Po projektu AKVS arhitektura u Australiji sredinom godine kreće izgradnja ambasade koja je bazirana na principima i elementima srpske tradicionalne arhitekture prevedenim u savremeni arhitektonski jezik.
Ministarstvo spoljnih poslova, posredstvom Udruženja arhitekata Srbije, sprovelo je sredinom 2018. godine otvoreni, projektni, jednostepeni, anonimni arhitektonsko-urbanistički konkurs za kompleks Ambasade Republike Srbije u Kanberi, Australija.
Cilj konkursa bio je da se u skladu sa konkursnim zadatkom, programskim zahtevima, potencijalima lokacije i trendovima razvoja, izabere najadekvatnije arhitektonsko-urbanističko rešenje kompleksa diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Australiji. Izabrano rešenje predstavlja osnov za detaljnu razradu projektne dokumentacije i izgradnju kompleksa.
Povod za raspisivanje konkursa ogledao se u činjenici da, prvi put posle dugo vremena, Republika Srbija planira izgradnju jednog novog diplomatsko-konzularnog predstavništva, kao i želji da se za navedene potrebe, kroz javno takmičenje i puno kreativno učešće domaćih stručnjaka, pribave što kvalitetniji predlozi, uz mogućnost izbora najboljeg rešenja iz što šire i referentnije ponude.
Prijemno dvorište ambasade; foto: AKVS arhitektura via MSP
Rešenje se odlikuje jednostavnim i jasnim konceptom koji je dosledno sproveden kroz sve segmente.
Konkurs je trajao dva meseca, pristiglo je ukupno 33 konkursna rada, a žiri – u čijem sastavu je bilo i dva profesora univerziteta – doneo je odluke o nagrađenim radovima. Prva nagrada je pripala autorskom timu AKVS arhitektura kojeg čini Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum i Ana Petrović.
Ovakav odaziv sa stručne strane premašio je očekivanja, a broj i kvalitet prispelih radova omogućili su da se – između ne malog broja radova koji su uspešno odgovorili na temu i program konkursa – izaberu i nagrade radovi koji, osim što na adekvatan način ispunjavaju konkursne uslove, svojim rešenjem plasiraju i jasan autorski stav, kao najbolji. Uz puno poštovanje kriterijuma za vrednovanje radova definisanih raspisom konkursa, uz posebno obraćanje pažnje na kvalitet rešenja u odnosu na karakteristike i značaj namene vodilo se računa i o programskoj i tržišnoj opravdanosti projektovanih rešenja, imajući u vidu planirana budžetska sredstva za realizaciju ovog projekta.
Tradicija prevedena u savremeni arhitektonski jezik
Prvonagrađeni konkursni rad, prema oceni stručnog žirija, pružio je najkompletniji odgovor na zadatu temu kroz jasno definisan i prikazan autorski stav, kako u konceptualnom tako i u kontekstualnom smislu. Rešenje se odlikuje jednostavnim i jasnim konceptom koji je dosledno sproveden kroz sve segmente. Elegantna i svedena pojavnost projektovanog kompleksa bazirana je na principima i elementima srpske tradicionalne arhitekture, znalački i decentno prevedenim u savremeni arhitektonski jezik.
Jasno zoniranje funkcionalnih celina objedinjenih tradicionalnim motivima trema i svedenom dimenzijom unutrašnjeg dvorišta (atrijuma) pruža adekvatan odgovor postavljenom projektnom zadatku. Predloženo rešenje implicira jasan i nedvosmislen identitet, a istovremeno je primeren materijalnim mogućnostima realizacije. Takođe, rad svojim konceptom i podelom na funkcionalne celine daje mogućnost korekcija tokom dalje razrade u slučaju revidiranih zahteva investitora ili na zahtev nadležnih institucija u zemlji domaćinu – Australiji.
Atrijum ambasade; foto: AKVS arhitektura via MSP
Korekcije zemlje domaćina
Nakon uspešnog završetka ove faze realizacije projekta izgradnje diplomatsko-konzularnog predstavništva RS, usledilo je razmatranje predloženih rešenja od strane nadležnih australijskih institucija. U tom postupku, izvršene su određene korekcije idejnog rešenja, a u skladu sa zahtevima države prijema.
Sredinom decembra 2018. godine nadležni organi u Australiji dali su načelnu saglasnost na revidirano idejno rešenje, te je u toku postupak za izradu glavnog građevinskog projekta – nakon čega će se aplicirati za dobijanje potrebnih građevinskih dozvola, odnosno biće sproveden postupak izbora samog izvođača radova.
Pomenute aktivnosti i procedure traže određeno vreme, te bi gradnja ovog objekta trebalo da započne sredinom ove godine. Tada će biti poznat i rok za izgradnju i useljenje objekta.
Kapitalni projekat vredan 132 miliona dinara
Izgradnja diplomatsko-konzularnog predstavništva u Kanberi predstavlja kapitalni projekat i kapitalni izdatak Republike Srbije – Ministarstva spoljnih poslova u 2019. i 2020. godini. Ukupna planirana sredstva za ovu namenu, u ovom trenutku, iznose 132 miliona dinara (20 miliona RSD je bilo raspoloživo u 2018, 80 miliona RSD je raspoloživo u 2019, kao i 32 miliona RS u 2020. godini).
U blizini zagrebačkog centra, kompanija VMD model nedavno je kompletirala veliki stambeni blok koji donosi novi standard stanovanja.
Blok Bužanova u hrvatskoj prestonici, čiji projekat potpisuje poznati zagrebački studio 3LHD, specifičan je po tome što u svojoj koncepciji donosi nekoliko zanimljivih iskoraka: naglasak je, uz insistiranje na kvalitetu stanovanja, stavljen na održivi razvoj i na stvaranje u potpunosti promišljenog ambijenta.
Enterijeri zgrade opremljeni su nameštajem poznatih domaćih i stranih dizajnerskih studija i proizvođača, a najzanimljiviji detalj je što su lobiji oslikani! Izvedeni murali, posvećeni temi prirode, pridonose podizanju vizuelnih standarda u stanogradnji, piše Vizkultura.
Murali u lobiju; Foto: Jure Živković
Lobiji su oslikani su muralima koji doprinose podizanju vizualnih standarda u stanogradnji.
Konstrukcija zgrade, s nosivim fasadnim okvirima i stepenišnim jezgrima, omogućila je fleksibilne osnove pa zato stanovi nude veliku mogućnost prilagođavanja i personalizacije prema željama stanara.
Veliki prozorski otvori, okviri u pravilnom rasteru, glavni su element arhitektonskog oblikovanja fasade. Ideja je bila napraviti što veće otvore koji objedinjuju sve prozore i lođe, enterijeru daju mnogo prirodnog svetla i otvaraju pogled prema zelenilu u okolini. Jednostavnost oblikovanja naglašena je upotrebom samo dva materijala na pročelju – velikih aluminijumskih zastakljenih okvira i ispuna keramičkim pločama.
Fasada u kombinaciji aluminijuma i keramike; Foto: Jure Živković
Svaki stan ima lođu, balkon ili terasu
Konstrukcija omogućava prilagođavanje osnova stanova željama stanara. Struktura im je raznolika, najmanji imaju 75 m2 a najveći penthaus 220 m2. Svaki stan ima lođu, balkon ili terasu.
Murale potpisuju Jelena Bando, Ena Jurov, Miron Milić i Mario Kolarić; Foto: Jure Živković
U podzemnu etažu smeštena je garaža dimenzionisana za sve stambene i poslovne sadržaje u zgradi, zajedno s ostalim servisnim i tehničkim prostorima.
Najmanji stanovi imaju 75 m2 a najveći penthaus 220 m2; Foto: Jure Živković
Velike panoramske staklene stene na fasadi omogućuju komunikaciju s okolinom i uživanje.
Na nedavno održanom konkursu za novu biblioteku Paromlin pobedio je biro UPI-2M.
Objavljeni su rezultati za konkurs za izradu idejnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja „Gradske knjižnice Grada Zagreba – Paromlin„. Konkurs je objavljen krajem prošle godine, a osnovni cilj konkursa bio je dobiti najbolje idejno rešenje za novu zgradu gradske knjižare grada Zagreba, koja će u programskom i oblikovnom smislu adekvatno vrednovati lokaciju između Paromlinske i Trnjanske ceste.
Na konkursu koji je raspisao Grad Zagreb, a sprovelo Društvo arhitekata Zagreba (DAZ), prvu mesto odneo je tim UPI-2M d.o.o.kojeg čine Anamaria Filipović, Berislav Medić, Paula Žinić, Maja Huljev Ton, Luka Matošević, Mia Depolo, Lucija Belinić i Roko Guberina.
Ovako izgleda njihovo rešenje:
Ostala nagrađena rešenja možete videti na ovom linku.
Premaz No Skidding istoimenog kanadskog proizvođača radi upravo ono što mu i samo ime govori.
Sigurno ste se više puta stali na pločice u nekom ulaznom hodniku, ili kuhinji i kupatilu, koje su toliko klizave da ste jedva ostali na nogama. Ukoliko i sami imate takve lomivrat podove, a ne znate kako da ih ohrapavite, obradovaće vas informacija da sada i na našem tržištu postoji rešenje.
