Preko 100 učesnika pojaviće se na ovogodišnjoj SHARE konferenciji u Beogradu koja će se održati 24. aprila 2018. godine.
Konferencija SHARE je dinamični događaj koja spaja arhitekte i investitore širom Evrope, Azije i Sjedinjenih Američkih Država. U proteklih 20 godina to je postala jedna od najznačajnijih platformi u centralnoj i istočnoj Evropi za spajanje kontakata u arhitektonsko građevinskoj branši. Redovno se održava na godišnjem nivou u Varšavi, Krakovu, Budimpešti, Bukureštu, a od ovde godine SHARE konferencija će se održati i u Beogradu, Atini i Skoplju.
Iz godine u godinu, SHARE konferencija je mesto susreta ideja na kojem arhitekte dele svoja iskustva ali i postavljaju pitanje u kojem pravcu treba da se kreće ova oblast i kakvi nam kadrovi trebaju u budućnosti. Postavlja se pitanje šta tokom vremena ostaje konstanta, a šta kao promenljiva kategorija u profilu jednog arhitekte?
Ostalo je još samo mesec danas do SHARE konferencije u Beogradu, a urednički tim ovog događaja izašao je sa projektom „Dizajniranje profila budućih arhitekata„. Ovaj projekat će biti otkriven 24. aprila u Beogradu kada će se održati SHARE konferencija koju organizuje PRO Event Association, AB Plus Events i Društvo arhitekata Srbije.
Pogledajte više o ovom manifestu sa konferencije SHARE Bukurešt 2017. ovde.
SHARE Forum je odlično mesto susreta arhitekata i investitora pa će zato 23. aprila, veče pred konferenciju, biti organizovan koktel. Mesto i satnica biće naknadno objavljeni.
Zbog toga vas pozivamo da se pridružite SHARE Belgrade 2018 konferenciji, delite ideje, svoje projekte i ubeđenja kako bi unapredili našu profesiju.
Do tada, pogledajte kako je izgledao SHARE Tirana 2018. Više na ovom linku.
Moderator je bio arhitekta Borislav Ignatov, predsednik društva arhitekata Bugarske, dok su gosti bile arhitekte Xander VERMEULEN WINDSANT (Holandija), Habibeh MADJDABADI (Iran), Giuseppe FARRIS (Belgija) i Carlo BERARDUCCI (Italija).
Iranski arhitekta Habibeh Madjdabadi (levo), jedan od govornika u Beogradu, rekao je „da je svaki novi projekat nova mogućnost za istraživanje. Naravno, eksperimentisanje zna da bude teško, ali na kraju krajeva nagrada je pronalaženje rešenja za problem“. Pogledajte SHARE Tirana 2018 ovde.
Arhitekta Giuseppe Farris: „Verujem u kooperacija budućnost arhitekture. Vi ste ti koji započinjete jednu priču, a onda ona potom raste kroz druge ljude koji omogućavaju da se ona razvije do kraja“.
Arhitekta Xander Vermeulen Windsant (u sredini slike) veruje da je „arhitektura kao profesija danas u krizi. Ako želimo da napravimo nešto, arhitektura mora postati integralni deo multidisciplinarnih rešenja“. Pogledajte intervju ovde.
Prijavite se
Prijavite se za konferenciju SHARE! Članovi Društva arhitekata Srbije mogu se besplatno registrovati do 1. aprila 2018. godine ovde.
Renomirana arhitektonska firma Herzog & de Meuron objavila je hrabar plan za revitalizaciju stare pivare koja leži kraj reke Moskve.
Pivara Badaevski sagrađena je 1875. godine kao prepoznatljiva industrijska zgrada od opeke s monumentalnom fasadom iza koje se skriva niz pomoćnih, ne tako reprezentativnih objekata. Od kako se pivara zatvorila 2000. godine, objekti su uglavnom zapušteni i ruinirani, a sačuvane su samo dve zgrade… ali veoma vredne. Prva pripada ruskom romantizmu, a druga engleskom industrijskom stilu i obe su stavljene pod zaštitu države kao vredno kulturno nasleđe.
Međutim, pored njihove rekonstrukcije, plan je da se ovaj ceo potez pored reke potpuno revitalizuje, a renomirana arhitektonska firma Herzog & de Meuron predstavila je veoma hrabar plan koji podrazumeva gradnju celog stambeno-poslovnog kompleksa na stubovima kojeg oni zovu „horizontalnim soliterima„.
Horizontalni soliteri će biti izdignuti 35 metara iznad zemlje, a nosiće ih stubovi koji će izgledati kao stabla drveća.
Projekat Herzog & de Meuron podrazumeva potpunu restauraciju dve postojeće zgrade koje se zajedno prostiru na oko 20.000 kvadrata. Pod kitnjastim krovovom prve zgrade naći će se pijaca, butici, poslovni prostori i velika teretana, dok će druga ugostiti umetničke centre i apartmane.
Dva postojeća krila nekada su bila povezana centralnom strukturom koja je u međuvremenu porušena. Plan je da se ova zgrada podigne onakva kakva je nekada bila na osnovnu istorijskih dokumenata što znači da će ona imati veliki centralni hol i malu lokalnu pivaru. Ova tri objekta zajedno će činiti srce projekta u kojem je glavni akcenat stavljen ja povezanost s rekom.
Soliteri na štulama
Zajedno s velikim radovima na rekonstrukciji postojećih objekata, arhitekte su predložile i (veoma) hrabar plan koji podrazumeva izgradnju „horizontalnih solitera“, odnosno, zgrada iznad pivare koje su oslonjene na stubove. Koliko je ovo hrabro rešenje govori i podatak da će novi objekti biti izdignuti 35 metara iznad zemlje. Stubovi koji će nositi ovu konstrukciju izgledaće poput stabla drveća… mada nas podsećaju na štule. Ovaj radikalni plan, prema rečima arhitekata, opravdan je iz dva razloga: održava se vizuelnu veza između starih objekata i susedne reke, dok se u isto vreme iz novih izdignutih objekata nudi sjajan pogled na grad.
Otvaranje prema reci
Novi stambeno-poslovni kompleks prostiraće se na oko 100.000 kvadratnih metara, a najveću površinu zauzimaće stanovi koji će imati velike balkone s baštama. Deo velikog plana jeste i pejzažno uređenje celog kompleksa u kojem će se prednost dati pešacima, odnosno, stvaranju bolje veze između stare pivare i obližnje reke Moskve.
Želja klijenta ovog stana bila je da ima slobodnostojeću kadu u spavaćoj sobi, ali i da dnevni boravak krasi jedno posebno umetničko delo. To je odredilo ceo enterijer stana!
