Drum od solarnih panela proizvodi dovoljno struje da napaju svu uličnu rasvetu u ovom francuskom selu.

Francuska ministarka za okolinu Segolene Royal je u mestu Tourouvre-au-Perche ove nedelje zvanično otvorio prvi na svetu solarni put dužine jednog kilometra napravljenog od 2.880 solarnih panela. Koristeći svoju tehnologiju Wattway, kompanija Colas izvela je ovaj put koji će proizvoditi dovoljno električne energije da napaja celokupnu uličnu rasvetu u selu koje broji 3.400 ljudi, piše The Guardian.

The first solar road is being built in Normandy near Tourouvre (@orne) !!!! #Normandy #normandie #tourouvre#orne #transitionenergetique #colas #wattway#cop21 #cop22 #solarroadways #routesolaire #premiere #worldfirst #photovoltaic #innovation #INES #demain #future #energy #energiesolaire #panneausolaire #vivelanornandie #groupecolas @groupe_colas

A photo posted by Manuelle (@manuellelhue) on Nov 22, 2016 at 12:11am PST

Izgradnja ovog puta od jednog kilometara koštala je 5 miliona evra što je dosta skuplje od konvencionalnih rešenja.

Habajući sloj napravljen je od pet slojeva silikonske smole koja štiti solarne panele od fizičkog oštećenja. Naravno, proizvodni kapaciteti zavisiće od vremenskih prilika ali se očekuje da će ovaj solarni put proizvoditi godišnje 280 megavata struje. Prosečni dnevni kapacitet je 786kWh, a proračunato je da će tokom letnjih meseci proizvoditi duplo više struje od proseka.

Povezano: Francuzi prave 1.000 kilometara solarnih puteva

Ovaj solarni put će se testirati u naredne dve godine a dalje investicije odrediće se na osnovu isplativosti. Izgradnja ovog puta od jednog kilometara koštala je 5 miliona evra što je dosta skuplje od konvencionalnih rešenja. Razvojem fotovoltričnih panela i njihovim omasovljenjem cena će sigurno ići dole, ali mesta za unapređenje ima i u sektoru izgradnje gde će se procem montaže solarnih panela urbazati što će dodatno smanjiti troškove. Francuzi imaju cilj da naprave 1.000 kilometara puteva od solarnih panela.

Informacije o učinku puta ispisuju se na tabli

Pogledajte i kako će izgledati biciklističke staze od solarnih panela.

 Foto: COLAS – Joachim Bertrand, Vianney Lecointre Twitter (1,2)

Vlasti Čilea izdvojile su 7,54 miliona evra za gradnju kapele koju je slavni arhitekta skicirao još 1922. godine.

Krivudave linije i koloritne pločice vinule su Antonija Gaudija u zvezde i načinile ga jednim od najpoznatijih arhitekata na svetu. Međutim, njegova dela, od kojih su najapoznatija Sagrada Familia i Casa Mila, do sada su se mogla videti samo u Španiji ali to će se uskoro promeniti. Naime, na osnovu njegovih crteža koje je Gaudi uradio zajedno sa Čileancem Angelicom Arandom još 1922. godine gradiće se kapela u Čileu.

Iako je prvobitno zamišljen kao kapela, ovaj objekat će ustvari biti biti kulturni i spiritualni centar posvećen Antoniju Gaudiju.

Iako je ovo Gaudijevo delo prvobitno zamišljeno kao verski objekat, ono će zapravo biti kulturni i spiritualni centar posvećen ovom slavnom arhitekti. Gradiće se u mesto Rancagua, 70 kilometara od Santjaga, glavnog grada Čilea i za njegovu izgradnju biće potrošeno 7,54 miliona evra, piše Plataforma Arquitectura.

Sudeći po YouTube snimku budućeg centra, može se jasno videti Gaudijev potpis: krivudave linije i bogata ormanatika. Iako svojom veličinom ne može da konkuriše objektima kao što je Sagrada Familia, ovo delo sigurno će izazivati pažnju ne samo turista već i poštovalaca rada Antonija Gaudija.

Završetak gradnje kulturnog i spiritualnog centra u Čileu posvećenog Antoniju Gaudiju očekuje se tokom 2018. godine.

Korisni linkovi na Gradnja.rs:

• Kako će izgledati Gaudije kaapela u Čileu
• Kako će izgledati Sagrada Familia kada bude završena
• Pogledajte kako izgleda katedrala koju jedan čovek gradi sam 53 godine

Kuća od 117 kvadrata za čije se grejanje ili hlađenje koristi minimalna količina energije, potpuno je energetski efikasna.

Projekat „Prve pasivne kuće“ u Vojvodini osmislio je arhitekta Goran Todorović ispred Klastera za energetsku efikasnost i ekologiju (ENEF). Kako kaže za novosadski Dnevnik, „cilj je bio ne samo da se napravi kuća  sa željenom godišnjom potrošnjom od 15 kWh po kvadratu – u odnosu na u Srbiji danas prosečnih skoro 200 kWh – već i da se istovremeno obezbedi visoki konfor življenja u ovakvom domu i leti i zimi.“

Glavni konstruktivni element je drvena konstrukcija ispunjena mineralnom vunom.

Prva pasivna kuća u Vojvodini je zamišljena kao porodični stambeni objekat od 117 kvadratnih metara na dve etaže koji je potpuno energetski efikasan. Kako bi se to postiglo, glavni konstruktivni element je drvena konstrukcija ispunjena mineralnom vunom. Spoljni zidovi bili bi obloženi stiroporom i farmacel pločama, a ukupna debljina izolacije dosegla bi 39, odnosno 35 centimetara na krovnoj konstrukciji.

I o stolariji se vodilo puno računa. Planirano je ugradnja šestokomornog profila sa niskoemisionim staklom punjenim argonom, a kako bi se istovremeno obezbedila dobra zaptivenost objekta i neophodna redovna izmena vazduha, planirana je ventilacija sa rekuperacijom.

Povezano: Aktivna kuća koja pravi dovoljno struje i za komšiju 

Predviđeno je podno grejanje sa konstantnom temperaturom vazduha u celom objektu, dok bi se planirana vlažnost vazduha kretala između 40 i 60 procenata.

U većini zemalja zapadne Evrope ne samo da se odavno grade ovakve pasivne kuće (čija je potrošnja energije približna nuli) već je otišlo korak dalje – a to su aktivne kuće, odnosno, kuće koje prave više energije nego što im je potrebno i do prodaju na slobodnom tržištu.

Ako se u kalkulaciju ubaci i projektovana godišnja ušteda na potrošenoj energiji, onda je cena od 800 evra/m2 cena sasvim prihvatljiva.

Posledica je da u EU danas na grejanje/hlađenje stambenih jedinica ode u proseku 27 procenata energije koja se ukupno potroši na nivou države, dok je kod nas na čak 45 procenata.

