Minimalistička samostojeća lampa sa betonskim postoljem, klupa od medijapana i pleksiglasa i vertikalna instalacija za zid u znaku Koka-Kole pobedili su na dizajnerskom konkursu.

Nakon mesec dana konkursa Dizajnspiracija i potrage za najkreativnijim idejama za dizajn elemenata za opremanje kafića inspirisanih Koka-Kola brendom, na koji je pristiglo čak 102 rada, sedmočlani stručni žiri odabrao je tri najbolja rada. Uroš Mirković, Milan Ranković i Dušan Glišić pokazali su, prema oceni žirija, najviše inovativnosti i kreativnosti u dizajniranju originalnih elemenata enterijera.

Odluku o najboljim radovima doneo je žiri u sastavu: Marko Basarovski –arhitekta, Nemanja Jehlička– kreativni direktor, Petar Popović Piros – grafički dizajner, Monika Lang – ilustrator i grafički dizajner, Aleksandar Savić – grafički dizajner i ilustrator, Vesna Pešić – grafički dizajner i ilustrator i Ema Ema – vizuelna umetnica. Pobednici po kategorijama su:

Dizajn rasvete: Uroš Mirković

Uroš Mirković

Minimalistička neon samostojeća lampa sa betonskim postoljem

Dizajn nameštaja: Milan Ranković

Milan Ranković

Klupa za bašte kafića od medijapana i pleksiglasa

Dizajn dekorativnih elemenata: Dušan Glišić

Dušan Glišić

Vertikalna instalacija za zid

Dobitnici će biti nagrađeni novčanom nagradom od 1.000 evra (isplaćenih u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate) kao i promocijom radova na festivalu Dev9t.

Za vreme trajanja festivala DEV9T u prostoru Stare Ciglane od 9. do 17. juna, publika će moći da vidi izložbu i drugih radova pristiglih na konkurs.

Foto: Coca-Cola

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kafić 75 na Vračaru po projektu studija Autori
• Koloritan enterijer kafića 19 grama u srcu Dorćola
• Marko Brajović dizajnirao paviljon Koka-kole u Riju

Mreža od trougaonih elemenata krasi enterijere novih prodavnica sportske opreme u Srbiji.

The Spot je novi multibrend lanac premium prodavnica sportske opreme, koji trenutno ima tri prodajna prostora u Beogradu i Novom Sadu. Prilikom rada na dizajnu enterijera, cilj arhitekata iz biroa Modelart Arhitekti bio je stvoriti dinamičan, savremen i prepoznatljiv prostor prilagođen kupcima koji sportskom odećom stvaraju sopstveni stil i identitet.

Trougaoni elementi su isečeni od HDF ploča sa završnom obradom od brušenog bakra, a zatim spojeni u organsku formu.

U ulaznoj zoni svakog od tri lokala postavljena je mreža od trougaonih elemenata, koja predstavlja geometrijsku formu dobijenu parametarskim modelovanjem, a zatim izrađenu primenom digitalne fabrikacije (CNC obrade).

Geometrijsku forma dobijena je parametarskim modelovanjem

Dizajn je zasnovan na dve ključne reči: dinamika i identitet. S jedne strane, forma asocira na pokret i sport, u skladu sa namenom prostora. S druge strane, ova struktura je vizuelno dominantan element prostora, koji stvara identitet i prepoznatljivost.

Trougaona šema je odabrana zbog svoje fleksibilnosti i prilagodljivosti različitim prostorima, uz očuvanje koncepta i prepoznatljivosti. U skladu s tim odabran je i materijal, koji se savršeno uklapa sa premium konceptom The Spota.

Trougaoni elementi su isečeni od HDF ploča sa završnom obradom od brušenog bakra (HPL ploče), a zatim spojeni u organsku formu. Reflektujuća bakarna površina trouglova u kombinaciji sa pozadinskim osvetljenjem ujedno naglašava savremen, mladalački duh, ali i eleganciju i neprolazne vrednosti.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kombinovanje funkcija: Restoran u kom možete kupiti i patike
• Kako danas izgledaju sportski objekti za Zimsku olimpijadu u Sarajevu
• Domaća lampa s digitalno fabrikovanim abažurom od papira

Skadarlijska kaldrma je autentični elemenat Beograda 19. veka, prepušten zubu vremena i propadanju, piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Staro beogradsko jezgro polako prerasta u pešačku zonu. Popločava se sve više ulica u zoni oko Knez Mihajlove ulice, sade se drvoredi, formiraju pjacete. Međutim, retki primeri starih ulica, popločanih turskom kaldrmom, već decenijama propadaju i neadekvatno se održavaju.

Pojavila su se ulegnuća u kaldrmi, kamenje je poispadalo iz svojih ležišta, a sve to je počelo improvizovano da se popravlja.

Kada se spomene reč kaldrma, ljudi često pomisle na ulicu popločanu kockom, kakvu još uvek možemo videti u mnogim gradovima širom Srbije i regiona. Kocka se postavljala sve do Drugog svetskog rata, a u posleratnom periodu je utvrđeno da je veoma štetna po okolne građevine jer je dobar provodnik vibracija koje nastaju prolaskom drumskog i šinskog saobraćaja. Kocka je zapadni patent, to jest, njime su se popločavale ulice još u vreme Habzburške monarhije, pa nije neobično da i sada neki od austrijskih gradova po jeftinim cenama otkupljuju kocku koju naši putari skidaju pre asfaltiranja ulica po Vojvodini. S druge strane, kaldrma je produkt Osmanske imperije i predstavlja popločavanje ulica nejednakim komadima kamena, uronjenim u neku vrstu veziva. Kako je u pitanju grubo tesano kamenje, ulice su bile izuzetno neravne i pogubne po kolske i automobilske točkove. Ali i pored toga, u cilju zaštite autentičnog vizuelnog identiteta nekih istorijskih celina, u Beogradu su dve lokacije zadržale kaldrmu na ulicama.

Na prvom mestu je Skadarska ulica ili popularno nazvana Skadarlija, koja se prostire između Bulevara Despota Stefana i ulice Cara Dušana. Predstavlja autentičnu beogradsku boemsku četvrt u kojoj se nalaze mnogobrojne kafane, restorani, pivnice i poslastičarnice, a koja je zaštićena kao kulturno-istorijska celina grada Beograda. Tri šešira, Šešir moj, Ima dana, Dva jelena, Velika Skadarlija, Putujući glumac samo su neke od znamenitih kafana u kojima se još uvek može pronaći delić minulih epoha, kada su Skadarliju posećivali pisci, slikari, muzičari, glumci i drugi boemi. Naravno, najpoznatiji stanovnik Skadarlija bio je pesnik i slikar Đura Jakšić, koji je ispred svoje kuće 1990. godine dobio i bronzanu statuu, čije je autor vajar Jovan Soldatović.

Rupe na svakom koraku

Sve ovo deluje veoma romantično, ali postoje neki momenti koji mogu na trenutak da vam pokvare sveobuhvatan doživljaj. Možda najviše kada vam pogled skrene upravo na kaldrmu po kojoj šetate. Naime, skadarlijska kaldrma je jedan od autentičnih elemenata Beograda 19. veka, ali to ne znači da je možemo prepustiti zubu vremena i propadanju. Kako Skadarlija već duže vreme nije doživela temeljnu rekonstrukciju, kamena popločanja počela su da propadaju. Pojavila su se ulegnuća, kamenje je počelo da ispada iz svojih ležišta, a sve to je počelo improvizovano da se popravlja. Rupe bi samo bile nalivane šljunkom i peskom, a ponegde je dolazilo i do nestručnog zalivanja betonom.

Kako u Beogradu retko možete videti turiste koji se po gradu šetaju u štiklama, pre će biti da je predlog za zalivanje kaldrme betonom došao od nečije razmažene supruge.

Ni stanje fasada nije ništa bolje. S njih uveliko otpada malter i delovi skulpturalne dekoracije. Usled ovih problema, pre desetak godina pojavila se i nečija „genijalna“ ideja da se ulica zalije betonom, to jest, da se kamena površina izravna, navodno zbog pritužbi ženske populacije turista, koje imaju problema s hodanjem u štiklama po kaldrmi. Kako u Beogradu retko možete videti turiste koji se po gradu šetaju u štiklama, pre će biti da je ovaj predlog došao od nečije razmažene supruge koja još uvek nije naučila da hoda u ovoj obući, to jest, nije shvatila za koju priliku i ambijent se ona obuva.

Zbog kritičnog stanja boemske četvrti, grad Beograd je najavio njenu rekonstrukciju za oktobar 2016. godine, ali su radovi pomereni za proleće, a zatim za oktobar 2017. godine.