U srcu Beograda, u ulici Topličin venac, s pogledom na Savu i Dunav, Sabornu crkvu i Kalemegdan, nalazi se osmospratnica sagrađena 60-tih godina prošlog veka. Na osmom spratu uske ortogonalne građevine smešten je stan od 90 m2, nastao spajanjem dveju manjih stambenih jedinica. Arhitektice Teodora Del Canto Stamenković, Milica Lambrin i Aleksandra Prastalo dobile su zadatak da osmisle enterijer ovog stana a smernice za njegovu realizaciju našle su u jednoj umetničkoj slici ali i zoni za relaksaciju koja je smeštena usred nekadašnje lođe. Ali, krenimo redom.
Da bi se dobilo na visini, skinuli smo spušteni plafon i ostavili rebrastu tavanicu vidljivom.
Prostorno ustrojstvo koncipirano je na trostrukoj orijentaciji ka jugu, zapadu i severu grada, i upotrebom crnih aluminijumskih okvira za prozore postignuta je likovnost u spoju enterijera i eksterijera. Glavni situacioni motiv, kadriranje pogleda koji se pruža na ceo grad, od Ratnog ostrva preko Kalemegdana i Saborne crkve ka Starom savskom mostu, mostu na Adi, sve do Hrama Svetog Save pa i Avalskog tornja, diktirao je tok arhitektonskog projektovanja – dobijen je prostor koji vuče da gledate reke, obrise grada, dinamično beogradsko nebo i zalaske sunca.
Osnova stana
Rebrasta tavanica i pod boje konjaka
Veoma izražena ortogonalnost prostora koja je dvema bivšim stambenim jedinicama davala utisak nestabilnosti i konfuzije, je u novoformiranom prostoru osnovni konstruktivni i enterijerski motiv – posebno je efektna na rebrastom betonskom stropu i podu od hrastove daske boje konjaka. U stanu su ostavljeni, ili bolje rečeno ogoljeni, vidljivi konstruktivni elementi betonske višespratnice iz sredine prošlog veka – rebrasta tavanica, masivni noseći betonski stubovi, cev za odvod kišnice.
Slika Srećka Nedeljkovića, Mapiranje Beograda, bila prva stvar koja je kupljena za stan, i bila je smernica za enterijer.
Stan može da se sagleda u tri celine. Po želji klijenta, ulazni hol je širok i tako omogućuje direktan uvid u centralni deo stana već od samog praga.
Dnevnu zonu čine prostrana kuhinja sa trpezarijom, šankom i salonskim koncertnim delom. Želja za dubinom dnevnog boravka je ostvarena veoma širokim otvorom ka spavaćoj sobi. Dinamičnost i upečatljivost ovom otvoru daju ručno rađena masivna klizna vrata, koja otvorena služe kao okvir slici Srećka Nedeljkovića, Mapiranje, još jednoj predstavi grada koji se širi iza značajnih staklenih površina. Zatvoren, ovaj smeli vizuelni detalj omogućuje da se soba pretvori u oazu mira vlasnice stana. Soba je u svetlim opuštajućim tonovima a slobodnostojeća kada smeštena u nekadašnju lođu predstavlja idealno mesto za meditaciju i opuštanje od napornog radnog dana.
Na suprotnoj, severnoj, strani stana je manja spavaća soba gde je ručno rađeni krevet od orahovog drveta smešten takođe u bivšu lođu te je tako dobijen impresivan pogled na toranj Saborne crkve.
Jedinstven kvalitet enterijera postignut je opremanjem ručno izrađenim nameštajem od oraha i restauriranjem komada iz sredine prošlog veka, u izvedbi beogradskih umetnika Milana Tišme i Uglješe Milanova. Kombinacija prirodnog oraha i sivog mat medijapana daje kuhinji i trpezariji ekskluzivnost i toplinu, a fini elementi nameštaja od oraha u dnevnom boravku stabilnost, ravnotežu i kontinuitet celokupnom centralnom prostoru.
Od izlaska do zalaska sunca ovaj stan živi u simbiozi sa gradom i nebom oko njega i svedoči o jedinstvenom položaju Beograda na mapi Evrope.
Kubičan objekat koji pleni pažnju ne samo interesantnom fasadom od sibirskog ariša već i svojom jednostavnošću i svedenošću.
Po projektu arhitekte Ivana Đukića u Zemunu je nikla kuća koja iako ima 400 kvadratnih metara nije prostorno nametljiva ali svojim interesantnim oblikovanjem privlači pažnju posmatrača. Kako navodi arhitekta, u početku nije postojao jasan projektni zadatak. „Projektovanje i izgradnja objekta su dosta dugo trajali te je tokom vremena evoluirao moj odnos sa investitorima, međusobno smo se bolje upoznavali i razumevali pa je kao rezultat toga i projektni zadatak postajao konstruktivniji.“ Krajnji rezultat je kubična i razuđena forma kojoj je zatim prirodno legla svedena fasada.
Iz organizacije prostora sama od sebe iznikla je kubična i razuđena forma kojoj je zatim prirodno legla svedena fasada.
Inicijali zahtev investitora bio je sveden na objašnjenje da su petočlana porodica i da im je potreban dom sa optimalnom površinom prostora za udoban život, ni premali ni preveliki, da objekat ostavi i dovoljno slobodnog prostora u dvorištu. Uz to je stajala i njihova dilema da li raditi dogradnju kuće koja je već postojala ili graditi potpuno nov objekat. Kako navodi Ivan, „pokazali su mi i par objekata različite arhitekture koji bi njima bili prihvatljivi što je za mene bio ohrabrujući znak da se uopšte upustim u posao.“
Krenuo je od potpuno drugačijih postavki u odnosu na krajnji rezultat i kroz interakciju s investitorom polako se dolazilo do saznanja šta njima zapravo odgovara i kakve su im potrebe. „Dugo smo se bavili samo funkcijom bez ulaženja u samu prirodu arhitekture objekta, praktično je u nekom momentu iz organizacije prostora sama od sebe iznikla kubična i razuđena forma kojoj je zatim prirodno legla svedena fasada„, navodi arhitekta Đukić. Rezultat toga je bilo idejno rešenje koje su nakon par meseci odabrali i koje je bilo osnov za objekat koji je izgrađen.
Sloboda u radu
Glavni izazov je svakako bio tokom realizacije, da se ono što je isprojektovano tako i izvede, da na nivou detalja ne bude nikakvih odstupanja i kompromisa. Kako navodi Ivan, „od investitora sam dobio slobodu da menjam neke detalje ili delove projekta za koje procenim da postoji potreba jer kada imate dovoljno vremena možete kritički da sagledavate svoj rad i da ga popravljate.“
Dileme oko materijala
Dileme koje su imali su se uglavnom odnosile na izbor materijala, pre svega na upotrebu prirodnog drveta na fasadi, ali i izbor fasadne aluminarije pošto je jedan od zahteva bila i adekvatna energetska efikasnost objekta. Razmatrane su estetske karakteristike, budžet, održavanje, trajnost svega što je ugrađeno na objektu a u svetlu kod nas rasprostranjene pojave da se objekti zapravo i ne održavaju.
