U sredu, 6. decembra 2017. godine u 18:30 časova u Galeriji nauke i tehnike SANU, Đure Jakšića 2, biće otvorena peta međunarodna izložba „O ARHITEKTURI 2017 ”.
U organizaciji Asocijacije za razvoj održive urbane zajednice – STRAND, u Beogradu će se održati serija događaja O ARHITEKTURI 2017 koje obuhvataju predavanja, radionce, konferencija i izložba, sa istoimenom temom.
Tema ovogodišnje izložbe fokusirana je na nekoliko tematskih celina: kompleksnost arhitekture, obnova gradova obnovom arhitekture, suočavanje s budućnošću, digitalano doba i inovacije u arhitekturi, umetnosti, nauci i tehnologiji.
Radovi na izložbi
Izložba u Galeriji nauke i tehnike pratiće pomenute tematske celine putem crteža, projekata, modela, video radova i prostornih instalacija. Biće prikazani projekti od unutrašnje arhitekture odnosno enterijera do arhitektonskih i urbanističkih projekata i istraživanja u oblasti nauke i umetnosti odnosno sveobuhvatna skala od mikro do makro koja ima za cilj da prikaže višeznačnost i kompleksnost arhitekture.
Nova arhitektura u kontekstu nasleđene matrice kao deo tematske celine „Obnova gradova obnovom arhitekture“ prikazana je u projektima N1 Housing i N8 Housing studija Simović, zatim u projektu prve faze relokacije Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu autora Natalije Bogdanović i Alekse Đurića i u konceptualnom rešenju vrtića grupe autora iz Podgorice.
Vizije razvoja uz inovativne pristupe u kontekstu digitalnog doba prikazane su u okviru istraživačkih projekata kao što je Hotterdam koji je imao za cilj bolje razumevanje i merenje temperature odnosno urbane toplote u Roterdamu u Holandiji autora Franka van der Hovena i Aleksandra Vandla.
Flickering story, Jelena Nikolić
U kategoriji Inovacije u umetnosti vizuelni umetnik Toni Maslić izlaže instalaciju The Musicians, umetnica Jelena Nikolić izlaže digitalnu svetlosnu instalaciju Flickering story, Aleksandra Subotić prikazuje istraživanje o digitalnom slikarstvu dok arhitekta i umetnik Andreas Kalakas prikazuje skultpuru Aqua Love i projekat The Wanderers koji se bavi trenutnom krizom imigracije.
Toni Maslić izlaže instalaciju The Musicians
Radovi žirija
Poseban segment izložbe čine radovi članova Žirija. Na izložbi su predstavljeni projekti The Cinema holandskog arhitekte Vilfreda van Vindena, zatim Casa Cubo de Corte američkog arhitekte Miteša Diksita, virtuelni muzej dizajniran za OpenSim Craft grid vizuelne umetnice Elif Ajiter, Fragmenti Sarajeva, projekat studenata Arhitektonskog fakulteta u Sarajevu prikazuje Nora Lefa, NYMPHe projekat studenata Arhitektonskog fakulteta u Solunu prikazuje mentor Anastasios Telios, koncept dizajna radnog prostora Umetnički institut u Hjustonu, SAD prikazuje profesor Stanko Gaković dok Kristijan Suau prikazuje projekte Studija POP iz Glazgova, Škotska.
The Cinema holandskog arhitekte Vilfreda van Vindena
Nagrade u 4 kategorije
Peta međunarodna izložba radova je takmičarska. Nakon otvaranja predstavnik žirija će saopštiti rezultate izbora – imena nagrađenih učesnika i radova. Radovi prijavljeni na otvorenom konkursu su se takmičili u okviru četiri kategorije Arhitektura i enterijer, Urbanizam, Inovacije u arhitekturi, nauci i tehnologiji i Inovacije u umetnosti, nauci i tehnologiji.
Međunarodni žiri će vrednovati radove i dodeliti Priznanja i nagradu za dizajn MikroMakro u organizaciji Asocijacije za razvoj održive urbane zajednice – STRAND.
Koncept Renovactive ima za cilj da živimo u renoviranim domovima koji su zdravi, energetski efikasni i sa optimalnim kvalitetom vazduha u prostoru.
Polovina trenutnog evropskog stambenog fonda izgrađena je između 1945. i 1980. godine a prosečna starost ukupnog stambenog prostora nastavlja da raste. Ovaj trend pokazuju i podaci Eurostata koji u 28 zemalja Evropske unije registruje pad novogradnje od 30% od 2008. godine. Ukoliko se ovakav trend nastavi, 90% trenutnog stambenog prostora biće još uvek u upotrebi 2050. godine.
VELUX Grupa još od devedesetih godina prošlog veka istražuje na koji način se može ostvariti optimalna energetsku efikasnost i minimalni uticaj na spoljašnju sredinu. Ti napori su doveli do gradnje 25 demo kuća širom Evrope i Severne Amerike, uključujući i šest kuća koje su izgrađene po principima Aktivne kuće a koji se baziraju na komforu, visokom nivou energetske efikasnosti i minimalnom uticaju na okolinu.
Projekat Model Home 2020 pratio je efikasnost demo kuća, naučnici su pratili porodice koje su u tim kućama živele u smislu njihovog korišćenja energije, na koji način unutrašnja klima utiče na njihovo opšte zdravlje i komfor. Zaključak projekta je da je moguće ostvariti zahteve evropskih regulativa koji stupaju na snagu 2020. godine, bez kompromitovanja održivog načina stanovanja i da već sada imamo tehnologiju i proizvode koji odgovaraju toj nameni.
Do 90% svog vremena provodimo unutra – bilo da tu živimo, učimo, radimo ili se igramo
Renovactive koncept
Imajući u vidu starost stambenog fonda u Evropi i opadajući trend u stanogradnji u Evropi, postavlja se pitanje na koji način se principi Aktivne kuće koji su se pokazali kao izuzetno korisni kod novoizgrađenih kuća mogu primeniti na postojeći stambeni fond.
Pristupačno, lako za reprodukovanje i mogućnost skaliranja investicije – to su bila tri osnovna kriterijuma za uspeh projekta Renovactive koji je realizovan u Anderlehtu u Belgiji. Za projekat je odabrana porodična kuća koja pripada takozvanom socijalnom stanovanju i bilo je potrebno dokazati finansijsku opravdanost renoviranja stambenog fonda u segmentu socijalnog stanovanja. Procenjeni troškovi renoviranja kroz projekat Renovactive uspeli su da budu u okvirima vrlo ograničenog budžeta lokalne samouprave ali i standarda za energetske performanse zgrada (EPB).
Sedam elemenata pristupačnog renoviranja
Renovactive koncept se bazira na sedam najprimenljivijih i najekonomičnijih rešenja po segmentima kuće. Svaki od tih sedam elemenata kreiran je tako da postojećoj kući omogući performanse koje imaju novoizgrađene kuće. U zavisnosti od postojećeg projekta i budžeta za renoviranje, različiti elementi se mogu kombinovati tako da povećaju nivo dnevne svetlosti, poboljšaju ventilaciju, ojačaju energetski omotač kuće i prošire životni prostor. Modularnost koncepta omogućava adaptiranje tipologiji raznih kuća.
Konverzija tavana u potkrovlje – širenje prostora „iznutra“
Povećanje staklenih površina – tretman dnevnom svetlošću
Otvoreno stepenište – respiratorni kanal kuće
Dinamična zaštita od sunca i toplote – prijatne temperature tokom čitave godine
Hibridni ventilacioni sistem – kombinacija mehaničke i prirodne ventilacije uz pomoć automatizacije grejanja i prozora
Poboljšanje termalnog omotača – rad na fasadi i novom sistemu grejanja
Dodatak na postojeću površinu – nov prostor i dragoceni kvadrati
Od eksperimenta do prakse
Renoviranje prve kuće je trajalo sedam meseci a kuća je zatim predata porodici koja će u njoj živeti i koja će tokom dve godine biti partner u monitoringu potrošnje energije, kvaliteta unutrašnje klime i opšteg komfora života. Od kada je kuća predata porodici koja u njoj živi od maja 2016. godine, lokalne vlasti u regiji Bon Air dale su dozvolu za još 86 replikacija koncepta na sličnim kućama koje su u vlasništvu lokalne samouprave.
Činjenice:
Do 90% svog vremena provodimo unutra – bilo da tu živimo, učimo, radimo ili se igramo.