No Skidding je kanadska firma koja u svom portfoliju ima razne tretmane. Tu su pre svega protivklizne trake, protivklizni elementi od ojačanog poliestera, protivklizni premaz na bazi epoksida i poliuretana za sve površine, ali i ono što je nama najinteresantnije antiSLIP hemijski tretman pločica koji će učiniti neklizajućim.
Pored toga što sprečava klizanje i omogućavanje bezbedno kretanje, ovaj tretman sprečava prljanje i taloženje prljavština u fugama.
Zaštita od klizanja hemijskim putem započeta je još šezdesetih godina u SAD od strane kompanije Boeing koja je radila na zaštiti avio pista od proklizavanja. Zahvaljujući dugogodišnjem istraživanju i razvoju, sada se može izvesti gotovo bilo koju vrsta hemijske antiSLIP zaštite. To mogu biti keramičke ploče, granit, mermer, crep, beton ali i livene emajlirane kade. Ovaj tretman deluje čak i na pločicama koje su stalno pod vodom kao što su, na primer, one u bazenu.
Vakuum sprečava klizanje
Hemijskim tretmanom antiSLIP može se ostvariti mnogo bolja prianjujuća površina, koja je nevidljiva golim okom, zahvaljujujući stvaranju miliona pora u obliku slova U. Na vlažnim i mokrim površinama ove novostvorene mikroskopske pore pomažu da vodeni film bude utisnut i da u njega ulazi voda. Po gaženju, dolazi do istiskivanje vode iz ovih pora gde nastaje vakuum i ne dozvoljava klizanje.
Tretman antiSLIP hemijskim putem se radi na površini dok ne se dobije odgovarajući efekat trenja koji mora da bude minimum 0,64 μ po međunarodnom standardu. Osim što sprečava klizanje i omogućava bezbedno kretanje, ovaj tretman sprečava prljanje i taloženje prljavština u fugama, a sam pod dobija novi izgled koji je lakši za održavanje.
Pre i posle tretmana vrši se merenje otpora trenja prenosnim FSC 2000 Print uređajem koji dokumentuje čitav tretman. Uređaj simulira kretanje nogu i daje tačnu procenu statičkog i dinamičkog otpora trenja na suvim i vlažnim površinama. Ovim načinom može se tačno i sigurno proceniti dali je postignut željeni efekat.
Proces tretiranja traje od 10 do 15 minuta po jednom kvadratnom metru; Foto: No Skidding
Koliko to košta
Proces tretiranja traje od 10 do 15 minuta po jednom kvadratnom metru, a zanimljivo je da se po završetku tretmana odmah može gaziti po podu. Cena iznosi oko 8 evra po m2, a tu spada čišćenje, odmašćivanje, pranje, tretiranje kao i neutralizacija sa pranjem. Garancija je tri godine, a postupak je potrebno ponoviti kada se podloga istroši.
Naravno, preporuka je da se za podove uzimaju hrapave pločice s oznakom R9 koje su protivklizne. Za eksterijere se uzimaju pločice koje su još hrapavije, odnosno, nose oznaku R11. Međutim, kada je pod vlažan prohodnost je svakako znatno otežana, ali No Skidding tretman u ovom slučaju može da pomogne.
Gde je zariven prvi ašov? Koja zgrada se završava? Ako vas interesuje ko, šta i gde se gradi u Srbiji, Mape gradilišta su pravo mesto!
Zahvaljujući velikom uspehu Mape gradilišta Srbije, koju smo lansirali prošle godine, rešili smo da je resetujemo, pretresemo sve postojeće podatke, analiziramo aktuelno stanje s terena i da pokrenemo novo izdanje mapa pa vam zato predstavljamo Mapu gradilišta Srbije za građevinsku sezonu 2019.
Građevinski bum koji je neupitno zahvatio našu zemlju bio je samo jedan faktor koji nas je nagnao na ovu poslovnu odluku. Želja da pomognemo svima onima koji traže novu nekretinu ali i da izađemo s susret građevinskoj arhitektonskoj struci da lakše sazna ko, šta i gde gradi u Srbiji, bili su naša osnovna ideja vodilja. Zbog toga je ovogodišnja Mapa, koja se svakodnevno ažurira, još kompletnija, detaljnija i sveobuhvatnija.
Na Mapi gradilišta za sezonu 2019. imamo čak 697 gradilišta koja su planirana za ovu godinu ili su uveliko u izgradnji.
„Na novoj Mapi gradilišta imamo čak 697 gradilišta koja su planirana za ovu godinu ili su uveliko u izgradnji. Među njima su stambene i poslovne zgrade, zgrade javne namene, proizvodni pogoni, obrazovne i zdravstvene ustanove, sportski objekti, hoteli, maloprodajni centri i tržni centre, aerodromi…“ – kaže Drago Polić, urednik sekcije Mapa gradilišta. Gradilišta su zato obeležena različitim ikonama i bojama kako bi se lakše uvidelo kojoj kategoriji pripadaju i da li su ona u izgradnji, u planu, završena ili obustavljena.
Mapom su pokrivena sva gradilišta u Srbiji. Primetili ste neko koje nemamo? Javite nam!
Primetili ste novo gradilište?
Pošto volimo da smo u kontaktu s vama, i ove godine vas pozivamo da nam javite ukoliko primetite novo gradilište bilo gde u našoj zemlji. Pošaljite nam fotografiju gradilišta, građevinske table, lokaciju gradilišta, kao i druge informacije vezane za objekat, jer uz vašu pomoć, ona će biti još tačnija, ažurnija i kvalitetnija. Informacije nam pošaljite na mapa@gradnja.rs.
Kako pristupiti Mapi gradilišta
Najbolje od svega što je korišćenje Mape gradilišta potpuno besplatno, i može joj se pristupiti i preko desktopa i preko mobilnog telefona ili tableta. Mapa se koristi kao i standarda Google Mapa, a opcija za pretragu pomoći će vam da lakše pronađete adresu, investitora ili projekta. Mapi gradilišta možete pristupiti ovde.
Kuća Legata raspisala je javnu nabavku za adaptaciju Paviljona Republike Srbije u Veneciji, što je početni korak da naš izložbeni prostor dobije primeren izgled.
Nedavno smo pisali o tome kako naš paviljon u Veneciji slavi 80 rođendan, ali kako on nije u dobrom stanju i kako mu je hitno potrebna adaptacija. Primetili smo da je zgrada neokrečena i neklimatizovana, da je ulazni portal u vrlo lošem stanju baš kao i parterno uređenje. Međutim, izgleda da je naše vapaje ipak neko čuo…
Kuća Legata je 1. marta raspisala javnu nabavku male vrednosti (do tri miliona dinara) za adaptaciju Paviljona Republike Srbije u Veneciji, a rok za dostavljanje ponuda je 11. mart. Javnom nabavkom obuhvaćeni su molerski radovi, skele, fasaderski radovi, čišćenje platoa, restauracija ulaznog portala, elektro instalaciji kao i nameštaj (pult, stolice i stolovi).
Nažalost, klimatizacija nije u planu, a po opisu tendera jasno je da se traže najpovoljnija rešenja.
Nažalost, klimatizacija nije u planu, a po opisu tendera jasno je da se traže najpovoljnija rešenja kao što je, na primer, poludisperzija za bojenje zidova. Od perivih akrilnih boja, koje su veoma zgodne za izložbene prostore, nema ni govora. Svemu tome potvrđuje i činjenica da, kao i do sada, izbor najpovoljnije ponude vrši se primenom kriterijuma najniže ponuđene cene.
Iako nije navedeno kada je planirana adaptacija Paviljona Republike Srbije u Veneciji, verujemo da će ona biti gotova za Međunarodnu izložbu arhitekture 2020. koja će se održati od 23. maja do 29. novembra.
Kao što smo ranije pisali, libanski arhitekta Hašim Sarkis izabran je za kuratora izložbe koji će uskoro objaviti temu Bijenala 2020. Nakon toga će Muzej primenjene umetnosti, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisati konkurs za učestvovanje na 17. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji.
Ovaj japanski arhitekta nije pratio trendove – on je sam utabao svoj vlastiti put!
Japanski arhitekta Arata Isozaki je laureat Prickerove nagrade za 2019. godine za arhitekturu. Isozaki, koji je se bavi arhitekturom od 1960. godine, već se dugo smatra za velikog vizionara u arhitekturi zbog njegovog futurističkog pristupa projektovanju koji ne poznaje granice. S preko 100 izgrađenih objekata, Arata Isozaki, koji je osmi Japanac koji je poneo ovu prestižnu arhitektonsku nagradu, veoma je poštovan i uticajan među svojim kolegama.
Arata Isozaki rođen je 1931. godine na japanskom ostrvu Kjušu, a njegovi početni koraci u arhitekturi bili su pod velikim uticajem svetskih dešavanja u tom periodu. Isozaki je imao samo 12 godina kada su Hirošima i Nagasaki stradali u Drugom svetskom ratu, a njegov rodni grad je sravnjen sa zemljom. „Moji prvi dodiri s arhitekturom bili su zapravo praznine u arhitekturi, pa sam ja zato bio usmeren na to da moram da obnovim kuće i gradove“.