Ipak, na kraju je izbor pao na sibirski ariš i fasadni dekorativni malter za obradu fasada, kamen za spoljašnja stepeništa i staze, deking od prirodnog drveta na terasama, odnosno, na materijale koji zahtevaju pažnju i održavanje. Kao kaže Ivan Đukić, „ideja je bila da se živi u kući i sa kućom, da ako se čisti i održava enterijer objekta zašto se isto ne bi činilo i sa eksterijerom. Pokušali smo da uz drugačiju arhitekturu blago utičemo i na neophodnu promenu mentaliteta i navika.“
Pejzažno uređenje koje zaokružuje projekat
Ceo projekat zaokružen je uređenjem dvorišta, arhitekturom ograda, dvorišne česme koju je dizajnirao kolega Miloš Milivojević. „Trudili smo se da sačuvamo svo vredno zelenilo koje je postojalo na lokaciji, da ograđivanjem postignemo balans između želje za privatnošću korisnika a da ne ugušimo samu kuću i kontakt sa susedima.“, kaže arhitekta.
Sam objekat je spratnosti Po+P+1+Ps, ima ukupno oko 400 m2 neto površine svih etaža, koncipiran je tako da je u prizemlju dnevni deo na spratu su roditeljska i tri dečije spavaće sobe, dok je na povučenom spratu neka vrsta hobi sobe sa velikom krovnom terasom.
Enterijer koji se još krčka
Enterijer je urađen u saradnji sa arhitektom Milošem Milivojevićem i on je izrastao iz arhitekture čitave kuće. Zasnovan je na puno svetla, na neposrednom kontaktu sa dvorištem, na unutrašnjoj povezanosti prostora. „Još uvek ga završavamo iako su se investitori uselili ali potrebno je još elemenata koji će do kraja definisati atmosferu objekta i dati lični pečat i toplinu doma„, zaključuje arhitekta Ivan Đukić.
Drvena konstrukcija, prirodni materijali, sveden enterijer i sjajan pogled na okolinu čine okosnicu ove kuće u Sloveniji.
Strmi teren i pozicija duž šume na ivici naselja diktirali su projekat ove kuće od 154 kvadrata u Poljanama kod Škofje Loke. Projektni studio 3biro arhitekti iz Ljubljane kojeg čine arhitekti Blaž Rupar, Tina Rupar Kobe, Janez Koželj, osmislili su objekat koji svojim oblikom premošćava visinsku razliku između nivoa puta i višeg prizemlja, a istovremeno daje sjajan pogled na dolinu koja se pod njom prostire.
Kuća svojim oblikom premošćava visinsku razliku između nivoa puta i višeg prizemlja.
Kuća je dugačka i uska, a strm krov natkriva i ulazni deo objekta štiteći ga od padavina, odnosno, snega kojeg u ovom brdovitom kraju tokom zime ima u izobilju. Upravo ove slike, koje potpisuje Miran Kambič, nastale su kada je kuća bila prekrivena snežnim omotačem. Inače, objekat prekrivena je fasadom izvedenom u kombinaciji prirodnog drveta i sivih keramičkih panela u obliku romba.
Fitnes na spratu
U prizemlju se nalaze dnevna soba koja je u većem delu dvostruke visine. Na spratu je smeštena galerija s fitness prostorima, saunom i gostinjskom sobom, a ovu glavni vizuelni momenat na ovoj etaži je vidljiva drvena konstrukcija koja naglašava strukturnu logiku objekta.
Enterijer kuće je sveden, moderan a okosnicu čine drveni elementi kao i neki detalji koji vizuelno upotpunjuju prostor kao što je kamin u dnevnom boravku.
Finite je materijal koji ima mehaničke karakteristike kao i beton, a pritom ima upola manji ugljenični otisak pa bi njegova upotreba značajno uticala na naš ekosistem.
Tim naučnika iz Velike Britanije razvio je biorazgradivi građevinski materijal od pustinjskog peska – resursa koji se do sada bio praktično beskoristan u građevini.
Materijal nazvan Finite, koji je razvijen na Imperial koledžu u Londonu, ima mehaničke karakteristike kao i beton a pritom ima upola manji ugljenični otisak.
Testiranja su pokazala da Finite ima mehaničke karakteristike iste kao i beton
U svetu vlada nestašica peska jer se on, osim u građevini, koristi i u industriji stakla i u pravljenju čipova.
Studenti na postdiplomskim studijama Carolyn Tam, Matteo Maccario, Hamza Oza i Saki Maruyami radili su zajedno na materijalu koji bi se pravio od materijala kojeg ima u izobilju u prirodi. Pustinjski pesak se do sada nije koristio u betonskim konstrukcijama zato što je isuviše sitan, to jest, ima veoma malu granulaciju. Zato se u betonskim mešavinama koristi klasičan pesak.
Oskudica peska
Međutim, tu se dolazi do problema jer u svetu vlada oskudica peska jer se on, osim u građevini, koristi i u industriji stakla i u pravljenju čipova. Masovna iskopavanja sa obala reka i sa dna mora, prave veliku štetu životnoj okolini, a negativan uticaj na ljude je logično posledičan. Procena je da se godišnje iskopa 25 milijardi tona peska, dok 50 milijardi tona ostaje zarobljeno iza brana što ostavlja dubok trag na prirodu.
Da stvar bude još gora, dolazi i do ilegalnog iskopavanja peska u zemljama poput Indije gde kriminalne organizacije eksploatišu korita reka i plaže bez ikakvog plana i reda.
Finite je netoksičan i biorazgradiv materijal
Resurs kojeg ima u izobilju
Finite je tu da ponudi rešenje za ovaj problem! Ime nije slučajno izabrano… Pošto u svetu vlada nestašica peska jer ga nema u beskonačnim količinama, ovaj materijal je dobio ime Finite, što znači „konačan„.
Finite se pravi od pustinjskog peska, kojeg u prirodi ima u izobilju, kao i od veziva čija receptura je tajna pronalazača. Tu u svakom slučaju nije cement čija proizvodnja čini 5% od globalne emisije CO2 u atmosferu.
„U najgorem scenariju, naš materijal ima upola manji ugljenični otisak nego beton, kaže Maccario za Dezeen.
Sem toga što je nisko ugljenični materijal, Finite se može koristiti više puta za razliku od betona koji uglavnom završi na deponiji.
„Element od Finitea se može reciklirati. Betonski element mora skroz da se smrvi kako bi se koristio kao filer u nekoj sledećoj betonskoj mešavini“, objašnjava Maccario.
Kako navode pronalazači, Finite je netoksičan materijal koji se može ostaviti da se prirodno razgradi u prirodi ili se može ponovo iskoristiti na sledećem objektu.
Za sada se koristi samo za privremene objekte i vaze
Idealan za privremene objekte
„Od njega se, na primer, mogu praviti paviljoni, koji bi se mogli posle par meseci, kada se događaj završi, bezbedno dekonstruisati,“ kaže Tam.