80 miliona Evropljana živi u vlažnim i nezdravim kućama ili stanovima
Sposobnost dece za učenje povećava se i do 15% ukoliko borave u prostorijama sa dobrom unutrašnjom klimom.
1m2 VELUX krovnog prozora je energetski efikasniji od 1m2 vašeg krova
Energija koja se koristi u kućama i zgradama čini 40% ukupne potrošnje energije u čitavom društvu.
Provetravanje prostora 2-4 puta dnevno je ono što vam je potrebno da ostvarite optimalan kvalitet vazduha u prostoru
Četvoročlana porodica dnevno u svom domu proizvede 10 litara vlage samo obavljanjem svojih dnevnih aktivnosti
Otvoreno stepenište je respiratorni kanal kuće
Ulaganje u kuće sutrašnjice nije nešto o čemu tek treba sanjati već je to upravo ono što se čini danas. Više informacija o projektu Renovactive potražite ovde.
Biljana i Bratislav Branković iz Beograda stoje iza domaćeg brenda igračaka namenjenih malih graditeljima… ali i njihovim roditeljima.
Urezao vam se logo Cartoon Networka na televizoru? Nemate više pristup tabletu jer se na njemu samo vrte crtaći DJ Nykka? Možda je pravo vreme da vašem detetu nabavite nove igračke! Ali ne Lego, već nešto sasvim drugačije.
Domaće igračke ArchiPlay od drveta, furnira, pleksiglasa i kartona su dobre jer razvijaju kreativnost i motoriku vašeg deteta, a pritom ćete ih možda zainteresovati da krenu vašim stopama. Mada, kad malo bolje razmislimo, to možda i nije tako dobro… U svakom slučaju, nas je zainteresovalo kako su uopšte nastale ArchiPlay igračke i kako su Biljana i Bratislav Branković iz Beograda, koji stoje iza ovog brenda, došli na ideju da ih prave.
ArchiPlay: Igračke su rezultat višegodisnjeg rada na arhitektonskoj edukaciji dece. Imali smo sreću da budemo pozvani od strane Beogradske internacionalne nedelje arhitekture da osmislimo i vodimo arhitektonske radionice i edukativne programe za decu. Tokom osam godina edukativnog rada, dizajnirali smo i izradili mnogobrojna sredstva za rad koja smo koristili da deci približimo tematiku prostora, grada, arhitekture, oblikovanja. U jednom trenutku shvatili smo da u njima postoji tržišni potencijal, i odlučili da napravimo brend koji će ponuditi visoko estetizovane proizvode za učenje kroz igru.
Mnogi šalju ove igračke kao poklon prijateljima u inostranstvu, uz komentar da im šalju nešto dobro i originalno, iz Srbije.
ArchiPlay igračke za male graditelje
Od čega se igračke prave?
ArchiPlay: Igračke se, zavisno od načina upotrebe i edukativnog cilja, izrađuju od punog drveta, furnira, pločastih materijala na bazi drveta (šper ploča, lesonit), pleksiglasa, kartona.
Kojem uzrastu su namenjene?
ArchiPlay: Donja granica je dve godine za archiGRAFFITI piši/briši kućice po kojima se crta kredama. Konstruktor setovi su namenjeni uzrastu 4+, a praksa je pokazala da se setovi za gradnju aktivno koriste sve do kraja osnovne škole.
ArchiGRAFFITI piši/briši kućice po kojima se crta kredama
Mogu li se i stariji malo zabaviti ovim igračkama?
ArchiPlay: Mnogi roditelji nam pišu da se i sami igraju ili čak i da kupuju setove za sebe! Igra je univerzalna stvar, oplemenjuje i odrastanje i život, a naša je misija da je učinimo višestruko korisnom.
Kakve sve kolekcije igračaka postoje?
ArchiPlay: Igračke ArchiPlay možemo podeliti na konstruktorske i crtačke setove. Za sada postoje dva konstruktora – osnovni – koji je slobodan za igru i kreativno istraživanje, bez usmeravanja rezultata, i Winda – tematski set pomoću kog se grade tri različite vetrenjače. Postoji nekoliko proizvoda na temu crtanja – od piši/briši kućica, preko blanko slagalica i kartonskih kućica, do šablona za crtanje.
ArchiPattern: Šabloni od drveta ili plastike
Koji su prednosti igranja ovakvim igračkama?
ArchiPlay: Naše igračke su nastale kroz edukativni proces, na njima su osim arhitekata radili i pedagozi, učitelji, defektolozi i sa ponosom ističemo da imaju visok razvojni potencijal. On se ostvaruje kroz podsticaj razvoja fine motorike nizom složenih pokreta sastavljanja elemenata. Zatim razvija kreativno mišljenje kroz neusmerenu igru koju dete istražuje. Dalje, razvija prostornu logiku tako što dete manipuliše elementima u prostoru ili na papiru, a takođe pospešuje rešavanje problema jer nizom pokušaja, uz učenje, dete uči kroz dragocene greške.
ArchiConstructor: zgrada u kojoj se instalacije prave od cevčica
ArchiConstructor je prava zgrada sa instalacijama od cevčica. Je li ovo pravi poklon za arhitektu ili građevinca?
ArchiPlay: Ovo je pravi poklon za dete koje voli da radi rukama, maštovito je i sklono stvaranju sopstvenih svetova, ali i za one koji to tek treba da razviju. Nama nije cilj da regrutujemo male arhitkete ili građevince, već da ponudimo kvalitetnu igračku koja osim učenja kroz igru, neosetno oblikuje i osećaj za estetiku kod dece.
ArchiBOX: Sastavite kuću od kartona
Koliko kreativnosti nudi archiBOX malim arhitektama? Kako dete spaja ovu igračku?
ArchiPlay: Mnoga deca se najslađe igraju sa ambalažom i svakodnevnim predmetima koji i nisu igračke. Tako smo mi odlučili da deo svoje ambalaže – kartonsku kutijicu u obliku kućice – ponudimo i kao zaseban proizvod. Deca se mogu igrati malih arhitekata oblikovanjem kućice na svoj način – bušenjem, sečenjem, iscrtavanjem, pa onda praviti veće kuće ili gradove slaganjem kuća. Ona se prodaje u rasklopljenom stanju, sastavlja se u par lakih koraka ilustrovanih uputstvom a onda su mogućnosti neograničene.
Kupuju li ih arhitekte i građevinci svojoj deci kako bi oni krenuli njihovim stopama?
ArchiPlay: Mnogo naših kupaca dolazi iz struke jer prepoznaju estetiku i način razmišljanja, ali prvenstveno razvojni potencijal dragocen nezavisno od buduće struke deteta. Ono što smo primetili jeste da mnogi šalju archiPLAY igračke kao poklon prijateljima u inostranstvu, uz komentar da im šalju nešto dobro i originalno, iz Srbije. Čast nam je da predstavljamo to “dobro iz Srbije”. (smeh)
ArchiPlay igračke od punog drveta
Koja je sledeća igračka koju razvijate?
ArchiPlay: Uskoro ćemo obradovati male graditelje i njihove roditelje novim konstruktorskim setom ali i celom novom linijom proizvoda za kuću.
U indijskom gradu Surat gradiće se ogromna poslova zgrada na čak 6 miliona kvadratnih metara!
Možete li zamisliti da radite u kancelarijama koje su površine omanjeg grada? Pretpostavljamo da će otprilike takav nekakav osećaj imati armija ljudi od 45.000 zaposlenih koja će raditi u poslovnoj zgradi od čak 6 miliona kvadratnih metara u Suratu u indijskoj državi Gudžarat.
Zbog takve impresivne površine, ovo će biti druga najveća poslovna zgrada na svetu, pozicionirajući se odmah ispod Pentagona u Vašingtonu – prvoplasiranoj na ovoj (može se slobodno reći, neslavnoj) listi. Međutim, iako je zgrada stvarno ogromna ona je projektovana tako da svojom gradnjom što manje utiče na prirodnu sredinu.
Objekat je pasivan što znači da će samostalno proizvoditi električnu energiju za svoje potrebe.
Poslovni prostor Surat Diamond, čiji projekat potpisuje kompanija Morphogenesis, koristiće najsavremenije tehnologije u ekološkom smislu. Ne samo da će objekat prirodno ventilirati, i da će koristiti trenutne klimatske uslove u svoju korist, već će i cela zgrada biti pasivna što znači da će samostalno proizvoditi električnu energiju za svoje potrebe. A one nisu male! Ovde će raditi 45.000 ljudi i to pretežno u IT sektoru a svaki od njih zahteva računar i servere koji su poznati kao veliki potrošači struje.
