Igor Conić – Gradnja

Tim iz Južne Koreje predložio da se unutar trulih sekvoja na zapadu Amerike grade zgrade.

Nedostatak slobodnog prostora za gradnju ali i briga o životnoj sredini podstakli su dizajnere iz Južne Koreje da osmisle vizionarsku ideju izgradnje nebodera unutar sekvoja čiji je vek prošao. Naime, ovo čudo prirode koje doseže visinu od 50 do 85 metara sa prečnikom od 6 do 8 metara, zbog plitkog korena veoma lako pada kada istrune. Ovo rešenje bi im omogućilo da i dalje stoje na svom mestu!

Cilj ovog projekta je da se predlože novi arhitektonski pristup koegzistencije ljudi i prirode.

– kažu dizajneri iz Južne Koreje.

Koncept kojeg su osmislili dizajneri Ko Jinhyeuk, Cheong Changwon, Cho Kyuhung and Choi Sunwoong dobio je priznanje na eVolo takmičenju za nebodere 2017. godine, piše Dezeen.

Neboder unutar stabala gradio bi se od metalne konstrukcije, a voda bi se crpela iz zemlje.

Unutar stabala, podizale bi se platforme od metalne konstrukcije koje bi pružale ne samo stambene prostore već i prostore za istraživanje i edukaciju. Voda bi se crpela iz zemlje uz pomoć sistema koji liči na onaj prirodni.

Sekvoja su izabrane ne samo zbog njihove veličine već i zato što je njihovo korenje relativno plitko pa kada počnu da trule one veoma brzo padnu na tlo. Izgradnja unutar stabla, omogućilo bi sekvojama da i dalje stoje na svom mestu.

Hoćemo li zaista graditi nebodere unutar visokih drveća? Posle ovakvog obrazloženja – zašto da ne!

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Kako bi što manje bila u fokusu lokacije, izabran je materijal za gradnju kuće koji će na najbolji način oponašati okruženje.

Smeštena u prirodnom okruženju, i to na ivici velikog šumskog proplanka u slovenačkom mestu Kanji Dol, ova savremena drvena kuća odnedavno je postala mesto za odmor mladom bračnom paru. Porodica koja provodi većinu svog vremena u velikom gradu u inostranstvu želela je kuću u domovini u kojoj se mogu posvetiti jedni drugima i uživati u prirodi. Rezultat je savremeni objekat stopljen s prirodnim okruženjem, koji je u unutrašnjosti zbog svog skandinavskog karaktera umirujuć i autentičan.

Izabrani su materijali koji će na najbolji način oponašati okruženje, a to su drvo i tamno staklo.

– kažu arhitekti iz studija Pikaplus.

Iza projekta kuće stoji slovenački Studio Pikaplus koji je prilikom projektovanja imao potpuno poverenje investitora. Kuća je izvedena na osnovu nekoliko faktora, kao što su karakteristike i način života vlasnika, s velikim naglaskom na odnos objekta i okruženja.

„Od samog početka, bili smo svjesni da dizajn kuće diktira geografski položaj i imali smo malo prostora za manevar, jer je bio dostupan samo manji deo građevinske parcele, tako da smo više pažnje posvetili optimizaciji položaja i zaštiti prirodnog okruženja. Takođe, znali smo da se radi o projektu u kojem će dominirati drvo i želeli smo da bude što manje u fokusu lokacije. Iz toga se rodila ideja o materijalima koji će na najbolji način oponašati okruženje, a to su drvo i tamno staklo.“ – pojašnjava arhitektonski tim.

Skandinavski enterijer

Kuća ima 82 kvadrata i podeljena je na dve etaže s međusobno povezanim sobama. U prizemlju se nalaze kuhinja, trpezarija i dnevni boravak kao i kupatilo sa saunom, a dve spavaće sobe smeštene su na spratu. Svi delovi objekta, s izuzetkom kupatila, izlaze na veliku staklenu fasadu koja pruža predivan pogled na prirodu.

Enterijer je naglašen komadima nameštaja u crnoj boji koji odlično pristaju efektnom stepeništu i staklenim elementima.

Staklena fasada ujedno je i granica između enterijera i beskrajno lepog planinskog okruženja. Skandinavski uređen enterijer u kojem dominira drvo, naglašen je komadima nameštaja u crnoj boji koji odlično pristaju efektnom stepeništu i staklenim elementima.

Ceo prostor je isprepleten i prilagođen udobnosti, ali i pogodan za druženja s prijateljima.

Svi delovi objekta, osim kupatila, izlaze na veliku staklenu fasadu koja omogućava pogled na prirodu.

Ovo je još jedan dobar primer projekta koji se svojim nenametljivim izgledom vrlo skladno uklopio u netaknuto prirodno okruženje.

Foto: Miha Bratina

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Walkabout World bi trebao drastično da pojednostavi proces trodimenzialnog crtanja postojećeg prostora.

Svi oni koji uzimaju mere postojećeg stanja prostora znaju koliko je dosadan posao precrtati ga u 2D i potom podići 3D model. Međutim, ova aplikacija bi mogla značajno da olakša posao arhitektama. Aplikacija Walkabout World od fotografija napravljenih u 360 stepeni iscrtava bazični 3D model za manje od minute!

Spajanjem karakterističnih tačaka, kao što su ivice sobe, softver sam crta prostor u tri dimenzije.

Uz spajanje karakterističnih tačaka, kao što su ivice sobe, softver zna da sam nacrta prostor u tri dimenzije. On takođe može da napraviti i detaljnije modele kao i da poveže više soba u jedan model, kao što je to prikazano u video ispod:

Konkurencija Streetviewu

Glavna funkcija ove mobilne aplikacije zapravo je pravljenje virtuelnih šetnji kroz postojeće prostore, kao što to radi Streetview. Međutim, za razliku od ovog poznatog Guglovog servisa, Walkabout Worlds „pravi daleko tečnije animacije koje nisu samo naslagane slike s velikim međukoracima“, kaže Kevin Dejvis kreator softvera.

Walkabout Worlds pravi virtuelne šetnje koje se mogu objaviti onlajn direktno iz aplikacije a potom gledati iz posebnog pregledača (primer ovde).

Mobilna aplikacija Walkabout Worlds trebala bi da izađe tokom maja i biće besplatna za korišćenje ukoliko radite sa malim brojem modela i virtuelnih šetnji. Ukoliko želite da objavite više od pet modela ili šetnji sa više od tri slike, moraćete plaćati mesečnu pretplatu.