Pozitivan primer

U međuvremenu, druga ambijentalna celina koja poseduje kaldrmu uveliko se rekonstruiše. U pitanju je zona oko Kosančićevog venca, gde se pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika izvodi sveobuhvatna rekonstrukcija ulica i fasada okolnih objekata. Sloj kaldrme je u potpunosti uklonjen i sačuvan, a usled nedostatka veće količine kamena, novi komadi su dopremljeni iz istog majdana iz kojeg su izvađeni komadi izvorne kaldrme. Podizanje kaldrme iskorišćeno je da bi se izvršila i rekonstrukcija kanalizacione, vodovodne i elektro mreže, pri čemu su svi telefonski i električni kablovi položeni u zemlju, kako bi se postojeći s bandera ukinuli, čime se dobija na autentičnosti samog ambijenta. Uklonjena je i problematična baraka Geozavoda, na čijem mestu će biti započeta izgradnja Gradske galerije, po prvonagrađenom projektu arhitekte Branislava Redžića, o kojoj je već bilo reči na našem portalu.

Naravno, svi sa nestrpljenjem iščekujemo završetak rekonstrukcije Kosančićevog venca i ponovno postavljanje maskote ove ulice – biste Ivana Kosančića u njegovu prepoznatljivu modro plavu nišu, iz koje je pre nekoliko godina uklonjen, nakon jednog vandalskog napada.

Beogradska kaldrma ne sme biti podređena nikakvim savremenim trendovima, a ponajmanje štiklama razmaženih dama. Ona mora biti sačuvana kao svojevrsni spomenik nekim davno minulim orijentalnim vremenima, čiji duh i dalje provejava životima i navikama Beograđana.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kosančićev venac – Šifra: ARCVS
• Rekonstrukcija Paliluske pijace – problemi realizacije
• Početak ili kraj Ulice kneza Miloša?

Corelam je valovita iverica koja je veoma izdržljiva a pritom ima veoma malu specifičnu težinu.

Dosta vam je više teških kreveta i masivnih ormana? Kada se kaže selidba svi odmah pomisle na iskrivljena leđa od nošenja teškog nameštaja. Tom problemu će uskoro odzvoniti jer je tim iz Vankuvera patentirao tanku  valovitu ivericu koja može da ponese težak teret. Hoćete odmah da naručite šleper ovog materijala? Samo polako…

Corelam omogućava pravljenje veoma laganog nameštaja koji je pritom veoma izdržljiv.

Kanadski studio Corelam osmislio je revolucionarni materijal kojem je potrebno drastično manje energije i samo četvrtina količine drveta koliko je inače neophodno da se proizvede ploča univera standardne veličine. Za pravljenje ovog materijala, kojeg će korisnici obožavati a stolari možda i ne, koristi se hidraulična presa koja pritiskom od 400 tona pravi talase koji materijalu daju poprečnu krutost.

Kupci će sigurno biti oduševljeni nameštajem od ovog materijala jer em je lagan, em veoma lepo i neobično izgleda zbog svoje talasaste forme. A stolari? Stolari će se hvatati za glavu u nadi da pronađu rešenje kako da ove valovite ploče geruju, buše, kače ili seku.

Corelam: Mala specifična težina, velika krutost

Corelam nameštaj

Tehniku pravljenja Corelama razvio je Kristijan Blit na svojim studijama na finskom univerzitetu Alto dok je istraživao kako da savije ivericu kako bi je napravio čvršćom. Došao je do rešenja koje je vremenom usavršio a potom i patentirao za ceo svet. Dok su nagrade stizale sa svih kontinenata, Blit je razmišljao kako da ovaj materijal stavi u proizvodnju i odlučio je da je najbolje da kupcima ponudi gotov proizvod umesto da prodaje repro-materijal. To je verovatno trenutno rešenje dok drvna industrija ne uvidi potencijale ovog rešenja i dok od Blita ne otkupi prava za korišćenje, potencijalno lukrativne, licence. Onda će uslediti prava revolucija, a do tada pogledajte kako izgleda nameštaj koji se već sada nalazi u prodaji… doduše u preko Kickstartera.

Lean-To je polica koja se lako može sklopiti i rasklopiti. Polica se može nasloniti na zid, ili se upariti sa još jednom policom gde će zajedno formirati policu u vidu merdevina.

Round-about je multifunkcionalno parče nameštaja koje može poslužiti kao hoklica sa spremištem ili kao kafe stočić. Jedna stana pokretnog poklopaca je tapacirana tako da se može koristiti za različite situacije. U sredini poklopca je rupa koja omogućava da je lako otvorite ali i da kroz nju provučete kabel od punjača mobilnog telefona. Zgodno!

Capilano je ofinger za predsoblja koji može da služi i kao mini-polica.

Više o ovom materijalu pročitajte na Studio Corelam ili naručite proizvode preko Kickstartera.

Foto: Studio Corelam

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kraj za MDF? Nove ploče od biljnih vlakana su potpuno biorazgradive
• Sistem za lako sklapanje i rasklapanje gerovanog nameštaja
• Gerovanje bez spoja: Revolucija u sečenju šperploča

Okršaj između Autodeska i Trimblea opasno se zaoštrava…

Velika čitanost tekstova o SketchUpu na našem portalu dokazuje da je ovo parče softvera od Trimblea popularnije nego ikada. I dok programeri smišljaju nove aplikacije koje bi pomerile granice 3D modeliranja, ljudi koji stoje iza SketchUpa rade ono što znaju najbolje a to je razlog zbog čega se arhitekte i dizajneri uvek vraćaju ovom programu: jednostavnost. Iako je BIM postao standard u poslu, ima nešto u SketchUpu zbog čega je nezamenljiv – pogotovo kada u ranoj fazi projektovanja.

Kreatori FormIta opisuju ovaj program kao „dobro poznat ali moćan“. To je direktan napad na SketchUp i njegov poznati interfejs.

Ovde zapravo leži njegova tajna: SketchUp omogućava korisnicima da na brz i jednostavan način vizualizuju svoje ideje. Autodeskov Revit nema problema u tome da dominira u kasnijim, naprednim fazama projektovanja, ali to nije program u kojem ćete poželeti da nešto skicirate ili da razvijete koncept svog novog objekta, enterijera ili komada nameštaja. Pošto Autodesk dobro zna kako stoje stvari, ovaj softverski gigant razvio je novo oružje u svom arsenalu: FormIt.

FormIt postoji već nekoliko godina, međutim novije verzije programa uz nedavnu jaku marketinšku kampanju navele su nas da ponovo pogledamo o kakvom se parčetu softvera radi i da ga naravno uporedimo sa SketchUpom, njegovim glavnim konkurentnom.

„Svaki projekat počinje skicom koja je esencija budućeg rešenja.“, kaže Tobajas Hatorn, UX dizajner u Autodesku. „FormIt je tu da popuni prazninu između olovke i piksela, dajući arhitektama mogućnost da crtaju svoje ideje u tri dimenzije u ranoj fazi projektovanja.“ Da, ovo zvuči kao SketchUp, ali to i jeste poenta: Autodesk želi deo Trimbleovog kolača… ili još bolje – ceo kolač.

Na prvi pogled, ova dva programa deluju veoma slično i po pitanju kontrola i po pitanju estetike. Push-pull funkcionalost, koja je SketchUpu donela slavu, postoji sada i u FormItu. Grafika je kao u crtaću čime se izbegava fotorealizam u korist brzine. Sličnosti ima na pretek!

Ne, ovo nije SketchUp. Na ekranu je FormIt.

Zbog čega je onda FormIt drugačiji ili bolji od SketchUpa?

Jedna stvar nam pada na pamet: integracija. FormIt u startu podržava Building Information Modeling (BIM) s mogućnošću importovanja modela i podatka u Revit kako bi se tamo dalje nastavio rad. Pošto je arhitekatama i građevincima Revit postao standard u projektovanju, ovo je velika prednost. Takođe, FormIt je kompatibilan i sa drugim Autodeskovim programima kao što su Insight 360. Postoje izvesne alatke za analizu objekata koje jednostavno nisu dostupne za SketchUp.

Da li bi onda kreatori SketchUpa trebali da budu zabrinuti? Nazire li se kraj ovom popularnom programu?

