture i građevinarstva u Srbiji i regionu.

“Zar je već prošlo četiri godine od menjanja sajta?”, pitanje je koje je prvo isplivalo kada se u redakciji povela rasprava na temu da bi li trebalo osvežiti izgled portala. Promene nisu omiljene ali su neophodne jer se jedino tako može ići u korak s vremenom i trendovima. Stoga je zaključak rasprave bio: menjamo izgled sajta!

I baš kao kada u domu odlučite da, na primer, promenite kvaku na prozoru a na kraju završite s kompletnim renoviranjem stana, tako se i naše osvežavanje izgleda sajta završilo s kompletnim menjanjem vizuelnog identiteta.

Novi logo

Baš kako izgleda novi sajt, koji je sada pregledniji i pristupačniji a čije radove ispod haube potpisuje Eemagine, bila nam je želja da dobijemo i rasterećeniji i minimalističkiji vizuelni identitet. U tome nam je pomogao dizajner Miroslav Vujović Graforidža, dobitnik prestižne Red Dot nagrade za 2017. godinu, koji je dizajnirao novi logo portala Gradnja.

Znak sadrži i stilizovano veliko slovo G, kao početno slovo naziva portala, dok se celokupan oblik može tumačiti i kao matica šrafa, što simbolizuje radove u oblasti enterijera.

–  kaže dizajner Miroslav Vujović.

Novi logo je jednostavniji, čitljiviji i u skladu sa svetskim trendovima, a kako kaže Miroslav “inspiracija za redizajnirani logo portala Gradnja.rs došla je iz postojećeg vizuelnog identiteta.”

“Pošlo se od ideje da se perspektivni prikaz prostora u starom znaku očuva, s tim što je on sada predstavljen na jedan jednostavniji i uprošćeniji način, putem minimalističkog jednolinijskog oblika, što je odavno trend u svetu.”, kaže dizajner Miroslav Vujević.

“Uz perspektivu sa dva nedogleda, znak sadrži i stilizovano veliko slovo G, kao početno slovo naziva portala, dok se celokupan oblik može tumačiti i kao matica šrafa, što simbolizuje radove u oblasti enterijera. Plava boja sa starog znaka sada je malo modifikovana, dok je neserifni font logotipa uočljiviji nego ranije, ali uz zadržanu jednostavnost i čitkost, čime ne konkuriše osobenosti koju nosi znak,” dodaje Miroslav.

Odgovor kuću gradi

Radovi se tu nisu završili – trebalo je osvežiti i slogan! Za novi slogan koji sada glasi “Odgovor kuću gradi” zaslužan je copywriter Mihailo Tešić iz agencije Leo Burnett.

“Pored olovke i projekta, mistrije i skele, pravi graditelj pre svega mora da ima znanje. Svrha sajta Gradnja.rs je da informacijama, to jest znanjem, pomogne svim graditeljima, postojećim i potencijalnim. Polazeći od ove dve ideje, želeo sam da nađem poruku koja će ih spojiti, na jednostavan i prepoznatljiv način… Srećom, rešenje se praktično samo nametnulo – jer šta je jasnije i prepoznatljivije od poslovice?”, kaže Mihailo Tešić.

Zasukani rukavi

Puno promena u tako kratkom roku? Ne brinite, sve će brzo leći na svoje mesto jer je novi sajt zajedno sa novim vizuelnim identitetom prilagođen lakšem čitanju i informisanju.

Nadamo se da vam se nov izgled sajta i vizuelni identitet dopada, a mi vam obećavamo puno dobrog sadržaja u narednom periodu. Dakle, renoviranje je završeno! A sada da se zasuču rukavi jer samo odgovor kuću gradi.

Medijski pokrovitelja ovogodišenjeg sajma nameštaja je portal Gradnja.rs.

Najznačajniji događaj u sferi dizajna, proizvodnje i distribucije nameštaja, drvne industrije i pratećih grana u Jugoistočnoj Evropi Beogradski sajam nameštaja u njegovom 55. izdanju obeležiće brojne premijere, vrhunski dizajn i inovacije, poseta uglednih dizajnera iz cele Evrope, ali i veliki broj poslovnih ljudi, kupaca i distributera iz svih krajeva sveta. U fokusu sajma biće kompanije posvećene dizajnu, kvalitetu i funkcionalnosti nameštaja, a izgradnja prepoznatljivog vizuelnog i tržišnog identita Srbije i regiona ostaje osnovna misija.