Iz tima poručuju da bi se materijal mogao koristiti na Bliskom istoku kao alternativa betonu jer bi se pesak vadio lokalno, umesto da se uvozi što jako puno košta.
Teoretski, Finite bi se mogao koristiti i za stalne strukture kao što su stambeni objekti, ali to se neće desiti pre nego što ovaj građevinski materijal prođe sve testove i regulative.
Stara fabrika automobila od 20.000 kvadrata u užem gradskom jezgru biće pretvorena u novo mesto koje će pripadati svim građanima prestonice Belgije.
Tim kojeg čine firme noAarchitecten, EM2N, kao i Sergison Bates osvojili su prvo mestu na konkursu za prenamenu bivše fabrike Citroëna u briselski Centar Pompidu u okviru kojeg će biti Muzej savremene umetnosti, arhitektonski centar i raznovrsni javni prostori. Vizija arhitekata bila je da stvore takav projekat koji „reflektuje ulogu muzeja 21. veka na društvo, u kojoj je on treba da privlači pažnju javnosti.“
Pogled sa kanala
Postojeća zgrada je potpuno ogoljena kako bi postala laganija i samim tim privlačnija za posetioce.
Stara fabrika automobila od 20.000 kvadrata u užem gradskom jezgru bila je za arhitekte veliko prazno platno na kojem su mogli da iskažu svu svoju kreativnost. Tim je predložio da se postojeća zgrada potpuno ogoli kako bi ona postala laganija i samim tim privlačnija za građane. Nekadašnji izložbeni salon dobio je ulogu centralnog ulaza koji će ugostiti izložbeni hol i javni prostor. Iza salona prostire se ogromna fabrička radionica, u kojoj su nekada odzvanjali zvuci industrijskih mašina, koja će sada biti horizontalno proširena dodavanjem spratova, rampi i staklenog krova.
Umesto fabrike automobila, centralni hol
Mamac za posetioce
Unutar postojećeg prostora biće dodata tri volumena koji će služiti kao prostori za muzej, arhitektonsku arhivu i veliki auditorijum. Volumeni prave prostore različite veličine i atmosfere sa zadatim klimatskim uslovima za svaku funkciju ponaosob. Tri volumena, koji su vidljivi spolja, služe kao mamci za privlačenje publike u zgradu.
Veliki auditorijum
Muzej kao mesto za rad
Kako navode arhitekti, cilj ovog projekta je da se vrati produkcija u grad, i to tako što će umetnici zameniti industriju. Kreativci će biti dobrodošli da u briselskom Centru Pompidu stvaraju, jer je ideja „da se muzej više ne posmatra kao nekakva arhiva već mesto za rad„, zaključuju arhitekte koje su pobedile u konkursu sa ovim zanimljivim rešenjem.
Impresivni galerijski prostori
Budžet za ovaj projekat iznosi 125 miliona evra, a on bi trebao da krene sa realizacijom sledeće godine.
Prenamena fabrike automobila u muzej koštaće 125 miliona evra
U noći između 27. i 28. marta 2018. godine montiran je biciklistički most preko autoputa u blizini odmorišta Voklo. Ubrzani snimak pokazuje kako je izgledala montaža ove pasarele.
Čelična konstrukcija mosta, dužine 60 metara i težine 58 tona, izgrađena je nedaleko od same lokacije. Montaža mosta izvedena je specijalnim kranom koji se za tu svrhu stigao iz Italije. Kran je podigao most i postavio ga na nosače s obe strane autoputa za samo sedamnaest minuta. Pogledajte kako je to izgledalo u ubrzanom snimku od 30 sekundi koji nam donosi Miran Kambič:
Kran je podigao most i postavio ga na nosače sa obe strane autoputa za samo 17 minuta.
Most će biti otvoren za ovogodišnji praznik opštine Šenčur 23. aprila, koju autoput deli na dva dela. Ova pasarela omogući lakšu, bržu i bezbedniju komunikaciju pešaka i biciklista.
Gran Prix 40. jubilarnog salona arhitekture osvojio je Dejan Todorović za projekat adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Nagrada u kategoriji Arhitektura je pripala Milanu Lojanici i Vladimiru Lojanici za projekat Poslovno-trgovačkog i hotelskog centra Rajićeva u Beogradu. Nagrada u kategoriji „Gosti salona delo u inostranstvu“ pripala je autorima Branislavu Mitroviću, Siniši Tataloviću i koautoru Ognjenu Krašnom za hotel Kondo, Kamenovo, u Crnoj Gori, a laureati u kategoriji – Enterijer su Bojana Marković i David Bilobrk za delo Četiri zemlje, jedan jezik u Beogradu.
Nagrada u kategoriji Gosti salona: Hotel Kondo, Kamenovo; foto: Realitica
Sadašnjost i budućnost Salona
Svečanom dodelom ovih i brojnih ostalih priznanja i pohvala, juče je u Muzeju primenjene umetnosti otvorena izložba 40. jubilarnog Salona arhitekture, pod poetskim naslovom „Polja budućnosti“, koja će se u znaku brojnih događaja i aktivnosti odvijati do 5. maja, piše Danas.
Od osnivanja 1974. do danas, ova smotra se pozicionirala kao mesto i događaj artikulisanja mišljenja o arhitekturi i arhitektonskoj kulturi i to sa tendencijom da Salon kao izložba bude afirmativna i aktivistička kritika aktuelnog stanja, iz pozicije arhitekte izlagača i paralelno sa javnim pogledom.
Tematizacijom ovogodišnjeg izdanja Salona arhitekture je naznačeno i pitanje imenovanja ove manifestacije u smislu da ona postoji i „diše“ u kontinuitetu već 44 godine. Mali paradoks je u tome što se jubilarni broj ovogodišnjeg Salona ne poklapa sa brojem godina od kada je Salon arhitekture osnovan. Na određeni način, kao i izložba sama, implicira ideju o protoku vremena i očiglednim tokovima arhitekture koji se iščitavaju u tako dugom periodu od 44 godine koliko Salon postoji. Odnosno, otvara kritičku upitanost kakav je uticaj Salona na kasniji život dela.
Prisutna su dva moguća koda, jedan je pozitivan koji ukazuje na važna, trajna dela arhitekture, a drugi je manje afirmativan, jer svedoči o obilju proizvodnje s kratkim rokom trajanja. Možda se uopšteno može povući paralela između izložbe arhitekture i samih zgrada. Kao što i zgrada postoji, sve dok služi svojoj nameni, samo u sadašnjosti, a onda kada se sruši ili preuredi ostaje samo trag u istoriografiji arhitekture sačuvan za buduće vreme. Tako i izložbe arhitekture, koje se uvek održavaju u određenom trenutku u vremenu, i posle demontaže, dokumentuju u memoriji o arhitekturi poruke o sadašnjosti, prošlosti ali i o budućnosti – poručuju iz MPU.