Vrlo verovatno, ne i to iz nekoliko razloga. Kao prvo, SketchUpova baza korisnika je, blago rečeno, ogromna. Procenjuje se da SketchUp godišnje koristi oko 35 miliona korisnika širom sveta. A arhitekte se, kao i drugi ljudi, veoma teško oslobađaju starih navika: Jedna muka navići se, dve muke odvići se. Bile bi potrebne ogromne promene da bi ljudi prešli na nešto novo. Drugo, svaka nova verzija SketchUpa donosi razne inovacije, a brojne plugine i besplatne modele na 3D Warehouseu teško da neka druga kompanija može lako da nadmaši.

FormIt je dobro rešenje za sve one koji su upoznati sa Revitom i ostatkom Autodeskovog BIM paketa. Međutim, Trimbleova aplikacija je superiorna alatka prilagođena svima. Nije ni čudo što je zovu „3D modeling za sve nas ostale.“ Biće potrebne godine dok Autodesk ne nađe način da pobedi u ratu s ovim voljenim parčetom softvera.

Izvor: Architizer, Foto: FormIt

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Gde pronaći besplatne teksture za SketchUp
• Nacrtajte kuću u SketchUpu za jedan minut
• Pogledajte kako se prave animacije u SketchUpu

Isplativost rada, naplata potraživanja ali i negativan stav građana samo su neki od problema koje će sačekati nove upravnike zgrada.

Da počnemo obrnutim ali čini nam se neophodnim tokom. Svi mi koji živimo u zgradama imaćemo uskoro upravnika zgrade koji može biti izabran od strane stanara zgrade ili ukoliko, iz bilo kog razloga stanari ne izaberu svog upravnika, grad će im ga dodeliti. Razlika između ova dva upravnika jeste što upravnik zgrade, izabran od strane stanara, ne mora da polaže test i nema zakonom definisane obaveze, dok će upravnici koje bude dodeljivala lokalna samouprava biti licencirani.

Prvi korak u organizaciji zgrada bio bi da se izglasa komšija koji bi bio predsednik Skupštine stanara i koji bi obavljao ulogu upravnika zgrade. Ako te ne urade – grad će im dodeliti jednog.

A sada da se vratimo na osnove teme i srž ovog problema, to jest, rešenja.

Svi koji žive u zgradama znaju koliko je, nažalost u najvećem broju slučajeva, teško ujediniti stanare jedne zgrade u rešavanju bilo kog tekućeg problema. Problemi nastaju čak i oko menjanja sijalica, čišćenja hodnika, održavanja liftova pa sve do potrebe za postavljanjem fasade ili njene sanacije. Prema zamisli države, svi ovi problemi trebalo bi da se reše otvaranjem novog radnog mesta na teritoriji čitave države: upravnik zgrade.

Obzirom da pomenuto radno mesto zvuči primamljivo mnogim nezaposlenim osobama širom naše zemlje, pretpostavlja se da će odziv biti veliki. Međutim, koliko je čitava ova ideja o postavljanju upravnika zgrada na čelo zajedničkih stambenih objekata održiva i kakva je uopšte perspektiva budućih upravnika zgrada, morali bi detaljno da razmotrimo.

Kako do licence?

Naime, za mesto upravnika zgrade, odnosno za obuku koja će obezbediti licencu za ovo radno mesto, može se prijaviti svaki stanovnik Republike Srbije koji ima završenu četvorogodišnju srednju školu (prema nekim navodima, četvorogodišnju srednju školu tehničkog usmerenja), položen ispit i licencu, kao i da bude upisan u registar koji vodi PKS, a u koji se ne može upisati osuđivano lice za krivično delo koje ga čini nedostojnim ili nepodobnim za obavljanje poslova profesionalnog upravnika.

Za cenu od 250 do 300 dinara po stanu na mesečnom nivou, upravnici će morati da budu na raspolaganju stanarima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Tok dobijanja licence za profesionalnog upravnika zgrade teče na sledeći način.

Svi koji budu želeli da im buduće zanimanje bude profesionalni upravnik zgrade, a ispunjavaju pomenute uslove, moći će da se prijave u jednu od 17 regionalnih jedinica Privredne komore Srbije, koje se nalaze širom Srbije. U onim gradovima u kojim Privredna komora Srbije nema regionalnu jedinicu, a gde postoji minimum deset zainteresovanih građana za obuku, Privredna komora Srbije će pronaći prostor i organizovati način na koji će i oni moći da se obučavaju u svom mestu, kako ne bi imali dodatne putne troškove.

Prvi krug obuka počeo je 25. maja 2017. godine u sedištu Privredne komore Srbije u Beogradu i trajaće sedam dana. Predviđeno je da budući upravnici zgrada pohađaju obuku u trajanju od pedeset školskih časova, tako što će polaznici šest dana imati po sedam, a sedmi dan osam časova.

Teme koje će polaznici obraditi tokom obuke jesu: pravni okvir u vezi s korišćenjem, upravljanjem i održavanjem zgrada, administrativni i finansijski aspekti upravljanja zgradom, karakteristike zgrade, održavanje zgrade i bezbednosne procedure, kao i komunikacija. Nakon obuke, polaznici bi trebalo da steknu praktično znanje koje će im pomoći u obavljanju posla.

Polaganje ispita trebalo bi da se održi tokom poslednje nedelje juna, tako da bi prvi licencirani upravnici zgrada postojali već u julu.

Zakonom je predviđeno da se najmanje dva puta godišnje organizuju obuke i ispiti za sticanje licenci za profesionalne upravnike zgrada, tako da se u određenom vremenskom periodu, prema iskustvima iz okolnih zemalja, očekuje aktiviranje između 15 i 20 hiljada novih radnih mesta.

A ovako bi trebalo da izgleda novo radno mesto u praksi.

Nakon što prođu obuku i polože stručni ispit budući profesionalni upravnici zgrada, da bi mogli da obavljaju ovu funkciju, dužni su da otvore svoju firmu u Agenciji za privredne registre ili da se više njih organizuju kao preduzetnici ili da se zaposle kod nekog pravnog lica koje se bavi ovom delatnošću.

Kako smo već naglasili, prvi korak u organizaciji zgrada, bio bi da se na Skupštini stanara izglasa komšija koji bi bio predsednik Skupštine stanara i koji bi obavljao ulogu namenjenu upravniku zgrade. On nema jasno definisane obaveze ali bi trebalo da se odgovorno odnosi prema ovoj poziciji. Međutim, ako iz bilo kog razloga stanari ne odrede svog predsednika ili samostalno ne angažuju profesionalnog upravnika zgrade, gradska uprava će im dodeliti jednog. Izglašavanjem novog zakona o stanovanju, dužnosti i obaveze profesionalnog upravnika zgrade su jasno definisane i to ga razlikuje od upravnika zgrade/komšije.

Dužnosti upravnika

Dužnosti profesionalnog upravnika zgrade su sledeće:

• predlaže skupštini stambene zajednice program održavanja zgrade;
• stara se o održavanju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade;
• uz saglasnost skupštine stambene zajednice odlučuje o načinu korišćenja zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade;
• obezbeđuje mogućnost prijavljivanja kvarova ili drugih problema (kao što su: nepoštovanje kućnog reda, buka i drugi štetni uticaji) u zgradi 24 časa neprekidno;
  na osnovu primljene prijave obavesti nadležni organ o problemu, odnosno zahteva preduzimanje odgovarajućih mera, od nadležnog organa;
• evidentira svaku primljenu prijavu sa podacima o problemu i vremenu prijema, kao i sa drugim podacima, ako su poznati (ime i prezime podnosioca prijave, licu koje je uzrokovalo probleme i drugo);
• obezbeđuje izvršenje radova hitnih intervencija u primerenom roku, a najkasnije 48 časova od trenutka prijave;
• predlaže skupštini stambene zajednice visinu naknade za održavanje zajedničkih delova zgrade i zemljišta.
• takođe, predloženi zako predviđa i novčanu kaznu od 5.000 do 50.000 dinara za stanodavca ako upravniku zgrade ne prijavi podstanare.

Za cenu od 250 do 300 dinara po stanu na mesečnom nivou, koliko je predviđeno da će stanari biti u obavezi da plaćaju svom upravniku zgrade, oni će morati da budu na raspolaganju stanarima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Profesionalni upravnik zgrade mora obezbediti način funkcionisanja preko kog će stanari najefikasnije prijavljivati kvarove, buku, nepoštovanje kućnog reda ili bilo koji drugi problem u zgradi koji remeti njihov život. Ukoliko profesionalni upravnik neadekvatno obavlja svoje dužnosti stanari ga mogu prijaviti Privrednoj komori Srbije, koja će uspostaviti sud časti, na kom će upravnci odgovarati ukoliko načine neko krivično delo ili štetu.