Među izlagačima će biti i slavna Vitra, Mattiazzi, LaCividina, Forestier, Petite Friture, Prostoria ali i domaće kompanije GIR i Atlas.

Događaj na celokupnom izlagačkom prostoru Beogradskog sajma okuplja ugledne kompanije iz ovog dela Evrope i sveta i razvijajući biznis orijentaciju ostaje u funkciji domaće i regionalne privrede.
Očekuje se da će tokom šest dana događaj posetiti oko 90.000 posetilaca što Beograd čini neprikosnovenim sajamskim centrom.

Najbolji vodič za nove trendove u svetu dizajna

Beogradski sajam nameštaja je ultimativno mesto za plasman noviteta u formi, materijala i idejnih rešenja za kompletno opremanje enterijera i uključuje sve faze u proizvodnji nameštaja, od primarne prerade drveta do finalnog proizvoda i funkcionalno – estetske dorade modela.
Uz nastojanje da uspostavi standard kvaliteta i podigne svest o značaju dizajna kao umetničke discipline, Sajam nameštaja približava široj publici nove estetske i kulturološke vrednosti, koje podižu kvalitet života i oplemenjuju životne i radne prostore.

Proširen izlagački prostor

Zbog povećanog interesovanja izlagača i učesnika i rasta manifestacije u svim parametrima, ove godine sa ponosom ističemo da se izlagački prostor proširio na nove tri hale – 7, 8 i 9. Na komletno raspoloživom izložbenom prostoru od preko 60.000 m2 učestvovaće 45 zemalja, odnosno više od 520 izlagača.
Na sajmu će se okupiti 13.000 profesionalaca iz ove privredne grane.

Brojne premijere i povratak velikih svetskih kompanija

Na spisku renomiranih kompanija koje će po prvi put nastupiti na Beogradskom sajmu i čije se premijere s nestrpljenjem očekuju nalaze se švajcarska “Vitra” čije je prisustvo svojevrsna potvrda kvaliteta na svakom događaju širom kontinenta, italijanski “Mattiazzi” koji će prikazati svoje čuvene drvene stolice izuzetnog kvaliteta, “LaCividina” čiji vrhunski dizajn nameštaja pleni na svim najprestižnijim sajmovima na svetu, dok će francuski “Forestier” oživeti prepoznatljivi pariski duh uz pomoć svoje autentične rasvete.
Mnogo se očekuje i od premijera koje pripremaju španski “Mobles 114” sa kolekcijama koje osvajaju svedenim i elegantnim dizajnom, litvanski “Emko” koji će oduševiti ljubitelje nameštaja od punog drveta, ali i od francuskog “Petite Friture” koji insistira na inovativnim i nesvakidašnjim komadima nameštaja, prvenstveno mladih dizajnera.

Bogatu izložbenu ponudu koja očekuje sve posetioce upotpuniće i povratnici na sajam, među kojima su i srpski “Gir”, švajcarski “White Oak” i bosanski “MS&Wood” sa kolekcijma nameštaja od visokokvalitetnog i punog drveta. Nove proizvode premijerno će predstaviti i hrvatska “Prostoria” koja je pokupila simpatije i tokom prošlogodišnjeg nastupa.

Dizajn specijaliteti

“Young Designers Exhibition” – presek stanja u savremenom dizajnu Uz kolekcije brojnih izlagača iz zemlje i sveta, posetioci će tokom sajamskih dana moći da uživaju u posebnim događajima posvećenim dizajnu koji su se već ustalili u sajamskoj agendi tokom prethodnih godina. Izložba mladih dizajnera pod nazivom “Young Designers Exhibition” okuplja mlade i perspektivne autore koji su dosadašnjim radom zaslužili šansu da predstave svoje nove, kreativne ideje i proizvode. Izložba je, kao svojevrstan presek stanja u savremenom dizajnu, prilika za afirmaciju dizajnera i njihovih proizvoda, ali i referenca za kontakt i saradnju sa proizvođačima i predstavnicima privrede.

Design Talks

Razgovori sa dizajnerima i arhitektama od prošle godine uspostavljeni na sajmu, pokazali su se kao pun
pogodak. I ove godine biće organizovani u istom formatu, a među učesnicima biće Nevio Mattiazzi (Mattiazzi), Inga Markovska (Emko), Nuria Tovar (Mobles 114), Tomislav Knezović (Prostoria), Bojan Radović (Gir), kao i svi članovi žirija za nagradu “Zlatni ključ”. Ovaj program je jedinstvena prilika da zainteresovana publika čuje profesionalna iskustva aktera koji intenzivno učestvuju u kreiranju industrije nameštaja. Učesnici će govoriti o projektima na kojima trenutno rade, o stanju u industriji nameštaja,
sistemima po kojima industrija funkcioniše, o trendovima i tržištu.