Pogledajte i ove članke:

Budući stanovnici crvene planete mogli bi da grade objekte od lokalnog materijala.

Četiri naučnika sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu uspeli su da naprave opeku presujući zemljište slično onom sa Marsa.

U studiji koju je finansirala NASA, dobijen je građevinski materijal koji ne zahteva dodatna veziva da bi zadržao svoj oblik, a pritom je i veoma čvrst tako da je pogodan za zidanje.

Hemijski sastav zemlje na Marsu daje ovom materijalu čvrstoću kada se stisne pod presama.

– kaže građevinski inženjer Ju Čao sa Univerziteta Kalifornija.

Opeka je dobijena presovanjem zemlje koja je istog hemijskog sastava i granulometrije kao i ona na Marsu. Zahvaljujući presi visokog pritiska i sastavu tla, dobijena opeka zadržava svoj oblik i svojstva bez dodavanja bilo kakvog veziva ili aditiva, piše Verge.

Proizvodnja opeke na Zemlji uglavnom zahteva dodavanje nekog vezivnog materijala. Ali „hemijski sastav zemlje na Marsu daje ovom materijalu čvrstoću kada se stisne pod presama.“ – kaže Ju Čao.

Dobijena opeka od marsovske zemlje daje odlične rezultate na testovima – čak ima veću čvrstoću na pritisak od one zemaljske!

Dobijena opeka od marsovske zemlje daje odlične rezultate na testovima – čak ima veću čvrstoću na pritisak od one zemaljske!

Pošto je teret uvek problem na svakoj svemirskoj misiji, rešenje za građevinski materijal koji bi se koristio za podizanje objekata na Marsu nije beznačajno otkriće. Jedino što će se morati u tovaru naći mesto za presu visokog pritiska…

S Meseca na Mars

Ovaj tim je nekada eksperimentisao sa zemljištem sa Meseca pošto je NASA imala velike planove za ovaj prirodni satelit. Međutim, mesečevo tlo zahteva vezivo da bi se moglo presovati i oblikovati u neki upotrebljivi građevinski element. Kada je NASA prebacila fokus na Mars, isto je uradio i ovaj tim ali uz puno iskustva sa prethodnog istraživanja.

Foto: University of California, San Diego

Srodni članci na Gradnja.rs:

Kada ugledate ovu halu u Brnu odmah će vam biti jasno da stojite pred prodavnicom nameštaja.

Sve je uredu s vašim očima – ova zgrada je zaista potpuno prekrivena stolicama. Naime, arhitektonski biro CHYBIK+KRISTOF osmislio je novo sedište češke kompanije za proizvodnju nameštaja MY DVA tako što je više od 900 starih crnih plastičnih stolica stavio na fasadu hale jasno nagoveštavajući o kakvom objektu se radi.

Arhitekte, koje potpisuju ovaj projekt, vodile su se idejom da je fasada ustvari funkcionalna reklama.

Stara hala građena 90-tih godina prošlog veka nije nikad ni bila adaptirana. Ovo je bila prava prilika za njen potpun preobražaj ali je budžet bio prilično ograničen. Stoga su se arhitekte vodile idejom da je fasada (ustvari) funkcionalna reklama i zato su upotrebili skoro 1.000 starih stolica crne boje od plastike i stavili ih na fasadu kreirajući jedinstven eksterijer.

Ne samo da se se ovaj koncept pokazao kao veoma ekonomičnim (svaka stolica košta oko tri evra) nego je dobijen objekat koji odmah nagoveštava šta se unutra dešava, odnosno, da ima neke veze sa nameštajem, piše ArchDaily.

Ekološko rešenje

Pre adaptacije ova hala je bila poptuno neugledna. Postavljanjem stolica na fasadu dobijen je upečatljiv objekat koji privlači pažnju prolaznika.

Ovo rešenje je i ekološko jer je starim stolicama, koje bi najverovatnije završile na smetlištu, data nova upotrebna vrednost.

Enterijer hale organizovan je postavljanjem belih zavesa kojima se prostor može odvajati kada je potrebno organizovati sastanak ili obezbediti privatnost zaposlenih.

Foto: Lukas Pelech

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Ova lampa stvara interesantne senke na zidovima zahvaljujući parametarskoj perforaciji abažura.

Lampa Kanda predstavlja naziv projekta, koji je nastao kao igra reči od kandelabr, a rezultat je rada novosadskih studenata arhitekture.

Studenti su imali zadatak da dizajniraju abažur rasvete upotrebom softvera koji omogućava parametarsko modelovanje i digitalnu fabrikaciju elemenata na laserskom sekaču.

Model abažura; autor: Jasmina Vojnić Zelić

Primenom različitih perforacija na abažuru dobijaju se interesantne senke na zidovima.

Parametarskim modelovanjem moguće je dobiti raznovrsne paterne s perforacijama koji se mogu aplicirati na abažur rasvete u cilju dobijanja interesantnih senki na zidovima. Takođe, predmet istraživanja je bila analiza senki površinskih i linijskih elemenata, kao i naizmeničnih odnosa puno-prazno koji se parametarskim modelima dobijaju.

Istraživanje pogodnog paterna; autor: Jasmina Vojnić Zelić

Dizajn abažura

Drugi deo zadatka studenata bio je da osmisle celokupan izgled abažura uzevši u obzir način sklapanja, savitljivost i krutost materijala, vezu i prodor za grlo i sijalicu. Kao inspiracija za kreiranje oblika abažura studenti su analizirali prostorne odnose poliedara, nepravilnih poligonalnih površi, oblih tela i složenih zakrivljenih formi. Kombinovanje različitih oblika i paterna prema kojim se vrši isecanje delova površi kroz koje će prodirati svetlo stvorila je interesantan diverzitet ideja.

Model abažura; autor: Marina Miladinović

Abažur je modelovan tako da je na gornjem delu ostavljeno mesto za sijalično grlo, da bi se struktura mogla koristiti kao luster. Moguće je ubaciti i čvrsto postolje sa sijalicom koje će celu strukturu pretvoriti u podnu ili zidnu lampu.