Prema rečima pomoćnice ministarke građevinarstva Jovanke Atanacković, prema saznanjima koje je dobila od firmi koje su se do sada profesionalno bavile održavanjem zgrada, profesionalni upravnik zgrade bi održavanjem dvadesetak zgrada mogao da zaradi mesečnu platu u iznosu od oko 55.000 dinara.

Međutim, da li je sve ovako jednostavno?

Problemi na vidiku

Prvi od potencijalnih problema bio bi isplativost rada upravnika zgrada. Ukoliko bi novi upravnik nakon sticanja licence morao da otvori firmu, određeni deo stečenih prihoda morao bi da da državi. Zatim, kako je u svakom poslu u početku teško odmah steći pun kapacitet poslovanja, javlja se problem da će upravnici zgrada u početku svoje usluge naplaćivati pretpostavimo za samo dve do tri zgrade. Ukoliko one imaju, kao mnoge novije zgrade, dvadesetak stanova, njegova mesečna zarada bila bi maksimalno oko 18.000 dinara. Obzirom da je potrebno da stanarima bude na raspolaganju 24/7 i da mora da određene prihode prosledi i državi, postavlje se pitanje da li će budući upravnici svoj novi posao zaista videti kao isplativ.

Da li možemo da očekujemo da će stanari, kojima je upravnik nametnut, biti revnosni u isplaćivanju profesionalnog upravnika zgrade?

Sledeći potencijalni problem, bila bi naravno naplata. Mnogi se pitaju da li možemo da očekujemo da će stanari, koji nisu samostalno mogli da se dogovore oko izbora upravnika, te im je jedan nametnut, biti revnosni u isplaćivanju profesionalnog upravnika zgrade. Kod ovog problema ipak postoji zakonsko rešenje. Oni stanari koji ne budu plaćali svoje mesečne obaveze, biće predati javnom izvršitelju.

I na kraju možda i najveći problem, ili bolje rečeno negativni stav građana prema donetoj odluci o postavljanju profesionalnih upravnika zgrada, usled mišljenja da je država na ovaj način skinula sa sebe odgovornost održavanja zgrada i stavila je na teret građanima. Naime, građani su nezadovoljni jer se u novom zakonu nalazi deo o odgovornosti stambene zajednice (član 47. i 48.) gde piše da su stanari zgrade dužni da ogovaraju za štetu nastalu neadekvatnim održavanjem zgrade. Ovo rešenje, prema rečima građana, bilo bi sasvim prihvatljivo ako ne bismo uzeli u obzir prethodnih trideset godina kada su zgrade održavale gradske firme, koje su ih ostavile u ne baš zavidnom stanju. Međutim, država se od održavanja zgrada ograđuje izjavom da su stambene zgrade u vlasništvu stanara, te da oni moraju imati odgovornost prema njima kao i prema svojim komšijama. Svi oni koji ne žele da žive u zajednici, prema rečima gradskog menadžera Beograda Gorana Vesića, trebalo bi da žive u kućama.

Četrnaest organizacija i inicijativa iz Beograda, Novog Sada, Niša i Zrenjanina 7. decembra 2016. zajednički je podnelo primedbe na Nacrt zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Međutim, zakon je stupio na snagu i profesionalni upravnici zgrada uskoro će postati realnost.

Mišljenja građana su naravno podeljena, kao i za svaku aktuelnu temu koja se tiče svakodnevnog života svih građana Srbije. Da li je donošenje zakona o stanovanju koji podrazumeva i angažovanje upravnika zgrada korektno po građane i da li će se ovo novo radno mesto pokazati kao održivo i korisno po građane, ostaje nam da vremenom vidimo.

Ko god bio u pravu, profesionalni upravnici zgrada postaju novo zanimanje i u Srbiji i postaće deo naše svakodnevice. Nadamo se da će je na adekvatan i predviđen način olakšati, ali i da će građani poštovati svoje nove dužnosti, kako bi sve funkcionisalo bez neprijatnosti za obe strane.

Poslednji rok

Prema zakonu, registar profesionalnih upravnika i registar stambenih zajednica treba da budu uspostavljeni do 1. januara 2018. godine, odnosno 12 meseci nakon stupanja na snagu Zakona o stanovanju. Dakle, poslednji rok do kog sve zgrade moraju da imaju upravnika, profesionalnog ili onog kojeg samostalno odaberu iz svoje zgrade, je do kraja godine.

Foto: Marko Poplašen

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Za zgrade bez grafita: Kako prekrečiti fasadnu opeku
• Pitali smo advokata kako ozakoniti nelegalno podignut objekat
• Postupak skidanja i montaže novih prozora

Iako je ova kuća podignuta 2007. godine, novi vlasnik odlučio je da je potpuno transformiše. Pogledajte kako ona izgleda danas.

Svako ima svoje želje ali i mišljenja o tome šta je lepo i šta je udobno za život. Uprkos činjenicama da je ova vila na Bledu izgrađena pre samo deset godina prema nacrtima biroa Ravnikar Potokar kao i da je bila u odličnom stanju, investitor je odlučio ne samo da renovira enterijer već i da potpuno izmeni fasadu i dvorište. U tome mu je pomogao Studio AB, koji potpisuje projekat renoviranja.

Pogledajte kako izgleda renovirana kuća na Bledu:

Kuća se nalazi iznad jezera na strmoj padini kojoj je i podređen sam dizajn vile. Na delimično ukopani podrum smešteno je prizemlje s terasom dok se kuća završava još jednom etažom s ravnim krovom. Prilazak kuće iz zadnjeg dvorišta obogaćen je velikim staklenim zidom koji omogućava da se kroz kuću vidi jezero, pišu Ambienti.

Veliki stakleni zid omogućio je da se kroz kuću iz zadnjeg dvorišta otvori pogled ka jezeru.

Velika vrata vode unutar vile od 106 metara kvadratnih odakle se odmah ulazi u prostor otvorenog plana s dnevnim boravkom, kuhinjom i trpezarijom. U ovom prostoru dominiraju veliki kameni trpezarijski sto, pločice velikog formata, kamin u kamenu ali ono što je najvažniji detalj jesu veliki prozori s kojih puca pogled na prepoznatljivi bledski pejzaž i idiličnu crkvu na ostrvu.

Za razliku od prizemlja, podrum je uređen sasvim drugačije. Na prostoru gde su se nekad nalazili teretana i garaža tu su sada smeštene dve odvojene stambene jedinice. U jednoj je stan za starijeg sina s direktnim pristupim zelenoj površini, dok je druga jedinica rezervisana za razonodu sa stolom za mali fudbal i bilijar. Pošto je sve podređeno uživanju, ugrađena je i sauna i đakuzi kao i tuš s pogledom na jezero. Raskošne tapete, mermer u kupatilu kao i pažljivo odabrane dekoracije odražavaju lični stil vlasnika ove vile.

Na spratu su smeštene tri spavaće sobe. Master soba opremljena je minimalistički ali raskošno tapacirano uzglavlje kreveta koje se nastavlja na plafonu potpuno razbija monotoniju beline. Dečija soba za trogodišnjaka dizajnirana je tako da se lako može transformisati u sobu za tinejdžera dok je gostinska soba nešto potpuno drugačije. Bogati drveni detalji, kožno uzglavlje i jake tapete na zidovima ostavljaju utisak minulih vremena i asociraju na lokaciju ove vile.

Iz svakog dela vile omoguće je pogled na jezeru, što je i najveća vrednost ove nekretnine.

Ispod konzolnog dela smeštena je sedeća garnitura za uživanje kada pada kiša.

Pitali ste se gde je premeštena garaža iz prizemlja? Evo je ovde:

Autor: Alja Košir, foto: Matevž Zupan

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Drvena kuća u Sloveniji uklopljena u šumske proplanke
• Slovenačka vikendica na obroncima planine Špik
• Zavirite u slovenačku čajdžinicu prekrivenu travom

Krajem marta završen je konkurs za izbor najboljeg idejnog rešenja za razvoj ženevske luke. Sada su poznati i pobednici.

Bilo da ste turista odseo u jednom od najskupljih hotela na obali jezera ili prevejani lokalac, nećete propustiti priliku da se prevezete gradskim brodićem zvanim muete, izbliza vidite fontanu, osetite kapljice i povetarac na licu, i osvojite Ženevu s vode – obala grada postepeno se sužava i imate osećaj kao da tonete u zagrljaj. Obala i luka u svojoj sadašnjoj formi postoje poslednjih stotinu godina, s dve gradske plaže, nekoliko pristaništa za brodove i čamce, šetalištima duž obale i nezaobilaznim labudovima i patkama. Na konkursu je traženo najbolje idejno rešenje za njihov razvoj ženevske luke. Ovo su pobednička rešenja!