Medijski pokrovitelj sajma je portal Gradnja.rs.

Kompleks Hrama vina u Šuljmu nalazi se na oko dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice. 

Na osnovu projekta kojeg potpisuje arhitekta Zoran Rašević iz novosadskog AQ tima, na obroncima Fruške gore, na samoj granici Nacionalnog parka, gradiće se Hram vina u naselju Šuljam čiju izgradnju će sa 3,5 miliona evra finansirati privatnik Milorad Milošević. U blizini Sremske Mitrovice, u mestu Veliki Radinci, gradi se i vinarija Probus, u okviru koje je planirana i hladnjača za čuvanje voća i povrća, čime će dodatno biti podržan razvoj poljoprivrede u ovom kraju, piše eKapija.

Ovaj urbanistički projekat nagrađen je priznanjem na 26. Međunarodnom salonu urbanizma u Nišu.

Na parceli će se nalaziti zasad vinove loze i objekat površine 1.200 kvadrata koji će se koristiti za degustaciju i prezentaciju vina, kao i za čuvanje. Urbanistički projekat sa urbanističko-arhitektonskom razradom lokacije, za izgradnju ovog objekta, uradilo je Javno preduzeće Urbanizam iz Sremske Mitrovice.

– Sama zgrada je gotovo kvadratnog oblika, delimično ukopana, sa dva nivoa (prizemlje i podrum). Glavni ulaz u objekat, sa spoljašnjim stepeništem, je sa južne strane. Takođe, sa južne strane su isprojektovane dve rampe za spoljašnji ulaz u podrum objekta, koji je povezan sa prizemljem putem unutrašnjeg dvokrakog stepeništa i liftom – objašnjava u razgovoru Mirjana Vašut, direktorka JP Urbanizam Sremska Mitrovica.

Proizvodnja i degustacija

Ovaj urbanistički projekat nagrađen je priznanjem na 26. Međunarodnom salonu urbanizma u Nišu. Sam objekat Hrama vina projektovao je arhitekta Zoran Rašević iz Novog Sada. Prema rečima naše sagovornice, “objekat će zaista izgledati kao još jedan hram na Fruškoj gori”.

– Hram vina se sastoji iz nekoliko delova – glavni deo biće prostor za prezentaciju proizvoda, dok je drugi deo ukopan u padini Fruške gore i služiće za čuvanje barika, odnosno proizvoda koji će nastajati u vinariji Probus u Velikim Radincima. U Probusu će se, inače, uz brendirana vina na oko 2.000 m2 proizvoditi i različite vrste rakija, kao i ulje od semenki bundeve, a planirana je i izgradnja hladnjače za čuvanje voća i povrća sa ovog područja – kaže investitor Milorad Milošević.

U ova dva projekta Milorad Milošević iz sela Veliki Radinci uložio je oko 3,5 miliona evra. Oba objekta, čije je izgradnja u toku, trebalo bi da budu završena sledeće godine.

Foto: eKapija

Kada ste već tu…

• Kako izgleda vinarija u kojoj se pravi najbolja malvazija u regionu
• Vinarija u srcu Slavonije koja imitira okolinu
• Solarna vinarija s prijatnom klimom zahvaljujući krovnoj izolaciji od plute

M.A.Di je genijalni stambeni objekat koji se na adresu isporučuju spljošten.

Po projektu italijanskog arhitekte Renatoa Vidala, u proizvodnju je ušla modularna kuća zvana M.A.Di koja poštuje sve principe energetske efikasnosti. Ne samo da je ima ugrađene solarne panele na krovu, da koristi LED rasvetu u enterijeru već i prečišćava otpadnu vodu u tehničku. Ova kuća je pritom i otporna na jake zemljotrese. Međutim, zbog jedne druge stvari ova kuća skreće pažnju stručne javnosti.

Zahvaljujući mogućnosti sklapanja u pakovanje malih dimenzija, spljoštena kuća se na gradilište može isporučiti kamionom.

M.A.Di Home je modularni stambeni objekat koji je osmišljen tako da skrati vreme koje je potrebno da se proizvedeni montažni objekat sastavi na licu mesta. Zahvaljujući jedinstvenoj mogućnosti sklapanja u pakovanje malih dimenzija, spljoštena kuća se na bilo koju zadatu lokaciju može isporučiti kamionom ili u transportnom kontejneru. Kada stigne na mesto montaže, kuća se otvara kao iz špila karata. Modul se praktično odmota, a potom se stavlja krov, pod i zidovi. Prema rečima proizvođača, ova kuća (od karata) sastavlja se za šest do sedam sati, piše New Atlas.

