Igor Conić – Gradnja

Svi su kopirani: Od No-no-normana Fostera, preko Kuku LeLe Korbizjea do Zahahahahe Hadid.

Na našem portalu već smo pisali o trendu gradnje zgrada u Kini koje, blago rečeno, previše liče na neke već izvedene. Poznati su primeri kopiranja prepoznatljive zgrade Zahe Hadid ili čak kloniranja celog austrijskog sela. Iako su vlasti ušle u koštac s ovim problemom tako što su između ostalog i zabranili izgadnju „čudnih zgrada“, u Kini i dalje niču kopije objekata kao pečurke posle kiše.

Ovo je izbor šest najlošijih kineskih kopija poznatih svetskih zgrada.

Centar Žorž Pompilidudidudu

No-no-norman Foster

Kuku leLe Korbizjev Ronšan

Zahahahahaha Hadid

Sidnejska operacija

Izvor, foto: ArchDaily

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Poznati beogradski most se ruši i podiže se njegova modernija varijanta koja će koštati 63 miliona evra.

Vremešni, privremeni i svakako skromni most za Beograd koji se spušta ka rekama tako će postati samo staro gvožđe, a zameniće ga potpuno nova, moderna konstrukcija. Ovo se veoma jasno može zaključiti iz dokumentacije na Konkursu za izradu urbanističko-arhitektonskog rešenja koji je otvoren do kraja nedelje, piše Blic.

Šematski prikaz rešenja most biroa Syb van Breda

Dve saobraćajne trake

Osim prepoznatljive siluete tramvajskog mosta, koji sada ima svega dve saobraćajne i jednu pešačku traku, novi most biće potpuno drugačiji. Naime, u oba smera postojaće po dve saobraćajne trake, desna širine 3,5 metara i leva pola metra uža. Uz to, u sredini mosta će biti postavljena i dva šinska koloseka, koji moraju da posluže bilo za tramvajski, bilo za metro saobraćaj.

Novi most preko Save trebao bi da bude prilagođen i biciklistima i pešacima.

Mesta na mostu biće i za biciklističke, pešačke i servisne staze, a njihove dimenzije moraju da budu u skladu sa propisima.

Beograđani su već bili u prilici da u javnosti vide jednu od verzija budućeg mosta koju potpisuje holandski biro Syb van Breda, na kojoj se jasno vidi da tramvajski (metro) i drumski prevoz prolaze jednim, a pešaci i biciklisti drugim nivoom. Upravo taj uzdignuti nivo bio bi prava atrakcija – šetalište i biciklističke staze ispod lučne konstrukcije okružene zelenilom. Međutim, to je samo jedna od mogućnosti koja je data u konkursnoj dokumentaciji.

Rok do 2019. godine

Autori radova imaće priliku da puste mašti na volju i upuste se u ovaj zahtevan projekat. Najbolji rad biće nagrađen sa milion i po dinara, drugonagrađeni dobiće milion, treći 600.000 dinara, a još dva biće otkupljena za 200.000 dinara.

Kada će novi (stari) most, međutim, biti završen, veliko je pitanje, pošto se već kasni sa zacrtanom dinamikom. Prema planu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju, koji je obelodanjen prošle godine, još u februaru je trebalo da se krene sa projektovanjem, za avgust 2017. je bilo planirano raspisivanje tendera za izvođenje radova, polovinom 2018. otvaranje gradilišta, a sve bi trebalo da bude gotovo krajem 2019. godine.

(Novi) Stari savski most u ciframa

430 metara je ukupna dužina Starog savskog mosta.
2 trake, po jednu u oba smera trenutno ima most.
75 godina je star, sagrađen je za vreme okupacije 1942.
33 godina preko njega prolazi i tramvajski saobraćaj.
157 metara je raspon između dva glavna stuba mosta.
30.000 vozila prosečno preko njega prođe svakog dana.
63 miliona evra predviđeno je da košta rekonstrukcija

Foto: Syb van Breda

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Jednostavne linije, sveden odabir boja, prirodni materijali: To je koncept enterijera koji odgovara jačem polu.

Po projektu biroa poljskog biroa Metaforma izveden je enterijer stana od 80 kvadrata u Poznanu koji je prilagođen dvojici investitora: jedan je ljubitelj poznatog brenda brzih automobila, a drugi skuplja muzičke diskove. Kako je izveden ovaj stan i kako su usklađena ova dva hobija u istom prostoru? Sve je počelo rušenjem!

Rušenjem pregradnih zidova dobijena je prostorija koja je prodisala, a pritom je i okupana svetlom.

Kada su arhitekte ušle u stan, prvo što su primetile jeste fantastičan pogled na drvored u komšiluku. Žuta, crvena i žuta boja bili su savršena pozadina za budući enterijer stana. Kako bi se otvorio prostor i oslobodio prolaz prirodne svetlosti kroz veliki prozor, za početak su srušeni zidovi na ulasku u stan. Dobijena je prostorija koja diše a pritom je i okupana svetlom.