Papirni abažur

Za fabrikovanje finalnih proizvoda kombinovana su dva različita materijala, crni hamer papir velike gramaže i crni šrafovi koji povezuju delove abažura. Svaki abažur sastavljen je tako da je moguće njegovo sklapanje i rasklapanje. Opcija rastavljanja cele strukture na više segmenata je pogodna zbog pakovanja abažura u kutiju, što omogućava jednostavan transport. U kutijama se osim delova abažura nalaze i brošure sa detaljnim uputstvom za sklapanje.

Kutije u koje je moguće spakovati i transportovati abažur

Ovo je rezultat rada studenata na predmetu Digitalna fabrikacija na master studijskom programu Digitalne tehnike, dizajn i produkcija u arhitekturi i urbanizmu, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na Departmanu za arhitekturu. Predmet vode gostujući profesori sa Tehničkog univerziteta u Gracu, Milena Stavrić i Albert Vilče.

Detalj atmosfere sa izložbe lampe Kanda

U cilju prikaza rezultata studenata, organizovana je izložba u galeriji na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Departmanu za Arhitekturu. Poseban ugođaj na izložbi pravile su senke na zidovima koje su kreirane zahvaljujući perforiranim parametarskim strukturama abažura.

Detalj u enterijeru

Rasveta dizajnirana na ovaj način može naći svoju primenu u enterijerima, a u zavisnosti od ambijenta unutrašnjeg prostora koji oplemenjuje, abažur može biti izgrađen i od drugih boja hamer papira. Hamer papir je pristupačan kao materijal, a uz kvalitetan dizajn omogućava prilagođavanje različitih paterna i oblika koji se lako mogu seći, saviti i zatim sklopiti. Na taj način umeće dizajnera postaje ključni kvalitet koji od svakodnevnih materijala kreira izuzetno atraktivan detalj u enterijeru.

Poligonalni oblik abažura; autor: Milica Veljković

Tekst: Ivana Bajšanski, foto: ARHNS

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Jovana Milićević već duže od četiri godine priča priču o beogradskim fasadama kroz interesantne fotografije napravljene telefonom.

Fasade našeg glavnog grada toliko su živopisne i raznolike ali često i degradirane da vas, u jednom trenutku, mogu oduševiti, a drugom odmah razočarati. Ovaj diverzitet primetila je i Jovana Milićević koji kroz objektiv svog telefona fotografiše zgrade koje na nju ostavljaju najveći utisak i to prenosi na Instagram nalog Beogradske fasade. Intresesovalo nas je, za početak, odakle joj ideja za pravljenje profila o takvoj temi.

Da je književno delo, ovaj profil ne bi bio beletristika nego faktografija.

– kaže autor profila Jovana Milićević.

JM: Iako bi verovatno bilo zanimljivije za priču o ovom nalogu da postoji neka velika ideja, istina je da je profil nastao sasvim slučajno. Arhitektura me je uvek laički zanimala, možda i pod uticajem prijatelja arhitekata, a kroz fasade se dodaje i sociološki, istorijski, kulturološki sloj. Nekada mi se čini da one jasno pokazuje koliko je i na koji način zemlja uređena. U nekim zemljama postoje pravila o boji, izgledu, postavljanju odnosno nepostavljanju klima uređaja, zastakljivanju terasa. Kod nas ćete često videti čitav spektar stilova i oblika u jednoj ulici ili čak na jednoj zgradi.

#Nemanjina #Beograd #zgrada #fasada

A post shared by Beogradske Fasade (@beogradskefasade) on May 3, 2017 at 9:50pm PDT

Koje delove grada pokrivate?

JM: Nikada ne idem u potragu za fasadama, slikam svuda gde se nađem. Fotografije su sve nastale mobilnim telefonom, tako da nema nikakvog ograničenja u opremi i nastaju uvek usput, pa ih, logično, ima više iz delova grada u koje češće zalazim. Ali ako moram da biram, Vračar i Dorćol su definitivno najzanimljiviji. Najšarenije je!

Da li vas više interesuju stare ili nove fasade?

JM: Fenomenološki su mi interesantne i jedne i druge, ali ako ocenjujem estetiku prednost dajem starim fasadama. Trend koji trenutno vlada, kitnjaste bele fasade sa livenim detaljima, nije blizak mojoj estetici. Ipak mi je omiljena “zgrada” u Beogradu, zgrada SIV-a.

#karadjordjeva #hercegovacka #savamala #beograd #zgrada #fasada

A post shared by Beogradske Fasade (@beogradskefasade) on Sep 14, 2016 at 11:51pm PDT

Kakav utisak ostavljaju naše fasade na one koji nisu iz Beograda ili Srbije? Kakvo je, zapravo, lice našeg glavnog grada?

JM: Uglavnom, manje više svi imaju isti utisak, da je Beograd evropski grad, u smislu da vide istoriju koju mogu da vide i u drugim evropskim gradovima. U razgovoru sa prijateljima arhitektama sam saznala i da oni malo stručniji prepoznaju sve transformacije koje su se desile od devedesetih i vide degradaciju, koja je karakteristika tranzicionih zemalja.

#KnezaMiloša #Beograd #zgrada #fasada

A post shared by Beogradske Fasade (@beogradskefasade) on Jan 14, 2016 at 8:46am PST

Kod nas ćete često videti čitav spektar stilova i oblika u jednoj ulici ili čak na jednoj zgradi.

Da li obrađujete fotografije?

JM: Fotografije pravim telefonom. Najčešće je to i jedina fotografija koju napravim. Mislim da baš takve, bez puno editovanja, ulepšavanja i nameštanja imaju najviše smisla. Na fotografijama su fasade onakve kakve ih i golim okom viđamo. Da je književno delo, ovaj profil ne bi bio beletristika nego faktografija.

Zašto baš Instagram?

JM: Fasade slikam duže vreme, a krajem 2013. sam shvatila da bi te fotografije mogle da imaju neko svoje objedinjeno mesto. Instagram je bio logičan korak, kao mesto gde inače objavljujem fotografije koje napravim. Prva fotografija bila je fasada iznad garaže kod Politike.

#Belgrade #downtown #building

A post shared by Beogradske Fasade (@beogradskefasade) on Dec 8, 2013 at 6:19am PST

Koja fotografija je najbolje prošla, a koja je vaš favorit?

JM: Najbolje prolaze sunčane fotografije, to je definitivno pravilo. I fasade sa “anomalijama”, jednom terasom okrečenom u drugu boju ili nešto slično. Nemam jednu, volim blokovske, a neobično mi je lepa i jedna iz Mike Alasa. Izgleda kao da ne pripada ovom gradu.