Polazna tačka ovog konkursa bazira se na konstataciji da imamo vrhunsku prirodnu lokaciju, ali da njen potencijal nije u potpunosti iskorišten

– rekao je Gijom Baracon, gradonačelnik Ženeve.

1. mesto

Među sedamdeset projekata pristiglih iz celog sveta, prvo mesto odneo je projekat „Na vodi“ ženevskog arhitekte Pjer-Alena Dipraa. On predviđa novu plažu duž desne obale jezera, platformu za relaksaciju s bazenom u nivou jezera koje se nastavlja u šetalište tik do vode, i novi prostor duž leve obale jezera s restoranima, kafićima i sladoledžinicama.

2. mesto

Projektu studenata master studija arhitekture, Maksima Lakijea i Ljerimija Seljimija, pod nazivom „Konvergencija“ dodeljeno je drugo mesto. Ovaj projekat predlaže da se Ženeva još više okrene ka jezeru, odnosno da se ulice koje izlaze na jezero i sama obala jezera pretvore u veliku pešačku zonu koja bi se, nadalje, još više ozelenila i popunila sadržajima.

3. mesto

Vizuelno najupečatljiviji bili su projekti „Žan-Žak“ arhitektonskog studija Tribu iz Lozane (treće mesto) koji predviđa izgradnju prstena promera 140 metara čija unutrašnja strana bi se koristila kao kupalište, a spoljašnja kao pristanište.

4. mesto

Projekat „Javna luka“ radikalno je rešenje ciriške arhitektonske firme Dirig (četvrto mesto) koje predviđa uklanjanje svih pristaništa i luka duž obale i izgradnju jedinstvene marine na sredini jezera poluprovidnog karaktera.

Prema propozicijama konkursa, realizacija idejnih projekata nije obavezna, već za cilj ima podsticanje razgovora o daljem razvoju luke i keja. Ipak, ne bismo se složili s rečima predsednika međunarodnog žirija Patrika Devanterija da su učesnici radili mahom za slavu – pomenuti dobitnici prva četiri mesta podeliće nagradu u iznosu od četvrt miliona franaka.

Ženeva u 360 stepeni

Sva pomenuta rešenja mogu se videti u besplatnoj aplikaciji La Rade koja nudi pogled od 360 stepeni i predstavlja lekciju svim arhitektama, urbanistima i gradskim zvaničnicima kako iskoristiti savremenu tehnologiju i vizuelno približiti naizgled krupne i suštinske promene okoline, umiriti istorijska udruženja i pobrati simpatije građana.

Autor: Andrijana Stamenković, foto: La Rade

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Za 50 kilometara šetališta na Menhetnu odvojeno 100 miliona dolara
• Parlament Ujedinjenog Kraljevstva uskoro će plutati na vodi
• Norman Foster predstavio projekat Kaira na vodi

Fotografija dana stiže nam od Dejana Kuzmanovića koji je novi most preko Dunava ovekovečio u sumrak dana.

Novi Žeželjev most u Novom Sadu impozantan je građevinski poduhvat koji bi trebao da bude finiširan u novembru ove godine. Lukovi dugački po 180 i 220 metara čekaju, svaki na svojoj strani, trenutak spajanja kada će konačno biti stavljena tačka na ovaj dugogodišnji projekat.

Dok se to ne desi, lukovi će svojom gracioznošću i dalje mamiti poglede prolaznika ali i fotografa. Tako je i Dejan Kuzmanović napravio ovu sjajnu fotografiju mosta s novosadskog Oficirca zabeleživši ga u trenutku sumraka. Pogledajte kako to izgleda (kliknite sliku da biste je videli veću):

Foto: Dejan Kuzmanović

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Ovo je najbolja fotografija zgrade u 2016. godini
• Najbolje arhitektonske fotografije uslikane iPhoneom
• Nikola Olić pravi fascinantne fotografije zgrada s optičkim iluzijama

Došlo je vreme da se poznati novobeogradski poslovni kompleks proširi i u visinu.

Kompanije AFI Europe i Tidhar najavile su sledeću fazu razvoja u okviru poslovnog parka Airport City na Novom Beogradu. Najavljena peta faza širenja podrazumeva dodatnih 100.000 kvadrata bruto prostora i to kroz gradnju dve nove poslovne kule na delu parcele uz Ulicu Omladinskih brigada, piše Beobuild.

Radi se o objektima visoke spratnosti (Pr+20+Ps+Te), koji će svojom veličinom značajno uvećati kapacitete čitavog parka. Ukupna bruto građevinska površina obe kule iznosi 75.000 uz dodatnih 28.000 kvadrata na dve podzemne etaže.

Vrednost investicije na ove dve kule procenjuje se na oko 150 miliona evra, a njihova gradnja planirana je da traje dve godine.

Foto: Beobuild

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Skyline Belgrade: Kako će izgledati novi kompleks kod Mostarske petlje
• Kako je propala Skadarska ulica
• Stovarište u beogradskoj luci pretvoreno u galeriju savremene umetnosti

Logo poznatog pretraživača danas je prilagođen slavnoj britanskoj arhitektici.

Zaha Hadid bila je jedna od naslavnijih arhitekata današnjice, čije se ime vezivalo za mnogobrojne čuvene objekte širom sveta. Zaha je na današnji dan – 31. maja 2004. godine – osvojila prestižnu nagradu Pritzker zbog čega logo Gugla danas izgleda potpuno drugačije. Naime, na njemu je crtež Zahe pored njenog najprepoznatljivijeg objekta Heydar Aliyev centra izgrađenog 2013. godine u Bakuu.

Zaha Hadid (1950 – 2016)

Google Doodle danas je sa crtežom Zahe koja stoji pored njenog najprepoznatljivijeg objekta Heydar Aliyev centra izgrađenog 2013. godine u Bakuu.

Slavna britanska arhitektica rođena u Iraku, umrla je u 65. godini u Majamiju od srčanog udara.

Svoj biro osnovala je u Londonu pod imenom Zaha Hadid Architects koji je do sada projektovao značajne objekte kao što su: MAXXI: Italijanski nacionalni muzej moderne umetnosti u Rimu (2009), Sportski centar za Olimpijske igre u Londonu 2012. (2011) kao i Heydar Aliyev Centre u Bakuu (2013) u fluidnim formama koje su postale prepoznatljive za njena dela. Zgrade kao što su Rosenthal Center u Sinsinatiju (2003) kao i zgrada Opere u Guangzhou (2010).

Heydar Aliyev Center, foto: Hufton Crow

Zaha Hadid prenosila je znanje u renomiranim visokoobrazovnim institucijama kao što su Hardvard, Jejl i Univerzitet primenjenih umetnosti u Beču. Njen studio nastavio je sa radom utabanim stopama slavne arhitektice.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• 23 fotografije vizionarske arhitekture Zahe Hadid
• Poslednji komad nameštaja koji je dizajnirala Zaha Hadid
• 6 najlošijih kineskih kopija poznatih svetskih zgrada

Nakon šest meseci opsežnih radova, završena je adaptacija zgrade ove važne kulturne institucije u Novom Sadu.

U godini obeležavanja svoga jubileja – 170 godina od osnivanja – Galerija Matice srpske završila je adaptaciju zgrade u kojoj se nalazi od 1958. godine, a koja od tada nije sveobuhvatno obnavljana.

Nakon samo šest meseci intenzivnog rada na rekonstrukciji fasade, Galerijski prostor je ponovo dostupan javnosti a fasada je dobila svoje novo ruho i prvu dekorativnu rasvetu.

Postavljeno je ukupno 2.000 kvadrata nove fasadne obloge u tri nijanse sive boje.

Ovaj poslednji korak, kojim se zaokružuju višegodišnji radovi na uređenju zgrade Galerije, usledio je posle adaptacije suterena, uvođenja savremenog protivpožarnog sistema i proširenja prostornih kapaciteta za depoe i konzervatorske radionice 2015. godine i zamene krovnog pokrivača i uređenja depoa na trećem spratu tokom 2016. godine.

„Kraj radova predstavlja kraj naših petnaestogodišnjih napora na transformaciji ustanove. Ovo je velika svečanost za nas jer smo zaokružili jedan dugogodšnji proces i zbog toga smo veoma ponosni.“- kaže Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS, za naš portal.

Prostor Galerije je, ugradnjom lifta na spoljnom stepeništu, postao dostupan osobama s invaliditetom, čime je upotpunjena prošlogodišnja ugradnja lifta za posetioce u unutrašnjosti zgrade.