Prema okvirnoj projekciji, izgradnja „Prve pasivne kuće“ u Vojvodini koštala bi oko 800 evra po kvadratnom metru. Naizgled, to nije malo, ali ako se u kalkulaciju ubaci i projektovana godišnja ušteda na potrošenoj energiji – jer za ovaj objekat je potrebno 85-90% manje energije za isti konfor u odnosu na standardnu gradnju – onda je, posmatrano na duže staze, ta cena sasvim prihvatljiva.

Korisni linkovi na Gradnja.rs:

• Šta je pasivna kuća? Evo jednostavnog objašnjenja
• Kuća od balirane slame u Hrvatskoj koja štedi energiju
• Pogledajte kako se pravi pasivna kuća od sendvič panela za 5 dana

Sve u ovom stanu je belo kako bi pogled na park došao u prvi plan.

Arhitektonski biro HAO Design potpisuje projekat enterijera stana u Tajvanu od 165 kvadrata čiji je glavni adut fantastični pogled na park.

Kako se akcenat ne bi skrenuo sa krošnja drveća, dneva soba koja cela gleda na park potpuno je bela! Ipak, ona ne deluje ni malo hladno jer je utopljena klasičnim linijima.

Odustvom kolorita dobijen je elegantni prostor koji odiše monohromatskim stilom.

Beli podovi, beli zidovi, beo nameštaj, bela kuhinja: sve u ovom stanu je belo! Jedino bakarna boja na nogarama stolova i rasvete utopljava kolorit, navode arhitekte biroa HAO Design za ArchDaily.

Glavni detalj u velikom dnevnom boravku jeste Artemidin luster Mercury iznad trpezarijskog stola koji se pritom i reflektuje u zatamnjenom ogledalu. Ovaj luster može se nabaviti i u Srbiji kod Light Systems Design.

Iza rotirajuće TV police, napravljen je lounge deo za odmor i čitanje knjiga na udobnoj, i nikad prevaziđenoj, kožnoj fotelji Barcelona sa koje se, takođe, pruža pogled na park.

Za razliku od dnevnog boravka, mirni deo stana je potpuna kontra. Spavaće sobe su tople i ušuškane korišćenjem prirodnih materijala, bogatih tekstura i dekora.

Povezano: TOP 10 dizajnerskih stolica

Odustvo kolorita primenjeno je i u toaletima.

Osnova stana

Srodni linkovi na Gradnja.rs:

• Magija neutralnih tonova: Enterijer modernog stana
• Crno-beli enterijer: Kombinacija koja uvek dobija
• Crno-belo potkrovlje u skandinavskom stilu

Foto: Hey! Cheese

U blizini granice sa Grčkom, u mestu Korča nedavno je otvoren Muzej ikona.

Malo je poznato da u Albaniji ima oko 250.000 pravoslavnih vernika koji žive uglavnom na jugu zemlje i to u gradovima Tirani i Draču. Duga istorija pravoslavlja u ovoj zemlji ostavila je za sobom velike tragove koje je negde trebalo i izložiti. Zato je u mestu Korča, pri Nacionalnom muzeju srednjovekovne umetnosti, otvoren Muzej ikona. Pogledajte kako on izgleda!

Deo međuspratne konstrukcije uklonjen je i tako je dobijen zid visok 9,5 metra. Ofabran je u zlatnu boju i na njemu su gusto okačene ikone jedna pored druge.

Zgrada Muzeja Ikona u Korči zapravo je betonska skeletna konstrukcija koja je bila potpuno napuštena nakon pada komunizma u ovoj zemlji. Albanski projektni biro DEA Studio sh.p.k. dobio je zadatak da osmisli fasadu dok je britanski biro BOLLES+WILSON angažovan da uradi enterijer muzeja kako bi se u njemu izložilo 300 pravoslavnih ikona, piše ArchDaily.

Kombinacijom velikih zidanih površina s malim otvorima napravljen je srednjovekovni ugođaj. Mali prozori pružaju mističnu atmosferu ali i nedovoljno svetla za gledanje ikona. Zato je dodata šinska LED rasveta koja prikazuje ikone u pravom svetlu.

Zgrada muzeja ima tri nivoa. U podrumu su smeštene laboratorije i administracije, dok je na prizemlju i spratu organizovan izložbeni prostor u kojem se posetioci kreću kružno.

Jedan deo međuspratne konstrukcije je uklonjen tako da je dobijena visina sprata od 9,5 metara. Novodobijeni visoki zid ofabran je u zlatnu boju i na njemu su okačenje ikone jedna do druge. Ovaj gusti raspored postavljanja umetničkih dela zove se Peterburg a dobio ga je po slavnom Ermitažu u Sankt Peterburgu u kojem su slike postavljane upravo na ovaj način.

Povezano: Kako okačiti slike a da se ne buši zid 

Izgled fasade muzeja sa ulične strane:

Srodni linkovi na Gradnja.rs:

• Kako je Galerija Matice srpske spašena od vlage
• Grčka pravoslavna crkva u Njukorku pod krovom
• Proverite kako bi izgledala umetnička slika na vašem zidu pre nego što je kupite

Foto: Roman Mensing

Paralelno, ali sa druge strane granice, biće podignut Mađarski kulturni centar na Paliću.

Peškir na rame i u Morahalom! To je recept za jednodnevne izlete brojnih Subotičana i Novosađanina koji u ovu popularnu banju u blizini Segedina idu veoma rado. Međutim, uskoro će kompleks sa 21 bazenom, saunama toboganima biti obogaćen i sadržajem za one koji posle kupanja žele da malo uposle mozak.

Foto: Dnevnik.rs

Kako javlja Dnevnik, u okviru kulturne strategije kroz IPA projekat, planirana je izgradnja dva turistička kulturna centra, odnosno izgradnja Srpskog kulturnog centra u Morahalomu i Mađarskog kulturnog centra na Paliću. Deo tog projekta je i jačanje saradnje sa Novim Sadom, kao evropskom prestonicom kulture u 2021. godini i sprovođenje aktivnosti u kojima bi Novi Sad bio više zastupljen u mađarskom pograničnom kulturnom i turističkom životu.

„Želimo da u tom centru izlažu umetnici iz Beograda, Novog  Sada, Subotice… da se tu održavaju književne večeri, izložbe, koncerti, druženja…“ – rekao je gradonačenik Morahaloma Zoltan Nogradi za Dnevnik i dodao da je „plan da se izgradi jedna velika dvorana za 400 osoba, prostorije za nacionalnu gastronomiju i kapela, u kojoj bi vernici mogli da se pomole, zapale sveće.“

Mi kao domaćini, smatramo da je srpska kultura jako dobar brend, koji zajedno sa našim banjskim kapacitetma može da se proda kao dobar turistički paket.

– rekao je Zoltan Nogradi, gradonačenik Morahaloma.