#MikeAlasa #Beograd #zgrada #fasada

A post shared by Beogradske Fasade (@beogradskefasade) on Jul 29, 2014 at 12:31pm PDT

Koja zgrada je sledeća na „udaru“?

To se nikada ne zna. I baš u tome je draž.

Foto: Jovana Milićević

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Promišljenim odabirom boje za zidove kao i pažljivim postavljanjem elemenata rasvete, naglašena je fina fizionomija prostora koju čine blagi lukovi i masovni zidovi.

Nakon požara 2007. godine objekat Goethe instituta u Knez Mihailovoj privremeno je saniran, a 2015. godine je odlučeno da se obnovi kompletan enterijer kulturne ustanove. U sklopu te obnove, angažovan je arhitektonski studio Ured za dizajn enterijera prostora biblioteke u prizemlju.

Pruski svod je zadržan i naglašen oslobađanjem opeke koja postaje akcenat u prostoru.

Autentični ambijent biblioteke postignut je pažljivo biranom paletom materijala i boja kao i korišćenjem tople boje svetla. Obloga poda je reciklirani, sanirani kamen koji je zatečen u prostoru dok su sve ostale površine značajno izmenjene.

Pruski svod je zadržan i naglašen oslobađanjem opeke koja postaje akcenat u prostoru. Promišljenim odabirom boje za zidove kao i pažljivim postavljanjem elemenata rasvete, naglašena je fina fizionomija prostora koju čine blagi lukovi i masovni zidovi.

Grafičke podloge

Aksonometrija prostora

Transformabilnost elemenata pruža mogućnost različitih vizuelnih doživljaja prostora.

Većina elementa nameštaja dizajnirana je i izrađena od strane Ured studija za potrebe biblioteke. Principi za dizajn su proizašli iz potreba biblioteke – nameštaj je fleksibilan, transformabilan, modularan i lako se skladišti.

U čitaonici su postavljeni trapezni stolovi koji su u jednom od ranijih projekata studija osmišljeni i testirani, dok su rotirajući sto za recepciju, klupa-polica, kao i modularni sistem polica razvijeni u okviru projekta biblioteke. Transformabilnost elemenata pruža mogućnost različitih vizuelnih doživljaja prostora.

Nameštaj je od šperploče različitih tonova koje daju notu razigranosti i komplementarni su sa paletom boja koja je prisutna u prostoru.

Istorijat objekta

Kuća u kojoj se od 1983. godine do danas nalazi kulturna ustanova Savezne Republike Nemačke, Goethe Institut, sagrađena je 1870. godine i proglašena je kulturnim dobrom. Ona je deo trgovačkog centra Knez Mihailove ulice i jedan od najizrazitijih dokumenata iz vremena njegovog nastajanja. Kuća je dobila naziv Hristina Kumanudi po ženi trgovca Kumanudija koji je podigao kuću. Kroz istoriju, u ovoj kući su bile smeštene Francusko-srpska banka, konzulat Belgije i Velike Britanije, da bi 1918. godine kuća pripala beogradskom trgovcu Nikoli D. Kiki, nakon čije je smrti predata Beogradskoj trgovačkoj omladini.

Foto: Relja Ivanić

Faktografija

Projekat: 2015

Lokacija: Knez Mihailova 50, 11000 Beograd

Klijent: Goethe-Institut, Knez Mihailova 50, Beograd

Autori: Bojana Marković, David Bilobrk, Ivana Jevremović, Hristina Stojanović

Firma: URED arhitektonski studio

Konsultant za rasvetu: Ivana Rakonjac

Površina: 150,00 m2 gross

Status: izgrađeno 2016

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Da li je baš kompleks Generalštaba pravo mesto za nemanjićki memorijal, postavlja pitanje istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Ove godine navršava se 50 godina od smrti arhitekte Nikole Dobrovića, jednog od nekoliko regionalnih bogova moderne arhitekture. U čast ovog značajnog datuma, u periodu između septembra i oktobra 2017. godine, biće održan naučni skup, na kojem će 16 odabranih arhitekata i istoričara umetnosti izneti rezultate dosadašnjih istraživanja na temu našeg slavnog arhitekte. Iako će ovaj skup biti održan u Beogradu, prestonica ne može da se pohvali činjenicom da je Dobrovićevo jedino izvedeno delo beogradskog opusa – Zgrade Generalštaba (Kompleks DSNO), na ivici da bude porušen ili neadekvatno transformisan.

Arhitekta Kovačević ima stav da nije primereno da Generalštab ostane u „dozvoljenim parčićima“ kako bi se po svaku cenu ostvarila ideja nemanjićkog muzeja.

Knjiga Bojana Kovačevića

Teško oštećen u bombardovanju 1999. godine, kompleks biva prepušten zaboravu i nepravedno definisan kao ruglo, ostavljen da se raspada pod uticajem vremenskih (ne)prilika. Tračak nade se dogodio 2005. godine, kada na inicijativu arhitekte Bojana Kovačevića, kompleks biva zaštićen kao spomenik kulture. Iako je ova zaštita po nekima stigla zakasnelo, to ne znači da nije opravdano ili da je struka pogrešila (pogrešila je što nije ranije krenula u postupak), već da država po zakonu mora da se stara o svojem spomeniku kulture i da ga na primeren način obnovi. Najpre se krenulo u saniranje „ruševina“, kako su mnogi krenuli da etiketiraju kompleks, pod opravdanjem da su zgrade trošne i sklone obrušavanju. Očišćeni su delovi ulaznog segmenta ispred jedne i čitav deo korpusa druge zgrade. Međutim, nakon tih radova i uložene ogromne sume novca (78 miliona), najavljeno je rušenje jedne ili obe zgrade kompleksa po više nego duplo većoj sumi (180 miliona)!? Pomalo paradoskalono, ali kako je ovo država Srbija ništa ne bi smelo da nas iznenadi.

Po poslednjoj vesti od kraja aprila 2017. godine, nakon poruka samog premijera od pre koju godinu, da se ispred kompleksa Generalštaba planira spomenik Stefanu Nemanji, premijer/predsednik Vučić iznosi informaciju da se za tu lokaciju raspisuje javni internacionalni konkurs, a da je tema konkursa Muzej Stefana Nemanje, to jest, Nemanjića. Potsećanja radi, Nemanjići su kao tema podizanja nacionalnog duha iskorišćeni i u istoimenoj seriji, čiji su prvi kadrovi snimljeni upravo na proleće 2017. godine. Može biti da je ova tematika odabrana u čast 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog za prvog kralja srpske srednjovekovne države, ali isto tako i kao siguran teren za prikupljanje političkih poena jer pitanje značaja, časti, svetosti i patriotizma ove naše dinastije nikada nije dovedeno u pitanje.