Kongeresni centar u Kataru; foto: Hisao Suzuki
Promena je postala stalna. Paradoksalno, to je postao moj stil.
Završio je arhitekturu 1954. godine na Univerzitetu u Tokiju, a pre nego što je počeo da radi za Kenzoa Tangea, takođe dobitnika Prickera 1987. godine, završio je i doktorat. Isozaki je brzo postao Tangeov štićenik, radeći blisko s njim sve dok nije osnovao svoju firmu 1963. godine.
Japan je u to vreme bio u periodu velikih promena i obnove, a još se duhovno oporavljao od posledica rata. “Da bih pronašao najprikladniji način za rešavanje ovih problema, nisam mogao da se zadržim na jednom stilu”, kaže Isozaki. „Promena je postala stalna. Paradoksalno, to je postao moj stil.“
Hala Nara; foto: Hisao Suzuki
Radi radovi
I zaista, rani radovi Isozakija ističu se futurističkim pristupom, kao što je City in the Air, njegovom masterplanu za grad Shinjuku. U toj viziji, zgrade i saobraćajna mreža lebdeli su iznad gradskih zidina – što je ekstremni odgovor na (u to vreme) pomahnitali tempo urbanizacije i modernizacije u Japanu. Iako ambiciozni plan nikada nije realizovan, on je dao ton za mnoge buduće Isozakijeve projekte.
Isozakijeve radove karakterisao je zanimljivi spoj metabolizma i brutalizma – razvijen u saradnji s mentorom Kenzom Tangeom, koji se smatra za osnivačem japanskog metabolizma. Isozakijevi radovi koji se posebno ističu u ovom periodu su biblioteka Oita Prefectural, ženska škola u Iwati i brojni drugi projekti za banku Fukuoka.
Dvorana Sant Đordi u Barseloni
Svetska slava
Međutim, tek 1970. godine Isozaki dobija internacionalnu prepoznatljivost, pošto je njegov Festival Plaza za EXPO70 (prva svetska izložba u Japanu) osvojio sve posetioce. Isozaki potom stavlja potpis na druge značajne projekte kao što su Art Tower Mitor, Muzej savremene umetnosti u Los Anđelesu i dvorana Sant Đordi u Barseloni. Nedavno je Isozaki završio Muzej u Hunanu, koncertnu dvoranu Harbin, koncertnu dvoranu u Krakovu i toranj Allianz u Milanu.
„Isozakijev opus je opisan kao heterogen i obuhvata projekte od vernakularnog do visokotehnološkog“, navodi se u obrazloženju žirija. „Jasno je da on nije pratio trendove, nego da sam utabao svoj vlastiti put.“
Isozaki je tokom karijere dobio brojne nagrade i priznanja, a među najvažnijim su nagrada Arhitektonskog instituta Japana 1974, zlatna RIBA medalja 1986, kao i nagrada Američkog instituta za arhitekte 1992. godine.
Ceremonija dodela Prickerove nagrade za 2019. biće održana u Versaju ovog maja, a potom će Arata Isozaki održati i javno predavanje u Parizu.
Stari drveni pešački most preko Svrljiškog Timoka trebalo bi da zameni savremeni spregnuti čelično-betonski most elegantne forme.
Opština Knjaževac i JP Preduzeće za razvoj, urbanizam i izgradnju opštine Knjaževac krajem prošle godine organizovali su konkurs za izradu idejnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja pešačkog mosta preko Svrljiškog Timoka kod Doma kulture u Knjaževcu. Cilj konkursa bio je da se dobije najbolje idejno rešenje pešačkog mosta koje će se vizuelno uklopiti u celokupno parterno uređenje leve i desne strane Svrljiškog Timoka. U postojećem stanju na tretiranoj lokaciji se nalazi drveni pešački most koji se konstruktivno i estetski ne uklapa u ambijentalnu celinu rekonstruisanog platoa.
Žiri je 27. decembra 2018. doneo odluku da se ne dodeli prva nagrada, ali su zato dodeljenje dve druge nagrade i to Nikoli Pavloviću, kao i autorskom timu iz Niša kojeg su činili dipl. inž. građ. Nemanja Marković, mast. inž. građ. Stefan Conić, mast. inž. arh. Zlata Tošić, kao i dr Radovan Cvetković, čije rešenje ovog puta predstavljamo.
Klupe su postavljene u uvalama zbog čega ovaj most postaje i mesto za socijalizaciju, odmor i uživanje u pogledu na rečni tok.
Pri koncipiranju konstrukcijskog rešenja pešačkog mosta raspona 25 metara namera autora je bila da se projektuje ekonomičan, praktičan, funkcionalan most, jednostavan za izvođenje ali takođe moderan i atraktivan savremene forme i materijalizacije. Ovaj niz zahteva iznedrio je relativno klasično rešenje konstrukcije mosta, sprezanjem dva čelična nosača sa armiranobetonskom kolovoznom pločom. Motiv forme je sam tok reke Timok kao i bela boja u kombinaciji sa zelenilom koja se uklapa u ambijent okoline.
Ozelenjeni džepovi
Valovita struktura stvara džepove koji su ozelenjeni zbog čega ovaj pešački most deluje pitomije i zelenije. Ono što ovu strukturu čini interesantnom jesu drvene klupe postavljene u uvalama zbog čega ovaj most postaje i mesto za socijalizaciju, odmor i uživanje u pogledu na rečni tok i grad.
Elegantna konstrukcija
Amorfna linija mosta u podužnom pravcu elegantno se nastavlja na celokupno parterno uređenje leve i desne strane Svrljiškog Timoka. Ozelenjene zaobljene forme se postepeno podižu s keja na most logično navodeći pešake na dalje korišćenje pasarele. Na sredini mosta, linija betonske strukture se blago spušta čineći ovu konstrukciju lakšom i elegantnijom. Amorfno rešenje mosta preko Svrljiškog Timoka, koji je na ovom potezu regulisan, posebno prija jer su obaloutvrdni zidovi su skoro vertikalni i obloženi kamenom.
LED, aluminijumski paneli i štampani beton
Javna i dekorativna rasveta je planirana u vidu LED reflektora različitih boja bez vertikalnih nosača, koji u svemu prate ritam i oblik ograde.
Završna obloga mosta je od ukrasnih aluminijumskih panela bele i sive boje tako da u kombinaciji sa zelenilom na mostu i oko mosta predstavlja estetski oblikovani nastavak platoa ispred Doma kulture.
Završna obloga saobraćajne trake predviđena je od štampanog betona ili betonskih dekorativnih ploča, u svemu usklađene sa elementima mosta.
Iako je konkurs zavšen, i dalje nije poznato da li će i kada projekat biti realizovan.
Dragi provalnici oprostite, ali automatska garažna vrata kompanije Hörmann ne možete obiti.
Svi koji imaju garažu uvek u podsvesti razmišljaju o tome da li im je ljubimac siguran od krađa. Alarm je ugrađen u automobil, video-nadzor snima svaki pokret, ali pitanje je da li su garažna vrata dovoljno sigurna. Ako želite da spavate mirno, razmislite o rešenju nemačke kompanije Hörmann, kojima je bezbednost jedan od ključnih elemeneta u razvoju proizvoda, zbog čega i ne čudi podatak da oni u svom portfoliu imaju automatska garažna vrata kojima provalnici ne mogu ništa. Kako to zaista radi?
Što se veća sila primenjuje pri obijanju vrata, sistem ih sve jače zabravljuje i time potpuno sprečava provalnika da uspe u svojoj nameri.
Sva Hörmann segmentna vrata opremljena su automatskim zabravljivanjem u šini motora. Kada se vrata garaže zatvaraju Hörmann sigurnosni sistem odmah zabravljuje vrata tako da su u potpunosti zaštićena od provala. Što se veća sila primenjuje pri obijanju vrata, sistem ih sve jače zabravljuje i time potpuno sprečava provalnika da uspe u svojoj nameri. Uz ovakav sigurnosni sistem bićete sigurni i noću i danju.
Pogledajte kako provalnik odustaje kada vidi Hörmann vrata:
Bezbednost na prvom mestu
Sva garažna segmentna vrata kompanije Hörmann testirana su i sertifikovana u skladu s visokim zahtevima za bezbednost evropskog standarda 13241-1. Pomoću sigurnosne kontrolne liste možete proveriti da li vaša stara garažna vrata ispunjavaju aktuelne EU sigurnosne standarde.
Za više informacija o Hörmann automatskim garažnim vratima kao i njihovoj ceni, pogledajte ovaj link.
U žiriju međunarodnog konkursa za paviljon u čuvenom londonskom parku nalazi se i saradnica našeg portala, arhitektica Ana D’Apuzzo.
Hajd park je najpoznatiji londonski gradski park i najveći među Kraljevskim parkovima. Čuven je po Govorničkom kutku za kojim bilo ko može govoriti o bilo čemu, pa se često koristi i za održavanje protesta i raznih skupova. Međutim, ono što čini ovaj park, površine 142 hektara, jedinstvenim jesu koncerti i muzički događaji koji privlače veliki broj ljudi iz celog sveta. U Hajd parku su, između ostalih, koncerte održali Pink Fjold, Rolingstonsi i Kvin, kao i Pol Mekartni, Madona, Brus Springstin i brojni drugi.