Ugradnjom lifta na spoljnom stepeništu, Galerija je postala dostupna i osobama s invaliditetom.

Projekat rekonstrukcije fasade autorsko je delo Nikole Martinovića iz N-Martin arhitektonskog biroa a realizovala ga je firma GAT d.o.o. Novi Sad pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada.

Od sokle do venca

Od 12. decembra 2016. do 20. maja 2017. godine postavljeno je ukupno 2.000 m2 nove fasadne obloge u tri nijanse sive boje. Natpis u gipsu sa imenom Galerije postavljen je na friz fasade a izvršena je kompletna restauracija venaca i kapitela fasade, terase kao i ulaznog portala. Urađen je i završni sloj sokle površine 190 m2. Zidovi zgrade ispod zemlje su do dubine od 1,5 metra premazani hidroizolacionim premazom u ukupnoj površini od 221 m2.

Takođe, zamenjena je i kompletna stolarija. Ugrađeno je 77 prozora, uključujući UV zastore i unutrašnje šalukatre a izvršena je i restauracija 30 rešetki na prozorima.

„Svu rekonstrukciju radili smo uz saradnju Zavoda za zaštitu spomenika uz stručnu pomoć Slobodanke Babić, koja je nadzirala radove, a sve u cilju da se zadrži autentičnost objekta“, kaže Tijana Palkovljević Bugarski.

Izbetonirano je novo stepenište koje je obloženo odgovarajućim keramičkim pločama. Ugrađena je hidraulična podizna platforma za invalide tipa Kleemann i rampa na dva unutrašnja stepenika u holu.

Kako bi se postigao još bolji utisak, ugrađena je noćna rasveta sa 155 rasvetnih tela, s redovnim i svečanim režimom rasvete.

Donatori

Finansijska sredstva za adaptaciju fasade obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Takođe, značajna sredstva ostvarena su kroz saradnju s Vojvođanskom bankom, kao i zahvaljujući privatnim firmama i pojedincima koji su dali priloge za navedene radove: dr Svetlana Grozdić, Centar stranih jezika Lingua – Ivana Macedonić Eremić, Ceramixproject – Đorđe Živanov, Tehnomontaža – Vladimir Đokić, Neofyton – Zoran Tadić, Predrag Bogovac, msr Tijana Kojić, mr Zoran Subotički, Goran Dujmović, Katica Maletin i Karl Drago Prelog. Svi oni postali su deo istorije Galerije Matice srpske i našeg Kluba prijatelja.

Hajde da počnemo od uređenja fasada, parkova, trgova, malih javnih prostora i da na taj način zapravo doprinesemo da naš grad bude što lepši.

– kaže Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.

U dvorištu ispred Galerije Matice srpske postavljene su i skulpture.

Svečanost otvaranja u 20:21

Galerija Matice srpske će svečano biti otvorena 1. juna u 20:21 časova uz interesantnu video-projekciju na fasadi i spektakularan vatromet. Naravno, ova satnica nije slučajno izabrana. Naime, Novi Sad je izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine.

„Prvi utisak kada dođete u jedan grad stičete na osnovu fasada i na osnovu toga koliko su ulice čiste. Projekat Evropske prestonice kulture treba sve da nas ujedini. Hajde da počnemo od uređenja fasada, parkova, trgova, malih javnih prostora i da na taj način zapravo doprinesemo da grad bude što lepši.“ – dodaje Tijana Palkovljević Bugarski.

Foto: Igor Conić

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Beogradske fasade: Instagram nalog o zgradama glavnog grada
• Za zgrade bez grafita: Kako prekrečiti fasadnu opeku
• Tapete za kupatila i fasade: Inovativno rešenje za renoviranja

Danska prestonica Kopenhagen će do proleća 2019. godine biti bogatija za još jedno jedinstveno urbano rešenje.

U pitanju je jedinstveni koncept pozicioniranja skladišta poznate švedske kompanije Ikea u sam centar grada. U Kopenhagenu trenutno postoje dve njihove robne kuće koje su, kao i svugde u svetu, smeštene van centra, međutim arhitektonski tim Dorte Mandrup Architects iz Kopenhagena, osmislio je savršen plan i na površini od 74.000 m2 uklopio Ikeu, hotel i 500 apartmana za studente.

Stanovnici Kopenhagna će Ikeu moći da idu svojim omiljenim prevoznim sredstvom – biciklom.

Sve ovo ušuškano je u zeleni pojas, koji će se takođe prostirati i po krovu Ikee, i osmišljen je kao rekreativna zona. Savršena lokacija u samom centru grada, pored kanala, vozne stanice i popularnog šoping centra Fisketorvet, omogućava da Ikea bude dostupna svima, i da građani koji žive u uskom centru mogu svratiti u svoju omiljenu prodavnicu za samo 10 minuta vožnje. Takođe, stanovnici Kopenhagna će moći u Ikeu da idu svojim omiljenim prevoznim sredstvom – biciklom, jer je zona oko glavnog ulaza u objekat uređena s biciklističkim stazama i velikim parkingom za bicikle.

Objekat se prostire na tri sprata, ukupno 19 metara visine, i zauzima površinu od  37.000 m2. Na krovnoj terasi planiran je restoran s kojeg se pruža predivan pogled na kanal, i čuvenu narandžastu zmiju – biciklistički most koji spaja dve obale grada.

U neposrednoj blizini buduće Ikee, čuveni BIG projektovao je dva solitera visine 77 metara s 500 stanova za studente.

U neposrednoj blizini budućeg Ikea objekta trenutno se nalazi studentski centar, pa su kao deo master plana projektovana dva solitera visine 77 metara i ukupne površine od 16.000 m2, koji imaju 500 stanova za studente. U Kopenhagenu je veoma teško pronaći stan ili sobu za iznajmljivanje s obzirom da se veoma vodi računa o očuvanju starog dela grada, pa se u centru skoro i ne gradi. Stoga je studentima koji dolaze iz drugih gradova teško da nađu smeštaj.

Danski projektanti delom će rešiti taj problem izgradnjom ovih apartmana i pružiće studentima najbolju lokaciju i najlepši mogući pogled na Kopenhagen. Solitere potpisuje čuveni Bjarke Ingels Group (BIG) a sam dizajn podseća na nasumično zarotirane kvadrate i čini da ove zgrade izgledaju kao kaktusi, pa su tako i nazvani –kaktus soliteri.

Iako je IKEA smeštena tik uz autobusku i voznu stanicu, Danci misle na sve, pa tako čitav kompleks sadrži 635 parking mesta za automobile i 2.330 parking mesta za bicikle. Ovaj kompleks u mnogome će obogatiti centralnu zonu grada, a mi jedva čekamo da sve bude bude gotovo, pa da se provozamo biciklom po novom, humanom prostoru Kopenhagena.

Autor: Kristina Janka; info i foto: Dorte Mandrup, Ikea, BIG

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kopenhagen dobija novu crkvu, prvu posle 30 godina
• Ovako izgleda objekat kada arhitekte inspiriše priroda
• Studentski domovi koji mogu otploviti tamo gde fali smeštaj

Svaki kvadratni metar ofarban ovom bojom apsorbuje iz atmosfere 120 grama CO2 tokom svog životnog veka.

Zidari od davnina gase kreč za krečenje kuća i to je sigurno jedan od najboljih materijala da se objekat zaštiti od spoljašnjih uticaja. Međutim, španska kompanija Graphenstone modifikovala je dobro poznatu recepturu dodajući u gašeni kreč i grafen – najčvršći materijal na svetu o kojem smo ranije pisali. Rezultat? Ekološki materijal koji čuva našu planetu!

Grafen ima deset puta veću čvrstoću na pritisak od čelika. Jedini problem je njegova cena.

Grafen je otkriven relativno skoro. Dva dobitnika Nobelove nagrade s Univerziteta u Mančesteru došli su do pronalaska 2004. godine. Od tada se radilo na tome da se spusti cena proizvodnje ovog vrednog materijala a izgleda da je konačno kucnuo čas da se grafen iskoristi u građevinarstvu. Graphenstone, firma iz Sevilje čiji region obiluje krečom, dodaje grafen u živi kreč kako bi, iskorištavajući njegovu superprovodljivost, povećao termičke karakteristike objekta. Zahvaljući zidovima okrečenim ovom bojom, objekti će beležiti manje gubitke toplote što direktno znači i manje račune za grejanje i hlađenje.