O finansiranju ovog projekta, koji je procenjen na oko 3,9 miliona evra, odlučivaće se u februaru naredne godine, a ako sve bude odobreno, sredinom 2017. bi počela i realizacija. Naime, dokumentacijom je predviđeno da sve bude gotovo u roku od 36 meseci.

Srodni linkovi na Gradnja.rs:

• Savremena kuća od trske u Morahalomu
• Hangar za cepeline pretvoren u akvapark
• Budimpešta gradi novi muzej u obliku rampe za skejtbord

Naslovna fotografija: Wikipedia

Grupa entuzijasta pokrenula je inicijativu za izgradnju Ćirlilične kuće koja bi trebala da sačuva ovo pismo od zaborava.

Kako bi ispunili ciljeve opisane u projektu Ćirilično pismo u tržnišnim komunikacijama, tim koji stoji iza sajta Cirilicne-komunikacije.rs na čelu sa Žozefom-Ivanom Lončarom, pokrenuo je inicijativu za izgradnju Ćirilične kuće na za sada nepoznatoj lokaciji, čija bi troškovi izgradnje iznosili oko četiri miliona evra.

Zamišljeno je da Ćirilična kuća bude u osnovi oko 50 x 75 metara a da troškovi njene izgradnje iznose oko četiri miliona evra.

Oni smatraju da je izgradnja građevinskog objekta najbolji način da se pospeši korišćenje ćirilice u komunikacijama. Zbog toga se pozivaju donatori i darodavci da pomognu u izgradnji ovakve kuće koja će biti, kako se navodi, „mesto prošlosti, sadašnjosti i budućnosti srpskog naroda“.

Zamišljeno je da Ćirilična kuća bude u osnovi oko 50 x 75 metara (Po+Pr+1+Pt) uz prateće objekte (stanovi domara i radnika, magacini za čuvanje eksponata i drugog funkcionalnog materijala).

Da li je izgradnja građevinskog objekta zaista najbolji način za pospešivanje ćirilice u tržišnim komunikacijama i njeno očuvanje?

Naravno, ova inicijativa naišla je na reakcije po društvenim mrežama pa je tako Miloje Sekulić, vlasnik konsultantske Internet agencije i suvlasnik digitalne marketinške agencije HomePage, na svom Facebook profilu napisao da „izložbenog prostora ima i više nego dovoljno te da bi sredstva iz cigli i maltera svrsishodnije bilo uložiti u izgradnju virtuelnih lokacija gde bi naraštaji koji dolaze mogli da se sa ćirilicom upoznaju, zavole je i počnu da je koriste.“

Inicijativna pred skupštinom

Koliko je ova inicijativa otišla daleko govori i podatak da će ona biti predstavljanja pred poslanicima Narodne skupštine Srbije 29. decembra ove godine. Plan je da se Ćirilična kuća svečano otvori 27. januara 2020. godine u okviru Svetosavskih svečanosti.

Da li je izgradnja građevinskog objekta zaista najbolji način za pospešivanje ćirilice u tržišnim komunikacijama i njeno očuvanje? Želimo da čujemo vaše mišljenje u komentarima.

Projektovanje drvenih zgrada biće lakše sa novim vezivnim materijalom u kojima je međusobni razmak molekula 10.000 puta manji od debljine vlasi ljudske kose.

Novim istraživanjem koje su sproveli naučnici s Univerziteta Vorvik i Kembridž dobijen je odgovor na veliko pitanje: kako polimeri u ćelijama biljaka formiraju tako jake veze kao što su one u drvetu ili slami. Pravljenjem ovog lepka u laboratoriji, inženjeri su dobili moćno sredstvo za podizanje visokih drvenih konstrukcija, piše Phys.org.

Dugo vremena naučnici su lupali glavu kako se ksilan sjedinjuje s dosta debljim molekulima celuloze.

Otkriće leži u vezi između dva najzastupljenija polimera u prirodi: celulozi i ksilanu (hemicelulozi) koji se mogu naći u ćelijama drveta. Dugo vremena naučnici su lupali glavu kako se ksilan sjedinjuje s dosta debljim molekulima celuloze.

„Znali smo da odgovor mora biti elegantan i jednostavan,“ objašnjava vođa tima profesor Paul Dupree sa Departmana za biohemiju na Univerzitetu u Kembridžu. „Istraživanje je pokazalo da se celuloza pobuđuje ksilan da se razmota i ispravi što mu omogućava da se zakači i veže za molekul celuloze. On se potom ponaša kao jedna vrsta lepka koja štiti celulozu i sjedinjenuje molekule međusobno praveći veoma čvrstu vezu.“

Istraživanje je pokazalo da se celuloza pobuđuje ksilan da se razmota i ispravi što mu omogućava da se zakači i veže za molekul celuloze.

– kaže profesor Paul Dupree sa Univerziteta u Kembridžu.

Naučnici veruju da ovo otkriće može imati dramatične efekte na drvnu industriju, kao što je proizvodnja papira u kojoj će sada biti potreno upotrebiti mnogo manje energije da bi došlo do procesa vezivanja, ali i u građevinskoj industriji gde bi konstrukcije od drvene građe mogle biti veoma stabilnije jer bi međusobne veze elemenata bile daleko jače.

Pošto je izgradnja drvenih nebodera uzela maha u poslednje vreme, ovo otkriće može biti dodatni zamajac ovom trendu jer bi drvene konstrukcije upotrebom ovom lepka bile daleko stabilnije pa bi za njihovu visinu samo nebo bila gradnica.

Srodni linkovi na Gradnja.rs:

• Spregnuta konstrukcija za drvene nebodere uspešno prošla ispitivanja
• Drveni oblakoder koji se može napraviti bez ijednog eksera
• Počinje gradnja najviše drvene zgrade u Holandiji

Solarni kolektori, pumpa vazduh-vazduh i pećka na drva je sve ono što neophodno za autonomni život u ovom pasivnom objektu u Koloradu.

Arhitektonska firma Arch11 dobila je zadatak da malu kamenu kuću na Stenovitim planinama zameni za savremeni objekat sa nultom potrošnjom energije. Stambena kuća pod imenom Lodgepole Retreat smeštena je na nadmorskoj visini od oko 900 metara a završava se kosim krovom koji je potpuno pokriven fotovoltričnim panelima snage 10 kilovata.

Kuća je postavljena na betonsko skeletno postolje kako bi se iz nje postigao što bolji pogled na prirodu.

Lodgepole Retreat je moderna interpretacija tradicionalnih rudarskih kuća u ovom podneblju. Ona se može raščlaniti na tri glavne komponente: betonsko skeletno postolje, zastakljene površine i veliki jednovodni kosi krov. Kuća je postavljena na betonsko skeletno postolje kako bi se iz nje postigao što bolji pogled na prirodu. Na postolje se nastavljaju površine pod staklom sa tamnom aluminijumskom bravarijom, a kuća se završava krovom koji je sposoban da se sebe zbaci nanose snega, piše Inhabitat.