Konkurs je namenjen studentima arhitekture kao i mladim arhitektama kojima je od diplomskog prošlo najviše dve godine.
Po svemu sudeći uskoro će ovom čuvenu park u Londonu biti još prostora za muziku. Naime, raspisan je konkurs za studente arhitekture i mlade arhitekte kojim se traži najbolje rešenje za muzički paviljon u Hajd Parku koji treba da bude prostor koji će pružiti informacije o prošlim i budućim koncertima.
„Muzika i sve što nju povezuje mora biti osnovna ideja ovog arhitektonskog prostora, koji pritom mora dodati vrednost okolini.“ – navodi se u raspisu konkursa.
Paviljon ima za cilj da bude mesto susreta za posetioce, ljubitelje muzike i zaljubljenike u prirodu; mesto koje služi kao informativna tačka o prošlim i budućim koncertima koji se održavaju u parku, kao i prostor za odmor i opuštanje u kojem će biti moguće uživati u muzičkim događajima.
Prijave, nagrade i žiri
Prva nagrada je 3.750 evra a prijave traju do 31. maja. Zanimljivo je što se u žiriju, kojeg između ostalog čine John Enright, Alejandro Beals & Loreto Lyon, Soffia Botteri & Patricio Connell i Paulina Peña nalazi i naša arhitektica Ana D’Apuzzo koja je i saradnica portala Gradnja.rs. Pisali smo već o tome kako je Ana studentima u Fukušimi vratila optimizam, a Ana je bila i naš dopisnik iz Venecije kada je pisala o Bijenalu 2018.
Sve informacije o prijavi kao i o detaljima konkursa možete pronaći na ovom linku.
Vanja Spasenović i Darija Rašeta osmislile su objekat koji predstavlja ekstenziju litice fjorda s kojeg se može posmatrati norveška priroda ali i polarno svetlo.
Tematski okvir međunarodnog konkursa Viewpoint of the Fjords, koji je organizovao Arquideas, zahtevao je projektovanje vidikovca, odnosno karakterističnog prostora za posmatranje i uživanje u prirodi Geirangerfjorda na jugozapadu Norveške. Naš tim kojeg su činile mast. inž. arh. Vanja Spasenović i mast. inž. arh. Darija Rašeta postigao je veliki uspeh jer je njihov projekat Skywalk jedan od petnaest selektovanih finalista od 216 pristiglih radova iz 39 različitih zemalja.
Projekat Skywalk jedan od petnaest selektovanih finalista od 216 pristiglih radova iz 39 različitih zemalja
Tenzična pozicija objekta koji „visi“ sa litice dodatno je naglašena čeličnom prostornom rešetkom.
Okosnicu projekta Skywalk čini stvaranje jedinstvenog iskustva prostora kroz objekat koji predstavlja ekstenziju litice fjorda. Objekat omogućava posetiocima da ostvari karakterističnu vezu s prirodnim okruženjem iz nove perspektive.
Ulaskom u staklenu kapsulu, dočekani ste s neometanim pogledom na okruženje. Tenzična pozicija objekta koji „visi“ sa litice dodatno je naglašena čeličnom prostornom rešetkom, koja pored konstruktivnih karakteristika doprinosi i vizuelnom kvalitetu arhitektonskog rešenja. Arhitektura postaje sredstvo pomoću kojeg se uspostavlja kvalitetna veza između ljudskih aktivnosti i prirode i usložnjava opažanje zatečenog konteksta.
Kapsula se sastoji iz dve etaže. Prva je u potpunosti posvećena posmatranju prirode; ovde se nalazi info pult, kafić i teleskopi. Kapsula se završava auditorijumom u kome posetioci mogu da posmatraju norvešku prirodu i, ako su imaju sreće, Auroru borealis, odnosno polarno svetlo. Na drugoj etaži nalaze se javni toaleti i dodatni prostor za zaposlene.
Na konkursu Viewpoint of the Fjords pobedila je meksička arhitektica Paulina Pena sa svojim projektom Under Look, drugo mesto osvojili su Julieta Derdoy i Fidel Moyano iz Argentine sa projektom Statum, dok su treće mesto zauzeli Camilo Alvarez i Felipe Vazquez iz Urugvaja.
Novi konkurs
Arquideas je nedavno pokrenuo novi konkurs, a ovaj put je zadatak osmisliti muzički paviljon u londonskom Hajd Parku. Zanimljiva je činjenica da se u žiriju ovog međunarodnog konkursa za mlade arhitekte i studente nalazi i saradnica našeg portala, arhitektica Ana D’Apuzzo. Više detalja o tom konkursu potražite ovde.
Arhitektice iz Vranja i Kumanova osmislile su kancelariju koja izgleda kao tuš kabina jer sve velike ideje, kao i ova, dolaze pod tušem.
Takmičenje u Ne-arhitekturi (Non Architecture), koje ima za cilj pronalaženje alternativnih i netradicionalnih predloga u arhitekturi, mnogo je više od arhitektonske vežbe. Ono je dragoceno sredstvo za uključivanje talentovanih arhitekata iz celog sveta u kolektivno istraživanje. Najzanimljiviji projekti svakog takmičenja su sakupljaju u knjige, a svaka knjiga postaje sredstvo ne-arhitektonske perspektive za svaku specifičnu temu.
Tema ovog konkursa, koji je nosio naziv Razmišljanje (Thinking), bila je kako zamišljamo buduću kancelariju. Arhitektice Aleksandra Stanković iz Vranja i Andrea Bojkovska iz Kumanova ponudili su veoma zanimljivu ideju koja je osvojila treće mesto.
Kancelariju koja izgleda kao tuš kabina, ima sve što vam je potrebno za rad – privatnost, prirodno svetlo, biblioteku.
Mozak je najaktivniji kada se opustimo. Zašto se onda ne sretnemo pod tušem i tamo držimo poslovne sastanke?
One su se upitale zašto naše najbolje ideje dolaze pod tušem, a zaključile su da je to zato što je to malo, sigurno mesto gde nam je udobno, a poznato je da je mozak najaktivniji kada se opustimo i promenimo okolinu. Zašto se onda ne sretnemo pod tušem i tamo držimo poslovne sastanke? Mislite da to nije moguće? Koncept Aleksandre i Andree kaže drugačije!
Zamislite da imate kućnu kancelariju koja izgleda kao tuš kabina, ali ima sve što vam je potrebno za rad – privatnost, prirodno svetlo, biblioteku. Ali to nije sve, ova kabina štedi i vreme u saobraćaju.
Naime, više ne morate da ustajete sat ranije kako biste stigli na posao jer ova kabina može da leti i da se spoji s kabinama vaših kolega na bilo kojem mestu koje zamislite – na obali reke, na plaži, na krovu, u parku.
Ovaj koncept mobilnih kabina za rad, rešio bi ujedno i problem zagađenja – grad je zelen, bez automobila, samo s podzemnim javnim prevozom. Prestanite da zamišljate i „istuširajte se“!
Žiri je pohvalio ovaj rad rekavši da je sama ideja ova dva učesnika odlična! „Svi postajemo svesni da će se većina poslova u budućnosti svesti na onlajn poslovanje, a pritom znamo koliko je rad od kuće naporan ponekad. Zbog toga je ovo ideja koja definitivno rešava dosta toga. Svako će imati svoju kancelariju koja je mobilna i po potrebi može da se spaja sa drugim kancelarijama istog tipa. Pritom je i samoodrživa i čuva okolinu.“ – konstatuje se u objašnjenju žirija koji je ovom radu dodelio treću nagradu.
Mlade snage
Master inženjer arhitekture Aleksandra Stanković (26) iz Vranja, završila je osnovne studije arhitekture na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, a zatim master studije na smeru Dizajn u arhitekturi na Politehničkom univerzitetu u Milanu. Njena vizija je da se fokusira na održivu arhitekturu, jer je to, kako ona kaže, jedan od glavnih puteva za očuvanje planete. U skladu s tim profesionalnim ciljem, takmičenje Non Architecture je za nju bilo veoma interesantno i izazovno.
„Dizajnirajući futuristički poslovni prostor, uspela sam da svoju ideju povežem sa samoodrživošću i energetskom efikasnošću kako bi očuvala životnu sredinu.“ – kaže Aleksandra za naš portal i konstatuje da „najvažnije promene u arhitekturi, kao i u drugim oblastima, potiču od samih korisnika tih prostora.“
Zajedno sa Aleksandrom u timu je bila i Andrea Bojkovska (26) iz Kumanova, koja je završila osnovne akademske studije arhitekture u Skoplju, a zatim master studije u Milanu.
„Ovaj konkurs je odličan izazov, zato što ja kao mladi arhitekta, verujem da su upravo konkursi jedina sfera gde se možete neometano izraziti i izgraditi svoj stil projektovanja i dizajna.“
Arhitektura nije jedino Andreino polje delovanja, jer se ona takođe bavi bavi i ilustracijom i grafičkim dizajnom. „U svakom mom projektu dolazi do preklapanja i ujedinjenja ovih polja. To je ustvari i jedan od razloga zbog kojeg bih svakom preporučila učešće na ovom konkursu, koji još uvek traje – pruža se prilika za retkom vrstom slobode prilikom projektovanja.“ – zaključuje Andrea.