Sledeći korak bio je mofifikacija originalnog kružnog stepeništa koje vodi ka mezaninu. Arhitekte su predložile šire stepenice koje idu uz prozor čime je omogućeno da se daleko bolje iskoristi prostor u dnevnoj sobi. Stepenište je urađeno tako da se spoji sa maskom za radijator koja se potom nastavlja u policu na kojoj stoji televizor.

Aksonometrija prostora

Jedan od zadatka arhitekata iz biroa Metaforma bio je da se osmisle prostor koji će ispoštovati potrebe oba investitora. Jedan je kolekcionar maketa crvenih Ferari automobila, a drugi – muzičkih diskova. Izlaganje pozamašne kolekcije obogatio je prostor i pritom je smanjio potrebu za kupovinom dekoracije.

Na mezaninu, koji omogućava izlazak na veliku terasu, smešten je radni kutak. Zbog svojih skromnih dimenzija on nije omogućio smeštanje klasičnog stola već je radna površina kreirana od metalnih kutija koja se konzolno nadvijaju nad mezaninom proširujući koristan prostor ove prostorije.

Muški enterijeri treba da imaju sveden broj materijala i boja. Tako i u ovom stanu dominira hrast koji se odlično slaže sa metalnim i betonskim površinama sive boje. Svedenost razbijaju interesantni detalji koji su ujedno i lični pečat stana.

Nameštaj je pravljen tako da se maksimalno iskoristi svaki kvadratni centimetar prostora ali i tako da ne optrerećuje prostor.

Osnova stana

Foto: Krzysztof Strażyński

Pogledajte i ove članke na našem portalu:

Sunce veličine trospratne zgrade zasijalo je u Julihu gde će biti iskorišćeno za istraživanje procesa pravljenja hidrogenskog goriva korišćenjem sunčevih zraka.

Nemačka i nije baš zemlja poznata po puno sunčanih dana, pa je zato Nemački svemirski centar (DLR) konstruisao najveće veštačko Sunce na svetu kako bi pomogao naučnicima u ovoj zemlji da bolje istraže potencijale ove obnovljive energije.

Presek kroz veštačko Sunce

Sunce odbija da radi noću, ne voli oblačne dane, a na nekim delovima planete potpuno nestane po nekoliko meseci. Zato je bilo potrebno napraviti pouzdanijeg radnika…

Sunce je jedan od najboljih izvora obnovljive energije, ali razvijanje novih tehnologija koje bi iskoristile ovaj potencijal, nije tako jednostavno jer je naša zvezda prilično nepouzdan radnik. Odbija da radi noću, ne voli oblačne dane, nije tako efikasno kao na većim visinama, a na nekim delovima planete potpuno nestane po nekoliko meseci.

Kako bi obezbedili pouzdanijeg zamenika, naučnici i inženjeri iz DLR-a kreirali su veštačko Sunce za laboratorijska ispitivanja. Umesto da koriste užarenu kuglu od gasa udaljenu 150 miliona kilometara, DLR je napravio ogroman uređaj koji radi na principu paraboličnog ogledala, piše NewAtlas.

Parabola veštačkog Sunca

Veštačko sunce zapravo je jedna velika parabola napravljena od 149 ksenonskih sijalica od 7kW koje zajedno prave 11 MW/m². Ova snaga može se usmeriti na površinu veličine svega 20×20 centimetara kada se dostiže maksimalnih 320 kW što je 10.000 puta više od normalne solarne radijacije na zemljinoj površini čime se postiže temperatura i do 3.000° C.

Ova naprava će pomoći naučnicima da pronađu efikasniji način da razdvoje vodu na vodonik i kiseonik pomoću Sunca.

Kako kažu naučnici u DLR-u, ovako ekstremno visoke temperature potrebne su za istraživanja procesa u kojem bi se Sunce koristilo za proizvodnju hidrogenskog goriva. Iako se hidrogen smatra za ekoloških gorivom jer njegovim sagorevanjem ostaje sam voda, njegova proizvodnja zahteva veliku količinu energije koja se obično dobija iz fosilnih goriva. Zbog toga bi ovo veštačko sunce trebalo da pomogne naučnicima da pronađu efikasniji način da razdvoje vodu na vodonik i kiseonik pomoću Sunca.

Izgradnja veštačkog Sunca koštala je 3,5 miliona evra. Većinu sredstava obezbedila je država, odnosno Severna Rajna, dok je BMWi donirao 1,1 milion.

Foto: DLR

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Konkurs traje do 15. juna i na njemu, pored svog potrebnog materijala za iscrtavanje murala, možete osvojiti i 1.000 evra.

Represent Communications u ime Aerodroma Nikola Tesla raspisuje konkurs za idejno rešenje i oslikavanje murala sa likom Nikole Tesle koji će trajno krasiti zgradu Aerodroma, a u čast našem najpriznatijem svetskom naučniku čije ime s ponosom nosi.

Cilj projekta je promovisanje umetnosti i afirmisanje izražavanja savremenih umetničkih formi sa idejom da se obezbedi inovativni, urbani i atraktivan identitet aerodroma, istakne lik najpoznatijeg svetskog naučnika Nikole Tesle i pruži podrška talentovanim i kreativnim umetnicima.

Tema idejnog rešenja je INSPIRACIJA LIK NIKOLE TESLE.