Ipak, najveći izazov bio je da se kreira prostor u kojem će se toliko veliki broj ljudi lako snalaziti. Morphogenesis je zato nivo prizemlja opredelio za javni saobraćaj dok je nivo izdignutih podijuma rezervisan isključivo za pešačku komunikaciju. Putanje staza, koje su projektovane po uzoru na terminale aerodroma, optimizovane su tako da od ulaska zaposlenog u zgradu do njegovog kancelarijskog mesta ne prođe više od 4 minuta, piše ArchDaily.
Centralna kičma
Surat Diamond poslovni prostor napravljen je tako da omogući socijalizaciju i rekreaciju. Centralna kičma objekta, koja povezuje sve kancelarijske prostore, osmišljena je tako da bude i intereaktivni prostor za neslužbene sastanke, druženja i pauze. Zeleni atrijumi i dizajnerska rešenja prilagođena da prijaju oku, tu su da potpomognu zaposlenima da se bolje osećaju. Takođe, uz centralni hol organizovani su i restorani, spa centri, teretane i slično.
Low-cost arhitektura
Efikasnost zgrade takođe se ogleda i u principu njene izgradnje. Naime, projekat predviđa inovativni pristup low-cost arhitekturi kojom se dobija maksimalni prostor za najmanje mogući uložen novac. Zahvaljujući ovom pristupu, optimizacijom i uprošćavanjem dizajna, smanjen je projektovani budžet za izgradnju ovog velikog objekta za 50 dolara po kvadratnom fitu ali uz održavanje visokih standarda i održivosti.
Svi smo svedoci nemarnog odnosa prema arhitektonskim biserima Beograda, pa ova brošura stiže u pravi trenutak da edukuje stanare koji u njima žive.
Autorski dvojac kojeg čine Vladimir Dulović i Milan Milovanović su za izdavačku kuću Tačka Komunikacije, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, izdali brošuru “Arhitektura za komšije” koja će se deliti stanarima zgrada u užem centru Beograda. Osnovna ideja ovog projekta jeste da se stanarima vrednih a zapuštenih modernističkih zgrada u Beogradu približi njihov značaj i vrednost za istoriju arhitekture ali i same kulture življenja. Brošura je došla iz velikog rada na terenu.
Naime, oni su pre tri godine odlučili da u pet centralnih beogradskih opština postave što više panoa preko kojih će stanari i posetioci moći da se informišu o istorijatu te zgrade, njenom prvobitnom izgledu, o tome šta je na njoj arhitektonski značajno i o njenom autoru i njegovim drugim delima.
Nakon 28 obrađenih zgrada, Dulović i Milovanović napravili su rekapitulaciju urađenog kroz brošuru “Arhitektura za komšije” koja će biti podeljena stanarima tih zgrada, kao i svim zainteresovanim.
Brošura opisuje bitne fasadne i enterijerske elemente zgrada koja su česta žrtva nadogradnji i adaptacija.
Osnova zgrade sa “beogradskim stanom”
Detalji čine suštinu
Uvodni tekst bavi se beogradskim stanom, kao neizbežnom činiocu stambene arhitekture u međuratnom periodu, dok se na kraju brošure nalazi rečnik manje poznatih pojmova. Centralni deo brošure čine obrađene zgrade koje su predstavljene crtežima ali i osnovama karakterističnih stanova preuzetih iz Istorijskog arhiva Beograda.
Najinteresantnija je svakako slika fasade s razjašnjenim detaljima koji su karakteristični za dati objekat: šta je to plitka lođa, šta je francuski balkon, ili šta je erker i zbog čega su svi oni bitni elementi u arhitekturi jednog objekta. Takođe, brošura opisuje i enterijerske elemente koji su važni za modernističko nasleđe, kao što su karakteristične stepenišne ograde, mozaici u podu, rasvetna tela i svi oni filigranski detalji koji su danas česta meta raznih nestručnih adaptacija i rekonstrukcija.
U brošuri su objašnjeni bitni detalji svakog obrađenog objektaEnterijerski detalji modernističkih zgrada česta su žrtva adaptacija
Komšija, osvesti se!
Važnost brošure “Arhitektura za komšije” je zaista velika jer se jedino ovakvom edukacijom stanara oni mogu podstaći da više cene objekte u kojima žive. Svedoci smo da naš glavni grad stalno propada raznim nadogradnjama, zastakljivanjem terasa i žvrljanjem fasada pa verujemo da ova brošura može pomoći da više cenimo modernistički Beograd ali i naše celokupno životno okruženje.
Brošura je procesu štampe, a u međuvremenu možete je besplatno prelistati ovde.
Kada pomislite na opuštanje, koja je prva slika koja vam se stvori u glavi? Leškarenje u toploj kupki nakon napornog radnog dana, relaksacija u sauni nakon napornog treninga ili beauty tretman u parnom kupatilu, kojim umornoj koži vraćate nežnost i mekoću. Marconio brend tokom 17 godina poslovanja na našem tržištu, postala je vodeći proizvođač profesionalnog I kućnog wellness and spa asortimana, izrađenog od najkvalitetnijih materijala, u potpunosti prilagođenog željama i potrebama klijenata.
Klikom na sliku pogledajte Marconio parna kupatila
Klikom na sliku pogledajte Marconio hidromasažne kade i bazene
Finske saune poboljšaće vaše zdravlje i pomoći vam da se oslobodite napetosti i stresa. Infracrvene saune stvaraju toplotu koja prija vašem telu. Prirodan izvor infracrvenih zraka je sunce, tako da je ova vrsta toplote neophodna za zdravlje svih živih bića. Parno kupatilo otvara pore i deluje blagotvorno na kožu otklanjajući izumrle slojeve kože, vraća joj nežnost i mekoću. Slane sobe pored svog dokazanog dejstva na zdravlje i lepotu, pogodne su i za asmatičare, probleme sa sinusima, srčane probleme, reumu, ali i za sportiste. Tople ležaljke koje vraćaju vaš organizam u prirodni balans, jačaju imunitet i deluju povoljno na nervni sistem.
Klikom na sliku pogledajte Marconio saune
Ono po čemu se Marconio posebno ističe je apsolutna podređenost željama svojih klijenata i mogućnost kreiranja profesionalne , ali I kućne wellness oaze prema željama i potrebama svakog od njih. Bio saune, laconium, kneipp klupe, samo su mali deo Marconio profesionalnog I kućnog wellness asortimana, a ono po čemu su kompanija naročito ističe je izuzetna pokrivenost svih segmenata u izgradnji wellness centara, pa tako pored izdrade samog spa centra, pružaju sve usluge, od konsaltinga, do projektovanja I finansijske procene,koju vrši Marconio tim profesionalaca sa dugogodišnjim iskustvom, specijalizovan za ovu oblast. Svaki wellness centar, izrađuje se specijalno po meri vašeg prostora. Takođe, poseban fokus kompanije je na dugotrajnosti I higijeni, što je možda I najznačajniji element kada su javni wellness centri u pitanju. Primer jednog takvog wellness centra, koji je Marconio kompanije u potpunosti izgradila je Wellness centar hotela Solaris Resort u Vrnjačkoj Banji.
Ovaj objekat nastao na je temeljima stare kuće od koje su sačuvani i poneki zidovi.
U stambenoj zoni Summerhill u mirnom kvartu Toronta, na osnovu projekta ateljea AKB na čelu sa arhitektama Robertom Kastelicem i Kelly Buffey, sagrađena je savremena i funkcionalna kuća za bračni par s malim detetom.
Novi dom površine 360 kvadratnih metara koristi temelje i bočne zidove prethodne kuće na ovom placu, a u odnosu na prvobitan objekat tek je neznatno proširen.
Balans privatnosti i otvorenosti postignut je zatvaranjem fasade s ulične strane i njenim otvaranjem s dvorišne strane.
Arhitekte su organizovale stambeni program na četiri etaže tako da se prostor maksimalno iskoristi. Balans potrebne privatnosti i otvorenosti postignut je tako što je kuća s ulične strane dosta zatvorena dok se s dvorišne strane ona otvara velikim staklenim površinama koje omogućavaju prodor svetlosti ali i pogled kao okolnom šumovitom krajoliku.