Tokom trajanja 40. Salona , biće priređen bogat prateći program kroz niz diskusija i izložbi, a muzejske publikacije na temu savremene arhitekture i dizajna prodavaće se po značajno povoljnijim cenama.
Takmičarski deo i Žiri
Žiri 40. Salona arhitekture čine ugledni profesionalci koji dodeljuju Grand Prix Salona, nagrade, priznanja i pohvale po kategorijama. To su: Ružica Bogdanović, Branko Belaćević, Predrag Milutinović, Veljko Radulović i Snežana Ristić. Na ovogodišnjem Salonu je kandidovano 180 radova u svim kategorijama. Žiri je u zvaničnu selekciju uvrstio 106, od kojih je u konkurenciji za nagrade razvrstano 75 radova u šest kategorija (konkursni i studentski radovi izlažu se van kategorije za nagrade).
Objekat je dizajniran tako da izgleda kao da je odvojen od terena, u isto vreme nudeći sjajan pogled ka okolini, ali i intimnost u odnosu na komšije.
Kuća NB nalazi se na ivici platoa s izuzetnim panoramskim pogledom na dolinu koja se proteže prema Slovenj Gradcu na severu Slovenije. Izdignut položaj, veliki i prostoran plac, sjajne vizure, zajedno predstavljaju odlično okruženje za življenje. Stoga je birou MCA – Miha Čebulj Arhitektura osnovna smernica u projektovanju kuće NB bila kako najbolje očuvati date prostorne karakteristike a istovremeno osigurati da objekat pruži osnovne životne potrebe, odnosno, da obezbedi sigurnost, intimnost, komfor ali i mogućnost za druženja.
U jednom delu fasada omogućava potpun pogled ka okolini, dok s druge strane perforacije sprečavaju neželjene poglede.
Detaljna analiza dnevnog i sezonskog prirodnog osvetljenja diktiralo je organizaciju spoljašnjih i zatvorenih životnih prostora. Osim sunčeve svetlosti uzeta je u obzir i lokalna klima (kao što su smerovi vetrova) i postojeća vegetacija koju čini brojna drveća. Na jugozapadnoj strani, proporcije su prilagođene postojećim objektima, dok se druga strana stapa sa okolnim pejzažom. „Ulazna severna fasada prilagođena je meri čoveka pa je zato skladnija i manje visine, što je tipično za kuće u ovom podneblju,“ kaže arhitekta Miha Čebulj.
Kuća odvojena od terena
Iako je panoramski pogled jedan od najvećih aduta ovog placa, one je kontrolisan pažljivim oblikovanjem fasade. U jednom delu ona omogućava potpun i neometan pogled, a s druge strane perforacije sprečavaju neželjene poglede. Objektat dizajniran tako da izgleda kao da je odvojen od terena i ujedno nudi nadstrešnicu iznad glavnih ulaznih vrata, skrivenih u fasadi od drvenih vertikala.
Dvoetažni boravak s kaminom
Arhitektura je projektovana tako da kada posetilac uđe u kuću prvo što će ga sačekati jeste fascinantan pogled na dolinu s okolnim brdima. „Dimenzija životnog prostora omogućava osećaj direktne i nerazdvojne veze između unutrašnjosti i okoline“, kaže arhitekta Miha Čebulj. Centar kuće predstavlja mesto gde se ukućani mogu družiti u toploj atmosferi. „Dvoetažni dnevni boravak, kojim dominira viseći kamin, postepeno se pretvara u više privatnih delova kuće povezanih prostorima različite otvorenosti i privatnosti,“ dodaje arhitekta.
Stepenice za ležanje
Prostor je struktuiran fraktalno, to jest, s prostorima unutar prostora. Stvara se ambijent koji omogućava različite aktivnosti i različite nivoe interakcije između njih. Centralna zona podeljena je u ambijent dnevnog boravka sa trpezarijom i kuhinjom, koji je, osim visinski, odvojen od ostatka ambijenta i velikim stolom, gde se cela porodica može okupiti. „Razlika u visinama premošćena je sa nekoliko stepenica, koje pored delimičnog odvajanja prostorija omogućavaju da se na njima sedi i leži,“ kaže arhitekta Miha Čebulj i dodaje da „kuhinja u istočnom delu prizemlja koristi kontakt s panoramskim pogledom kroz velike otvore dok ogromno kuhinjsko ostrvo takođe omogućava porodična okupljanja.“
Centralnu poziciju na gornjoj etaži zauzima višenamenska soba sa panoramskim pogledom, koja dalje vodi u privatne zone za roditelje i decu. Spavaća soba direktno je spojena s kupatilom i wellness kutkom, a ovi prostori povezani su spoljašnjim prostorom preko zastaljenih balkona.
Ovaj fantastičan snimak ruske prestonice osvojio je nagradu za najbolji video u 2017. godini koju dodeljuje renomirani AirVuz.
Arhitektama su snimci dronovima postali nezaobilazni alat u projektovanju jer na veoma lak način mogu bolje da sagledaju mikro lokaciju na kojoj će se naći njihov budući objekat. Takođe, po završetku njegove izgradnje dronovi su idealni za pravljenje snimaka iz vazduha i dodavanje fotografija iz ptičije perspektive. Međutim, dronovi mogu i urbanistima da daju sjajan pogled na postojeću situaciju u gradovima, a ako se za komandama ove bespilotne letelice nađe umešan pilot, onda snimci izgledaju ovako!
Moskva iz drona: Pogledajte najbolji video u 2017. snimnjen dronom :
Za pravljenje ovog snimka ruske prestonice, nagrađeni TimeLab koristio je dron DJI Inspire 2.
Kontrolisana eksplozija izgleda i nije bila toliko kontrolisana…
Napušteni silos u Vordingborgu u Danskoj, visine oko 53 metra srušio se u suprotnom smeru od planiranog i totalno uništio zgradu u kojoj su smešteni biblioteka i muzička škola.
Za rušenje tornja, koje je planirano šest meseci, korišćeno je 10 kilograma eksploziva. Silos je trebalo da padne na očišćeno područje namenjeno za rušenje, ali je greškom pao na susednu zgradu, piše 021.
Pogledajte kako je to izgledalo:
„Ovo ne bi trebalo da se dešava, ali sam presrećan što niko nije povređen“, rekao je gradonačelnik tog grada na zapadu Danske Mikael Smed. On nije znao da kaže kada će oštećene zgrade biti ponovo otvorene.
Rušenjem silosa otvara se prostor za realizaciju projekta koji podrazumeva i izgradnju hotela, kafića i konferencijskog centra.
Novo mesto u samom centru prestonice osmišljeno je tako da odiše atmosferom gradskog lokala koje svojim enterijerskim rešenjima daje prednost onom što je najvažnije – gostima!