Konkursna procedura obuhvata lokaciju, unutrašnji prostor Aerodroma Nikola Tesla.

Lokacija budućeg trajnog murala na aerodromu Nikola Tesla

Uslovi konkursa

DOKUMENTACIJA

Lični podaci
Umetnička biografija
Opis umetničkog projekta

Potrebno je dostaviti 1 do 2 rešenja (JPEG do 4mb po fajlu), jedno rešenje obavezno na zadatom formatu, jedno rešenje na modelu na zadatoj lokaciji, na email adresu: mural@beg.aero

REGISTRACIJA

Konkurs traje do 15. juna 2017. godine i naknadno poslate prijave neće biti uzete u razmatranje.

Izbor najboljeg idejnog rešenja po odluci stručnog žirija biće obavljen 20.06.2017. godine.

Nosilac pobedničkog predloga murala, svoj predlog realizuje u javnom prostoru beogradskog aerodroma, na definisanoj lokaciji. Rok za realizaciju projekta nakon proglašenja pobedničkog idejnog rešenja 8.07.2017. godine.

NAGRADE

Za oslikavanje odabranog murala pobedniku konkursa biće obezbeđen potreban radni materijal i uslovi za izvođenje u skladu sa složenošću i zahtevom iz idejnog rešenja.

Vrednost nagrade za odabrano idejno rešenje murala je 1.000 evra.

ŽIRI

O pobedniku konkursa za idejno rešenje“ Inspiracija Lik Nikola Tesla“ odlučuje stručni žiri koji čine:

Marko Lađušić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti
Milica Pekić, istoričar umetnosti
Jovan Mitrović, arhitekta
Aleksandra Mitrovski, arhitekta
Maja Lalić, magistar arhitekture i urbanog dizajna

Za sva dodatna pitanja u vezi sa konkursom učesnici se mogu obratiti na broj telefona 063 384 106 ili na e-mail adresu ivana.andric@represent.rs

Foto: DeviantArt

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Pogledajte video-uputstvo za pripremu fajlova za lasersko sečenje iz popularnog Autodeskovog programa na primeru šahovskih figura.

AutoCAD je moćna alatka sa širokim spektrom upotrebe a jedna od njih je i lasersko sečenje direktno iz ovog programskog paketa. Autodeskovi stručnjaci napravili su detaljno video-uputstvo u kojem se korak-po-korak objašnjavaju kako da fajl pripremite za sečenje.

Dat je primer šahovskih figura koje su iz crteža u 2D pretvoreni u modele pogodne za lasersko sečenje. Pogledajte kako je to urađeno:

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Otporna je i na zemljotrese ali mi ni u to nismo mogli da poverujemo sve dok nismo saznali sve u vezi ove zgrade. Čitajte do kraja!

Šta je moglo bolje da se desi u građevinarstvu nego da jedan ekološki problem postane sastavni deo rešenja, odnosno, da od plastičnih flaša zidamo zgrade? Takav je i ovaj primer u Tajvanu gde je od 1,5 miliona plastičnih boca sa đubrišta napravljena fasada EcoPark paviljona na devet metara po projektu arhitekte Artura Huanga.

Flaše sa đubrišta su otopljene i potom su od njih napravljeni plastični blokovi koji imaju oblik boce.

U Tajvanu se godišnje potroši 4,5 milijardi PET boca pa je zato jedan od najvećih proizvođača plastične ambalaže u zemlji, Far Eastern Group, poželeo da na neki način podstakne ljude da više recikliraju. Zato su angažovali arhitektu iz biroa Miniwiz da isprojektuje EcoArk kako bi pokazali šta sve može da se napravi od ovog recikliranog materijala.

EcoArk je prvi ovakav građevinski objekat na svetu. Fasada paviljona sagrađena je od poli-blokova napravljenih od reciklirane plastike po receptu koji je osmislio Miniwiz. Ovi šuplji blokovi napravljeni su od milion i po plastičnih boca koje su iseckane, otopljene i potom su od njih napravljeni blokovi koji imaju oblik flaše. Blokovi savršeno naležu jedan na drugi poput Lego kocki a za njihovo međusobno vezivanje potrebna je i minimalna količina silikonskog lepka, piše Inhabitat.

Vatra, voda, vetar

Od ovih blokova sastavljeni su paneli koji su potom premazani tankim filmom koji materijal štiti od vode ali i od vatre. Zahvaljujući ovakvom premazu, ova zgrada postaje otporna na požare iako je napravljena od plastike. Doduše, nigde ne piše koliko vremena se zaista može odupreti požaru…

Od podataka smo pronašli da je fasada napravljeno od ovakvih plastičnih blokova pričvršćena na metalnu potkonstrukciju potpuno u skladu sa seizmičkim propisima za oblast u kojoj je građena, a pritom može da izdrži udare vetra brzine i do 130 km/h.

Ovako pripremljeni paneli od plastičnih blokova montiraju se na metalnu konstrukciju čime se pravi fasada koja je zakrivljena i pritom transparentna. Kada se enterijer osvetli noću, cela zgrada isijava svetlo što izgleda veoma efektno.