Kontrast eksterijera i enterijera
Hrabra ortogonalana geometrija definiše glavnu fasadu objekta s visokim, a uskim prozorima i duboko uvučenim balkonima. Crvena opeka i crni kedar na fasadi su kontrast svetlom enterijeru čiji se dizajn nagoveštava i s ulice. Beli hrast na podovima, svetle nijanse nameštaja i svedeni kolorit dominira unutrašnjim prostorom što je i bio zahtev klijenata.
U prizemlju kuće odmah do ulaznog hola dvostruke visine, organizovan je otvoren prostor s dnevnim boravkom, kuhinjom i trpezarijom. Prozori od poda do plafona u dnevnoj sobi brišu granicu između unutrašnjeg prostora i ozelenjenog dvorišta čineći atmosferu prirodnijom.
Prozori od poda do plafona u dnevnoj sobi brišu granicu između enterijera i eksterijera.
Na drugoj i trećoj etaži smešten je spavaći blok sa zasebnim kupatilima dok je na poslednjem spratu smešten radni kutak sa teretanom i oazom za opuštanje.
Fasada posebno izgleda interesantno noću kada se upali LED rasveta.
Kompanija NIS uz podršku grada Beograda raspisuje javni poziv za idejno rešenje i izvođenje murala na temu „Zeleni grad – nova energija“.
Poziv za dostavljanje idejnih rešenja je otvoren od 8. do 20. decembra, a pravo prijave imaju svi pojedinci, kolektivi i grupe koji se bave vizuelnim stvaralaštvom i imaju prebivalište ili su registrovani na teritoriji Republike Srbije. Pobednik konkursa će biti nagrađen sa 120.000 dinara i njegov rad će biti izveden do kraja godine.
Javnim pozivom za oslikavanje murala na temu „Zeleni grad – nova energija“, NIS u saradnji sa Gradom Beogradom želi da podrži razvoj savremenog stvaralaštva u oblasti vizuelne umetnosti, istovremeno oplemenjujući grad snažnom porukom namenjenom svim prolaznicima – stanovnicima i posetiocima Beograda.
Pobedničko rešenje će birati sedmočlani žiri, koji čine predstavnici kompanija NIS i Gasprom njeft, predstavnici lokalne samouprave Grada Beograda, kao i nezavisni članovi i stručnjaci u oblasti vizuelnih umetnosti.
Afirmacija ideje održivih gradova
Ovim projektom NIS radi na unapređenju saradnje sa lokalnom zajednicom, podsticanju razvoja savremenog stvaralaštva u vizuelnim umetnostima, kao i promociji koncepta ulične umetnosti i umetnosti u javnim prostorima i afirmaciji ideje o budućnosti održivih gradova. Čineći neočekivanu promenu, potezi umetnika čija je scena grad skreću pažnju, komentarišu i oplemenjuju okolinu, dajući novi život poznatim prostorima.
Više informacija u vezi konkursa, pravila i prateće dokumentacije mogu se naći na ovoj staranici. Za dodatne infromacije, svi zainteresovani mogu da se obrate putem adrese murali@nis.eu ili na broj telefona + 381-60-51-69-228.
Kompanija Pantone izabrala je jarku purpurnu nijansu, zvanu Ultra Violet, za boju koja će obeležiti narednu godinu.
Niste sigurni koju boju izabrati za novi logo? Kojom bojom akcentovati novi enterijer? Evo odgovora! Kompanija Pantone proglasila je Ultra Violet za boju 2018. godine koju opisuje kao “dramatično provokativnu i nežnu nijansu purpurne boje”.
Ona se ne razlikuje mnogo od nove boje koju je Pantone lansirao ove godine, a koja odaje počast Princu – pop ikoni koji je preminuo u aprilu 2016. godine.
Ultra Violet: boja godine 2018.
Pantone opisuje ovu boju kao dramatično provokativnu i nežnu nijansu purpurne boje.
Kako se navodi iz njihovih saopštenja, ova nijansa ljubičaste već se primila kod tehnoloških i medijskih kompanija, a najočigledniji primeri su NBC Universal i Twitch koji su svoj vizuelni identitet usaglasile s ovom bojom.
Svakog decembra počev od 1999. godine, kompanija Pantone proglašava boju koja će obeležiti sledeću godinu na osnovu analiza trendova. Prošle godine to je bila zelena, dok je u 2016. godine Pantone izabrao gradijent plave i pink. Ostale boje godine pogledajte ovde.
Treće po redu Balkansko Arhitektonski Bijenale (BAB) biće održano od 18. do 24 decembra u prostorijama Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj.
BAB predstavlja platformu u oblasti arhitektonsko-urbanističke teorije, prakse i produkcije i primer je stručne saradnje regionalnih arhitektonskih udruženja i intelektualaca na prostoru Balkana. Sama ideja BAB-a je nastala iz potrebe za povezivanjem unutar regiona i razmenom iskustava i ideja na polju arhitekture. Primarna funkcija BAB-a je popularizacija arhitektonske struke u široj i stručnij javnosti između država u okruženju radi njihovog povezivanja. Javni prikaz realizacija i projekata, odnosno njihova kompetitivnost na Bijenalu, imaju za cilj da vremenom podignu kvalitet arhitektonsko-urbanističke delatnosti na Balkanu i širem regionu.
Balkanski bez granica
Ovogodišnja tema BAB-a su “Balkanski obrasci u urbanizmu i arhitekturi” koji uz krilaticu “Balkan bez granica” nastoji da diskutuje i promišlja dosadašnje obrasce življenja i kreiranja kako fizičke tako i društvene arhitekture na teritoriji Balkana u cilju osnaživanja arhitektonsko-urbanističke delatnosti, dok se BAB 2017. se sastoji od tri celine: arhitektonsko-urbanistička i dizajnerska izložba, naučna konferencija i sajam investicija; čiji su konceptori komesar bijenala dr Tatjana Mrđenović zajedno sa direktorom Markom Stojanovićem.
Kurator izložbe je arhitekta Dr Tatjana Stratimirović, koja će zajedno sa svojim timom koji čine arhitekta Tijana Atanasijević (arhitektonska izložba) i dizajner Jelena Nikolić (dizajnerska izložba) prikazati neka od najvrednijih ostvarenja regionalne arhitekture i dizajna, ali ugostiti i projekte izvan regiona, čiji su autori poreklom sa ovih prostora.
Konferencija će i ove godine otvoriti neke značajne teme, u kojima svoje izazove može prepoznati ceo balkanski region. Novina će biti prisustvo ne-naučnih slušaoca, tj. učesnika u diskusiji, a koji dolaze iz sveta investicija, projektovanja i državne uprave, kojima će naučna istraživanja i njihova potencijalna primena, biti posebno interesantna. Time BAB pomera granice ideje da se na jednom mestu prožimaju naučna istraživanja, praktično projektovanje i finansijski interesi investitora, autor koncepta naučne konferencije je doktor Tatjana Mrđenović.
Zvanično otvaranje Balkanskog arhitektonskog bijenala predviđeno je za ponedeljak 18. decembra sa početkom u 19 časova u Jugoslovenskoj Kinoteci.
U Srbiji se od sada mogu naći proizvodi koji obezbeđuju kontrolu pristupa vozilima u privatnim i javnim područjima.
Nemile scene terorističkih napada vozilima u evropskim metropolama ali i nedavna nasilnička vožnja usred Knez Mihailove, postavljaju pitanje bezbednosti pešaka u centralnim gradskim jezgrima. Srećom, rešenje postoji – i ono je vrlo efikasno!
Italijansko preduzeće Pilomat poznato je u svetu kao vodeći dobavljač stubova, blokada za prolaz vozila, podiznih rampi i naprava za bušenje pneumatika. Ovi proizvodi, koji služe kontroli pristupa vozilima u komercijalnom i javnom području, sada se nude pod markom Hörmann jer je ova renomirana nemačka kompanija preuzela Pilomat krajem 2016. godine.
Stubovi se podižu i spuštaju hidraulično ili elektromehanički. Koriste se za kontrolu pristupa vozilima u privatnim i javnim područjima, kao na primer pešačkim zonama, parkinzima i poslovnim prostorima.