Pre nepunih godinu dana na Banovom Brdu otvoren je prvi Family CUP, kada smo napisali da je ideja bila da se postigne atmosfera gradske kafeterije, sa što manje industrijskih detalja, prijatna za svaki uzrast. Sličan koncept primenjen je i na novom kafiću koji se ovog puta otvorio u užem gradskom jezgru, odnosno, u Bulevaru kralja Aleksandra 26. Projekat i ovog Family CUP-a potpisuje N-Martin Project na čelu sa Nikolom Martinovićem uz saradnju sa koleginicama Jelenom Plačkov i Dunjom Zilić.
Enterijer lokala obeležila je zelena boja koja je primenjena na pojedinim zidovima i nišama.
Na ulazu u dvoetažni lokal od oko 100 kvadratnih metara dominira veliki zlatni šank sa mermernom oblogom kao i barom dvostruke visine koji je izveden u ogledalima i kombinaciji tamnih i zelenih materijala sa pozadinskim osvetljenjem. Retro okrugle visilice vise sa tamnog plafona i dodatno naglašavaju deo sa šankom.
Ostatak prostora u prizemlju organizovan je za sedenje u separeu ili za stolovima za klasičnim drvenim stolicama. Prostorom dominiraju svetle površine koje su razbijene zelenim nišama. Na podovima su postavljene pločice u obliku kvadratnog mozaika koji podseća na minula vremena.
Rebrasta tavanica centar pažnje na galeriji
Na galeriji su primenjena podudarna enterijerska rešenja, s tim što je glavni detalj rebrasta tavanica koja je u prostor unela dinamiku. Umesto linijske rasvete primenjene u prizemlju, na galeriji su korišćene visilice koje naglašavaju sedeća mesta.
I u toaletima je iskorišćena zelena boja koja je obeležila ceo prostor kafića Family Cup. Zahvaljujući kombinaciji sa tamnim zidovima i svetlim mozaik pločicama postignuta je intimna ali i efektna atmosfera.
Kompanija Lamex razvila je sistem Element kako bi svojim korisnicima pojednostavila način odabira i poručivanja standardnih kuhinjskih elemenata.
Ukoliko se bavite proizvodnjom nameštaja sigurno ste i sami uvideli koliko sigurnost, pouzdanost i tačnost mera bitan u ovom poslu kao i da se standardizacijom elemenata uz maksimalnu fleksibilnost koju traže krajnji kupci mogu racionalizovati troškovi uz održavanje kvaliteta. Tu na scenu stupa Element koji je razvila kompanija Lamex iz Novog Sada kako bi pojednostavila komunikaciju i unapredila kvalitet usluge. Ovaj sistem ubrzava način odabira i poručivanja standardnih elemenata koje birate iz bogatog kataloga.
Pogledajte kako se pravi ovaj nameštaj:
Element omogućava značajnu uštedu vremena, odnosno, novca što dalje omogućava veću posvećenost kupcu.
Element predstavlja simbiozu iskustva, softvera za projektovanje nameštaja i najsavremenije tehnologije za bušenje i drugu vrstu pripreme ploča za proizvodnju nameštaja.
Softver za projektovanje nameštaja je jednostavan za upotrebu
Jednostavan odabir elemenata iz kataloga u željenim dimenzijama, pruža sigurnost u ispravnost svih mera jednog elementa. Korišćenje predefinisanih elemenata, omogućava punu pouzdanost i konstantnost bez obzira kada se i od kojih materijala element izrađuje.
Za sečenje se koristi najsavremenija CNC mašina: Weeke BHX 200
Skraćenjem vremena za, davanje ponude, izvlačenje dimenzija za izradu krojnih lista, poručivanja repromaterijala, ručno bušenje i pripremu, omogućava se značajna ušteda vremena, odnosno, novca što dalje omogućava veću posvećenost kupcu.
Ceo proces izrade nameštaja je sistematizovan
Primeri standardnih elemenata
Viseći elementKuhinjski elementKuhinjski element za sudoperu
Sve modele možete pogledati u Element katalogu ovde.
Bolji kvalitet, veći profit
Element koji je razvila kompanija Lamex je inovativni sistem koji zahvaljujući savremenim tehnologijama, naprednim softerima i vrhunskim mašinama omogućava preciznu izradu pločastog nameštaja vrhunskog kvaliteta. Sve omogućava saradnicima da tržištu ponude visok kvalitet proizvoda, a time ostvare i veći profit. Više o ovom inovativnom sistemu pročitajte ovde.
Sajam građevinarstva u Beogradu, vodeći sajamski događaj u građevinskoj industriji u regionu jugoistočne Evrope, održaće se od 18. do 21. aprila 2018. godine, a portal Gradnja.rs je medijski sponzor.
Ova specijalizovana međunarodna manifestacija obuhvata najrazličitije segmente građevinske industrije – od istraživanja i projektovanja, preko izgradnje i održavanja objekata u visokogradnji, niskogradnji i hidrogradnji, do predstavljanja najsavremenijih materijala, građevinskih mašina, uređaja i alata. Kao jedan od najznačajnijih poslovnih zaštitnih znakova Beograda i Srbije, događaj je za učesnike i posetioce idealna prilika i nezamenljiv ambijent za premijerna predstavljanja inovacija i tehničko-tehnoloških rešenja.
Ovogodišnja sajamska postavka biće i sadržajno i dizajnerski inovirana.
Povećan broj izlagača iz gotovo svih oblasti građevinske industrije, mašina i mehanizacije doprineće kvalitetu, obimu i atraktivnosti ove po svemu specifične sajamske manifestacije.
Kao zasebna tematska celina predstaviće se 10. Međunarodni sajam kamena STONEEXPO SERBIA, najveća međunarodna sajamska manifestacija u oblasti prirodnog kamena i prateće industrije. Najavljeno je više od 20 zemalja regiona i sveta, arhitekte, dizajneri, predstavnici sektora građevine, urbanizma, državni i privatni investitori iz Srbije i zemalja regiona.
Posebno značajan segment i novina od ove godine biće uvođenje dve nove robne grupe, Nekretnine i investicije i Arhitektura i urbanizam. Očekuje se dolazak kompanija koje posluju u oblasti izgradnje objekata, kao i agencija za promet nekretnina i arhitektonskih biroa. Na sajmu će biti predstavljeni investicioni projekti koji su šansa za domaće i regionalne građevinare.
Za građevince, arhitekte, projektante, izvođače
I ove godine biće organizovani nastupi i učešće proizvođača u okvirima nacionalnih izložbi. Predstaviće se države koje su i do sada učestvovale na smotri, a neke zemlje predstaviće se po prvi put. SEEBBE 2018. je prilika za ispitivanje tržišta, proširenje saradnje i pokretanje novih projekata, a za domaće izlagače način da uvek budu u centru inovacija i na nivou kriterijuma koje postavljaju svetski standardi.