Izgradnja ovog paviljona, koji se napaja solarnom energijom, koštala je tri miliona dolara. Zahvaljujući šupljinama u blokovima, zgrada je veoma dobro izolovana. Takođe, ovaj paviljon skuplja i kišnicu koju posle koristi kao tehničku vodu. Teško je, zaista, pobrojati koje sve adute ova zgrada ima i koliko bi bilo dobro da postoji više projekata u svetu kao što je ovaj.

Foto: via Far Eastern Group

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Iako na prvi pogled ova kuća deluje previše tradicionalno i jednostavno, tek kada se bolje zagledate u nju otkrićete da se radi o savremenom objektu.

U idiličnim Starim Fužinama na Bohinjskom jezeru, na mestu gde je nekada stajala stara automehaničarska radionica, nikla je savremena kuća za mladi bračni par. Adut novog objekta je da se ne štrči iz okoline, ali da ga isto vreme nadopunjuje na potpuno nenametljiv način.

Arhitekti Meta Kutin i Thomas Ebenšperger iz biroa Skupaj arhitekti projektovali su kuću s velikim poštovanjem prema lokalnom kulturnom krajoliku.

Naime, kuća se nalazi na maloj, dinamičnoj parceli – tipičnoj za ledničke doline. Kako bi se iskoristio puni potencijal građevinskog zemljišta i dobio što bolji pogled ka okolini, arhitekte su novi objekat okrenuli za 90 stepeni u odnosu na srušenu radionicu. Za ovu promena bila je nužna saglasnost nadležnih organa, ali se trud isplatio. Kuća je sada postavljena tako da se iz nje pruža fantastičan pogled na krajolik, a pored toga nudi razne mogućnosti za korišćenje na otvorenom prostoru tokom lepih dana, pišu TV Ambienti.

Kuću modernom čini detalji kao što su oluci na tradicionalnom krovu opremljeni lancima niz koje se sliva voda.

Iako na prvi pogled ova kuća deluje previše tradicionalno i jednostavno, tek kada se bolje zagledate u nju otkrićete da se radi o savremenom objektu. Tu su detalji kao što su moderni oluci na tradicionalnom krovu opremljeni lancima niz koje se sliva voda, klizne žaluzine s urezanim motivima srca, kao i veliki prozori od ariša koji pružaju sjajan pogled na okolinu.

Isto je tako i u unutrašnjosti kuće. Enterijerom dominira veliki betonski zid u dnevnoj sobi sa vidljivim otiscima drvene oplate. Zid od natur betona sa kaminom u odličnom je skladu sa prilično svedenim nameštajem koji je uglavnom napravljen od drveta ariša.

Arhitekte su puno razmišljate o tome kako kombinovati tradicionalne tehnike upotrebe lokalnih materijala, a da se istovremeno stvori objekt koji će ukućanima pružiti sve blagodati modernog života.

Sve je od drveta

Drvo je i spolja, drvo je i unutra. Fasada od ariša je voskirana dok je otvoreno drveno stepenište nauljeno kako bi se zaštitilo od vremenskih uticaja.

Kuća ima dve etaže. U prizemnoj je organizovan dnevni boravak sa trpezarijom i kuhinjom i još jednom manjom letnjom kuhinjom. Na mansardi je smešten mirni deo kuće sa spavaćim sobama.

Crteži

Kuća izgleda veoma lepo noću kada svetlo izbija kroz njena velika okna.

Pogledajte kako kuća izgleda (slovenački jezik):

Foto: Janez Marolt

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Sve što je u selu moglo da se okreči uključujući kuće, krovove, klupe i mostove, postalo je platno za živopisne koloritne motive.

Kako bi oživeli selo i podstakli turizam, malo selo Kampung Pelangi u Indoneziji pretrpelo je totalno koloritnu transformaciju. Iza ove ideje stoji 54-godišnji nastavnik Slamet Widodo, koji je inspirisan sličnim poduhvatima u drugim indonežanskim gradovima, organizovao akciju krečenja sela koristeći farbu koja je sve zajedno koštala 300 miliona rupija (oko 20.000 evra).

Kako je selo izgledalo ranije

Svaka kuća je prekrečena u barem tri boje. Sve što je u selu moglo da se okreči uključujući i krovove, i klupe, i mostove postalo je platno za živopisne koloritne motive. Ukupno je prekrečeno 230 kuća koje su potpuno izmenile panoramu ovog seoceta.

Prema lokalnoj građevinskoj asocijaciji, ova akcija već počinje da se otplaćuje jer restorani i prodavnice beleže veće promete od kako je selo prekrečeno. Slična transformacija bojom poduzeta je u i Buenos Airesu, odnosno, u lučkom kraju Boka koji je postao prava turistička atrakcija.