Međutim, to nije jedina prednost krečne boje s grafenom. Pošto nju čini 98% kreča, koji je poznat po apsorbciji karbon dioksida, ova boja može pomoći u čišćenju vazduha. Svaki kvadratni metar ofarban ovom bojom apsorbuje iz atmosfere 120 grama CO2 tokom svog životnog veka što čini Graphenstone najekološkijom bojom na tržištu, piše TreeHugger.

I tu nije kraj benefitima. Dodavanjem grafena u kreč povećava se pokrivna moć boje. Po specifikaciji proizvođača, litra ove boje može da pokrije osam kvadrata površine.

A cena?

Naravno, nije sve baš tako sjajno. Ova farba košta tri puta skuplje od proseka što je dosta velika razlika. Ipak, njena mogućnost apsorbcije CO2, smanjenja toplotnih gubitaka i veća pokrivna moć su aduti koji joj se ne mogu osporiti.

Foto: Graphenstone

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Za zgrade bez grafita: Kako prekrečiti fasadnu opeku
• Hoćemo li uskoro krečiti zidove bojama koje prave struju?
• Postupak pravilnog krečenja zidova i koliko to košta

Ko kaže da moderna tehnologija ne ide dobro s istorijskim objektima? Pogledajte ovaj primer u Holandiji.

Adaptacijom starih, napuštenih zgrada mogu se postići fantastični rezultati ukoliko se poštuje istorijsko nasleđe. Takav je slučaj i s jaslicama u holandskom gradu Lejdenu gde je objekat iz 1925. godine, po projektu biroa Atelier Space, potpuno je renoviran, ali tako da se u njemu oseća duh (ne i pelene, prim.ur.) minulih vremena.

Zahvaljujući solarnoj energiji ali i toplotnoj pumpi, ukućani uživaju u prijatnoj atmosferi i klimi koju ne moraju puno da plaćaju.

Arhitekte su se trudile da sačuvaju originalan raspored, materijale i detalje postojećeg objekta ukupne površine 694 kvadrata. Tako je od nekadašnje fiskulturne sale nastao dnevni boravak otvorenog plana s opremom, tehnologijom i nameštajem koji priliči jednom savremenom domu.

Iako su nameštaj i oprema savremeni, originalni detalji poput drvenog stepeništa ili zida od opeke odaju notu minulih vremena.

U sklopu dnevne sobe je i velika kuhinja i trpezarija.

Od tri učionice napravljene su tri velike spavaće sobe. One su toliko velike da u njima king size bračni krevet izgleda smešno malo. Zbog toga se u sobama našlo mesta za prostrane walk-in garberobere koje bi poželela svaka dama. (a možda i muškarac, prim.ur.)

Ukoliko imate dobro oko, verovatno ste primetili da je televizor u dnevnoj sobi nesrazmerno mali. Evo zbog čega:

Visina prostora je 4 metra koji je zahvaljujući potpuno obnovljenim originalnim prozorima i svetlosnim oknima okupana svetlošću.

U sobama u potkrovlju postavljeni su krovni prozori a na krovu se našlo mesta i za solarne panele.

Zahvaljujući solarnoj energiji ali i toplotnoj pumpi, ukućani uživaju u prijatnoj atmosferi i klimi koju ne moraju puno da plaćaju.

Gostinska soba, odnosno, ceo sprat nalazi se iznad dnevnog boravka gde se našlo mesto i za toalet, tehničku sobu i veliku ostavu.

Osnova kuće

Osnova jaslica koje su pretvorene u kuću

Foto: Brigitte Kroone via Atelier Space

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Pogon za proizvodnju opijuma pretvoren u luksuzni hotel
• Šest gradova koji su svoje puteve pretvorili u parkove
• Kako je luka u Oslu pretvorena u stambeni kompleks

Na onlajn aukciji nedavno je prodata Ikeina stolica iz 1944. godine za 57.000 evra.

Ukoliko volite stari nameštaj i redovno posećujete antikvarnice, sigurno ne očekujete da tamo vidite neki primerak iz Ikee. To bi se uskoro moglo promeniti…

Naime, na švedskoj platformi Barnebys za onlajn aukcije nedavno je prodata Ikeina stolica zvana „pečurka“ koju je dizajnirao Filip Arkander za čak 57.000 evra.

Amiral stolica od Karina Mobringa može se prodati i za 1.000 evra

Suosnivač Barnebysa, Pontus Silverstolpe, kaže da trend tražnje za retkim primercima Ikeinog nameštaja, pogotovo onih iz limitiranih serija iz polovine 20. veka, raste eksponencijalnim stopama.

Sto Bergslagen dostiže cenu na aukcijama do 2.500 evra

„Naši podaci pokazuju da postoji velika potražnja za retkim Ikea komadima nameštaja. Veliki bum krenuo je prošle godine i on se reflektovao širom sveta.“

– rekao je Pontus Silverstolpe za Mail Online.

Očekuje se da će ovaj trend nastaviti da raste i to pogotovo za nameštajem iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka koji su bili deo limitiranih serija.

Retro police dostižu cenu do 3.500 evra

Dakle, pretalaškajte svoje podrume, garaže i tavane i obratite pažnju da li se tamo nalazi neko parče vintage nameštaja iz Ikee sa ovih slika. Vredi se malo pomučiti i uplesti u paučinu jer ovakvi retki komadi vrede hiljade evra.

Stolice koje se dizajnirao Erik Wortz vrede 1.800 evra

Ako vidite nešto ovako na svom tavanu: Jackpot!

Retka roba: Jedna ovakva fotelja prodata je nedavno za 57.000 evra

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Ne bacajte bakin nameštaj! Retro komadi su ponovo modi
• Tijana Živanović daje nov život starom nameštaju
• Spremite krupno! Kakav je izbor polovnog nameštaja na Najlonu

Ukoliko želite da začinite svoje crteže, italijanski sajt archweb je prava lokacija za vas!

Archweb je onlajn baza besplatnih blokova za CAD koji se mogu preuzeti u DWG formatu. Arhitektonske ilustracije su sortirane u kategorije koje se mogu pretraživati, a baza ima svega onoga što vam može pasti na pamet: od nameštaja, preko strelica, do drveća, automobila i celih osnova stanova. Samo skidajte!

Ovaj sajt je na italijanskom tako da ili izbrišite prašinu s vaših rečnika ili iskoristite Google Translate.

Većina crteža nacrtano je sa zatvorenim polilinijama tako da ih možete šrafirati do mile volje. Pa, zar je sve sjajno? Naravno, da nije. Ovaj sajt je na italijanskom tako da ili izbrišite prašinu s vaših rečnika ili iskoristite Google Translate.

Pogledajte naš izbor blokova:

Vozovi prolaze

Uvek trebaju strelice

Upotrebljiv presek

Sve za kuhinju

Krevete, čudna spravo…

Ko će crtati suknju?!? Skidajte!

Zagrejani? Skoknite na archweb.

Izvor i ilustracija: ArchDaily

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Ovo je lista najčešće korišćenih komandi u CAD programima
• Pogledajte kako je AutoCAD izgledao pre više od 30 godina
• AutoCAD 2018: Šta nam donosi najnovija verzija programa

Galerija Podova nudi popust do kraja jula na gotov parket u iznosu od 15%.

Ako ste se zapitali kada je pravo vreme za zamenu parketa, odgovor je – sada. Galerija Podova je za vas pripremila veliko sezonsko sniženje gotovog parketa koje će trajati do kraja jula.

Početak leta idealno je vreme za renoviranje ili izgradnju novog doma. Renomirana domaća kompanija, Galerija Podova pomoći će vam da odaberete ono što se najbolje uklapa u vaš enterijer.

Pogledajte vodič za kupovinu gotovog parketa:

Za kupce gotovog parketa u Galeriji Podova obezbeđene su i usluge dostave i ugradnje.

Gotov parket je trajan i stabilan, izuzetno čvrst i veoma izdržljiv. Otporan je na uticaj vlage u prostoriji, a ugradnja je brza i jednostavna. Izbor dezena je veoma širok, a u ponudi je i kompletan prateći materijal, koji vam je potreban za ugradnju.

Pored odličnog izbora gotovog parketa, uslovi kupovine u Galeriji Podova su izuzetno povoljni, a za kupce su obezbeđene i usluge dostave i ugradnje.

Posetite maloprodajne objekte Galerije Podova i odaberite gotov parket kao siguran izbor a više informacija o akcijskim proizvodima možete pronaći ovde.

Spuštanje terase do Save više nema poentu jer se pogled sada završava na zgradama Beograda na vodi, piše Marko Stojanović.

Vidikovac na Terazijskom platou oduvek je inspirisao kako vladare tako i arhitekte, da urbanistički urede padinu s koje se pružao pogled prema Savi i Zemunu. Arhitekte su predlagale ideje, ali bez inicijative političara projekti bi uvek ostajali samo lepe uspomene na papiru. Možda smo ipak na pragu realizacije ovog fantastičnog projekta.