Bez računa za struju i vodu

Kuća je napravljena od lameliranog drveta u kombinaciji s galvanizovanim čeličnim nosačima koji objektu daju seizmičku otpornost. Zidovi su izolovani kamenom vunom dok je poliuretanska pena zaslužna za njenu otpornost na vlagu. Ukoliko se na njen krov postave solarni paneli, ona postaje energetski nezavisna, a pritom može biti nezavisna i od vodovoda. Naime, s instaliranim sistemom za prikupljanje kišnice i sistemom za prečišćavanje otpadnih voda, nećete morati da brinete za račun za vodu. Takođe, objekat ne mora biti izgrađen na betonskim temeljima, pa kako navode proizvođači, kuća može imati nulti uticaj na prirodnu sredinu.

U zavisnosti od potreba klijenata, na raspolaganju su stambene jedinice od 27 pa sve do 84 metara kvadratnih. Svaki model ima dve etaže i dolazi sa kuhinjom, trpezarijom i kupatilom na prizemlju, kao i spavaćim blokom na spratu. Po želji kupaca, kući se može pridodati balkon na spratu ili terasa u prizemlju.

Objekat je u obliku slova A što u kombinaciji s velikim staklenim površinama omogućava prodor velike količine prirodne svetlosti u unutrašnjost kuće.

Spremno i za Srbiju

Od dana porudžbine potrebno je od 30 do 40 dana da se M.A.Di kuća napravi, dok je cena po kvadratnom metru 800 evra. Dakle, cena kompletne kuće iznosi od 21.600 do 67.200 evra za najveći model. Zahvaljujući inovativnoj mogućnosti pakovanja, može se isporučiti bilo gde u svetu pa i u Srbiji.

Ovaj montažni objekat nije jeftin, ali imajući u vidu da za 800 evra po kvadratu dobijate dom koji je energetski efikasan kao i da se može sastaviti za svega par sati, cena postaje sasvim razumna.

Foto: M.A.Di Home

Kada ste već ovde…

• Izolovana cev koja se na gradilište isporučuje spljošteno
• Montažna kuća s placem u Beogradu za 25.000 evra
• Ko bi rekao da ovako mogu da izgledaju montažne kuće

Hrvatska firma Mondum proizvodi Mediterraneo Planter koji se može i iskoristiti i kao parče nameštaja u enterijeru ili u eksterijeru.

Idete na godišnji odmor ali nemate koga da zadužite da zaliva vaše biljke? Ove saksije rešavaju problem!  Mediterraneo Planter osmislio je za Mondum iz Velike Gorice dizajner Zoran Jedrejčić, koji je inače i art direktor Sajma nameštaja u Beogradu, a prave se od plastike otporne na UV zrake, pa ne gube boju, kao i od modularnih aluminijumskih nogara zahvaljujući kojima je moguće napraviti različite postavke saksija pogodnih za držanje i u stanu ali i na terasi ili u dvorištu.

Saksija će sama zalivati cveće putem cevčice s plovkom na kojem možete kontrolisati nivo vode.

“Saksija se sastoji od unutrašnjeg i spoljašnjeg dela. Unutrašnji deo služi kao rezervoar za vodu u koji, u zavisnosti od modela, može da stane od 15 do 20 litara vode.” – kaže za naš portal Zoran Jedrejčić i dodaje: “Kada se biljka zasadi u ovu saksiju i pusti svoj koren, za šta je potrebno oko dva meseca, saksija će sama zalivati cveće putem cevčice s plovkom na kojem možete kontrolisati nivo vode.” Principom samonavodnjavanja uvek ćete biti sigurni da vaša biljka ima dovoljno tečnosti… čak i kada ste daleko od kuće.

I saksija i stočić

Zahvaljujući dizajnu i kvalitetu izrade, Mediterraneo Planter može poslužiti i kao parče nameštaja. U ponudi su različiti modeli, pa ovaj modularni element može poslužiti i kao interesantni stočić za kafu s cvetnim aranžmanom u sredini. Pošto visinu nogara možete podešavati, saksija se može prilagoditi različitim prostorima i ambijentima.