Pogledajte kako sada izgleda ovo indonežansko selo:

Bukan siapa yg qt kenal pling lama,yg dtang pertama ato yg pling perhatian.Tpi ttang siapa yg dtang & tdak pergi… Eaakk… #kampungpelangi #likeforlike #like4like

A post shared by Kingkin Setyo Utami (@kingkin.kin) on May 10, 2017 at 11:02pm PDT

Hello Semarang, this is featured from @riza_fe taken at #kampungpelangi Want to be the next featured? Tag your best photos with #randomsemarang

A post shared by #RANDOMSEMARANG (@randomsemarang) on May 12, 2017 at 3:57am PDT

Nek misale urip mu kurang berwarna.. cobo dolano mrene.. . . . . . . . . . #kampungtridi #kampungtridimalang #kampungpelangi #visitmalang #exploremalang #goesmalang #malang #malanghits #myexplorer #ootd #mbolang #damnilovemalang #damniloveindonesia #parapetualang #parapejalan #idpetualang #nvlindonesia #nvljatim #yicam #yicamera #warnawarni #indonesiaituindah #instaphotography #instaadict #instaadventure #instagram #like4like #like4follow #likeforfollow

A post shared by Rizky ardhyanto (@rizky_ardhy) on May 15, 2017 at 4:46am PDT

Bidadari dunia memang tidak bersayap. tapi pasti dia berhijab #teletubbies #koncodolan #kampungpelangi #ambarawahits

A post shared by Ulil Robiyatul Hasanah (@ulilrobiyatul2910) on May 15, 2017 at 7:17am PDT

Kampung pelangi .. Warna warni seperti dirimu … #semaranghits #dolansemarang #semarang #semarangan #kampungpelangi

A post shared by D Mahendra Putra (@mahendra__putra) on May 14, 2017 at 10:10pm PDT

Kampung Pelangi Kota Semarang~ Mantaaaapppp #semarang #kotasemarang #jawatengah #semaranghits #semarangcity #kampungpelangi #semaranghebat #wisatasemarang #semarangexplore #wisata #indonesia

A post shared by J Roymond BP (@roymondbp) on May 12, 2017 at 1:55am PDT

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Kuća košta 33.000 evra s kompletnim nameštajem i može se graditi bez građevinske dozvole… doduše, u Estoniji.

Upoznajte ÖÖD, fantastični prefabrikovani objekat koji ne žrtvuje privatnost zarad dobrog pogleda na okolinu. Pošto joj je front obložen ogledalima, ova kompaktna kućica od 18 kvadrata ne samo da sprečava pogled znatiželjnika ka unutrašnjosti već se i savršeno utapa u okolinu jer se ona reflektuje na fasadi.

Priroda se reflektuje na fasadi što garantuje ukućanima neometan pogled ka okolini, a u isto vreme nije žrtvovana njihova privatnost.

Kuća ÖÖD, koja se proizvodi u Estoniji, razvijena je za prvenstveno za potrebe hotelijerskog tržišta ali i za sve one koji žele vikendicu na nepristupačnoj lokaciji. Zbog svoje male površine i veoma lake instalacije, ona se može montirati bilo gde, a u Estoniji se to može uraditi i bez vađenja građevinske dozvole, piše Inhabitat.

Noseća konstrukcija ovih kućica je metalna, a obložena je izo-staklom kao i termo tretiranim drvetom koji zajedno obezbeđuju prijatnu temperaturu u unutrašnjosti. Svaka jedinica može da primi dve ili tri osobe, a opremljena je velikim krevetom, kuhinjicom, dnevnim boravkom i kupatilom.

Nivo LED osvetljenja kao i temperatura podnog grejanja određuje se automatski, a ukućanima je na raspolaganju voda, struja, internet, kanalizacija i sve ono na šta su navikli u komfornim hotelima ili vikendicama. Za grejanje i hlađenje brine se toplotna pumpa sa separatorom vlage. Buduće verzije ove kućice će čak biti energetski nezavisne što znači da neće morati biti priključene na energetsku mrežu.

Mokri čvorovi su grupisani ali vrata između njih ne postoje…

Instalacija kuće ÖÖD traje samo osam sati a njena cena iznosi 33.000 evra što nije puno jer je u pitanju potpuno opremljen dom. Za sada se isporučuje samo u Estoniji ali je plan kompanije da se ubrzo proširi na međunarodno tržište.

Osnova kuće od 18 kvadrata u kojoj je sve stalo

Foto: Maris Tomba, Anton Toomere; via ÖÖD

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Oživljavanje zdanja izvedeno je žutim, plavim, zelenim i crvenim pločama kao i pomičnim drvenim žaluzinama.

Arhitektonsko remek-delo u Laginjinoj ulici u Zagrebu, Vitićev neboder, uskoro bi trebao biti u potpunosti obnovljen. Jedna od najpoželjnijih stambenih lokacija u gradu godinama je propadala, ali početkom 2016. krenulo se u obnovu čitavog kompleksa koji se sastoji od nebodera, trospratnice i četvorospratnice, piše Punkufer.

Objekat je završen 1962. godine po projektu šibenskog arhitekte Ivana Vitića.

Oblakoder je projektovao arhitekta Ivan Vitić, a gradio se od 1958. do 1962. Investitor projekta tada je bila Narodna banka FNRJ, a prvi stanovnici bili su njeni zaposleni. Danas ovde žive umetnici, arhitekti, dizajneri…

Zgrada kojoj su još lani padali komadi maltera s fasade, a odletele su čak i žaluzine, zasjala je u novom ruhu. Neboder je obnovljen, a trospratnica i četvorospratnica još su „opasane“ skelama, ali će i one uskoro biti obnovljene. Više slika pogledajte na Punkufer.