Želja klijenata bila je da se napravi prostrana kuća u kojoj će moći da se odmara više ljudi različitih starosnih dobi. Na 220 kvadrata smešteno je tri spavaće sobe, veliki dnevni boravak sa trpezarijom u kuhinjom koji imaju fenomenalan panoramski pogled na okolni ambijent. Ukoliko se želi dodatno uživati u pogledu, tokom letnjih meseci stakleni paneli se mogu odgurati i tako ostavariti veza između unutrašnjosti i velike terase.

Ono što čini ovu kuću savremenom jeste i njena energetska efikasnost. Naime, ovaj objekat u potpunosti odgovara kriterijumima pasivne gradnje što znači da ona proizvodi dovoljno energije koliko joj je i potrebno za potrošnju. Pored solarnih panela na krovu, kuća je opremljena toplotnom pumpom vazduh-vazduh ali i pećkom na drva koja garantuje nezavisnost od energetske mreže.

Kako bi se smanjila potrošnja električne energije na rasvetu, sva rasvetna tela su sa LED sijalicama.

U enterijeru je sve podređeno panoramskom pogledu na Stenovite planine Kolorada. Atmosfera u dodatno utopljena korišćenjem prirodnih materijala koja je u kontrastu sa velikim staklenim površinama.

Srodni linkovi na Gradnja.rs:

• 800 evra po kvadratu za Prvu pasivnu kuću u Vojvodini
• Ova kuća u Ljubljani troši 8x manje energije od beogradskog proseka
• Kuća u Minhenu koja proizvodi više struje nego što troši

Foto: Raul Garcia

Kamin, dekorativna tehnika i rasveta po meri samo su neki od detalja koji dominiraju ovim stanom.

Arhitektonski studio Normless Architecture Studio and Workspace dobio je zadatak da za jednu porodicu osmisli novi enterijer stana od 150 kvadrata u grčkom gradiću Trikala. Glavna inspiracija za dizajn enterijera bio je skandinavski stil pa je konačan rezultat svedeno unutrašnje uređenje stana s umerenom koloritnom paletom. Pogledajte kako to izgleda!

Dnevnom sobom dominira kamin čiji zidovi su prekriveni dekorativnom tehnikom.

Zamisao arhitekte bio je da stan bude što svetliji i prostraniji. Zbog toga su se odlučili da ceo jedan zid prema dvorištu uklone i njega zamene izolacionim staklenim panelima širine šest metara. Dobijen je open-space dnevni boravak okupan svetlom u čijem sastavu je i kuhinja i trpezarija. Dodatna kvadratura stambenog prostora ostvarena je i natkrivanjem jednog dela terase iznad kuhinje.

Dnevnom sobom dominira kamin koji je uklopljen sa bibliotekom i TV policom a na koju se vizuelno nastavlja sedeća garnitura. Zidovi kamina pokriveni su dekorativnom tehnikom Kourasanit koja daje zagasit ali i topao ton enterijeru dnevne sobe. Geometrijski kafe stočići napravljeni su po meri od metalnog okvira i keramičkih pločica od gore.

Trpezarija je s kuhinjom vizuelno spojena prozorom sa crnom bravarijom.

Kuhinja je oplemenjena belom opekom na koju se nastavljaju neupadljivi elementi za skladištenje posuđa.

U velikom hodniku nađeno je mesta za postavljanje radnog stola dok je s druge strane garderober.

Pastelne boje dominiraju dečijom sobom koja je postala pravo mesto za igru. Pink, zelenkaste i bež boje nameštaja i detalja odlično su uklopile uz sliku na zidu koju je oslikao grčki umetnik.

Povezano: Kako da sobu učinite jedinstvenom oslikavanjem zidova

Spavaća soba takođe prati stil svedenog dizajna celog stana. Na zidovima je takođe primenjena dekorativna tehnika kako bi se prostor utoplio a posebno su interesantne visilice iznad kreveta koje su urađene po meri. Iza vrata nalazi se roditeljsko kupatilo sa velikim umivaonikom od betona.

U kupatilu dominiraju trokoloritne pločice složene u riblju kost koje su u odličnom kontrastu sa drvenom pločom i nasadnim umivaonicima. Okačeno kružno ogledalo upotpunjava celu sliku i daje ovom malom prostoru dodatnu dubinu.

Osnova stana uz novo rešenje sa staklenim zidom ka dvorištu

Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• Enterijer momačkog stana u Budvi
• Magija neutralnih tonova: Enterijer modernog stana
• Šarmantno potkrovlje u skandinavskom stilu

Foto: George Sfakianakis

Saznajte koje su to igre koje će vas inspirisati u daljem radu… a i dobro će vas zabaviti.

Dobro je poznato da su budžeti video-igara odavno prilično pozamašni i da se ne štedi kada je u pitanju angažovanje profesionalaca koji osmišljavaju svet igre da bude što atraktivniji. I arhitekte imaju velikog udela u kreiranju okruženja a proces stvaranja video-igara ostavlja im mogućnost da puste maštu na volju i osmisle kreacije koje u realnosti ne bi imao ko tako lako da realizuje.

Proces stvaranja video-igara ostavlja arhitektama mogućnost da puste maštu na volju. Otuda i ovako zanimljive kreacije!

Pogledajmo zajedno koje su to igre koje će vas oduševiti svojom arhitekturom:

1. Minecraft

Igračima je data sloboda da kreiraju svoje arhitektonske fantazije na način na koji oni to žele i umeju. Samo nebo je granica u kreiranju građevina slagajući blok po blok. Ukoliko želite da proverite kako bi vaša zgrada ugrubo izgledala, to možete uraditi i u Minecraftu a SketchUp-u i 3DS-u dajte malo oduška. Pogledajte još arhitektonskih kreacija u Minecraftu.

2. BioShock

BioShock je poznata FPS igra koja igrača stavlja u ulogu junaka koji treba da reši misterije u fantastičnom svetu. Stepen razrađenosti arhitekture objekata, urbanog planiranja i pejzažnog uređenja je na neverovatnom nivou! Steampunk estetika sigurno vam može poslužiti kao inspiracija ali će vam i pariti oči dok budete igrali ovu sjajnu igru.

3. Assassin’s Creed

Ljubitelji klasične arhitekture će u ovoj igri pronaći sve što su ikada tražili: da se veru po poznatim objektima kao što su Notrdam, palata Vekio, Duomo i slično. Ova igra nedavno je i ekranizovana u istoimeni film.

4. Mirror’s Edge

Za razliku od Assassin’s Creeda, u kojem ste u ulozi tihog ubice, Mirror’s Egde vas stavlja u ulogu kurira osetljive pošte kojeg svi žele da vide dva metra ispod zemlje. Ono što krasi ovu igru, koja će uskoro dobiti nastavak, jeste savremena arhitektura svedenog dizajna sa puno betona, stakla i čelika. Naša topla preporuka!