Distribucija u Srbiji

U ponudi su više boja saksija (bela, antracit, tamno braon, crvena i crna) dok nogare mogu biti crne, u boji aluminijuma ili drveta. Prave se u prečniku od 40 ili 80 centimetara sa visinom od 45, 75 ili 95 cm.

Nas je interesovalo i koliko će saksija koštati pa nam je Zoran Jedrejćić odgovorio da će se “Mediterraneo Planter, zahvaljujući Distribuciji, uskoro moći kupiti i na našem tržištu sa cenom od oko 55 evra mada će konačna cena biti uskoro formirana.”

Kada ste već ovde…

• Ove saksije za cveće poslužiće i kao zidna dekoracija
• Poznati arhitekta predložio da se protiv terorizma borimo drvećem a ne betonom
• Cveće je ponovo u modi! TOP 10 detalja sa sajma u Kelnu

Satelitski snimci pokazali su koliko evropski gradovi zaista imaju površina pod zelenilom.

S rastućim trendom migracija stanovništva iz ruralnih krajeva u urbane sredine, pitanje koliko zaista ima parkova i zelenila u našim gradovima važnije je nego ikad. Iako preseljenje u urbane centre nudi veće mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje, lečenje i kulturno uzdizanje, cena za plaća povećanjem stresa uzrokovanim povećanjem buke i smanjenjem otvorenih prostora, svežeg vazduha i prirodne sredine. Ovo je podstaklo Filipa Gertnera, naučnika iz oblasti šumarstva, da istraži koliko zaista gradovi u Evropi imaju zelenih površina.

Ispred prestonice Srbije je i Ljubljana, Zagreb, Priština, kao i Skoplje, dok su se lošije plasirali Podgorica pa čak i Beč.

Koristeći satelitske snimke i metodu detekcije vrste piksela, Gertner je napravio indeks vegetacije (Normalized Difference Vegetation Index – NDVI) za 43 evropske prestonice. U postupku indeksiranja korišćen je radijus od 8 kilometara oko centra grada.

Istraživanje je pokazalo da je Sarajevo u Bosni i Hercegovini najzeleniji grad u Evropi s indeksom 0,6778, dok se Beograd nalazi na sredini liste s ocenom 0,295. Ispred prestonice Srbije je i Ljubljana (0,6114), Zagreb (0,4121), Priština (0,3535) kao i Skoplje (0,3105), dok su se lošije plasirali Podgorica (0,2363) pa čak i Beč (0,1738). Neslavno poslednje mesto zauzela je Atina s indeksom 0,0879.

Još dve liste

Rezultati pokazuju da se manji gradovi kotiraju bolje jer generalno imaju manje gradskog područja. Zbog metodologije istraživanja, gradovi na obalama takođe dobijaju niske ocene zato što imaju generalno manje prostora za sadnju biljaka, pa je zato Gertner napravio listu s najzelenijim gradovima na obali (Monako) kao i listu najzelenijih gradova s populacijom preko 2 miliona. Prvo mesto na toj užoj listi zauzeo je Kijev, a slede Berlin i Rim.

Rang lista najzelenijih gradova Evrope

A evo kako izgleda konačna rang lista od najzelenijeg grada pa do najmanje zelenog grada u Evropi:

Sarajevo – 0,6778
Vaduz – 0,6738
Ljubljana – 0,6114
Andora – 0,6074
Bern – 0,5996
Luksemburg – 0,5801
Viljnus – 0,5137
Talin – 0,459
Monako – 0,4395
Oslo – 0,4356
Riga – 0,4238
Zagreb – 0,4121
Bratislava – 0,4043
Kišinjev – 0,3926
Kijev – 0,3887
Stokholm – 0,3777
Helsinki – 0,3769
Prag – 0,3692
Varšava – 0,3653
Priština – 0,3535
Sofija – 0,3379
Skoplje – 0,3105
Beograd – 0,295
Dablin – 0,291
Tirana – 0,2793
Minsk – 0,2718
Kopenhagen – 0,2637
Rejkjavik – 0,2637
Berlin – 0,2519
Bukurešt – 0,2519
Podgorica – 0,2363
Amsterdam – 0,2285
Brisel – 0,1973
Beč – 0,1738
Rim – 0,1699
Madrid – 0,1543
Moskva – 0,1426
London – 0,1348
Lisabon – 0,127
Riga – 0,1191
Valeta – 0,0957
Atina – 0,0879

Foto: Phillipp Gärtner

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

• Gradovi ekstrema: Od najhladnijeg do onog s najvećom gužvom u saobraćaju
• Najduži tunel u Srbiji biće u Vojvodini?
• 10 najboljih fontova za arhitekte