Ispravna rekonstrukcija Kompleksa Generalštaba mora biti „crvena linija“ od koje se ne sme odstupiti u odbrani našeg arhitektonskog nasleđa.

Stefan Nemanja

S jedne strane potpuno bizaran predlog da se od nekadašnjeg Generalštaba pravi nemanjićki muzej, ali sa druge veoma opravdana potreba jer se o Nemanjićima informacije pojavljuju isključivo u školskim udžbenicima i nešto malo u okviru pomalo marginalizovane Galerije fresaka koja se nalazi u ulici Cara Uroša u Beogradu. Naravno, usled nerešenih pitanja Kosova i Metohije, đaci, studenti i svi drugi zainteresovani nemaju prilike da na jednostavan način dođu do nemanjićkih zadužbina i na licu mesta se uvere u značaj ovih arhitektonskih ostvarenja, ali i da vide putem fresaka kako su donekle izgledali naši kraljevi/carevi.

Postavlja se pitanje, da li je baš kompleks Generalštaba pravo mesto za nemanjićki memorijal i da li će u konkursu biti postavljeni ispravni uslovi? Arhitekta Kovačević, jedan od najznačajnijih poznavaoca lika i dela arhitekte Dobrovića, ima stav da nije primereno da Generalštab ostane u „dozvoljenim parčićima“ kako bi se po svaku cenu ostvarila ideja nemanjićkog muzeja. Nadamo se da će konkursna komisija, na čelu sa Nikolom Selakovićem, bivšim ministrom pravde, imati u vidu ove informacije, kada bude pripremala konkurs. Za sada je poznata samo visina nagradnog fonda, koja dostiže sumu od preko 12 miliona dinara.

S jedne strane, naša država i grad zaista moraju dobiti dostojan memorijal dinastije Nemanjića, ali sa druge strane ispravna rekonstrukcija Kompleksa Generalštaba mora biti „crvena linija“ od koje se ne sme odstupiti u odbrani našeg arhitektonskog nasleđa. Svi znamo da zgrada koja se rekonstruiše ne može da ostane prazna i da joj se mora vratiti prethodna ili dodeliti neka nova namena, pa je u tom slučaju možda i bolje da kompleks ne postane još jedan običan hotel sa kazinom i tržnim centrom, već da mu se dodeli funkcija dostojna lokacije i prethodnog značaja.

O autoru teksta

marko-stojanovic Marko Stojanović, diplomirani istoričar umetnosti, vlasnik je jedinstvenog showrooma Shamliza u Beogradu. Aktivno se bavi temama arhitekture i urbanizma u glavnom gradu.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

U Beogradu je otvorena galerija Laufer-Eugster po najvišim svetskim standardima.

Projekat galerije, koja je smeštena u industrijskom prostoru, zapravo u stovarištu u pojasu stare beogradske luke, u Dunavskoj BB, radili su mladi stručnjaci iz arhitektonske asocijacije TEN Zurich sa sedištem u Cirihu. Ovu grupu vodi grupa arhitekata, istraživača i pisaca sa vodećih međunarodnih akademskih institucija. Projektanti odgovorni za koncept i izvođenje jesu Nemanja Zimonjić ETH MSc (Švajcarska), Ognjen Krašna i Miloš Paunović (Srbija).

Stovarište u pojasu stare beogradske luke pretvoreno je galeriju po projektu stručnjaka iz arhitektonske asocijacije TEN Zurich.

Osnivači galerije Laufer-Eugster Belgrade su dvojica Švajcaraca koji žive i rade u Beogradu – pisac i publicista David Laufer i proizvođač umetničkih radova Jan Eugster.

„Posle dve uspešno realizovane izložbe u rezidenciji švajcarske ambasade u Beogradu i velikog interesovanja koje su pobudile u stručnoj i široj javnosti, odlučili smo da odemo korak dalje i napravimo prostor u kome će se kontinuirano dešavati izložbe. Na to nas je podstakla zajednička težnja da pomognemo definisanju i marketiranju regionalne scene savremene umetnosti“, poručuju osnivači.

Prostor Laufer-Eugster Belgrade otvoren je izložbom „majstora geto fotografije“ Vladimira Milivojevića Bugija (Boogie), međunarodno priznatog fotografa iz Beograda.

Izložba Bugijevih fotografija moći će da se pogleda 13. i 20. maja od 14 do 18 časova.

Prostor Laufer-Eugster Belgrade otvoren je izložbom Vladimira Milivojevića Bugija

Foto: Andrija Rančić

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

U kontejner od 12 metara staje kompletna platforma nazvana Trashpresso koja reciklira otpad u ploče pogodne za popločavanje eksterijera i enterijera.

U razvijenim sredinama, koje uglavnom imaju celu infrastrukturu za recikliranje na licu mesta, reciklaža nije tako veliki problem kao što je to slučaj u zemljama u razvoju gde skupljanje plastike i drugih otpadnih materijala zahteva skup prevoz do lokacije do pogona za reciklažu. Međutim, nova platforma od Miniwiza, kompanije koja se fokusirala na proizvodnju upotrebljivih materijala od đubreta, mogla bi da bude rešenje za reciklažu u zabačenim područjima.

Trashpresso na svakih 40 minuta može da izbaci oko 10 kvadrata ploča pogodnih za upotrebu u eksterijerima i enterijerima.

Jedan od ključnih aduta mašine, zanimljivo nazvane, Trashpresso jeste što je ona potpuno energetski autonomna, odnosno, što se napaja solarnim panelima. To znači da ona ne mora biti priključena na energetsku mrežu ili generator kako bi reciklirala otpad. Takođe, bitan element je i što ceo pogon staje u standardni kontejner od 12 metara što mašini dozvoljava da bude prevežna na bilo koju potrebnu lokaciju, piše Inhabitat.

Jednom kada se Trashpresso namesti na zadatu lokaciju, kontejner se (spektakularno) otvara slično kao i satelit u orbiti. Lokalno skupljen otpad ubacuje se u automatizovan pogon koji ga prvo pere, onda secka i potom oblikuje u ploče pogodne za popločavanje eksterijera i enterijera. Trashpresso na svakih 40 minuta može da izbaci oko 10 metara kvadratnih ploča.