Otvaranje robne kuće Lesnina XXXL očekuje se ovog proleća, a mi smo imali priliku da obiđemo gradilište u kojem su neka od rešenja primenjena prvi put u našoj zemlji.
Lesnina je dobro poznat brend u našoj zemlji još iz doba stare SFRJ. U tadašnjoj Jugoslaviji niko nije znao za Ikeu, jer su domaći brendovi poput Lesnine, Simpa ili Šipada pokrivali celokupno tržište kvalitetnim nameštajem iz lokalne proizvodnje. Međutim, nakon raspada stare države, Lesnina je povremeno poslovala na našim prostorima bez zapaženog uspeha. Sada su, zajedno sa austrijskom kompanijom XXX Lutz koja ih je stavila pod svoje okrilje, rešili da to promene!
Lesnina XXXL stiže na velika vrata u našu zemlju i to prvo u Novi Sad, građenjem robne kuće od 20.000 kvadrata tik uz auto-put Novi Sad-Subotica odmah pored tržnog centra Rode na parceli od 35.000 kvadrata na kojoj inače treba da se izgradi i robna kuća Momax koja takođe posluje pod ovom austrijskom kompanijom.
Fasada je urađena od termoizolacionih panela; Foto: Igor Conić
Objekat dužine 135 i širine 55 metara izveden je u prefabrikovanoj armirano-betonskoj konstrukciji.
Radovi na izgradnji robne kuće počeli su po projektu Velcon Projekt iz Splita u avgustu prošle godine i to na močvarnom tlu zbog čega su morali biti postavljeni šipovi. Za razliku od uobičajenog rešenja, s pobijanjem, u ovom slučaju šipovi su bušeni i to uz pomoć svrdla dužine 12 metara. Ono što je specifično za ovaj postupak jeste da svrdlo ima cev kroz koje se vrši betoniranje – kako se svrdlo vadi, tako se automatski pod velikim pritiskom kroz cev utiskuje beton i na taj način formira se telo šipa. Armatura je polagana po betoniranju tako što je utisnuta na 2/3 visine šipa. Koliko je ovaj posao bio veliki, govori i podatak da je ispod svakog temelja samca postavljeno po 4 šipa i to dužine 6 metara ispod oboda objekta, odnosno 8 metara ispod unutrašnjeg dela objekta. Zemljište je tako armirano s preko 600 šipova! Nosivost šipova ispitivana je dinamičkim opterećenjem na najopterećenijim šipovima, dok je integritet šipova proveren na više od trećini ukupnog broja šipova.
Galerija fotografija na bušenju šipova, izradi temelja i konstrukcije:
Ono što je posebno interesantno jeste da prva ploča nema armaturu. Naime, na tlo je nasuto 80 centimetara tucanika koje je u prvom sloju zbijeno do 50 MPa, dok je drugi sloj zbijen do čak 100 MPa čime je dobijena idealno ravna i pre svega čvrsta podloga preko koje je izlivena betonska ploča od 20 centimetara sa polipropilenskim vlaknima. Ova ploča ne trpi deformacije pa tako nije bilo potrebe za armiranjem.
Objekat dužine 135 i širine 55 metara izveden je u prefabrikovanoj armirano-betonskoj konstrukciji koju je isporučio Put inženjering. Na temelje samce, koji su betonirani na licu mesta, postavljane su prefabrikovane čašice. Na čašice postavljeni su stubovi visine 11 i 12,5 m visine u rasteru 6×9 metara, na koje idu međuspratne i krovne grede i prefabrikovane ploče. Prefabrikovane međuspratne ploče su ošupljene i prednapregnute debljine 20 i 25 cm, a preko njih je izliven sloj monolitizacije debljine 6 cm.
Mi smo u unutar robne kuće mogli da prisustvujemo završnim radovima na HVAC sistemu kao i na enterijerskim radovima. Šuma majstora užurbano radi u prodajnom delu gde se od iverice prave pregradni zidovi, viseći plafonski elementi pa čak i rasvetna tela kroz koju su provučene LED trake. U prodajnom delu se na podove lepe PVC ploče različitih dezena kao i tepisoni, dok se u servisnom delu polažu pločice.
Pregrade i police prave se od iverice preko koje ide filer i potom se radi šmirglanje mašinskim putem; Foto: Igor Conić
Klimatizacija robne kuće rešena je putem plafonskog grejanja i hlađenja sa panelima veličine 2×2,5 metara.
Dok se na podovima užurbano radi, plafoni su već gotovi, a na njima se krije nešto veoma interesantno. Naime, klimatizacija koju izvodi LSG Group rešena je putem plafonskog grejanja i hlađenja sa panelima veličine 2×2,5 metara. Svih 1.300 panela povezano je na jednu pumpu koja isporučuje 50 litara vode po panelu. Ono što je posebno interesantno jeste da cevi, koje je isporučio Peštan, nisu izolovane jer je sistem opremljen temperaturnim senzorima vlage. Kada dođe do entalpije, odnosno, do tačke zasićenja, diže se temperatura u panelima pa samim tim nema ni kondenzacije.
Ono što na kupca treba da ostavi utisak kada uđe u robnu kuću jeste ulazni atrijum. On već sada deluje interesantno jer se prostire celom visinom objekta, a njime dominira impozantno čelično stepenište. Pored njega će biti postavljen panoramski lift, a vertikalna komunikacija obavljaće se i Klemann eskalatorima koji su već na mestu. Iz ovog atrijuma, kreće prodajni deo prostora koji je projektovan s vatrootpronošću od 60 minuta, dok je to vreme u skladištenom prostoru 30 minuta duže.
Na projektu Lesnine XXXL uključeno je veliki broj izvođača i projektanata. Radove izvodi SMB Gradnja iz Subotice po projektu Velcon Projekt iz Splita. Novosadski Axis građevinski biro potpisuje arhitektonski projekat, kao i projekte unutrašnjih instalacija i vrši stručno tehnički nadzor tokom izgradnje objekta. Span iz Novog Sada odgovaran za projekat konstrukcije, Vojvodina Projekt uradio je spoljno uređenje i infrastrukturu, dok FLOW iz Beograda radi celokupnu koordinaciju i finansije. Jedinstvo Užice uradilo je čeličnu konstrukciju, Misal je isporučio stakla i ograde, dok je Hörmann bio zadužen za garažna vrata.
Postavljanje natpisa za skoru dobrodošlicu; Foto: Igor Conić
Natpis dobrodošlice
Fasada objekta izvedena je od Trimo termoizolacionih panela, a kada smo se mi zatekli na gradilištu počela je i postavka natpisa „Lesnina XXXL“ na fasadu. Postavljanjem ovog upečatljivog natpisa na karakterističnu žutu fasadu, kompanija želi da pokaže svim Novosađanima ali i onima koji prolaze auto-putem da su radovi pri kraju i da uskoro ovde mogu da očekuju novo mesto za kupovinu nameštaja. I zaista, otvaranje je veoma blizu – najverovatnije će se desiti ovog proleća.
Na našem novom portalu Dizajnenterijera.rs, posvećenom kako mu i samo ime kaže, isključivo enterijerima, objavili smo kako izgleda jedan stan u novom luksuznom naselju u našoj prestonici.
Beograd na vodi nova je top adresa u glavnom gradu, ali je ujedno i novi dom petočlane porodice koja je ovom naselju od betona i stakla htela da dobije što prirodniji i ušuškaniji ambijent. U tome im je pomogla arhitektica Sonja Brstina koja potpisuje enterijer ovog stana od oko 80 kvadratnih metara.
Pogledajte kako izgleda enterijer stana u Beogradu na vodi:
Najdominantniji komad rasvete je luster iznad trpezarijskog stola koji izgleda kao krošnja drveta s listićima koji isijavaju.
Kao što se navodi na sajtu, dašak prirode u ovaj prostrani dom unesen je primenom prirodnih materijala kao što je koža na velikoj sofi u dnevnom boravku, mermer na trpezarijskom stolu, neobrađeno drvo na podnim i zidnim lampama od Ideal Luxa, ali i efektan Moooi luster u obliku krošnje drveta s listićima koji isijavaju.
Udobnost dnevnog boravka
Na kuhinju i trpezariju naslanja se dnevni boravak u kojem je osnova ideja bila udobnost i funkcionalnost. Tako su se u njoj pored kožne sofe, našle i dve fotelje u štofu, klub-sto s mermernom pločom, TV komoda osvetljenja pozadinskim LED svetlom kao i dve Flos visilice IC. Sva rasveta uzeta je u firmi LSDesign.
Još fotografija ali i celokupan opis ovog stana u Beogradu na vodi potražite na novom portalu o enterijerima – Dizajnenterijera.rs.
Pokrenut je novi portal na domaćem internet nebu o dizajnu enterijera!