Foto: Sandro Sklepić

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Zajedno sa stanovnicima Novog Sada, Pasterov zavod već tri godine gradi priču o potrebi za osnivanjem Muzeja medicine.

U pitanju nije uobičajena priča, niti je u pitanju konvencionalan muzej. Bogat istorijom, narativima, ljudima koji su ga obeležili i sasvim neočekivanim kolekcijama instrumenata, trofeja i arhivske građe, zaveštanim od strane mnogih lekara, Pasterov zavod vas poziva da se pridružite ovoj kreativnoj inicijativi i pomognete u odabiru eksponata za budući muzej.

Inicijativa su započeli studenati arhitekture u Novom Sadu još 2015. godine projektom Adolf. Tada im se u Noći Muzeja pridružilo preko 200 stanovnika Novog Sada i zainteresovanih posetilaca u otkirvanju detalja iz života porodice doktora Adolfa Hempta, osnivača Zavoda.

Drugi deo trilogije realizovali smo 2016. godine. Uz podršku oko 450 sugrađana u projektu Instrumenti, zajedno su istražili skrivene potencijale glavne zgrade Zavoda iz 1922. godine. Ove godine podižu lestvicu i, kako se navodi u saopštenju, sklapaju muzej.

„Klikni za Muzej, ostavi podatke i sa nama si!“ – to je parola studenata arhitekture u Novom Sadu koji su i pokrenuli ovu peticiju.

Na sajtu Peticije24, građani se pozivaju i da obeleže „eksponate u Noći muzeja na adresi Pasterovog zavoda (Klinički centar Vojvodine) i odrede značaj buduće kolekcije“. Noć muzeja održaće se 20. maja 2017. godine u gradovima širom Srbije.

Peticiju možete potpisati ovde.

Predviđena je izgradnja garaže sa 200 mesta kao i helidroma za sletanje vazduhoplovnog vozila MI 17e.

Svi koji automobilom dolaze zimi na Kopaonik znaju koliko je teško pronaći parking mesto. Naša planinska lepotica pati za novom garažom koja će rasteretiti postojeća mesta za parkiranje pa zato Skijališta Srbije planiraju da izgrade garažu sa minimum 200 parking mesta, kod Vojnog doma. Osim garaže, Skijališta planiraju i izgradnju helidroma u okviru ovog projekta.

Svi oni koji dolaze helikopterom na Kopaonik znaju koliko je teško naći mesto za sletanje. Muka živa…

Naime, svi oni koji dolaze helikopterom na najpoznatiji srpski skijaški centar, takođe, znaju koliko je teško naći mesto za sletanje. Muka živa… Zato je predviđena izgradnja helidroma predviđenog za vazduhoplovno vozilo MI 17. Prateći prilazi, neophodne instalacije i objekti za smeštaj opreme će zadovoljiti uslove za letenje i povezivanje na sistem vazdušnog saobraćaja koji organizije SMATSA, u skladu sa Zakonom o vazduhoplovnom saobraćaju, Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje saglasnosti za korišćenje aerodroma, odnosno helidroma, domaćim i inostranim standardima i preporučenom praksom za ovakvu vrstu objekata i ostalim tehničkim propisima, piše eKapija.

Izrada tehničke dokumentacije, kao i izgradnja garaže i helidroma u ski-centru Kopaonik poverena je konzoricijumu koji čine preduzeća M Enterijer gradnja iz Beograda, Mašinoprojekt Kopring Beograd, Jadran Beograd i Neo aerodromes engineering.

Vrednost ove investicije je oko 3,1 miliona evra, a projekat se finansira iz sredstava Skijališta Srbije i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Foto: Pixabay, eKapija

Po projektu biroa Superform iz Ljubljane u Nazarju je izvedeno proširenje fabrike pogonskih sklopova Podkrižnik.

Klijent je imao potrebu da se preseli u novi objekat ali da u isto vreme obnovi staru zgradu kako bi bolje odgovarala uslovima energetske efikasnosti. Kako je postojeći objekat rađen u vreme kasnog modernizma, on je imao veliki potencijal za redizajn. Pogledajte kako je to na kraju ispalo!

Nova ventilisana fasada sa metalnim brisolejima obezbeđuje neophodan zaklon od sunca.

Ideja za novu fasadu proistekla je iz forme zupčanika koji je jedan od proizvoda koji se pravi u ovoj fabrici. „Baš kao što ovaj površinski element pokreće motore u prostoru, tako je i na fasadi napravljen efekat koji se prepliće iz druge u treću dimenziju“, kažu arhitekti iz biroa Superform.

Inspiracija za fasadu

Metal i staklo, dva materijala koja su korišćena na fasadi fabrike, na najbolji mogući način izražavaju identitet klijenta. Ovaj suptilni omotač zgrade u potpunom je skladu za delikatnom okruženjem slovenačkom mestašceta Nazarje.