5. Borderlands

Radnja ove igre smeštena je na fiktivnu planetu u kojoj igrači imaju zadatak da pronađu i otkriju vanzemaljske strukture. Ukoliko želite da uživate u egzotičnoj arhitekturi koja će vas nadahnuti u vašem novom futurističkom projektu, onda je ovo pravi naslov za vas!

6. SimCity

Naravno, ne smemo zaboraviti na nepravaziđenu igru pozidanja gradova – SimCity! Ova igra poslužiće vam kao kolokvijum iz urbanizma jer ćete u njoj morati voditi računa o svim aspektima koji čine jednu naseobinu, grad ili megalopis. Više o ovoj urbanističkoj igri možete pronaći ovde.

Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• Vežbajte urbanizam uz Cities XXL i poznate domaće objekte
• Block&hood: Video-igra koja testira vaša urbanistička i arhitektonska umeća
• Skylines: Igra za arhitekte i urbaniste

Velelepno zdanje u Kolarčevoj ulici u Beogradu prodato je Petru Matijeviću za 7,4 miliona evra.

Jedna od najlepših zgrada u Beogradu, koju je projektovala beogradska filijala češkog preduzeća Matija Bleh, konačno je dobila svog vlasnika. Nakon bankrota Jugoexporta, ova zgrada iz 1923. godine dugo je tražila kupca sa cenom od 20 miliona evra. Međutim, sada ju je kupio novosadski biznismen Petar Matijević za tri puta nižu cenu i od nje će napraviti hotel Centar-Beograd, prenosi Dnevnik.

Reprezentativna palata sa podrumom, prizemljem, mezaninom, tri etaže i uvučenim spratom izvedena je u duhu akademizma.

Matijević je već vlasnik hotela u centru Novog Sada kao i u Zrenjaninu. Novi hotel useliće se na mesto bivše zgrade Jugoexporta na luksuznoj lokaciji – u samom centru Beograda.

Kako se navodi, investicijom od 4 miliona evra ova zgrada biće pretvorena u hotel sa 4 plus zvezdice.

Od banke do hotela

Pre drugog svetskog rata, zgrada u Kolarčevoj ulici bila je filijala Jugoslovenske banke. Odlukom suda iz 1947. godine zgrada je konfiskovana i tada je osnovan Jugoexport. Međutim, kako navode u Agenciji za restituciju zahteva za povraćaj imovine nije bilo.

Reprezentativna palata sa podrumom, prizemljem, mezaninom, tri etaže i uvučenim spratom izvedena je u duhu akademizma. Arhitektonska plastika na zdanju rad je vajara Kirila Pavijka iz Praga. Zaštićena zgrada u okviru celine Stari Beograd prostire se na 5.505 kvadrata. Sasvim dovoljno za dobar prestonički hotel…

Naslovna fotografija: Google Street

Na bazen su nasađeni tereni za borilačke sportove, a preko njih sportska dvorana. Kao kutija na kutiju!

Arhitektonski biro Slangen+Koenis Architects potpisuje projekat sportskog kompleksa od 6.050 kvadrata u holandskom gradu Almere koji je, umesto u širinu, išao u visinu. Gradske vlasti su se odlučile na izgradnju ovakvog centra zbog njegove fleksibilnosti i mogućnosti proširenja a biro je napravio rešenje koje je održivo i prilagođeno potrebama sportista.

Nivo sa svlačionicama služi kao klimatska tampon zona između visoke temprature i velike vlažnosti na nivou bazena i hladnijeg vazduha u sportskoj hali.

Za izgradnju bazena primenjen je koncept 2521 koji podrazumeva da se umesto iskopavanja terena on gradi iznad terena što je daleko brže rešenje. Tako su u prizemlju zgrade, pored ulaza, mašinskih prostorija i kancelarija, smešten nosač bazena koji zauzima najveći deo površine. Pristup bazenu omogućen je sa prvog sprata, a na spratu iznad su svlačionice sa terenima za borilačke veštine. Na predposlednjem spratu je sportska sala dok je poslednji, 6. sprat, rezervisan za tribine za posetioce, piše ArchDaily.

Raspored sadržaja po nivoima

Iako zgrada izgleda kao kutije naslagane jedne na drugo, ovakav koncept nije nimalo slučajan. Ne samo da su veza između nivoa ostvarena tako da su efikasne za korišćenje već je i raspored nivoa odgovara termičkim uslovima. Nivo sa svlačionicama služi kao klimatska tampon zona između visoke temprature i velike vlažnosti na nivou bazena i hladnijeg vazduha u sportskoj hali.

Utisku da ova zgrada izgleda kao naslagane kutije na kutiju, doprinosi i različita materijilazacija kubusa. Donji kubus obložen je vlakanstim cementnim pločama sa bravarijom prozora u zlatnoj boji dok su kubusi iznad urađeni od belih profilisanih metalnih panela. Ovo zgradi daje jak vizuelni utisak.

Nivo sa bazenom

Nivo sa terenima za borilačke sportove

Nivo sa sportskom salom

Nivo sa tribinama iznad sportske sale

Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• Rešenje za sport u gradovima: Tereni za mali fudbal naslagani jedni na druge
• Kako danas izgledaju sportski objekti za Zimsku olimpijadu u Sarajevu
• Sportska hala škole u Obrenovcu od vodonepropusnog špera

Projekat Tesla grada, koji će se izvoditi na Makiškom polju, mogao bi biti ostvarenje ideje Bogoljuba Karića od pre više od 20 godina.

Povratak kontraverznog biznismena i političara Bogoljuba Karića u Srbiju uveliko je potvrđen za kraj decembra 2016. godine. Koliko će ovaj povratak imati uticaja na političku, privrednu i medijsku scenu Srbije, ostaje nam još da vidimo. Nama iz arhitektonske struke mnogo značajnije pitanje je kako će se dalje razvijati ideja Tesla grada, velikog urbanističkog kompleksa BK Grupe, predviđenog za izgradnju u Beogradu. Napravimo najpre kraći osvrt na razvoj te ideje.

Biće interesantno gledati kako Čukarička padina, Žarkovo, Bele vode i Železnik od radničkih naselja postaju najbliža rezidencijalna naselja novog centra Beograda.