Obezbeđenje bušenjem guma
Novi Hörmannov program proizvoda obuhvata dve linije proizvoda: Security Line i High Security Line. Prvi služe za kontrolu pristupa vozilima u privatnim i javnim područjima, kao na primer pešačkim zonama, parkinzima i poslovnim prostorima.
Proizvodi High Security Line omogućavaju kontrolu pristupa vozilima u područjima visoke bezbednosti, kao što su objekti vlade, aerodromi, tereni za organizovanje događaja i druga osetljiva područja. U grupu proizvoda High Security Line spadaju pojačani stubovi i blokade za prolaz vozila za maksimalnu širinu prolaza do šest metara, podizne rampe za širinu prolaza do deset metara, naprave koje dozvoljavaju prolaz samo u jednom smeru i sprečavaju prolaz u obrnutom smeru bušenjem pneumatika. Njihova otpornost se potvrđuje međunardno priznatim testovima za sudar od strane nezavisnih instituta za testiranje. U hitnom slučaju je dostupna upravljačka kutija EFO (Emergency Fast Operation), kojom se proizvodi dižu u roku od 1,5 sekundi.
Naprave za bušenje pneumatika dozvoljavaju prolaz samo u jednom smeru. Prolaz u obratnom smeru se sprečava bušenjem pneumatika.
Uniforman dizajn
Kod stubova razlikujemo automatske, poluautomatske, fiksirane i demontažne. Tako se, na primer, može obezbediti teren firme fiksiranim stubovima, dok prolazi mogu da se opreme automatskim stubovima koji se podižu i spuštaju hidraulično ili elektromehanički. Zgodna stvar, koja će se svideti i arhitektama i pejzažnim dizajnerima, jesto to što svi stubovi izgledaju isto bez obrzira kojem tipu pripadaju. Time se dobija jednoobrazno dizajnersko rešenje kontrole pristupa vozilima.
Da bi se omogućila kontrola pristupa vozilima u područjima visoke bezbednosti, svojim proizvodima High Security Line, Hörmann, između ostalog, nudi i pojačane stubove i blokade za prolaz vozila.
Uz proizvode za kontrolu pristupa vozilima Hörmann isporučuje odgovarajući pribor, kao što su kontrolni stubovi, daljinski upravljači, čitači otiska prstiju i još puno toga. Svi automatski proizvodi mogu da se kombinuju Hörmannovom radiotehnikom BiSecur, koja se odlikuje posebno bezbednim postupkom šifrovanja.
Podizne rampe maksimalne širine do deset metara su sastavni deo proizvoda High Security Line. One omogućavaju kontrolisani ulaz i zalaz vozila i pogodne su za visoke frekvencije upotrebe.
Trpezarijski sto koji se pretvara u bilijarski i kada u sklopu kreveta, samo su delić onoga što je adaptacija donela ovom apartmanu.
Biro Arhitektura AB objekt d.o.o. dobio je zadatak da za jednog fudbalera adaptira apartman od 100 kvadrata u istorijskoj četvrti Maribora. Arhitekte Boštjan Matul i Vita Posinek odlučile su da je ovakav prostor najbolje rekonstruisati tako što će ga, za početak, prvo potpuno ogoliti. I bili su u potpunosti u pravu jer su na taj način otkrili ne samo svu njegovu lepotu već i lepotu arhitekture gradova građenih krajem 19. veka.
Pošto ovo nije porodični stan već mesto za uživanje, enterijer je urađen s rešenjima koja se ne viđaju tako često.
Kada je uklonjen malter kao i svi nepotrebni elementi u ovom buržoaskom stanu, u prvi plan isplivala je predivna konstrukcija od opeke. Pre sto godina opeka se smatrala manje vrednim materijalom pa je njeno pokrivanje malterom i gipsarskim radovima praktično bilo obavezno.
Međutim, u modernoj arhitekturi centralni motiv u adaptaciji enterijera jeste stavljanje originalnih elemenata u prvi plan pa tako često viđamo eksponirane betonske elemente ili drvene konstrukcije. Dobro očuvana opeka, koja se više od veka skrivala iza maltera, dala je ovom apartmanu potpuno drugačiju atmosferu.
Prostor je potpuno otvoren uklanjanjem svih novijih pregradnih zidova i svih pripadajućih vrata. Originalni prozori su zadržani i prefarbani dok je originalni pod zamenjen brodskim parketom od hrasta koji izgleda rustično.
Kada u krevetu
Pošto ovo nije porodični stan već mesto za uživanje, enterijer je urađen tako da bude interesantan, razigran i sa rešenjima koja se ne viđaju tako često kao što je bilijarski sto koji se može dodavanjem gornje ploče pretvoriti u trpezariji ili kada u sklopu kreveta u spavaćoj sobi.
Inspiracija za dizajn proširenja Šeremetjeva pronađena je u ruskom konstruktivizmu i umetnosti s početka 20. veka.
Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji sledeće godine privući će na hiljade ljudi, a za mnoge od njih prvi utisak o ovoj zemlji biće aerodrom Šeremetjevo na čijoj rekonstrukciji su radile arhitekte iz Srbije. Naime, kompanija TPS Nedvizhimost odabrala je rešenje biroa RMJM Srbija za projekat unutrašnjeg uređenja novog Terminala B u okviru aerodroma Šeremetjevo u Moskvi.
Smešten severno od Moskve, aerodrom Šeremetjevo je najprometniji u Rusiji. Proširenjem u ukupnom iznosu od 114.000 metara kvadratnih, novi Terminal B svečano će biti otvoren 2018. godine, uoči početka Svetskog prvenstva u fudbalu – taman da dočeka mnoštvo posetilaca, piše eKapija.
Principi ruskog konstruktivizma ogledaju u geometriji podova, zidova i plafona.
Kako bi preneli tradiciju, snagu i progresivnost koji karakterišu savremenu Rusiju, tim RMJM Srbije, koji su vodili Goran Nikolić i Jelena Krstović Nikolić, inspiraciju je pronašao u ruskom konstruktivizmu i umetnosti s početka 20. veka.
– Postor, forma i dekor Terminala B su inspirisani poznatim umetnicima iz tog perioda, kao što su Vladimir Tatlin, Naum Gabo, Aleksandar Vesnin, Aleksander Rodchenko, El Lissitzky i Libov Popova. Umetnost je integrisana sa vrhunskom tehnologijom širom Terminala B kako bi se oblikovao prostor kojim se kreću putnici, dok se principi ruskog konstruktivizma ogledaju u geometriji podova, zidova i plafona – objašnjavaju u RMJM Srbija.
Novi enterijer osmislili su za tri nivoa aerodroma i obuhvatiće javni hol, odeljenje za prtljag, odlazni hodnik, prlatformu za pristup i deo za šoping.
Osim ovoga, tim iz Srbije je radio i na drugim delovima aerodroma, uključujući dve stanice između terminala, fasadu Terminala B i zgrade terminala C1 i C2.
RMJM (Robert Matthew Johnson Marshall) je jedna od najvećih internacionalnih arhitektonskih kompanija. Osnovana je 1956. godine u Britaniji, a u Srbiji posluju od 2015. godine. U sklopu RMJM Srbija radi oko 30 arhitekata.
Planovi rukovodstva Aerodroma Šeremetjevo za razvoj su da do 2030. godine, u skladu sa Strategijom transporta Ruske Federacije, povećaju kapacitete do 64 miliona ljudi i za 25% tranzitni tok.
Blokovi od konoplje imaju sjajne izolacione sposobnosti, a pritom sprečavaju stvaranje mikroba i gljivica u zidovima.
Kanabis nije dobar samo za medicinske svrhe – industrijska konoplja veoma lepo se može upotrebiti i u arhitekturi koja naglasak stavlja na ekologiju. Upravo takav primer stiže nam iz Izraela gde je arhitektonski biro Tav Group iz Haife podigao kuću zvanu Ein Hod pomoću hempcretea, kojeg Rusi zovu kostrobeton. U pitanju je biokompozitni materijal od konoplje, hidratisanog kreča i vode od kojeg se prave blokovi s odličnim termičkim karakteristikama. A i fino miriše…
Lokalno vađeni kamen korišćen je za temelje i zidove u prizemlju dok blokovi od konoplje čine zidove u etažama iznad.