Bitno je napomenuti i da se sva voda iskorišćena za pranje otpada reciklira i ponovo koristi u procesu reciklaže.

#trashpresso #mobile #trash #Upcycling remanufacturing system #poweredbythesun cleaning up plastic pollution today into new green building solution for the future. Invented by #miniwiz inspired by #jackiechan documented by #natgeo

Posted by Miniwiz on nedelja 23. april 2017.

Trashpresso, koji je predstavljen na šangajskom Danu planete 2017, biće prvi put upotrebljen u julu ove godine za čišćenje glečerskog regiona NianBao Yuze koji se nalazi na tibetanskom platou.

Tajvanska kompanija Miniwiz radi na pretvaranju otpada u upotrebljive materijale od 2005. godine i od tada je osmislila proizvode kao što su Polli-Brick, opeku od 100% plastike, a takođe pravi i kompletne objekte kao što je enterijer Nike prodavnice i to isključivo od recikliranih materijala.

Foto: Miniwiz

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Zidanje đubretom: Kuća napravljena od otpada
Funkcionalna ideja za odlaganje otpada u kuhinji
Od plastičnog otpada iz mora, do konstruktivnih blokova za zidanje

Nakon što su Šveđani srezali porez za solarnu energiju za 98% došlo je do procvata gradnje objekata kao što je ovaj.

I dok je upotreba čiste energije kod nas prisutna samo u tragovima, zemlje kao što su Švedska ubrzanim tempom obogaćuju svoje gradove zgradama koje su energetski pozitivne. Takav je primer i novog stambenog kompleksa u Linkopingu koji ne samo da dobro izgleda već i proizvodi višak energije koji se vraća u mrežu i tako zarađuje novac.

Krov zgrade prekriven je visoko-efikasnim fotovoltričnim panelima koji obezbeđuju struje više nego što ukućani mogu da potroše.

Međutim, Švedska nije oduvek bila gostoljubiva zemlja za projekte zasnovane na solarnoj energiji zbog ogromnog poreza. Međutim, pošto su vlasti srezale namete za čak 98% došlo je do procvata izgradnje energetski pozitivnih (aktivnih) objekata kao što je ovaj u Linkopingu čiji projekat potpisuje biro Kjellgren Kaminsky Architecture. Krov zgrade prekriven je visoko-efikasnim fotovoltričnim panelima koji obezbeđuju struje više nego što ukućani mogu da potroše.

Što se tiče samog izgleda objekta, arhitekta je želeo da oda počast tradicionalnoj arhitekturi grada. Iako je zgrada podignuta 2016. godine ona se savršeno stilski uklapa u klasičnu estetika gradu. Tome najviše doprinose otvori u boji mesinga koji se ističu na beloj fasadi.

Enterijer stanova je svetao i sveden, a zahvaljujući visokim plafonima sve deluje veoma prostrano.

Ozelenjeno unutrašnje dvorište sa klupama služi za socijalizaciju stanara. Tu mogu da porazgovaraju i o tome koliko su zaradili proteklog meseca prodavajući struju…

Foto: via Kjellgren Kaminsky

Srodni članci na našem portalu:

Najveća arhitektonska firma na svetu zarađuje više od milijardu dolara godišnje i ima preko 2.500 zaposlenih arhitekata.

BDOnline objavio je listu najvećih kompanija na svetu koja se bave arhitekturom. I ove godine prvu poziciju zauzima američka kompanija Gensler koja je poznata po brojnim velikim projektima širom sveta. Ona godišnje obrne oko milijardu i po dolara i zapošljava 2.570 arhitekata.

Ostatak liste izgleda ovako:

1. Gensler (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 2.570; Godišnji prihodi: 1-1,5 milijardi dolara

2. Nikken Sekkei (Japan)
Broj zaposlenih arhitekata: 1.796; Godišnji prihodi: 500-599 miliona dolara

3. AECOM (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 1.491; Godišnji prihodi: 320-329 miliona dolara

4. Perkins+Will (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 1.140; Godišnji prihodi: 350-359 miliona dolara

5. HDR (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 1.072; Godišnji prihodi: 310-319 miliona dolara

6. IBI Group (Kanada)
Broj zaposlenih arhitekata: 851; Godišnji prihodi: 220-229 miliona dolara

7. Woods Bagot (Australija)
Broj zaposlenih arhitekata: 840; Godišnji prihodi: 150-159 miliona dolara

8. HOK (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 821; Godišnji prihodi: 270-279 miliona dolara

9. Aedas (Kina)
Broj zaposlenih arhitekata: 788; Godišnji prihodi: 230-239 miliona dolara

10. DP Architects (Singapur)
Broj zaposlenih arhitekata: 767; Godišnji prihodi: 110-119 miliona dolara

11. Sweco (Švedska)
Broj zaposlenih arhitekata: 700

12. HKS (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 685; Godišnji prihodi: 230-239 miliona dolara

13. White Arkitekter (Švedska)
Broj zaposlenih arhitekata: 681; Godišnji prihodi: 100-109 miliona dolara

14. Foster + Partners (VB)
Broj zaposlenih arhitekata: 671; Godišnji prihodi: 230-239 miliona dolara

15. Perkins Eastman (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 658

16. Jacobs (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 636; Godišnji prihodi: 100-150 miliona dolara

17. Junglim Architecture (Južna Koreja)
Broj zaposlenih arhitekata: 596; Godišnji prihodi: 80-89 miliona dolara

=18. Kunwon (Južna Koreja)
Broj zaposlenih arhitekata: 530; Godišnji prihodi: 80-89 miliona dolara

=18. Stantec (Kanada)
Broj zaposlenih arhitekata: 530; Godišnji prihodi: 340-349 miliona dolara

20. SmithGroupJJR (SAD)
Broj zaposlenih arhitekata: 522; Godišnji prihodi: 160-169 miliona dolara

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Emotikoni izliveni u betonu krase fasadu nove stambene zgrade u holandskom gradu Amersfurt.

Gargojli su se u klasičnoj arhitekturi koristili za odvod vode sa objekta i bila su prava skulptorska remek-dela sa grotesknim prikazima ljudi ili životinja. Međutim, vremena su se promenila i ornamentika na zgradama svedena je na minimum ili je potpuno odbačena. Međutim, nova zgrada u Holandiji ima ukrase na fasadi veoma bliske mlađoj, internet populaciji.