Naša internet scena bogatija je za novo web mesto – Dizajnenterijera.rs! Ova onlajn platforma osnovana je od strane medijske grupe Gradnja u cilju da se ponudi kvalitetan sadržaj koji će biti interesantan i koristan ne samo onima koji se bave ovom strukom već i svima onima koji opremaju stanove ili traže ideje da preurede svoj dom. Na dnevnoj bazi ovaj portal svojim čitaocima donosiće najrelevantnije vesti o dizajnu enterijera, najzanimljivije projekte s domaće i regionalne arhitektonske scene ali i zanimljive primere iz celog sveta.
Novi projekat Sonje Brstine premijerno je predstavljen na Dizajnenterijera.rs
Dizajnenterijera.rs je mesto na kojem pišem o onome što zaista volim da radim! – arhitektica Sonja Brstina
Kako bismo odgovorili ovom izazovu, uspostavljena je otvorena saradnja s jednim od najtraženijih domaćih dizajnerki enterijera Sonjom Brstinom čiji novi enterijer je premijerno predstavljen na novom portalu. Takođe, poznata rubrika u „U šoping s arhitektom“ preseljena je na Dizajnenterijera.rs, a Sonja će nam u rubrici Saveti otkrivati tajne zanata. „Dizajnenterijera.rs je novi portal o enterijerima koje nedostaje na našoj sceni – portal koji bi i sama volela da posećujem. To je mesto na kojem pišem o onome što zaista volim da radim!“ – rekla je arhitektica Sonja Brstina.
Za bolju interakciju
Kako bi se ostvarila međusobna interakcija, Dizajnenterijera.rs je paralelno lansiran i na društvenim kanalima pa ovaj portal možete pratiti i na Facebooku i na Instagramu, a Newsletter koji se šalje jednom nedeljno pomoći će vam da ne propustite nijednu vest ili projekat.
I tako je Gradnja dobila mlađu sestru – Dizajnenterijera.rs! Pogledajte novi portal ovde.
Sandra Ojdanić, Milica Nanić i Isidora Nikolić, studentice Arhitektonskog fakulteta u Beogradu učestvovale su na Evropskom studentskom takmičenju DOCE X DOCE Competition for Architecture Students i ušli u uži krug takmičenja u kojem je od 500 radova izabrano 99 najboljih.
U toku je takmičarski deo povodom nagrade publike i rad sa najvećim brojem lajkova pobeđuje. Trenutno smo na trećem mestu po broju lajkova i ujedno najbolje plasirani tim iz Srbije. Glasanje traje do 31. marta, a vaš glas možete dati ovde.
Projekat je inspirisan snažnim glasom grada Ciriha, kroz čiju istoriju odzvanja kreativan i slobodan duh.
Projekat je inspirisan snažnim glasom grada Ciriha, kroz čiju istoriju odzvanja kreativan i slobodan duh. Rodno mesto avangardnog pokreta, odnosno grad čija je glavna karakteristika velika anglomeracija različitosti bez granica, podstakao je orijentaciju predloženog rešenja.
Projekat je koncipiran kao mešovito čvorište talasa svih uticaja koji su se razvili nad gradom. Jedinstvo koje omogućava železnička mreža inspirisao je cirkularni prostor koji će međusobno povezivati domaće stanovništvo i turiste. Budući prostor će poput grada Ciriha, pružiti utočište svima onima koji su tek pridošli, koji žele da prevazilaze granice, razumeju druge i unapređuju sebe i svet.
Planski pogled na projekat podstaknut je dinamikom i višeslojnošću železničkog sistema Centralne stanice u neposrednom okruženju lokacije, odakle potiče cirkularni linijski sistem projekta. Učesnici u prostoru će biti u mogućnosti da biraju željenu putanju u odnosu na potrebe i ciljeve.
Uzajamna svrsishodnost
Prostor se može podeliti u tri predložene zone. Pristupne zone ili zone čvorišta, bloka koji je zahvaćen požarom, odakle se grana zona prelaza, tj. zona linijske mreže putanja, kao zona koja simboliše neprekidan i konstantan protok velikog broja različitosti, pa sve do obale reke, tj. zone opuštanja, rekreacije i prezentacije.
Projekat je inspirisan namerom uzajamne svrsishodnosti. Prostor otvara mogućnost novih radnih mesta, čime uključuje lokalno stanovništvo, koje udruženo sa prostorom pruža podršku posetiocima. Precizna i delikatna struktura ostvaruje se na više nivoa sa ciljem zadovoljavanja velikog broja različitih funkcija.
Pristupnu zonu karatkerišu smeštajno-uslužne jedinice, kao i neophodne sveobuhvatne jedinice podrške i mogućnosti. Ova zona omogućava povoljan početak ka ostvarivanju kako ličnih, tako i kolektivnih ciljeva. Svaka individua je slobodna da se kreće izabranim krakom prelazne zone, dolazeći tako do zone vode, kao ostvarenja zajedništva i sumiranih ličnih i kolektivnih impulsa.
Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije, Novi Sad objavila je poziv za učešće na konkursu za dizajn pešačko-infrastrukturnog mosta preko kanala DTD u Novom Sadu.
Naručilac i sprovodilac konkursa je Gradska i opštinska uprava, a konkurs je otvoreni, anketni, jednostepeni i anonimni. Predmet konkursa je izrada idejnog rešenja za pešačko-infrastrukturni most preko Kanala Dunav-Tisa-Dunav (DTD), kao i idejno arhitektonsko rešenje za poslovno-ugostiteljski objekat, koji se nalaze na ušću Kanala DTD u Dunav.
Cilj konkursa je detaljnija urbanističko-arhitektonska razrada svih elemenata u obuhvatu konkursa: mosta, pristupnih saobraćajnica, biciklističkog i pešačkog povezivanja sa okruženjem, način i vrstu uređenja zelenih i drugih slobodnih površina u okviru konkursne lokacije, kao i da se za objekat, određenog arhitektonskog programa (prema uslovima iz plana), izabere najkvalitetnije rešenje u skladu sa postojećim i perspektivnim kvalitetom ove atraktivne lokacije.
Rokovi i nagrade
Rok za predaju radova je 23. maj, dok žiri svoj rad mora da završi do 17. juna, a nagrađeni radovi biće predstavljeni javnosti. Prva nagrada za idejno rešenje biće milion dinara, dok će za drugo i treće mesto biti dodeljene nagrade od 700.000, odnosno 400.000 dinara.
Razgovarali smo s ovogodišnjom dobitnicom Tabakovićeve nagrade o izložbi o arhitekturi Jugoslavije u Njujorku, projektima koji su obeležili njenu i Darkovu karijeru, ali i o tome kako je jedan novinar zaustavio izgradnju „stanova za buržoaziju“.
Penjući se kroz uske stepenice Instituta za arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu pred nama se smenjuju plakati s fotografijama Metals banke, maketama Cerak vinograda i osnovama novobeogradskih blokova koje je u decenijama iza nas stvarao bračni par Darko i Milenija Marušić. To je bila svojevrsna uvertira u osvrt na bogat stvaralački rad ovog arhitektonskog dua koji je ostavio neizbrisiv trag ne samo u prestonici već i u Novom Sadu. Taj trag ovenčan je prošle godine dodelom Tabakovićeve nagrade, koja je Darku (1940-2017) nažalost uručena posthumno. Milenija koja nas srdačno dočekuje na vrhu Instituta, njenom prvom i sadašnjem radnom mestu, svedok je burne arhitektonske istorije u Jugoslaviji, o kojoj kaže da je to bilo vreme u kome se za razliku od danas poštovala struka.
– U to vreme, vreme koje obuhvata izložba u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), arhitektura je bila segment kulture i umetnosti. Radilo se po propisima, postojali su vrednosni kriterijumi i odnosi koji su se poštovali. Struka je bila pitana za sve i bila je čvrsta na svojim pozicijama. Na nju nije mogla da utiče niti politika niti veliki novac. Danas su i politika i veliki novac na prvom mestu a struka praktično i ne postoji. Strukovne organizacije najvišeg reda, na primer, urbanistički zavodi postali su servisi vlasti. Dok su rađeni projekti za brojne objekte i stambena naselja, pa i za naselje Cerak vinogradi sprega vlasti i struke odvijala se na pravi način. Tadašnji direktori urbanističkog zavoda bile su ličnosti od stručnog i moralnog integriteta i ravnopravni sagovornici predsednika države. Jednostavno, poštovana je reč struke!
Izloženi radovi u Njujorku pokazali su da je jugoslovenska arhitektura tog vremena bila u samom svetskom vrhu.
Nekadašnji kvalitet su očigledno prepoznali i kustosi izložbe o jugoslovenskoj arhitekturi u prestižnom muzeju MoMA pod nazivom “Betonska utopija – arhitektura Jugoslavije 1948-1980”. Kako je izgledala vaša međusobna saradnja?
– Kada smo dobili pismo u januaru 2016. godine s pozivom da učestvujemo na ovoj izložbi bili smo zaista iznenađeni. Iste godine su oba kustosa izložbe Martino Stirli i Vladimir Kulić, obilazeći bivšu zemlju, posetili i naselje Cerak kao i ostale potencijalne objekte za izlaganje, ali sve do kraja nisam znala koji tačno objekti i koji prilozi će biti predstavljeni na izložbi.