Održivost

Nova ventilisana fasada sa metalnim brisolejima obezbeđuje neophodan zaklon od sunca. Dimovano staklo dodatno pomaže u održavanju temperature unutar objekta, a zahvaljujući svim ovim inovacijama potrošnja energije za rashlađivanje prostora značajno je smanjena.

Objekat površine 1.400 kvadrata projektovale su arhitekte Marjan Poboljšaj, Anton Žižek i Špela Gliha iz biroa Superform.

Nekad i sad

Crteži objekta

Foto: Miran Kambič

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Uzorci od betona u koji je dodat pepeo, tokom testnog perioda nisu pretrpeli nikakva oštećenja.

Bez soli zimi ne bismo mogli da odledimo puteve, međutim ovo hemijsko jedinjenje šteti betonskom habajućem sloju. Rešenje za ovo vrzino kolo možda se konačno nazire. Naime, doktor Jaghub Farnam sa Univerziteta Dreksel u Filadelfiji eksperimentiše sa betonom koji zahvaljujući dodatom pepelu postaje otporan na uticaj soli.

Pepela i zgure ima na pretek i svi žele da ih se oslobode. Ovakva receptura bi zato mogla da snizi cenu proizvodnje betona.

Standardni portland cement sadrži kalcijum hidroksid koji reaguje sa industrijskom soli za puteve (kalcijum hlorid) i zajedno tvoji kalcijum oksihlorid. Nažalost, kada se kalcijum oksihlorid formira on se širi što prouzrokuje pravljenje prslina, a potom i pukotina u betonu. Svi znamo šta dalje sledi…

Međutim, Farnamova receptura za beton mogla bi da promeni stvari na bolje. Umesto portland cementa, koristio bi se pepeo iz pećki na ugalj, zgura i silicijum dioksid koji u dodiru sa solju proizvodi daleko manje problematičnog kalcijum oksihlorida. Zgodna stvar je i što ovog, u suštini, otpadnog materijala ima na pretek i što svi žele da ga se oslobode pa bi time ova receptura donela i uštedu jer bi ovakav beton bio jeftiniji od klasičnog.

Povezano: Početak kraja asfalta? Holanđani prave puteve od plastike

U laboratorijskim ispitivanjima, uzorci klasičnog betona izloženi industrijskom soli za puteve počeli bi da degradiraju za samo osam dana. Međutim, uzorci od betona u koji je dodat pepeo, tokom istog perioda nisu pretrpeli nikakva oštećenja.

Doktor Farnam i njegov tim takođe rade na pravljenju zaštitnog sloja od bakterija koji bi sprečio formiranje kalcijum oksihlorida u betonu.

Foto, info: Drexel University

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Projekat prirodnog klima-uređaja nedavno je osvojio nagradu za zaštitu okoline Grada Beča.

Oko jedne stambene zgrade u bečkoj četvrti Donaustadt postavljeni su žlebovi koji nakupljenu kišnicu usmeravaju u korita oko zgrade. Ideja je da se voda oko stambenog kompleksa zadrži što je duže moguće jer time nastaje mikroklima koja deluje poput prirodnog klima-uređaja.

Ta mikroklima je zbog isparavanja vode ugodna, vlažna i pomalo sveža i ona pridonosi, kako kaže Oliver Volgruber, tehnički menadžer projekta, boljem kvalitetu života čitave stambene zajednice.

Ideja je da se voda oko zgrade zadrži što je duže moguće jer time nastaje mikroklima koja deluje poput prirodnog klima-uređaja.

I na krovu se kišnica iskorišćava. Voda se zadržava na pločama sa šljunkom i biljkama ispod kojih se nalaze rezervoari nalik na kutije za jaja i koju kišnicu postupno propuštaju. Nakupljena voda protiče kroz žlebove i odlazi do korita. Što je čitav proces sporiji, to je i osveženje obilnije. Na kraju, ostatak vode otiče u zemlju, piše Eurocom.

Ovakav projekat iskorišćavanja kišnice za stvaranje sopstvene mikroklime dosad u Beču nije viđen. Stanari poručuju kako su oni prvi koji su na ovaj način iskoristili kišnicu pa je realizacija duže trajala, ali su zato troškovi postavljanja žlebova i korita bili neznatni.

Sam projekt je dobio nagradu za okolinu Grada Beča. Koncept bi trebao služiti kao primer i budućim stambenim zgradama jer što je više ovako ohlađenih zgrada, to je i sam grad rashlađeniji.

Foto: Siedlungsunion

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Povlačenjem dijagonale u osnovi stana dobijeni su zgodne prostorije koji su međusobno pod pravim uglom.

Kako cene kvadrata rastu jer svi žele da žive u gradovima, moramo se prilagođavati životu u sve manjim i manjim stanovima. Međutim, to što je stan mali ne mora da znači da mora biti neudoban niti da se morate odreći sedeljki sa prijateljima. Dokaz tome je ovaj stan od 35 m² u kome je stalo sve što je potrebno a pritom je i ispunjen zahtev klijenta da za druženjem.

Prednost stana je njegova visina od 3,0 metara koja je iskorišćena do maksimuma.