Kuća od skoro 250 kvadrata je skoro u potpunosti podignuta od prirodnih materijala. Lokalno vađeni kamen korišćen je za temelje i zidove u prizemlju dok blokovi od konoplje, smešteni između drvene konstrukcije, čine zidove u etažama iznad. Unutrašnji zidovi napravljeni su od nabijene zemlje dok su zidovi izmalterisani krečom od prirodnih boja kako bi se stvorila netoksična atmosfera. Vidljiva drvena konstrukcija povezuje prostorije i statički i vizuelno, a drvo se može videti i na prozorima, stepeništu kao i na nameštaju, piše Inhabitat.
Na brdovitom terenu u ruralnom izraelskom selu podignut je lep terasasat objekat koji je optimizovan po standardima pasivne gradnje. Solarni paneli su tu da obezbede jeftinu električnu energiju a prirodna ventilacija dodatno minimalizuje potrebe za trošenje struje zbog klimatizacije. Kuća je opremljena i sistemom za sakupljanje kišnice koja se koristi kao tehnička voda.
Dobar ali skup
Arhitekte kažu da je Ein Hod prava kuća u Izraelu napravljena blokovima od konoplje. U pitanju je vatrootporan materijal koji pritom ima sposobnost razgrađivanja ugljen-dioksida. Upotreba kreča ovom materijalu takođe daje otpornost na razvijanje mikroba i gljivica. Naravno, kostrobeton nije zamena za beton jer ovaj materijal nema dobra mehanička svojstva pa se ne može koristiti za konstruktivne elemente. Međutim, on je odličan izbor za dobro izolovane ekološke kuće iako nije baš jeftin.
Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića nalazi se u zapuštenom objektu kojem uskoro sledi opsežna sanacija.
Nakon adaptiranja Galerije Matice Srpske i sređivanja Spomen zbirke Pavla Beljanskog, došao je red i da Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, koja čini jednu celinu od tri muzeja na Trgu galerija, zasija starim sjajem. Paralelno sa izmeštanjem parkinga i uređenjem ovog trga, kao deo priprema za Novi Sad 2021, bilo je neophodno ali i logično da se objekat nekadašnje najlepše novosadske vile dostojno uklopi u tu celinu.
Našom posetom galeriji uvideli smo da objekat zaista žudi za renoviranjem. To je opšti utisak kad se uđe u galeriju, a kada se malo bolje zagleda, primeti se da je potrebno menjati i funkcionalnost ali i ceo enterijer: podove, zidove, plafon i osvetljenje. Nameštaj, tepisi, i oprema su takođe u lošem stanju. Kako za naš portal kaže direktor galerije Mileta Poštić, “potrebno nam je da i sami sebe ozbiljnije shvatimo i dobijemo veću volju za rad, a i da posetioci dobiju više volje da nas posećuju i da žele s nama da sarađuju.”
Mileta Poštić, direktor Galerije likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića
Jedan od uzora nam je muzej Gaite Lyrique u Parizu koji je sav digitalizovan.
Tokom proteklih dekada objekat je pretrpeo par manjih rekonstrukcija koje su pomogle da on budu trenutno bude konstruktivno u relativno dobrom sanju. Kako kaže Nikola Martinović, arhitekta iz arhitektonskog studia N-MARTIN koji radi projekat sanacije galerije “nema kritičnih mesta koje bi zahtevale hitnu sanaciju, kao na primer aktivni prodori vlage u suterenu. Međutim, svi elementi enterijera kao i tehnika su stari i primetni su znaci dotrajalosti što ih čini veoma nefunkcionalnim.”
Pošto je u pitanju jedna od najlepših kuća u Novom Sadu, sanacija je u potpunosti usklađena sa svim kulturno istorijskim propisima koje izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada. “Mi imamo tesnu saradnju sa stručnjacima iz Zavoda koji prate i usklađuju svaku promenu koja će se eventualno desiti.”, kaže Martinović za naš portal.
Galerijski prostor biće drugačije organizovan
Nova komunikacija za posetioce
Objektu prvenstveno treba osveženje i modernizacija kako u funkcionalnom tako i u estetskom smislu. Kako kaže arhitekta: “Važan zadatak bio je da objekat učinimo dostupnijim ljudima, funkcionalniji za različite vidove događaja i izlaganja moderne umetnosti kao i stalne postavke.”. Od arhitekte saznajemo da su funkcionalna organizacija i kretanje posetilaca kroz sam objekat bili prioriteti. Kroz analizu i elaborat postojećeg stanja uvideli su da je osnovni problem, pored dotrajalosti tehničkih rešenja, funkcionalnost. Novo rešenje podrazumeva uspostavljanje nove komunikacije za posetioce pa će, između ostalog, kompletna uprava galerije s prizemlja biti izmeštena, a ti prostori biće pretvoreni u nove galerijske celine.
Projektom sanacije obuhvaćeni su i sanacija i osvetljenje fasade, rekonstrukcija unutrašnjih prostora, sanacija i sređivanje dvorišta, sanacija krova, pristup objektu osoba sa posebnim potrebama, modernizacija tehničkih rešenja, rasveta i tako dalje.
Sanacijom galerije predviđena je i zamena stolarijeStepenište je takođe predmet sanacije
Interaktivni muzej
Modernizacija objekta omogućiće i savremeniji i interaktivniji prikaz umetničkih dela. Kako kaže direktor galerije: “Jedan od uzora nam je muzej Gaite Lyrique u Parizu koji je sav digitalizovan. A i ja lično dolazim iz oblasti novih digitalnih likovnih medija pa bih voleo da implementiram takav vid interakcije u muzeju.”
U razgovoru s arhitektom saznajemo da je projektom predviđena modernizacija audio-vizuelnog sistema kao i uvođenje nekih od aktuelno najsavremenijih tehničkih rešenja za potrebe prezentacije i izlaganja savremene umetnosti. Takođe, velika pažnja posvećena je osvetljenju kao i uštedi energije.
Direktor galerije i arhitekta Nikola Martinović
To će biti jedno od najlepših dvorišta u Novom Sadu što svakako zaslužuje jedna od najlepših vila u Novom Sadu.
Poznato je da svetski muzeji imaju dodatne prihode od suvenirnica i kafića, pa i nadležni u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića slično razmišljaju. “Suvenirnica svakako, tome ćemo posvetiti naročitu paznju, a što se tiče kafića tu su pravno finansijske regulative malo kompleksnije pa to ostavljamo kao dopunski projekat za kasnije.”, kaže Mileta Poštić.
Martinović dodaje da je po našim zakonima uređeno funkcionisanje proširenog sadržaja u ustanovama kulture ali da nije baš fleksibilno i ne pruža velike mogućnosti. “Uvereni smo da će nadležni imati razumevanja za ovakav vid funkcionisanja savremenih kulturnih umetničkih prostora.”
Fasada će sasijati zahvaljujući novoj rasveti
Nov život dvorišta
U našem obilasku galerije nismo mogli a da ne primetimo dvorište koje izgleda impresivno ali neiskorišćeno i u velikoj meri devastirano. Od direktora saznajemo da je plan da dvorište, pored novog drveća, dobije i novi multifunkcionalni karakter kao i da bude otvoreno za sve. Praviće se letnji programi što zahteva obilno uređenje bašte, bine, mobilijara, zelenila, osvetljenja i popločavanja. “To će biti jedno od najlepših dvorišta u Novom Sadu što svakako zaslužuje jedna od najlepših vila u Novom Sadu”, kaže arhitekta Nikola Martinović.
Dvorište će dobiti multifunkcionalni karakter i biće otvoreno za sve
Cena i rok
Procena vrednosti svih građevinskih radova je oko 30, a zajedno sa opremom i infrastrukturom oko 35 miliona dinara. “Ubedljivo najveći deo bi trebao da se realizuje iz budžeta pokrajinske vlade preko Ministarstva kulture čiji smo mi indirektni korisnici, a manji deo iz drugih struktura vlasti grada i republike i domaćih i stranih sponzora.”, kaže Poštić za naš portal.
Radovi bi trebali da budu gotovi do početka 2021. godine kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture. “Mi bismo voleli da do tada zasijamo u punom sjaju ali nemamo ništa protiv i trudićemo se da to bude i ranije i da se do 2021. već uhodamo u novom ambijentu.”, zaključuje Mileta Poštić, direktor galerije.
Sadašnje stanje galerije
Želimir Žilnik i nove izložbe
Tokom sanacije objekta, umetnička dela će se moći videti na drugim lokacijama. “Već su nam ponudili Master Centar na Sajmištu da koristimo za događanja dok je objekat u fazi adaptacije, a imamo i partnerske firme sa kojima imamo redovnu razmenu i saradnju”, kaže sagovornik za naš portal.