Iako sam dugo razmišljala da li da nakon Darkove smrti odem sama u Njujork, odazvala sam se njihovom pozivu na svečano otvaranje izložbe 10. jula 2018. godine. Slovenački dizajner Saša Mehting autor čuvenog crvenog kioska i ja, bili smo na otvaranju izložbe jedini direktni učesnici tog doba herojske izgradnje naše zemlje.
Šta je na izložbi ostavilo najveći utisak na vas?
– Prvi, veliki utisak na mene ostavio je uvod u izložbu – instalacija Mile Turajlić. Na pokretnim panelima su se uz gromku muziku tog vremena prikazivale slike udarničkog rada od 1948. pa nadalje. Videlo se kako se uz kramp, pijuk i pero u ruci gradi Novi Beograd, sa kojim zanosom se radi, kako se crta, kako se razgovara i dogovara pa i sa predsednikom Jugoslavije… Taj pokretni muzičko scenski karusel dao je ton celoj izložbi, a duh tog vremena bio je prisutan kod svakoga – ne samo kod nas iz bivše domovine, već i kod svakog posetioca izložbe.
Činjenica je da su izloženi radovi pokazali da je jugoslovenska arhitektura tog vremena bila u samom svetskom vrhu, a u pojedinim segmentima i iznad njega. Maja Herman Sekulić posle otvaranja izložbe piše: “Ovaj verovatno najznačajniji svetski događaj ovog veka za našu kulturu na teritoriji bivše Jugoslavije, ova izložba njene arhitekture izaziva s pravom divljenje sveta, oduševljenje blaziranog Njujorka, interes mladih studenata arhitekture i umetnosti koji sada hrle u muzej MoMA da je otkriju”.
Koji vaši radovi su bili predstavljeni na izložbi?
– Od naših radova na izložbi u MoMA bili su izloženi Cerak vinogradi, kao i segment nerealizovanog Bloka 30. Od ostalih naselja izloženi su i Blokovi 22 i 23 u Novom Beogradu autora A.Stjepanovića sa timom i soliteri u naselju Kneževac-Kijevo autora A.Đokića i M.Čanka. Razmišljalo se, da se odnese na izložbu velika maketa naselja Cerak, ali je to zbog prevelikih troškova transporta bilo neizvodljivo. Na izložbi je bio samo segment originalne makete Skoplja arhitekte Kengo Tangea. Zanimljivo je da su ostale makete na izložbi radili tamošnji studenti arhitekture.
Cerak vinogradi po projektu Darka i Milenije Marušića; foto: privatna arhiva
Arhitektura može da modernizuje zemlju kako bi je učinila boljom za svakodnevni život njenih građana.
Jedan od bitnih segmenata izložbe pod sloganom „Modernizacija“ svedoči o tome kako arhitektura može da modernizuje zemlju kako bi je učinila boljom za svakodnevni život njenih građana. Kustos izložbe Martino Stirli kaže da je arhitektura moćna alatka kojom se može pokazati kako se razvija i do kog stepena može da dođe jedno društvo u svom razvitku.
Dokle smo mi to došli? Kako ocenjujete ono što se radi u Beogradu?
– Nije dobro ono što se radi u Beogradu ni po pitanju struke ni po pitanju Beograđana. Beograd je grad koji u pogledu reljefa leži na jednoj širokoj gredi i sve sto se ikada gradilo njena je nadgradnja. Ta pozicija formirala je vedutu grada prepoznatljivu i na prvim gravirama, sve do ovih dana. Kada danas dolazite sa zapadne strane – ona ne postoji. Na toj gredi, Beograd je imao otvorene prozore na zapad i na istok. Ono što se sada uradilo u njenom podnožju, naseobinom Beograd na vodi, zatvorilo je prozore grada na zapadnu stranu. Građenje tako visokih objekata na najnižim kotama, na samom dnu savskog amfiteatra ne može da bude na dobro. Svaki predlog koji je do sada rađen za tu lokaciju, vodio je računa o silueti i veduti grada, o javnim površinama koje svima pripadaju, o zelenilu – o tome šta, kako i gde treba graditi.
Vrtić na Ceraku (2011) po projektu Darka i Milenije Marušić bio je u trci za najlepšu beogradsku zgradu; Foto: Miloš Martinović
Radili ste i na Novom Beogradu. Kako ocenjujete njegovo današnje širenje i izgradnju?
– Novi Beograd je bio jedini grad u Evropi građen na principima čiste Moderne. U svetu postoje još samo dva takva primera: Brazilija u Brazilu i Čandigar u Indiji. Po mom mišljenju to što je planirano i izgrađeno trebalo je da se poštuje u njegovoj daljoj izgradnji. Na postojeću infrastrukturu koja je idealna podloga, sada je bilo lako graditi, ko i šta hoće bez pravih stručnih kriterijuma. Zavladali su i tržni centri koji se svugde u svetu grade van gradova, a kod nas su zašli u samo urbano tkivo. Žao mi je što Novi Beograd danas nije ono što je trebalo da ostane kao njegova osnovna matrica, kao što je to rađeno i negovano i u Čandigaru i u Braziliji.
Kako se nekada radilo na Novom Beogradu?
Za Novi Beograd je prvo urađen urbanistički plan i na osnovu njega su za svaki deo Novog Beograda raspisivani konkursi. Uvek su bili birani najbolji radovi. Uopšte se nije razmišljalo da bi moglo da bude nekako drugačije, u žirijima su bili pre svega priznati stručnjaci.
Da se zadržimo na stanovanju. Svi, ne samo novobeogradski stanovi prošli su kroz arhitektonske konkurse u kojima se kalila Beogradska škola stanovanja i iznedrio Beogradski stan.
Nije međutim baš uvek sve išlo tako glatko. Jedan vaš projekat je prekinut?
– Jeste, Blok 30 na Novom Beogradu je trebalo da se gradi po posebnom programu. Prof. Uroš Martinović bio je pozvan da uradi stanove za diplomate. On je angažovao Darka i mene kao i Borislava Stojkova da zajedno uradimo naselje koje je bilo u svemu drugačije od ostalih. U to vreme, kada su bili veoma stešnjeni propisi za projektovanje, dobili smo mogućnost da projektujemo stanove od 200 kvadrata i više, što je bilo nezamislivo za taj period. Projekat gradskih vila sa velikom stanovima i dupleksima se naravno pročuo u gradu, da bi jednog momenta Vasa Popović, novinar i književnik napisao u listu “Borba” kako se u Beogradu grade stanovi za buržoaziju i da to ne može da se dozvoli u sistemu gde su „svi jednaki“. Projekat je preko noći prekinut i nije nikad realizovan. Naravno, ovaj blok je kasnije podignut po standardnom rešenju. Međutim, ono što je mene potpuno iznenadilo i potreslo jeste da je na izložbi u MoMA izložen jedan Darkov crtež na peliru našeg rešenja stana, iz maja 1968. godine. Dakle, naš Blok 30 je ipak nastavio da živi…
Projekat Bloka 30 je prekinut preko noći nakon pisanja novinara Borbe kako se u Beogradu grade stanovi za buržoaziju.
Puno ste radili i u Novom Sadu. Zbog toga ste i dobili Tabakovićevu nagradu…
– Veoma me je obradova nagrada koja nosi ime poznatog arhitekte Đorđa Tabakovića, zatim to je nagrada iz Vojvodine, iz Novog Sada i od DaNS-a. To je nešto što bi i Darku bilo posebno drago jer ne samo da smo nas dvoje bili profesionalno vezani za Novi Sad već smo bili vezani i emotivno. Još u studentskim danima družili smo se sa Novosađanima. I u martu prošle godine na otvaranju naše retrospektivne izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine rekla sam – ko je onda na studijama mogao da sanja da će jedna od tih lepih Novosađanki spasti lepotu jedne kuće peticijom koja je nezabeležena u našoj struci. Peticiju koju je inicirala Sonja Stoja potpisalo je više od 90 poslenika iz kulture i kolega arhitekata s molbom da se spase i očuva objekat Metals banke u Novom Sadu. Sonja je potvrdila Dostojevskog – da samo lepota može spasiti svet.
Metals banka Darka i Milenije Marušić proglašena je za najlepšu zgradu u Novom Sadu u žiriju našeg portala; Foto: Igor Conić
Novi Sad je bio jedan reper i primer kako se planira i vodi briga o jednom gradu.
Kakav je tada bio Novi Sad?
Novi Sad je bio jedan reper i primer kako se planira i vodi briga o jednom gradu. Odlazili smo u urbanistički zavod koji je vodio Miloš Savić, pre svega da učimo. Radeći konkurse još smo se više vezali za ovaj grad. Dolazili smo u Novi Sad i za vreme bombardovanja kada smo prelazili Pančevački most, koji je bio meta, da bi stigli pred srušeni Petrovaradinski most da s kolegama iz Novog Sada i iz DaNS-a uputimo apel Svetskoj asocijaciji arhitekata da nam ne ruše gradove, kuće i mostove.
Rat je uticao na jednu vašu zgradu u Novom Sadu?