Popusti do 30 posto
Sajam građevinarstva SEEBBE ima izuzetnu ulogu u afirmaciji građevinske struke i liderski status u regionu, što potvrđuje veliki broj inostranih učesnika i posetilaca. Predstavlja mesto okupljanja eksperata iz oblasti građevine, arhitekata, projektanata, izvođača radova i proizvođača građevinskih mašina i materijala. Jedan od osnovnih komercijalnih ciljeva Sajma građevinarstva je da gradnju, građevinske materijale i projekte učini dostupnijim. U tom smislu Sajamske akcije i pogodnosti sastavni su deo izlagačkog nastupa. Učesnici nastoje da izađu u susret posetiocima sajma i svojim klijentima odobravaće ekskluzivne sajamske pogodnosti i popuste od 5% do 30% na svoje proizvode i usluge.
Perspektivnost građevinarstva, u svetlu najavljenih velikih građevinskih projekta od međunarodnog značaja, jasna su poruka poslovnim partnerima da će ovogodišnji Sajam građevinarstva biti mesto poslovnih susreta, razmene ideja i dogovora različitih oblika poslovne saradnje među učesnicima. Kao mesto direktnih susreta i globalne ponude, Sajam građevinarstva je respektabilan među savremenim poslovnim sajmovima u svetu.
Cena ulaznice je 300 dinara, a širi cenovnik kao i radno vreme sajma možete pronaći ovde. Spisak izlagača pronađite ovde.
Medijsko sponzorstvo
I ove godine portal Gradnja.rs je medijski sponzor Sajma građevinarstva u Beogradu, tako da ćete na našim stranicama moći da čitate ali i gledate šta je to što će obeležiti ovu važnu manifestaciju. Pratite nas na svim kanalima, uključujući i YouTube.
Kroz primere svojih enterijera arhitekta Sonja Brstina vam otkriva kako odabrati odgovarajući tepih za vaš dnevnu boravak, trpezariju, spavaću ili dečiju sobu
„Iako ih zovu skupljačima prašine i iako bi održavanje bez njih bilo znatno lakše, ne volim prostore bez tepiha jer mislim da oni daju krajnji utisak i toplinu svakoj prostoriji„, ističe Sonja.
Pošto zauzimaju veliku površinu, oni su upečatljivi elementi enterijera. Problem može biti ako odaberete mali ili prevelik tepih, odnosno, onaj koji nije odgovarajuće veličine. Pogledajte kako da orijentaciono odredite koja vam je dimenzija tepiha potrebna, a saznajte i koje prosečne dimenzije tepiha postoje na našem tržištu.
Uobičajene dimenzije tepiha:
Orijentacione dimenzije tepiha
Kao što se vidi na ilustraciji iznad, dimenzije tepiha proizilaze spram nameštaja u prostoru. Ukoliko će tepih doći samo ispod klub-stola treba vam onaj dimenzija 140x170cm, a ako imate još i fotelju biće vam potreban tepih od 200x300cm. Minimalna dimenzija za tepih ispod trpezarijskog stola sa šest stolica je takođe 200x300cm. Pored kreveta u spavaćoj sobi, najčešće se koriste staze u dimenziji 60×120 ili 80×150 centimetara. Naravno, dimenzije tepiha zavise od proizvođača.
Kako odabrati odgovarajući tepih
Postoji par generalnih saveta kako odabrati odgovarajući tepih ali, naravno, svaki prostor je individualan te njemu tako treba i pristupati. Ipak, evo par generalnih saveta.
Ukoliko je trpezarija u sklopu dnevne sobe, nećete pogrešiti ako se odlučite za dva ista tepiha ali u dve boje. U ovom primeru su to tepisi u kontrastima, crnoj i beloj boji.
Isti model tepiha u trpezariji i u dnevnoj sobi ali u drugoj boji je nepogrešiv izbor
Isti tepih možete da stavite i u dnevnu sobu i u trpezariju ali bi bilo dobro da razmislite o stazi u drugoj boji koja će razbiti monotoniju. Na ovom primeru je to ljubičasta staza koja je povezana sa bojom jastuka.
Isti model tepiha u dnevnoj sobi i trpezariji različitih dimenzija
Kada birate tepihe za trpezariju, obratite pažnju da stolice trebaju lepo da stoje na tepihu i kada su izvučene. Nikako nemojte dozvoliti da tepih samo stane ispod trpezarijskog stola, a da stolice nisu uhvaćene tepihom jer će to delovati nesrazmerno.
Materijali tepiha
Naravno, prva preporuka većine dizajnera jeste da vole prirodne materijale (vuna, svila), to jest, kvalitetnije tepihe za koje se treba izdvojiti veću količina novca. „Lično nisam pobornik skupih tepiha za kojim ćete kasnije patiti sa svakom prosutom čašom vina ili kafe.“, kaže dizajner enterijera Sonja Brstina i dodaje da trenutno postoje kvalitetni tepisi od veštačkih vlakana koji su veoma izdržljivi što je pogodno za one koji imaju decu ili kućne ljubimce. Oni odlično podnose česta pranja.
Tepih neutralnih nijansi s detaljem koji se ponavlja na još jednom elementu u enterijeru
Naravno, u ponudi postoje i takozvani antialergijski tepisi koji su nešto skuplji i predviđeni su uglavnom za dečije sobe. Ukoliko vaša deca imaju problema s alergijama, ovde možda ne trebate da pazite na trošak.
Iako polako izlaze iz mode, čupavi tepisi su se pokazali kao vrlo zahvalni za održavanje
Čupavi VS tanki tepisi
Iako su prethodnih godina bili popularni debeli, to jest, čupavi tepisi trenutno su aktuelni kratki, odnosno, tanki tepisi sa ravnim tkanjima. „Kao i u modi, trendovi se menjaju na sezonskom nivou pa mislim da ne treba robovati njima.“, ističe Sonja i dodaje da „iako možda nisu „in“, u spavaćim sobama lično volim da pod prstima osetim ušuškanije, debele čupave tepihe.“
Čupave staze pored kreveta kao udobno rešenje pod nogama
Izgled tepiha
„Kao dizajner enterijera preferiram neutralne tepihe, to jest, one koji se neće nametnuti u dizajnu.“, kaže Sonja Brstina i dodaje da „zbog toga u većini mojih enterijera koristim bele, sive, odnosno, jednobojne tepihe. Naravno uvek možete okrenuti priču pa dopustiti da dizajn tepiha zavlada enterijerom kao što je na primeru ispod.
Tepih kao upečatljiva šara u mirnom enterijeruIsti tepih sa jakom šarom u stanu u industrijskom stilu
Boja tepiha će takođe uticati na izgled enterijera. Ako volite da eksperimentišete s jarkim bojama, obavezno boju s tepiha povežite s elementima u enterijeru. Znači, jarka boja bi trebalo da se pojavi na jastuku ili na detalju u prostoriji.