Pošto će se radovi odvijati verovatno etapno, nije isključeno da delovi muzeja budu i otvoreni.
Izložba Želimira Žilnika od 14. decembra 2017.
Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu tokom planiranja sanacije objekta vredno radi i na svom osnovom zadatku – organizaciji izložbi. Izložba Želimira Žilnika sa retrospektivom filmova biće otvorena 14. decembra, sledeće godine su u pripremi tematske izložbe, reakcije na naše umetnike Igora Antića, a u pripremi su takođe i stalne postavke naših autora. “Ima još dosta atraktivnih dešavanja, ali i pomalo neizvesnih što se datuma tiče zbog priželjkivanog početka radova na adaptaciji zgrade.”, konstatuje Mileta Poštić, direkor galerije.
Kada se životna sredina uvede u računicu, onda tek dobijamo kompletnu cenu energetske politike, kaže profesor Fiš za naš portal.
Manfred Norbert Fiš je građevinski inženjer, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu. Autor je preko sto naučnih radova i dve knjige iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Ujedno je i jedan od članova žirija nacionalnog arhitektonskog konkursa za balkanski eko-centar na Zelenom vencu koji je organizovao Stattwerk a čiji će rezultati biti objavljeni danas, 14. decembra.
Mi smo iskoristili priliku da ga tokom većanja pitamo, za početak, zbog čega su energetski efikasni objekti uopšte bitni za naše okruženje.
Fiš: Zgrade učestvuju u klimatskim promenama s 40 posto, a sličnim udelom učestvuje i transportna industrija. Znači, zgrade i mobilnost zajedno čine najveći faktor koji utiče na klimu pa ako želimo da sačuvamo našu planetu moramo da vidimo kako ćemo smanjiti emisiju ugljen-dioksida. Ukoliko projektujete zgradu koja je više energetski efikasna, samim tim i redukujete emisiju CO2 u atmosferu. Zato su energetski svesni objekti bitni za naše okruženje.
Zgrada na Zelenom vencu uskoro će dobiti zelenu fasadu
Mnogo je lepše sesti pored drveta nego kraj betonske ploče.
Kako je u Nemačkoj i Evropi došlo do proboja izgradnje ovakvih objekata i na koji način se može podstaći njihova izgradnja i u našoj zemlji?
Fiš: Proboj je napravljen tako što je naša vlada postavila jasan cilj, a arhitekte i inženjeri su tu da daju rešenje za postizanje tog cilja. Sa energetski efikasnom zgradarstvom se krenulo pre dosta godina, međutim tek u poslednjih deset godina je došlo da najvećeg napretka i zahvaljujući ekspanziji upotrebe solarne energije. To je postalo veoma atraktivno i izazovno rešenje jer se cena sistema za proizvodnju energije spustila za deset puta. Računica je postala daleko jasnija jer se struja mogla proizvoditi mnogo jeftinije. U Srbiji je ta cena 5 centi za kilovat što je i dalje upola jeftinije nego u struja proizvedena solarnim putem u Nemačkoj. Dugoročno, to nije dobro.
Zašto to nije dobro?
Fiš: U Nemačkoj je period otplate energetski efikasne investicije manji od deset godina jer je cena električne energije dosta visoka. U Srbiji je to verovatno 20 godina jer je električna energija subvencionisana. Teško je biti konkurentan s alternativnim izvorima energije kada je cena struje 5 centi po kilovatu. Kada je cena tako niska, ne morate da radite ništa ali to nije rešenje za budućnost. Slično je sa zemljama kao što su Saudijska Arabija gde je energija takođe veoma jeftina. Međutim, jedna stvar je ekonomija, a druga stvar je kako zaštiti našu životnu okolinu. Kada se planeta uvede u računicu, onda tek dobijamo kompletnu cenu ovakve energetske politike. Bojim se da se cena ne bude prevelika… Jer šta je vreme? Vreme je ono što sada treba da učinimo za ovu našu planetu. Ne treba čekati!
U Srbiji je period otplate energetski efikasnih objekata 20 godina jer je električna energija subvencionisana.
Kako zelene fasade utiču na mikro klimu, a koliko na građane kao korisnike javnog gradskog prostora?
Fiš: Zelene fasade najviše utiču na ljude koji žive u takvim zgradama jer ove biljke unapređuju mikroklimu, smanjuju prašinu i redukuju buku. Neki vole da zatvore prozore i uključe klima-uređaje. Ja pak volim da otvorim prozor i da udahnem svež vazduh. Zelene fasade mogu da poprave kvalitet vazduha smanjujući nivo zagađenja. Takođe, zelene fasade su dobre jer unapređuju estetiku zgrade. Ljudi vole biljke, vole da šetaju šumom. Zato će i bolje reagovati kada umesto betonskog zida vide fasadu prepunu biljaka. Mi smo vrsta koja dolazi iz prirode i zato je prirodno da volimo biljke i dnevno svetlo. Ako imate biljke u sobi ili biljke na fasadi – bliži ste prirodi!
Zelene fasade utiču i na javne prostore. Poznato je da u gradovima imamo zone u kojima je veoma toplo zbog prekomerne upotrebe betona, velikog broja rashladnih uređaja i vozila koji svi zajedno odaju velike količine toplote. U takvim zonama treba što više saditi drveća i biljaka. Ovo će poboljšati kvalitet javnih prostora u kojima će prolaznici hteti da sednu, da se odmore i da popričaju s prijateljima. Mnogo je lepše sesti pored drveta nego kraj betonske ploče.
Koja je sledeća velika stvar u zgradarstvu po pitanju energetske efikasnosti?
Fiš: Zgrada kao elektične centrale! Zgrade će uskoro moći same da prave struju. Solarna energija je prisutna ali se intezivno radi na poboljšanju efikasnosti i snižavanja cene proizvodnje. Međutim, najveći izazvov je skladištenje energije. Tokom dana možete praviti struju jer ima dnevnog svetla. Ali šta se dešava uveče? Zato je potrebno naći održiva rešenja koja će omogućiti korišćenje solarne energije tokom noći. Jedno od rešenje jeste upotreba solarne energije za pravljenje leda koji će se tokom noći koristiti za hlađenje objekata. Isto tako jedno od velikih pitanja jeste i kako solarnu energiju uskladištiti da bi se mogla iskoristiti tokom zime. Ovo su veliki izazovi koji kada se reše mogu čovečanstvu pružiti bolji kvalitet života.
Naslovna fotografija: HOVAL VISION 2013, Univ. Prof. Dr.-Ing. M. Norbert Fisch
Studio Living Future Green kao i studentski tim kojeg čine Tina Urošević, Stevan Simović i Uroš Marković pobedili su na konkursu za balkanski eko-centar na Zelenom vencu.
Stattwerk d.o.o. proglasio je pobednike dva nacionalna arhitektonska konkusa i njihove ideje za budući balkanski eko-centar na Zelenom vencu. Najbolje među više od 200 učesnika, koji su dali svoje viđenje prvog zelenog, energetski efikasnog solitera u Srbiji, birao je međunarodni žiri, sastavljen od univerzitetskih profesora, arhitekata i stručnjaka za održive izvore energije.
1. nagrada: Living Future Green
U kategoriji diplomiranih arhitekata, 1. nagradu u iznosu od 10.000 evra, osvojio je projekat studija Living Future Green. Među studentskim radovima se najviše istaklo rešenje tima sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u sastavu: Tina Urošević, Stevan Simović i Uroš Marković.
Drugo, treće i četvrto plasirana rešenja, prema oceni žirija, jednako su dobro odgovorila na pojedinačne zahteve konkursa, pa je doneta odluka da se dodele tri jednako vredne druge nagrade (po 2.500 evra), a samim tim povećan je i ukupan fond nagrada. Drugo mesto dele studio React, Ured studio i Jelena Milošević sa saradnicima. Novčane nagrade (po 500 evra) dobilo je još šest timova – finalista.
Pobednički tim: Living Future Green
Studentske nagrade
Drugu nagradu osvojili su studenti Dragan Vuković i Stevo Marijanović, a treću Jegor Aleksić i Filip Radaković. Prvonagrađeni studentski rad dobio je novčanu nagradu od 1.500, dok su drugo i treće plasirani nagrađeni sa po 500 evra. Stattwerk je dodelio i dve pohvale za izuzetan trud i pokazanu kreativnost Fedoru Juriću i Mirku Milanoviću.