Kalupi za izlivanje lakog betona napravljeni su od smajlija iz WhatsAppa.

Arhitekte iz biroa Attika Architeckten osmislile su ukrase na fasadi od smajlija, zapravo od različitih emotikona preuzetih iz WhatsAppa, poznate aplikacije za četovanje. Oni su konvertovani u 3D i od njih su napravljeni kalupi u koji se izliva laki beton. Rezultat su ornamenti koji naglašavaju delove fasade koja se smeši i namiguje prolaznicima baš kao i smajli u internet komunikaciji.

„U klasičnoj arhitekturi gargojli su se pravili u obliku glave kralja ili u obliku neke životinje. Razmišljali smo kakav bismo ornament mogli napraviti tako da kada zgradu pogledate za 10 ili 20 godina možete da kažete „da, ova zgrada je iz tog doba“. Odgovor je bio jednostavan: smajli!“ – kaže Čangiz Tehrani za The Verge.

„Kritičari mogu da kažu da su emotikoni u arhitekturi prolazna stvar. Ali težiti besmrtnosti u arhitekturi je besmisleno pa je zato bolje prihvatiti ono što je zaista savremeno, to jest, u duhu vremena.“ – dodaje Tehrani. Tako je nastala i fasada nove stambene zgrade u Amersfurtu.

Foto: Attika Architekten / Bart van Hoek

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Dodavanjem čeličnih vlakana i bakterija, putevima bi se mogao značajno produžiti vreme eksploatacije.

Rupe na putevima ne samo da iritiraju vozače već su i uzročnik velikog broja saobraćajnih nesreća širom sveta. Zbog toga naučnici sa departmana za mikromehaniku na Tehnološkom fakultetu Delft u Holandiju istražuju materijale koji bi mogli da sami sebe popravljaju. Skoncetrisali su se na asfalt i beton, a rezultati su više nego obećavajući.

Procenjeno je da bi putevi od asfalta s novom recepturom mogli da uštede Holandiji 90 miliona evra godišnje.

Većina puteva pravi se od asfalta koji je u osnovi porozni materijal što je u isto vreme i dobro i loše. Naime, pore apsorbuju zvuk ali u isto vreme dovode do stvaranja pukotina, a vremenom i do rupa u putevima. Naučnik Erik Šlangen sa Delfta radi na asfaltu koji bi sam sebe popravljao. On je osmislio recepturu asfaltne smese koja podrazumeva dodavanje čeličnih vlakana čime ovaj materijal postaje provodljiv. Kada velika indukciona mašina pređe preko asfalta, toplota pomaže da se pukotine same zakrpe. Kao što to Verge konstatuje, asfalt se ne popravlja sam ali ovakva receptura omogućava daleko lakšu sanaciju.

Bakterija pravi kalcijum karbonat koji popunjava pukotine u betonu i na taj sprečavalo bi se stvaranje rupa na putevima.

Samozaceljujući asfalt trenutno se testira na 12 puteva u Holandiji. Jedan od njih urađen je još 2010. godine a i dalje se dobro drži. Klasični asfaltni putevi ostaju u dobrom stanju i nakon sedam do deset godina, pa će se tek nakon određenog vremena videti koliko su zaista putevi s novom recepturom zaista dobri. Međutim, procene su da bi put s ovakvim asfaltom mogao da ostane u dobrom stanju duplo duže od klasičnih, doduše uz povećanje cene izgradnje za 25%. Kada se sve stavi na papir, ušteda i dalje postoji i nije tako mala. Naime, procenjeno je da bi ovakvi putevi mogli da uštede Holandiji 90 miliona evra godišnje.

Povezano: Nova vrsta asfalta će pročišćavati vazduh koji udišemo?

Žilava bakterija

Asfalt nije jedini materijal s kojim ovaj tim naučnika radi. Erik Šlangen radi na betonu sa pridodatim bakterijama koje bi omogućile ovom materijalu da se sam zaceljuje. Bakterija bi pravila kalcijum karbonat koji bi popunjavao pukotine u betonu i na taj sprečavalo bi se stvaranje rupa na putevima. Ova bakterija, koja nije štetna za ljude, može da živi više od 200 godina što je duže od predviđenog životnog veka jednog betonskog puta.

Foto: Alan Stanton on Flickr

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Prošetajte Večnim gradom i saznajte kako je on izgledao u trenucima najveće slave.

Svi možemo da prepoznamo arhitektonske znamenitosti Starog Rima kao što su Panteon, Koloseum ili Trajanov stub, međutim da li znate kako su oni originalno izgledali ili, što je još interesantnije, kako su oni međusobno stajali u kontekstu ovog drevnog grada? Ovaj video-esej od 14 minuta će vam dočarati antički Rim na najbolji mogući način:

Kahn Academy donosi za YouTube kanal Smarthistory veoma interesantan video-esej o Večnom gradu, odnosno, o tome kako je on izgledao 320 godine ovog veka uz stručne komentare doktora Bernarda Frišera, vodećeg arheologa u projektu Rome Reborn.

Ovaj stručnjak će nam objasniti kako je ono što danas vidimo samo delić veličanstvene složenosti Starog Rima.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Uređaj detektuje vašeg čipovanog kućnog ljubimca, automatski mu otvara prolaz i potom potpuno zaptiva vrata.

Kućni ljubimci navikli su da izlaze na dvorište kroz njihova vratanca, odnosno, klapne na vratima koju mogu da gurnu njuškom. Međutim, u slučaju pasivne kuće postavljanje ovakve klapne kosilo bi se sa svim načelima pasivne gradnje jer bi to bila slaba tačka, odnosno, mesto gde bi dolazilo do gubitka toplote. Rešenja nije bilo. Sve do sad!

Vrata će iščitati podatke sa RFID čipa ispod kože vašeg kućnog ljubimca i sama će se otvoriti.

petWALK je urađen po strogim nemačkim Passivhaus standardima. Vrata imaju moćan motor za otvaranje i zatvaranje a i potom i za zaptivanje koje je toliko snažno da vrata nemaju gubitke i pri pritisku od 600 paskala. Njihov standardni koeficijent prolaska toplote (U) iznosi 0,811 W/m²K, a postoji i ojačan profil koji obezbeđuje fantastičnih 0,523 W/m²K. Zbog ovakvog zaptivanja, ova vrata garantuju i odličnu zvučnu izolaciju kao i bezbednost od provalnika. Mogu se spojiti i na alarm tako da je u pitanju jedno kompletno rešenje za vašeg kućnog ljubimca, piše TreeHugger.