Tokom 90-ih godina, Bogoljub Karić je polako gradio svoju imperiju. Naravno, poželeo je da izgradi rezidencijalni kompleks, za smeštaj svoje porodice, kao i ugostiteljski objekat, za potrebe održavanja različitih svečanosti, poslovnih sastanaka, konferencija, naravno uz uslugu keteringa i dnevnog/noćnog smeštaja. Ovo je u to vreme bila veoma ambiciozna zamisao, naravno koju je kao posao priželjkivalo mnogo arhitekata. Karićev senzibilitet je naravno bio neoakademizam, za koji je od arhitekata dobio preporuku za arhitektu Mustafu Musića. Nakon uspešnih rekonstrukcija zgrade SKC-a (nekada Oficirski dom, 1895. arhitekta Jovan Ilkić) i zgrade rektorata Beogradskog univerziteta (1863. arhitekta Jan Nevole), Musić se pozicionirao kao jedan od najboljih poznavaoca klasične arhitekture. Iako pre svega ima sklonosti ka modernoj arhitekturi, ponajviše ruskom konstruktivizmu, Musić nije odbio Karića već ga je 1994. godine ugostio u svom birou. Započeli su pregovori oko projektovanja nečega što će kasnije postati Vila Jelena. Tokom razgovora, oduševljeni Karić je arhitekti izneo jednu svoju ideju:

Znaš šta Mujo, ovo što mi želimo da izgradimo je bezveze za jednu mnogo veću ideju! Celo to Dedinje nije ništa u odnosu na čitav novi grad. Želim da izgradim novi centar Beograda na drugoj obali Dunava!

– rekao je Bogoljub Karić arhitekti Mustafi Musiću.

Arhitekta Musić ga je saslušao sa iznenađenjem. Nije želeo ništa da mu kaže već se samo nasmejao i rekao da bi to bilo zanimljivo.

Vila Jelena, Mustafa Musić, 1994.

Nakon toga, izgrađena je Vila Jelena, građeni su mnogi drugi objekti, ali i dolazi do političkog progona Bogoljuba Karića. On preseljava aktivnosti svoje imperije u Rusiju i Belorusiju, gde nastavlja da se bavi investiranjem i izgradnjom. Poslovni, stambeni, ugostiteljski kompleksi, objekti specijalne namene uposlili su puno građevinskih radnika, ali i inženjera. U to vreme, sa BK Grupom sarađuju arhitekte Živorad Lisičić i prof. dr Petar Arsić, kao i mnogi drugi.

Minsk Lighthouse (2013)

U poslednjih nekoliko godina, građevinske aktivnosti BK Grupe skoncentrisale su se u Minsku, gde su ideje Bogoljuba Karića počele da se ostvaruju. Najpre je započeto sa izgradnjom velikog kompleksa Minsk Lighthouse (2013), za koji dobijaju prestižne nagrade: Golden Jaguar, World Finance Award i European Property Award. Kompleks od 1.000.000 m² predviđen je za izgradnju stambenih objekata (70%), ali i biznis i tržni centar, kao i sportskim kompleksima sa bazenima i spa centrima.

Nakon toga dolazi projekat Minsk World, takođe mega-kompleks od 3.000.000 m² predviđen za grad Minsk, a u isto vreme i projekat Tesla grad, mega-kompleks od 2.000.000 m² predviđen za grad Beograd.

Minsk World (2014)

Projekat Tesla grad mogao bi biti ostvarenje ideje Bogoljuba Karića od pre više od 20 godina. Prostor za njegovu izgradnju je Makiško polje, dovoljno udaljeno od postojećih gradskih naselja i zaštićenih istorijskih celina, kako bi se ostavilo dovoljno prostora za njegov pravilni i slobodni razvoj.

Tesla grad u Beogradu po projektu biroa Valode & Pistre

Tesla grad će to biti centralno oblikovan kompleks, sa kružno formiranom „tijarom“ od poslovnih zgrada, koje će činiti biznis distrikt, potencijalno novo jezgro grada Beograda.

Postoje dva idejna urbanistička rešenja za ovaj projekat – francuski i britanski. Kod nas u javnosti najviše je prezentovan francuski, projektnog biroa Valode & Pistre. Odabir inostrane kompanije nije urađen jer mi nemamo dovoljno projektnih biroa već zato što naši arhitektonski timovi nemaju tako velike reference, ali i radi prestiža, to jest, poverenja budućih investitora u delo iz kojeg stoji neki renomirani korporativni biro.

Iz BK Grupe su najavili da će detaljniju razradu urbanističkog projekta, kao i projektovanje pojedinačnih objekata biti povereno domaćim projektnim biroima. Ne bismo ulazili u detaljni opis samog idejnog rešenja, jer mu predstoji razrada, a samim tim i moguće izmene, ali već sada možemo reći da će to biti jedan centralno oblikovan kompleks, sa kružno formiranom „tijarom“ od poslovnih zgrada, koje će činiti biznis distrikt, potencijalno novo jezgro grada Beograda.

Tesla grad; situacija, Makiško polje

Naravno, tu je mnogo pitanja koja se već sada postavljaju od strane javnosti. Koliki je stepen izvodivosti ovog projekta? Da li će imati veze sa Beogradom na vodi, to jest, da li će biti shvaćen kao konkuretni projekat ili ne? Da li će njegovom izgradnom Beograd dobiti još neku značajniju saobraćajnicu ili most, u cilju povezivanja Tesla grada sa ostatkom Beograda? Kada će krenuti njegova realizacija? Da li će se raspisivati javni ili pozivni konkursi za učešće domaćih arhitekata? Da li se predviđaju i neke kulturne institucije u okviru kompleksa? Koja će biti cena kvadrata stanova/poslovnih prostora?

Na sva ova i mnoga druga pitanja moramo da sačekamo jer njihovi odgovori leže na političkim i finansijskim poljima, kao što obično biva sa ovakvim mega-projektima. Ako projekat doživi svoju punu realizaciju, biće veoma interesantno gledati kako Čukarička padina, Žarkovo, Bele vode i Železnik od radničkih naselja postaju najbliža rezidencijalna naselja novog centra grada Beograda.

Foto: BK Group

Najosetljivi deo puta za sve pešake jeste mesto ukrštanja s vozilima. Ovaj izum bi mogao da spase mnoge živote!

U holandskom gradu Brumenu krajem novembra pušten je u promet prvi pešački prelaz koji osvetljava pešake zbog čega oni postaju mnogo upadljiviji, pogotovo u mraku, što bi trebalo da smanji broj saobraćajnih nezgoda.

Voleli bismo da vidimo ovo rešenje i na našim putevima!

Svetleću zebru osmislila je firma Lighted Zebra Crossing koja ga je besplatno instalirala u Brumenu kako bi se povećala saobraćajna bezbednost u gradu.

Paneli svetle non-stop, i danju i noću. Međutim, oni neće ometati pažnju vozača već će im, naprotiv, omogućiti da lakše ugledaju pešaka na prelazu.

Instalaciju svetleće zebre moguće je izvesti i na behatonu i na asfaltu. U prvom slučaju, pešački prelaz se postavlja na čeličnu konstrukciju dok se u drugom slučaju ona može izvesti direktno u asfaltu.

Ideja za svetleću zebru rodila se još pre par godina, međutim tek nakon 12 meseci testiranja krenulo se u realizaciju ovog projekta.

Ovakve pešačke prelaze bi prvo trebalo postaviti na kritičnim mestima kao što su oni kod škola, bolnica i drugih lokacija sa puno dece i starih osoba.

  kaže Henk Peters, direktor firme Lighted Zebra Crossing.