Da, u pitanju je stambena zgrada na Bulevaru Oslobođenja. Nju je zahvatio rat devedesetih godina i stajala je deset godina neizgrađena. A onda je rešeno da se na brzinu završi… Na fasadi su trebale da budu pločice ugrađene u malter, nalik pločama na kući sa zelenim pločicama kod Etnografskog muzeja u Beogradu. Na osnovu tog rešenja naručene su pločice iz fabrike u Prijedoru, međutim na nju je pala bomba. Te pločice nikad nisu stigle u Novi Sad…. Umesto njih direktno su lepljene velike zelenkaste ploče i to na brzinu, po mrazu i snegu što se odrazilo na kvalitet izvođenja.
Cerak vinogradi su vaš verovatno najprepoznatljiviji projekat, a nedavno je proglašen i za kulturno dobro. Hoće li ga to zaštiti od samovolje vlasnika i investitora?
– Nadam se da će to pomoći. Inače, mi smo se kao autori uz podršku Instituta još od 1983. godine borili protiv samovoljnih intervencija, i konačno smo dočekali proglašenje naselja za kulturno dobro. Naselje je i od ranije, od 1992. godine bilo pod paskom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Imalo je od 2003. godine i urbanističku zaštitu na osnovu čega u njemu nije smelo ništa da se gradi. Naša borba bila je usmerena pre svega protiv intervencija u prostoru, ali i na samim objektima. Uspeli smo da se ne nadzida nijedna kuća, da se ne uđe u prostor, kao i da se u vreme čuvene “kioskizacije” ne podigne nijedan kiosk na prostoru od 92 hektara sa 3.650 stanova.
Sada su nam uvedeni profesionalni upravnici zgrade međutim nama sada ne trebaju upravitelji, nama trebaju popravitelji.
Bilo je lepo i uspešno sarađivati sa brojnim stanarima kao i sa Mesnom zajednicom dok je postojala kao institucija. Zajedno sa nama mogao je da se spreči svaki „ručni rad“ u naselju. Određene samovoljne izmene na objektima počele su kada je nivo odgovornosti spušten na predsednike kućnih saveta koji su potpisivali šta su hteli. Sada su nam uvedeni profesionalni upravnici zgrade međutim nama sada ne trebaju upravitelji, nama trebaju popravitelji.
Da li je iko tražio saglasnost autora za intervencije na stanovima u Ceraku?
– Naš projektantski tim bio je skoro deset godina na gradilištu naselja gde su rađeni svi projekti i praćeno građenje kroz projektantski nadzor, proveru materijala na tržištu i učešće u životu naselju. Kontakti sa stanarima bili su svakodnevni. Stanovi su zahvaljujujći i konstruktivnom sistemu „Žeželj“ projektovani kao otvorene fleksibilne površine prilagodljive potrebama porodice. U situaciji kada je manji stan dobijala porodica od tri generacije radili smo adaptaciju stana prema tim specifičnim potrebama. Izvođenje je bilo u svemu prema projektu uz naš nadzor i saglasnost. Kao primer naših tadašnjih međusobnih odnosa i saradnje bilo je i njihovo pitanje – koje cveće da se zasadi na terasama? S druge strane oštro smo reagovali na samovoljne izmene, prijavama i obraćanjima svim nadležnim institucijama. Komunikacija sa stanarima i do danas nije prekidana.
Za koga se danas rade stanovi?
– Danas se stanovi ne rade za čoveka, danas se stanovi rade za prodaju – to je realnost našeg stanja u stanogradnji, a 70% ukupne gradnje je stanovanje.
Čekajući “ceračke ptice” ja sam i dalje na braniku naselja.
Borba za Cerak vinograde i dalje traje?
– U razgovorima sa timom iz MoMA rečeno nam je da prilikom obilaska naselja u Jugoslaviji nisu naišli na tako dobro očuvan prostor. Na moju opasku da prostor jeste sačuvan ali da u stanovima na fasadama ima i pojedinačnih samovoljnih intervencija, sledio je odgovor – da je to manje važno i da će se kao kad ptica menja i strese perje koje se mora obnoviti, tako će se obnoviti i popraviti fasade. Čekajući “ceračke ptice” ja sam i dalje na braniku naselja (smeh).
Naš dugogodišnji trud na očuvanju naselja, uloženo vreme i energija bili bi dovoljni da se
isprojektuje još jedno toliko i takvo naselje. Nije mi žao, vratilo nam se dobrim. Uspelo se da se sačuva prostorno ambijentalna harmonija i celovitost naselja rađenog u duhu humanih vrednosti i ideja koje su doneli pokreti Moderne i Postmoderne.
Ne propustite: Izveštaj iz Njujorka
„Izveštaj iz Njujorka“ s nedavno završene izložbe posvećene Jugoslovenskoj moderni u MOMA-i, za novosadsku publiku ekskluzivno je pripremila arhitekta Milenija Marušić. Ona će prirediti kratko vođenje kroz ovu izložbu putem fotografija koje je sama sačinila u MOMI. Posebnu pažnju posvetiće autorskom delu „Cerak vinogradi“ koje je projektovala zajedno sa svojim suprugom Darkom Marušićem. Predavanja će se održati u četvrtak 28. marta 2019. u kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu.
Grand Prix 41. Salona arhitekture otišao je u beogradskom studiju za projekat izveden u Crnog Gori.
Na jučerašnjem otvaranju Salona arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, koji se nalazi tik uz gradilište na Topličinom vencu zbog kojeg je ovaj događaj između ostalog i dobio ime Na ivici, uručene su nagrade i priznanja za koje su se takmičili 78 radova koji su ušli u najuži izbor. Evo kome su otišli oskari arhitekture!
Nagrada u kategoriji Arhitektura pripala je Goranu Vojvodiću i Jeleni Ivanović Vojvodić za Poslovni objekat Roaming Group u Beogradu. Nagrada u kategoriji „Gosti salona delo u inostranstvu“ pripala je autorima Nenadu Popoviću i Senki Popović za obrazovni centar u Nemačkoj, a laureati u kategoriji Enterijer su Aleksandar Gušić za Adaptacija izložbenog prostora Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci kao i Sara Dimitrijević za Apartman SS u Beogradu. Priznanje za Arhitekturu pripala je Predragu Milutinoviću za fabriku Zumbotel u Nišu.
Grand Prix, odnosno, veliku nagradu Salona arhitekture odneli su Anđela Karabašević i Vladislav Sudžum iz AKVS arhitektura za projekat Letnjih kuća u Kotoru.
Grand Prix salona
Velika nagrada Salona – Letnje kuće u Kotoru; Foto: Relja Ivanić
Nagrada u kategoriji Arhitektura
Goran Vojvodić i Jelena Ivanović Vojvodić, Poslovni objekat Roaming Group u Beogradu
Predrag Milutinović, MAPA, Fabrika Zumbotel u Nišu
Slovence zaustavila carina
Oko trista autora, u sto timova, prikazali su radove iz različitih oblasti arhitekture koje je ocenjivao žiri u sastavu Relja Ivanić, Natalija Miodragović, Jurij Sadar, Dejan Todorović i Zlata Vuksanović Macura.
Nažalost, najavljena gostujuća izloža “Arhitektura inventura 2016-2018”, koja je po pozivu Salona trebalo da stigne iz Ljubljane nije došla na vreme zbog problema sa carinjenjem. Međutim, materijal će stići u narednim danima pa će ova izložba moći će da se vidi u Muzeju primenjene umetnosti narednih mesec dana. Srećom, izložbe iz Novog Sada pod nazivom „Kondicional 505“ kao i „Izbrisano pamćenje“ su stigle.
Salon arhitekture trajaće do 30. aprila 2019. godine.
Odlukom Vlade Republike Srbije od 1. aprila 2019. godine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nalazi se na novoj adresi – na Kopaoniku!
Nakon današnje sednice u Nemanjinoj, na kojoj se između ostalog raspravljalo i da se gondolom poveže i Topličin i Andrićev venac s Kalemegdanom, donesena je odluka da se nelegalan objekat na Pančićevom vrhu ne ruši već da se u njega usele službe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ovaj potez proizašao je iz sveobuhvatne analize kojom je utvrđeno da je novi objekat na poznatom planinskom vrhu moderniji i energetski efikasniji od postojećeg kao i da će se uz veoma mala ulaganja on moći prepraviti u prostor pogodan za rad ministarstva.
Blizina Grand Hotela će omogućiti ministrima da lakše prisustvuju Kopaonik Business forumu.
Aduti za preseljenje na novu lokaciju bili su i drastično bolji kvalitet vazduha u odnosu na beogradski koji je u poslednje vreme zabeležio značajan pad pa je nivo ugljen-dioksida čak 4 puta veći od dozvoljenog. Takođe, blizina skijaškog centra i Grand Hotela će omogućiti ministrima da lakše prisustvujuKopaonik Business forumu, najvećem poslovnom susretu privrednika u Srbiji, čime će se umanjiti putni troškovi.
Budući izgled
Odluka o preseljenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na Pančićev vrh stupila je na snagu odmah, ali će se na selidbu sačekati dok se objekat na Pančićevom vrhu ne prilagodi nameni. Predviđen je savremen enterijer koji će odgovarati potrebama rada ministarstva, a akcenat će biti stavljen na zimski ambijent pa će tako pored ulaznog hola biti i skijašnica.