Stattwerk će, takođe, odabrati i troje studenata koji će imati plaćenu praksu u ovom arhitektonskom birou, pa će samim tim dobiti priliku da rade upravo na projektu prvog zelenog solitera u Srbiji.
1. nagrada u kategoriji studenata: Tina Urošević, Stevan Simović i Uroš Marković
„Ukupan nagradni fond konkursa iznosio je 23.000 evra. Novčane nagrade, kao i sami konkursi, tu su da daju podsticaj ovdašnjim arhitektama i pripadnicima srodnih profesija da razmišljaju i ubuduće o zelenoj, održivoj arhitekturi, i to ne samo kao o trendu, već prevashodno kao o suštinskoj potrebi društva“, dodaju iz Stattwerka.
Konkurs za profesionalce je bio anketnog karaktera, a od učesnika se očekivalo da ponude projekte koji uključuju zelene fasade – vertikalne bašte i korišćenje obnovljivih izvora energije, koji mogu obezbediti maksimalnu energetsku efikasnost objekta. Studenti su se bavili dizajnom fasade ovog pionirskog projekta. Pravo učešća imali su svi koji poseduju srpsko državljanstvo ili studiraju, odnosno rade, na teritoriji Republike Srbije.
Nagrađeni studenti
Projekat 2018. godine
Radove učesnika konkursa ocenjivali su: Alfredo Penjafiel, arhitekta, studio „Roomz Architects“ (Nemačka/Španija), predsednik žirija, Manfred Norbert Fiš, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu (Nemačka), Florijan Daner, arhitekta, studio „Danner Yildiz Architekten“ (Nemačka), Harald Maj, dizajner enterijera, studio „Mayonzepte“ (Nemačka), Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Budimir Sudimac, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ivana Miškeljin, profesorka Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, kao i Stattwerk d.o.o. – tim inženjera i kreativaca.
Kreativni tim Stattwerk će uzeti u razmatranje sve dobre ideje predstavljene u konkursnim radovima. Konačni projekat Stattwerk balkanskog eko-centra biće predstavljen početkom 2018. godine.
Foto: Đorđe Bošković; naslovna fotografija: 1. nagrada, Living Future Green
Specijalnom obradom drveta koje je posečeno na ovom terenu dalo je hotelu posebnu estetiku.
Hotel Seezeitlodge pozicioniran je na idiličnom jezeru Bostalsee u Nemačkoj koji maksimalno koristi sve prednosti lokacije i pritom joj se maksimalno podređuje. Naime, pogled iz hotela pruža se kroz drvenu fasadu koja ovom objektu omogućila da se sjajno uklopi u okolinu.
Ideja arhitektonskog biroa GRAFT bila je da ovom zgradom obogate karakter lokacija pa je zato ona u potpunom skladu s topografijom terena. Hotel povezuje šumu, na zapadnom kraju, s jezerom, na istočnom kraju, kreirajući suptilnu vezu između kopna i vode.
Šuma na zapadnom kraju hotela je proređena kako bi se iz objekta pružao bolji pogled ka jezeru, a to drvo je iskorišćeno za fasadu hotela.
Šuma na zapadnom kraju hotela je proređena kako bi se iz objekta pružao bolji pogled ka jezeru, a to drvo je iskorišćeno za izradu fasadu hotela. Drvo je obrađeno paljenjem i četkanjem zahvaljujući kojem ono ima srebrnasto-crni efekat koji hotelu daje posebnu estetiku. Efekat je dodatno pojačan kada se spusti magla i tada hotel izgleda mistično.
Gost ulazi u hotel kroz gustu hrastovu šumu, a jezero se tek nazire u daljini. U želji da mu se što više približi, gost će nastaviti uz stazu koja vodi prema dva ozelenjena brdašca na kojima je pozicioniran ovaj dvospratni objekat. Lobi hotela smešten je u podnožju ova dva brdašceta i to tako da se iz njega otkriva spektakularan pogled na jezero.
Spa na 2.000 kvadrata
Iz lobija, gost dalje može da nastavi prema restoranu, baru, konferencijskim prostorima ili ka spa centru – glavnoj atrakciji hotela. Oaza za uživanje prostire se na čak 2.000 kvadrata sa raznovrsnim prostorom za spa i wellness, a iz njega se takođe pruža pogled ka jezeru.
Hotel od 12.860 m2 ima 100 soba raspoređenih na dve etaže. Najbolje sobe se nalaze na severnom kraju hotela iz kojih se pruža najlepši pogled ka jezeru.
Konjičke rute Srema su projekat koji će razviti turistički potencijal kraja ali i pomoći osobama s funkcionalnim ograničenjima.
Horis – Horse ride in Srem je projekat koji na prvom mestu ima za cilj implementaciju hipoterapije, kao metode lečenja osoba s funkcionalnim ograničenjima, neuromotornim i senzornim disfunkcijama, kao i razvoj turističkih potencijala i rad na očuvanju kulturnog nasleđa u regionu.
Idejno rešenje je uradio projektni biro LIMIS doo iz Rume uz konsultacije sa logopetkinjom i terapeutkinjom Majom Marić Miladinović iz beogradskog Udruženja Potkovica, kao i prema zahtevima investitora.
Pogledajte kako će izgledati HORIS:
Arhitektura objekata je odraz zahteva investitora i pokušaj uklapanja u tradicionalnu arhitektura Srema.
Projekat je nastao kao rezultat zajedničkog rada Opštine Ruma, Opštine Nijemci iz Hrvatske, Konjogojske udruge Vranac iz Donjeg Novog Sela, Srednje poljoprivredno prehrambene škole Stevan Petrović Brile iz Rume i Konjičkog kluba Srem iz Sremske Mitrovice.
Menjaž
Objekti će se nalaziti u Rumi, na parceli površine 22.589 m2. Od objekata u prvoj fazi predviđena je izgradnja zatvorenog manjaža površine 1.012 metara kvadrtanih, štale za konje površine 95 m2 i otvorenog menjaža površine 836 m2. Zatvoreni menjaž je predviđen kao čelična samonoseća hala dimenzija 21,5 x 44m, visine 8.7 metara. Štala za konje je zidani objekat sa iznutra vidljivom krovnom konstrukcijom.
Smirujuće dejstvo prirode
Arhitektura objekata je odraz zahteva investitora i pokušaj uklapanja u tradicionalnu arhitektura Srema. Najveći kvaliteti projekta su prostori između objekata, smirujuće dejstvo prirode i pozicija parcele na periferiji grada.
Raspored objekata na parceli diktiran je logikom korišćenja – najbliže ulazu nalazi se štala za smeštaj konja, a levo, odnosno desno nalaze se otvoreni i zatvoreni manjež. Objekti su povezani pešačkim stazama, dok je između njih predviđen parkovski prostor.
Specijalni oblik kabina omogućava putnicima da stoje uspravno tokom penjanja.
Kompanija ABB napravila je impresivnu žičaru u švajcarskom mestu Švic koja savladava visinu od 110 i dužinu od 750 metara kako bi stigla do sela Stus u kojoj je automobilima zabranjen zaobraćaj.
Zbog velikog nagiba, koji u maksimumu iznosi 48 stepeni, odnosno 110%, bilo je potrebno napraviti specijalne kabine kako bi se putnicima omogućilo ugodno putovanje. Rešenje je stiglo u vidu cilindričnih kabina koje se rotiraju kako žičara počinje da se penje, odnosno, spušta. Ovakva oblik kabina omogućio je putnicima da stoje uspravno tokom penjanja.
Pogledajte kako to izgleda:
Putovanje traje samo četiri minuta pa će plašljivi turisti brzo pregurati penjanje.
Realizacija žičare Stoos Bahn trajala je čak 14 godina – dve godine više od planiranog – a njena cena iznosila je 52 miliona franaka. Ali, kako kaže predstavnik železnice Ivan Steiner za BBC, završetak projekat učionio je sve “veoma ponosnim”.
Nova žičara neće samo služiti sugrađanima kao i školarcima za lakšu komunikaciju, već će i turistički razviti ovaj živopisni kraj u Alpima.
Ukoliko se turisti boje da uđu u strmu žičaru trebalo bi da znaju da će brzo pregrmeti ovo putovanje jer ono traje samo četiri minuta.