Bezbedniji Bitlsi

Slika ispod pokazuje koliko bi Bitlsi bili bezbedniji da su u svom čuvenom prelazu preko puta imali svetleću zebru.

Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• Zebra ide u penziju! Nove oznake pešačkih prelaza
• Kako optičke varke štite pešake u Indiji
• Pešački prelazi budućnosti: Neka ulice pripadaju pešacima a ne vozilima

Foto: Lighted Zebra Crossing, brummen.nl

Svim posetiocima portala Gradnja.rs želimo srećne novogodišnje i božićne praznike!

Zar je već kraj godine? Vreme leti ali je puno toga donelo sa sobom. Portal Gradnja.rs je tokom ove godine pokrenuo svoj YouTube kanal, Adresar za firme, organizovao izbor za najlepšu zgradu u Novom Sadu ali i redovno komunicirao sa vama na svim društvenim mrežama a pogotovo na Instagramu na kojem smo zabeležili najveći rast novih korisnika.

Naš portal je u 2016. godini posetilo 1.262.296 jedinstvenih korisnika koji su zajedno pročitali  tri i po miliona stranica!

Portal Gradnja.rs postavio se na tržištu kao referentan izbor informacija o građevinarstvu i arhitekturi objavivši tokom 2016. godine 1.287 članaka. Zbog toga je i ove godine ostao najposećeniji portal o građevinarstvu i arhitekturi u Srbiji sa 1.262.296 korisnika i 3.671.540 otvorenih strana tokom 2016. godine.

Posebno smo ponosni na širenje naše redakcije pa smo tokom 2016. godine dobila dva nova stalna saradnika – istoričara umetnosti Marka Stojanovića i arhitektu Nikola Carevića profesora na brazilskom PUCRS. Tokom 2017. godine stići će nova pojačanja iz struke o kojima ćemo vas blagovremeno obavestiti.

Za narednih 365 dana zacrtali smo mnoge ciljeve koje želimo da zajedno s vama ostvarimo do kraja. Zato budite s nama i tokom sledeće godine da zajedno prođeno kroz mećavu!

Srećna Nova godina!

Igor Conić
urednik portal Gradnja.rs

* Na slici, nagrađena zgrada arhitekte Lazara Kuzmanova u izboru portala Gradnja.rs za najlepši objekat u Novom Sadu u poslednjih 25 godina.

Sedlo ove neobične zgrade u obliku hiperboličnog parabolida zapravo je pasarela koja pešacima omogućava da pređu preko reke.

Arhitektonski biro PIARENA pobedio je na konkursu Archchel-2020 koji je imao za cilj osmisliti novi kongresni centar za održavanje BRICS i SCO sastanaka u Čeljabinsku na reci Mijas. Rezulat je zgrada od koje će direktne koristi imati i žitelji ovog ruskog grada.

Zgrada zauzima oblik hiperboličnog paraboloida sa dva vrha visine 61 i 150 metara u čijem sedlu je formirala pasarela koja omogućava pešacima da pređu preko reke.

Zgrada je u osnovi trouglasta a potom se diže u dva vrha visine 61 i 150 metara koji zajedno izgledaju kao jedro koje premoščava reku.

Jedan deo zgrade, koja će služiti i kao prostor za izložbe i koncerte, leži na levoj, a drugi deo zgrade na desnoj obali reke. Zahvaljujući svojoj visini, obliku ali pre svega poziciji, ovaj kongresni centar sigurno će postati novi orijentir Čeljabinska, piše ArchDaily.

Svaka funkcionalna zona imaće zaseban ulaz sa svojom vertikalnom komunikacijom.

Velika kongresna sala, koja prima 3.150 osoba, nalaziće se tačno iznad reke.

U okviru zgrade gradiće se i kancelarijski prostor, hotel i medija centar. Svaka funkcionalna zona imaće zaseban ulaz sa svojom vertikalnom komunikacijom kako bi se posetiocima obezbedio neometan pristup zgradi.

I o pejzažnom uređenju je vođeno puno računa. Naime, svo rastinje, urbani mobilijar, vodene površine i popločavanje raspoređeni su u mrežu paralelograma koji zajedno čini sjajnu vizuelnu kompoziciju.

Svo rastinje, urbani mobilijar, vodene površine i popločavanje raspoređeni su u mrežu paralelograma.

Žitelji Čeljabinska moći će da koriste ovu zgradu kao most kojim će moći da pređu na drugu stranu reke.

Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• Kalemegdanska pasarela: Nepremostivi jaz između struke i gradske vlasti
• Zelene zgrade u Stokholmu biće povezane pasarelama
• Prvi projekat Kengo Kume u Rusiji na obali reke Moskve

Rafael Araujo je venecuelanski arhitekta koji od svoje 15 godine pronalazi geometrijske obrasce u prirodi i ručno ih prenosi na papir.

Zlatni presek je specifični odnos između dve veličine čiji je odnos njihovog zbira i veće veličine jednak odnosu veće veličine prema manjoj. Ovaj obrazac pronalazi se svugde u prirodi, nauci i arhitekturi, a Rafael Araujo ne može da joj odoli. Hobi koji traje 40 godine rezultovao je impresivnom zbirkom ručno rađenih crteža prirode koji su inspirisani zlatnim presekom.

Lepota propocija zlatnog preseka utkana je duboko u svaki crtež leptira, morske školjke ili puža.

Sve što Rafael koristi u radu jeste olovka, lenjir, šestar, uglomer… i puno vremena. Za izradu ovakvog jednog crteža potrebno je i do 100 sati rada!

Njegove ilustacije na fantastičan način dočaravaju matematičku lepotu sveta koji nas okružuje, prirode i proporcija koje se međusobno povezane.

Iako crteži izgledaju kao da su rađeni na računaru, oni su zapravo rađeni ručno i to do nivoa matematičke perfekcije. Najbolje od svega je što ove ilustacije pritom izgledaju i kao umetničko delo.

Umetnik ide toliko daleko u svojim delima da ne samo da prikazuje let leptira već on matematički analizira, kroz zlatni presek, kako krila omogućavaju ovom insektu da leti.

Lepota propocija zlatnog preseka utkana je duboko u svaki crtež leptira, morske školjke ili puža.

Kroz rad Rafaela Araujoa možemo da vidimo kako zlatni presek, koji je uslovljen brojem pi, utiče na naše okruženje i koliko je matematika duboko utkana u našu prirodu.

Kako navodi ArchDaily, rad Rafaela Araujoa prikazan je na CNN-u, magazinu Wired, univerzitetu Stenford kao i u mnogim prestižnim galerijama.

Zlatni presek je najlepša proporcija za najskladnije oblike u arhitekturi

Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• Zbog ovih lekcija poželećete da se ponovo latite olovke i papira
• 10 najboljih YouTube kanala o arhitekturi
• Nacrtajte kuću u SketchUpu za jedan minut

Foto: Rafael Araujo 

LG Therma V i mnogobrojna poboljšanja u eco-friendly tehnologiji probudiće ekologa u svakome od nas.