Projekat ovog malenog enterijera potpisuje londonski biro CIAO koji je iscedio svaki kvadratni centimetar do maksimuma. Oslonac u njihovom dizajnu pronašli su u visini prostora koja je veća od uobičajenih 2,6 metara za 40 centimetra. Uz pomoć sklopivog nameštaja ovaj stan omogućava klijentu da ga tokom dana koristi za rad, a da ga noću lako transformiše za spavanje. Radni sto se jednim potezom pretvara u udoban krevet koji deli prostor sa sofom u dnevnom boravku, piše TreeHugger.

Iznad radnog stola, u nivou polica za knjige, formirano je još jedno mesto za spavanje. Do njega se dolazi malenim stepenicama u čijim gazištima su skrivene fijoke. Iznad ovog komada nameštaja sa leve strane – iznad kupatila – formiran je mezanin koji se koristi za odlaganje stvari. Dakle, sve je iskorišćeno do maksimuma!

Donji elementi u kuhinji izvedeni su od korten čelika, koji u kombinaciji sa teksturom prirodnog drveta i zidom od opeke, ovom prostoru daju industrijski izgled.

Zanimljiva je činjenica da je ceo raspored u stanu dobijen povlačenjem dijagonale koja kreće od kuhinje, ide preko zida kupatila i završava se kod radnog stola u dnevnom boravku. Pošto ceo nameštaj prati ovu kosu liniju, a prostorije su međusobno pod pravim uglom, nije došlo do vizuelnog usložnjavanja prostora već on deluje fluidno i neograničavajuće za korisnika.

Osnova stana sa jasno izraženom dijagonalom

Foto: CIAO

Srodni članci na našem portalu:

Ovaj inženjerski pristup problemu odvođenja atmosferske vode s pločnika zaslužuje nagradu: Ponovo u školu!

Obilne kiše u gradovima ne bi trebale da prave problem ukoliko je odvod kišnice u kanalizaciju dobro rešen i ukoliko se on redovno čisti i održava. Međutim, kako predvideti mesta za postavljanje šahtova i rešetki za odvod vode kada je ona krajnje nepredvidljiva? Inženjer koji je projektovao ovaj odvod nije uspeo da pogodi hoće li voda ići na gore ili na dole. Iako je imao 50% šansi da potrefi, nije imao sreće…

Rešenje je izvedeno u Turskoj na jednom, uvek mokrom, trotoaru.

Foto: Twitter @naaptinmudur

Još primera antigradnje na portalu Gradnja.rs:

Pl@ntNet je mobilna aplikacija koja identifikuje biljku na osnovu fotografije.

Verovatno ste čuli za aplikaciju Shazam koju milioni korisnika širom sveta koriste kako bi identifikovali pesmu koju trenutno slušaju. Tim naučnika iz kompanija Cirad i Tela Botanica Network imali su ideju da razviju sličnu aplikaciju ali koja neće prepoznavati pesme već će identifikovati biljne vrste.

Dovoljno je da uslikate list ili cvet biljke ili čak celu krošnju drveta i aplikacija će vam reći o kojoj vrsti se radi.

Pl@ntNet je aplikacija za iPhone i Android koja prepoznaje o kojoj se biljci radi putem fotografija. Dovoljno je da uslikate list ili cvet biljke ili čak celu krošnju drveta i aplikacija će, na osnovu podataka iz svoje baze, koja se konstantno nadopunjuje novim slikama, izbaciti podatak o kojoj vrsti se radi.

Uslikajte biljku za koju ne znate kako se zove i dobićete odgovor

U ovom trenutku, aplikacija ima informacije o 4.100 biljnih vrsta koje rastu u Francuskoj. Lista će se proširivati kako korisnici budu koristili ovu aplikaciju pa možda ne bi bilo loše da i mi damo svoj doprinos ubacujući podatke o biljkama iz Srbije.

Pl@ntNet možete skinuti besplatno za iPhone ili Android.

Pogledajte i ove članke na portalu Gradnja.rs:

Za kraljevski događaj u Abu Dabiju napravljen je paviljon koji pleni pažnju svojim prozračnim izgledom.

Italijanski umetnik Edoardo Tresoldi, poznat po kreacijama od žice, napravio je arhitektonski paviljon površine 7.000 kvadrata koristeći samo čeličnu mrežu. Paviljon u rimskom stilu sa klasičnim stubovima, lukovima i kupolama izveden je u Abu Dabiju pomoću žice zahvaljujući kojoj izgleda veoma lagano i prozračno.

Zbog svoje prozračnosti, paviljon izgleda kao da se ukazao a ne kao da zaista stoji na tom mestu.

Instalacija je pravljena tri meseca a izvedena je u kolaboraciji sa studijom Designlab Experience iz Dubaija. Okačene mrežaste kupole, stubovi i lukovi od žice izgledaju kao da su se ukazali a ne kao da zaista stoje na tom mestu.

Nakon ovog događaja, delovi ove instalacije biće isečene i odnešene na univerzitete, parkove i muzeje širom Emirata.

Troškovi pravljena ovog paviljona bili su ogromni ali je postignuto ono što se želelo – ostavljen je jak utisak na posmatrača.

Od žice su pravljene i ptice koje izgledaju kao da lete po prostoru paviljona.

Foto: Roberto Conte, vlasništvo autora