I dok je kod klasičnih vratanaca dovoljno da ih pas gurne njuškom kako bi ušao, kod ovih vrata je situacija „malo“ drugačija. Naime, pas i mačka mogu da nose maleni adapter oko vrata ili, ukoliko su čipovani, vrata će sama iščitati podatke sa RFID čipa ispod njihove kože i automatski se otvoriti.

Za razliku od klapni za koje je potreban trening da bi životinja naučila da ih koristi, petWALK je intuitivan čak i za psa. Čak i najmanji model vrata nudi prostran i komforan ulaz koja se pred njima otvaraju automatski. Mačke će se definitivno osećati kraljevski…

Delovi vrata

Austrijska firma koja proizvodi ovaj uređaj zaista je o svemu razmišljala pa su zato u vrata ugradili i bateriju koja će omogućiti vašem kućnom ljubimcu da uđe u kuću čak iako nestane struje.

Doduše, 1.500 evra nije mala cena ali ništa nije dovoljno dobro za vaše kuče ili mače, zar ne? Ukoliko ste zainteresovani da kraljevski ugodite svom kućnom ljubimcu, potražite dodatne informacije na petWALK.

Foto: petWalk, Lloyd Alter/CC BY 2.0

Pogledajte i ove članke na našem portalu:

Izgradnja plastične kuće od četrdesetak kvadrata koštala je svega 6.000 evra.

Ne, nisu u pitanju Lego kockice mada je materijal veoma sličan! Naime, ovu kuća u Kolumbiji sagradio je od reciklirane plastike Fernardo Lanos. On je zajedno sa arhitektom Oscarom Mendezom osmislio Conceptos Plásticos – inovativan sistem zidanja plastičnim ciglama koji omogućava da se u nepristupačnim lokacija brzo i jeftino dižu objekti.

Plastične cigle imaju pogodne izolacione karakteristike, nisu zapaljive i pritom odgovaraju lokalnim seizmičkim propisima gradnje.

Kako bi napravili plastične cigle, ovaj duo je sakupljao plastiku iz lokalnih fabrika, stovarišta i đubrišta. Potom su je topili i u kalupima izlivali oblike koji im odgovaraju. Ovakve plastične cigle imaju pogodne izolacione karakteristike, nisu (lako) zapaljive i pritom odgovaraju lokalnim seizmičkim propisima gradnje, piše ArchDaily.

Plastične cigle naležu jedna na drugu kao Lego kockice

Ova kuća od oko 40 kvadrata napravljena je za svega pet dana i to uz troškove od samo 6.000 evra što je izuzetno niska cena za Latinsku Ameriku… pa i za naše uslove.

Od 2011. godine, kompanija je zaposlila 15 ljudi koji grade privremene kuće od plastične opeke u područjima zahvaćenim elementarnim nepogodama.

Foto: Conceptos Plásticos

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Jedan kraj betonske ploče bio je topao dok je na drugom stajao sladoled. Zašto se on nije otopio? Zbog ovog inovativnog elementa!

Demonstracija kompanije Schöck na sajmu pasivnih kuća u Beču bila je veoma upečatljiva: Jedan kraj betonske ploče hlađen je do tačke da se na njemu pojavio led, dok je drugi kraj bio topao na dodir. Između njih: Schöck termički prekid koji razdvaja unutrašnji i spoljašnji deo ploče.

Schöck Isokorb CM za konzolne betonske ploče

Da bi nam bolje demonstrirali koliko je ovaj termički prekid efikasan, na jednom kraju betonske ploče stajao je sladoled. Toplota iz zagrejanog dela nije prelazila na hladni deo ploče tako da se sladoled nije mogao otopiti.

Ovaj element omogućava projektovanje balkona na zgradama putem konzolnih ploča bez bojazni da će se toplota iz unutrašnjosti prenositi napolje.

U čemu je stvar? Schöck Isokorb CM noseći je izolacioni element koji se ugrađuje na konzolnim betonskim pločama kao što su one na balkonima. Zahvaljujući ugrađenoj armaturi, element prihvata momente savijanja kao i sile smicanja ali ono što je njegova ključna karakteristika jeste da minimalizuje termičke mostove što dovodi do značajnih energetskih ušteda, piše TreeHugger.

Ovaj element omogućava projektovanje balkona na zgradama putem konzolnih ploča bez bojazni da će se toplota iz unutrašnjosti prenositi napolje. Naravno, njegova ugradnja nije jeftina imajući u vidu da Isokorb CM sprečava rasipanje energije pa samim tim i smanjuje račune za grejanje on će se vremenom sigurno isplatiti.

Isokorb CM je već duže vreme u ponudi kompanije Schöck međutim industrija tek sada počinje da obraća pažnju na njega jer temu energetske efikasnosti pokreću i sami kupci nekretnina.

Foto: Lloyd Alter, Schöck

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Živite u potkrovlju i želite da izađete napolje kako biste uživali u pogledu? Onda je ovo pravo rešenje za vas!

Cabrio je inovativni proizvod danske kompanije VELUX koji omogućava svima onim koji žive u potkrovlju da ostvare svoju veliku želju – izlaz na balkon. Cabrio je, zapravo, krovni prozor koji se veoma lako transformiše u balkon. Ne samo da ćete moći da izađete na njega već će vam ovakvo rešenje omogućiti i da imate više dnevne svetlosti u prostoriji.

Cela operacija pretvaranja krovnog prozora u balkon traje svega nekoliko sekundi!

Cabrio je napravljen iz dva zasebna dela. Gornji deo prozora otvara se kada želite da provetrite prostor, dok se donji deo polaže i čini balkonsku celinu. Ukoliko želite da izađete na balkon, prvo otvorite gornji deo prozora a zatim gurnite donji deo prozora koji ujedno čini i ogradu novostvorenog balkona. I ono što je najbolje od svega: Cela operacija traje nekoliko sekundi!

Jedino što treba voditi računa pre ugradnje ovakvog krovnog prozora jeste da nagib krova bude između 35 i 53 stepena.

Katalog i cenu Cabrio krovnog prozora možete pronaći na ovom linku.