Alban Šambon, 1912.

Grandiozne zamisli

Među prvima je ideju Terazijske terase razmatrao belgijski arhitekta Alban Šambon, koji je 1912. godine, na poziv Kraljevine Srbije izradio idejna rešenja više karakterističnih pozicija grada Beograda. Koncept je izradio na osnovu geodetskih podloga iz 1908. godine, a razmatrao je kako najznačajnije bulevare i trgove, tako i pojedinačne palate i crkve. Međutim, njegove ideje su već uveliko bile arhaične, ali i arhitektonski senzibilitet arhitekte Šambona nije odgovarao ukusu državnog vrha. Kao jedna od grandioznih zamisli ostala je ideja i za Terazijsku terasu, sa monumentalnom, stepenasto razvijenom fontanom, dodatno obogaćenom skulptoralnim kompozicijama.

Oto Šental i Emil Hope, 1921.

Sličan barokno-klasicistički pristup imali su i dvojica austrijskih arhitekata, Oto Šental i Emil Hope, koji su 1921. godine dali predlog rešenja, s karakterističnom kolonadom na vrhu vidikovca i tri ovalne parkovske celine, obuhvaćene blokovima zgrada akademskog senzibiliteta.

Neprevaziđeni Dobrović

Naravno, duhovni tvorac koncepta Terazijske terase bio je jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović, koji je na konkursu iz 1929/30. predložio legendarno rešenje, koje je kao uzor poslužilo generacijama narednih arhitekata. Dobrovićeva ideja je bila zamišljena u modernističkom duhu, a sam projekat da je bio izveden mogao je Beograd da pozicionira rame uz rame s bilo kojom svetskom metropolom. Nažalost, stručna javnost, kao ni tadašnja vlast, nisu imali sluha za ove avangardne ideje. Podsetimo, Dobrović je napravio radikalan iskorak, produžujući polje Terazijske terase do same savske obale, a stepenasto formirane parkovske celine oblikovao blokovima stambeno-poslovnih objekata.

Da je projekat Dobrovića bio izveden Beograd bio mogao da se pozicionira rame uz rame s bilo kojom svetskom metropolom.

Nakon Drugog svetskog rata i Dobrovićevog pozicioniranja kao centralne figure na planiranju i projektovanju Novog Beograda, svi su se ponadali da će njegova ideja doživeti realizaciju. Odakle bi se inače bolje videlo rađanje i izgradnja nove jugoslovenske prestonice, nego sa vidikovca Terazijskog platoa. Međutim, Dobrović ubrzo biva smenjen sa te funkcije, a vlast nije imala interesovanja da gradi skupa arhitektonsko-urbanistička rešenja, koja nisu bila upravnog ili stambenog karaktera.

Naredna šansa, koja je delimično pomerila ideju sa mrtve tačke, usledila je 1991. godine kada je raspisan javni konkurs za uređenje Terazijske padine, na kojem prvo mesto odnosi tandem arhitekata, profesori Slobodan Rajović i Zoran Nikezić. Projekat je dugo bio samo ideja na papiru/maketi, a delimična realizacija usledila je 2010. godine, kada biva dovršena jedna zgrada na levom obodu padine i delimično uređena pristupna parkovska površina. Zgrada je prozvana B2 (Balkanska ulica br. 2), a u razradi projekta, pobedničkom tandemu iz 1991. godine priključen je i arhitekta profesor Vasilije Milunović.

Savremena rešenja

Dok su radovi na izgradnji zgrade B2 bili u toku, 2007. godine biva raspisan novi konkurs za dobijanje najboljeg rešenja za Terazijsku terasu. Na ovom konkursu prvo mesto podelila su dva projektna biroa – RE:ACT i ARCVS. Zajedničko za oba projekta bila je pojava komercijalnog sadržaja u vidu poslovnih prostora i ugostiteljskih lokala, koji bi izbijali na prostor padine, a podno terazijske česme dobili pešačku vezu s postojećim podzemnim prolazima. Oba projekta su predvidela rešavanje uspona u vidu velikog stepeništa blagog nagiba. S druge strane, projekat biroa RE:ACT je predviđao urbane repere u vidu dve simetrično pozicionirane staklene kule, inspirisane delima ruskog konstruktivizma, dok je glavni akcenat u projektu biroa ARCVS bila kaskadna fontana i laki lift/uspinjača.  Iako je nezvanično od strane grada usvojeno rešenje biroa RE:ACT, ceo projekat je stopiran da sačeka neko vreme u kojem će biti izvesnija realizacija.

Već 2015. godine, portal Gradnja.rs piše o ponovnom pokretanju realizacije Terazijske terase, ali ovaj put s idejnim rešenjem biroa ARCVS. Naravno uz izvesne modifikacije.

ARCVS, 2017.

Nakon punih deset godina, krajem maja 2017. godine, na svetlost dana pojavljuju se prvi renderi razrađenog rešenja biroa ARCVS, čiji je autor arhitekta Branislav Redžić. Nove okolnosti, ali i vremenska distanca od prvonagrađenog rešenja, uslovili su njegovu modifikaciju. Kaskadni vodeni slapovi nestali su iz projekta, kao i uspinjača. Zadržano je prostrano stepenište, na kojem se u gornjoj zoni pojavljuje ulaz u podzemni prolaz povezan s postojećim, obogaćen komercijalnim, ugostiteljskim i kulturnim sadržajem. Takođe, kako sam arhitekta Redžić naglašava, akcenat je stavljen na zadržavanju postojećih parkovskih površina, to jest, velikog, starog drveća koje bi nastavilo da stvara prijatnu senku na stepeništu. Osvežavajući projekat i preko potrebna rešenja za decenijama neuređenu i u rastinje zaraslu padinu.

Postoji i nekoliko problema u projektu Terazijske terase. Iako ova ideja zamišljena da se može realizovati u etapama, to jest, da se svaka kaskada s parkovskom površinom i novim blokovima zgrada zasebno projektuje, za to više ne postoji realna potreba. Arhitekta Dobrović zamislio je da se Terazijska terasa kaskadno spušta do savske obale i da se sa nje pruža pogled na sremsku ravnicu, ali izgradnjom Beograda na vodi, spuštanje terase do Save više nema poentu jer se pogled sada završava na novoizgrađenom stambeno-poslovnom kompleksu. Time je uslovljeno da se terasa prostire od Terazija do ulice Kraljice Natalije.

Šta dalje?

Drugi problem vezan je za ideju realizovanja projekata koji su pre deset ili petnaest godina pobedili na javnim konkursima. Da li ih realizovati bez nekih većih izmena, čime se zadržava originalnost ideje nastale u vremenu raspisivanja konkursa ili dozvoliti, to jest, predložiti autorima da ipak izvrše neke modifikacije, kako bi se izbeglo izvođenje projekata koji su u tom trenutku već zastareli? Takođe, ako i dođe do modifikacija, da li postaviti izvesna ograničenja autorima, da samo u određenoj meri modifikuju svoje projekte jer se tima izbegava pitanje – na osnovu čega je onda jedan autor dobio pravo da realizuje svoje rešenje?

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kosančićev venac – Šifra: ARCVS
• Novi pogled na Terazijsku terasu
• Muzička fontana na Slaviji koju niko ne čuje

Uoči 150. godišnjice od rođenja slavnog arhitekte, Lego je lansirao novi set: remek-delo Frenka Lojda Rajta.

Sve arhitekte, i oni koji se tako osećaju, sigurno su odavno čuli za Legovu seriju kockica Architecture koja umesto vatrogasaca i robota, u prvi plan stavlja poznate arhitektonske građevine. Nije slučajno da je ovog puta red došao na Gugenhajmov muzej jer se uskoro obeležava 150. godišnjica rođenja arhitekte koji je osmislio ovo slavno zdanje u Velikoj jabuci.

Set ima 744 plastičnih delova koji naležu jedni na drugi kao i kod svih drugih Lego igračaka. Pored kockica, u kutiji ćete naći i specijalno uputstvo za sastavljanje koje sadrži detalje o građevini i Frenku Lojdu Rajtu.

Lego Solomon R. Gugenhajm muzej može se kupiti po ceni od 79 dolara na ovoj adresi.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kako to izgleda kada se jedan od najvećih svetskih biroa poigra Lego kockicama
• Novo u serijalu Lego Architecture: Wrightov Imperial Hotel
• Najduži viseći most na svetu… napravljen od Lego kockica