Kada su se pojavili hibridni automobili, potrošači su vagali između njihove ekološke prednosti i ustaljenog mišljenja da su eco-friendly vozila lošija od svojih konkurenata koji koriste ulje. Međutim, vrtoglavi razvoj hibridnih i električnih automobila pokrenuo je novi talas u ovoj industriji, koja se neprestano trudi da popularizuje stavove o ekološkim vozilima. Osim tržišta ekoloških vozila, i građevinska industrija je svedok neverovatnih promena, pa eco-friendly kancelarije i domovi postaju sve učestaliji.

Topao dom sa eco-friendly konceptom

Budi zelen: Parola koja više ne važi samo za ekologe

Podizanjem svesti o značaju očuvanja životne sredine probuđena je ekološka savest mnogih potrošača širom sveta. Međutim, čak i oni koji nisu opterećeni očuvanjem životne sredine mogu imati koristi od eco-friendly inovacija u svom domu. Kako odnos Rusije i Evrope postaje zategnutiji, postoji veoma realna opasnost da se rezerve gasa smanje u trenutku kada su najpotrebnije. U cilju izbegavanja ove potencijalne pretnje, vlasnici kuća širom Evrope uveli su toplotne pumpe vazduh voda i sproveli druge korake da sebe učine energetski nezavisnima.

Lako do grejanja i tople vode uz Therma V sistem

One koji oklevaju da ulože u ekološke proizvode i nisu zagrejani za „zelene pokrete“, ipak vodi želja da imaju smanjene račune za struju i to je glavni razlog zbog koga se ipak upuštaju u rizike. Iako su ove investicije dugoročno gledano više nego isplative, u prošlosti su visoki početni troškovi sprečavali ljude da uvedu solarne panele, toplotne pumpe vazduh voda i druge tehnologije za očuvanje okruženja. Međutim, pored povećanja efikasnosti ovih tehnologija, došlo je i do značajnog pada cena. Uz to, vlade su nedavno ponudile programe poreskih kredita i druge podsticaje vlasnicima kuća koji su uveli tehnologije za očuvanje životne sredine, što je dovelo do većeg interesovanja za ekološku gradnju.

Vazduh: Vrhunski obnovljivi resurs

Toplotne pumpe vazduh voda predstavljaju inovativnu tehnologiju koju mnogi prepoznaju kao sledeći korak u razvoju obnovljive energije. Ova pumpa oslanja se na toplotu spoljnog vazduha za zagrevanje vode u kući, omogućavajući efikasan rad pomoću malih količina električne energije. Na primer, klasična toplotna pumpa vazduh voda kombinuje 1kW električne energije sa 2kW okolnog vazduha i tako stvara ukupnu količinu toplote od 3kW, što grubo znači da je dobijeno tri puta više toplote pomoću samo 1 kW električne energije.

LG Therma V toplotna pumpa vazduh voda

LG Therma V: Nova definicija efikasnosti

Vlasnici kuća koji žele da svoje domove učine ekološkim, najčešće su motivisani željom da zaštite okruženje, verovanjem u značaj energetske nezavisnosti ili željom da smanje mesečne troškove energije. Inovativna Therma V toplotna pumpa vazduh voda kompanije LG ispunjava sva tri kriterijuma, što je čini idealnom za sve koji žele da unaprede svoj dom ili kancelariju. Therma V je opremljena visokoefikasnom pumpom za vodu klase A, koja je za oko 65 odsto efikasnija od uobičajenih.¹ Osim toga, BLDC ventilator motora u odnosu na one sa naizmeničnom strujom² nudi i uštedu energije do 40 odsto kada radi sporije i do 20 odsto prilikom većih brzina. Sistem je u potpunosti kompatibilan sa radijatorima, bojlerima i solarnim panelima, dok ga je veoma jednostavno instalirati. Smanjujući emisiju ugljen-dioksida i mesečne troškove struje, LG Therma V je savršena za svakoga ko želi da vodi zeleni koncept života, bez obzira na motivaciju.

LG Therma V toplotna pumpa vazduh voda

¹Bazirano na laboratorijskom testu, koji je sprovela kompanija LG. Razlika između utroška energije konvencionalne pumpe za vodu (234 kWh godišnje) i pumpe za vodu A klase (81kWh godišnje) merena je pod sledećim okolnostima: Mašine su se koristile 12 sati dnevno, po 30 dana u toku pet meseci.

²Bazirano na laboratorijskom testu, koji je sprovela kompanija LG.

Više informacija pronađite ovde.

Novi objekat u Novom Beogradu biće potpuno uklopljen u okolinu zahvaljujući zelenom krovu.

Arhitekte Dragan Marčetić i Milan Maksimović sa saradnicima pobednici su konkursa za dizajn dela Bloka 13 u Novom Beogradu u kojem je predviđena izgradnja nove koncertne dvorane Beogradske filharmonije.

Sudeći po renderima objavljenim na sajtu direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, u pitanju je kaskadno oblikovan objekat koji se elegantno uklapa u pejzaž.

Zgradu Beogradke filharmonije je teško uočiti. Nalazi se odmah pored Ušća

Konstrukcija od stakla i čelika izgleda kao da blago viri iz zemlje, a ovaj utisak dodatno je naglašen time što je krov objekta ozelenjen.

Kombinacija rampi i zelenih površina vodi posetioce do zgrade Beogradske filharmonije koja je izuzetno svedeno oblikovana. Konstrukcija od stakla i čelika izgleda kao da blago viri iz zemlje, a ovaj utisak dodatno je naglašen time što je krov objekta ozelenjen.

Centalnim platom dominira ulaz koji je oblikovan kao kubus u drugačijoj materijalizaciji od ostatka zgrade.

Centalni ulaz naglašen je kubusom

Žiri je radio u sastavu: predsednik žirija Milutin Folić, članovi Nebojša Minjević, Irina Korobina, Dejan Miljković, Bojan Kovačević i zamenik člana Milana Jočić, piše N1.

Kombinacija rampi sa zelenim i vodenim površinama

Konkurs je predstavljao, između ostalog, i proveru prostornih i funkcionalnih kapaciteta lokacije, kao i sagledavanje mogućnosti realizacije nove zgrade Beogradske filharmonije, a izabrano rešenje predstavljaće osnov za izradu urbanističko-planske dokumentacije.

Rešenja iz konkursa odredila su i morfologiju novoplanirane izgradnje, pre svega na lokaciji postojećih temelja ranije predviđenog Muzeja Revolucije i uređenja slobodnih površina, kao i njihov odnos sa okolinom, posebno u odnosu na čuveni novobeogradski spomenik kulture – Palatu Srbija (SIV).

Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• Razvojni put zgrade beogradske opere
• Beogradska filharmonija uskoro na novoj adresi?
• Kako će izgledati nova kula na Ušću