Ako je tepih u boji, povežite ga sa nekim detaljem u enterijeru
Tepisi u dečijim sobama
Kako je u dečijim sobama sve šareno, tako dopuštamo i tepisima da postanu malo otkačeniji. Ipak, da sve ne bi bilo previše haotično, boje sa tepiha prenesite na zidove ili na posteljinu. Kao što je prikazano na slici ispod, iako je sve šareno, sve je povezano u celinu.
Ukoliko je tepih šaren, neku od boja ponovite na zidu ili posteljiniBoje na tepihu i na krevetu odredile su enterijer ove dečije sobe
Fotografije i ilustracije: Gradnja.rs, Relja Ivanić, Igor Conić
Dobar mural ostvaruje interakciju sa sredinom i postaje nezaobilazni deo ambijentalne celine u kojoj se nalazi, ocenjuje Milenko Vasić iz umetničke grupe Dim Tim u razgovoru za naš portal.
Pažnju stručne ali i šire javnosti je krajem prošle godine privukao mural Vizija od 155 metara kvadratnih oslikan na Geodetskoj školi u Beogradu kojeg je Dim Tim izveo sa grupom alpinista. Međutim, ovaj interesantan poduhvat, koji je privlačio pažnju prolaznika, je deo svakodnevice za Danijelu, Milenka pa i malu Iskru koje je posao oslikavanja murala odveo na sve strane sveta. Nas je za početak interesovalo ko čini ovu grupu i kako su počeli da se bave ovim poslom:
– Umetničku kolaborativnu grupu Dim Tim čine vizuelni umetnici Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić, a tu je i naša petogodišnja kćerka Iskra Skiba koja nas svuda prati. U nazivu DIM njeno je srednje slovo „I“. Od 2011. radimo zajedno na različitim umetničkim projektima u različitim medijima (slika, skulptura, fotografija i instalacija). U svojoj umetničkoj praksi Dim Tim se bavi utopijom, istorizacijom umetnosti i mogućnostima komunikacije među ljudima i različitim kulturama u vreme brze individualizacije koja je podstaknuta novim tehnologijama, društvenim mrežama i virtuelnim svetovima. Tražeći alternativne lokacije za izlaganje različitih umetničkih praksi promovišemo nove umetničke diskurse, pa smo tako od 2014. počeli sa izvođenjem murala u javnim prostorima.
Dim Tim čine Milenko, Iskra i Danijela
Grupu Dim Tim čine vizuelni umetnici Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić, a tu je i njihova petogodišnja ćerka Iskra Skiba.
– Koji su bili vaši prvi projekti i kako ih gledate iz današnje perspektive?
Za prvi takav projekat prostor i sredstva za produkciju je ponudio Vladimir Milentijević vlasnik poznatog restorana Zaplet na Crvenom Krstu u Beogradu. Kao kolekcionar savremene umetnosti on je već ranije ostvario saradnju sa nekoliko umetnika. Tako smo 2014. na fasadu Zapleta postavili uvećanje naše slike Metamorfoze ili Alibi za retoriku utopijske arhitekture koja se sada nalazi u Austriji. Restoran više nije na toj lokaciji ali naša slika dimenzija 5×2,5 metra jeste i na nju smo posebno ponosni.
Metamorfoze ili Alibi za retoriku utopijske arhitekture, 5 x 2,5m, Restoran Zaplet Beograd, 2014.
U inostranstvu, naš prvi projekat je bio u gradu umetnika , u Gmundu u Austriji i taj rad nas je preporučio za projekat u starom zamku.
Metropolis, Omaž Fricu Langu, 3,3 x 9,9 m. Zid Altstadt galerije u starom jezgru srednjovekovnog grada, Kunstlerstadt Gmund, Austrija, 2015
– Na kojim projektima trenutno radite?
U toku su završne pripreme za oslikavanje murala u Batutovoj ulici u Beogradu na Zvezdari. Mural ukupne površine od 100 m2 ima dinamičnu geometrizovanu formu. Čekamo na prvi duži period lepog vremena pošto je neophodno izvesti pripremne radove koji uključuju i sanaciju oronule fasade.
Biće to nastavak saradnje sa direktorkom Geodetske tehničke škole gospođom Marijom Radić nakon uspešno završenog projekta oslikavanja murala Vizija koji je u novembru 2017. izveo Dim Tim sa grupom alpinista na ukupno 155 m2. Mural je realizovan sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti.
Mural Vizija, 155 m2, Geodetska tehnička i Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd novembar 2017. godine.
Kao umetnici poznajemo tradicionalne tehnike za oslikavanje murala. Naša umetnost je bliska geometrizmu, a može se definisati i kao plošno slikarstvo ili način slikanja gde su dominantne linije kojima su oblici definisani, a boje se nanose ravnomerno na podlogu tako da se ne mogu uočiti potezi četke ili valjka. To je svojstveno egipatskoj, etrurskoj i vizantijskoj umetnosti, ali takođe i nekim pravcima umetnosti 20. veka kao što su kubizam, konstruktivizam i drugi. Najbliže određenje za formalne uzore Dim Tim-a i moguću plastičku aproprijaciju elemenata je umetnost međuratne avangarde kao i interdisciplinarna komunikacija aktera i dela delotvorno organizovanih oko institucije Bauhausa.
Alpinisti na oslikavanju murala Vizija
Koristimo kvalitetne fasadne akrilne boje koje nanosimo valjcima i četkama, retko koristimo sprejeve u boji.
Postupak je takav da odabrano idejno rešenje nacrtamo u tačnoj razmeri na hameru formata B1, a potom crtež prenosimo na fasadu uz pomoć dugačkih lenjira, libela, viska i zidarskog konca (majstori ga popularno zovu puc-puc). Površine se ograničavaju papirnom trakom kako bi se obezbedila preciznost linija koja je bitna za naše murale. Podrazumeva se da je zid prethodno dobro pripremljen, dakle ravan i suv, da mural ima kvalitetnu podlogu i osnovnu boju koju biramo tako da se uklopi u našu osnovnu zamisao. Koristimo kvalitetne fasadne akrilne boje koje nanosimo valjcima i četkama, retko koristimo sprejeve u boji. Za našu srebrnu boju imamo posebnu recepturu. Ta boja menja tonalitet u zavisnosti od količine svetlosti koju prima. Zbog toga mural postiže dinamičan performans, različit tokom dana ili noću, na suncu ili kada je oblačno.
Treba posebno istaći da je važno da su skele pravilno postavljene i da se poštuju svi aspekti bezbednosti za rad na visini, kako nas autora tako i naših asistenata. U dve situacije u proces smo uključili i alpiniste, kada zbog konfiguracije i nepristupačnosti nije bilo drugog rešenja.
– A kada se mural izvodi u zatvorenom prostoru?
Kada se mural radi u zatvorenom prostoru, koristimo spektar akrilnih boja za enterijere koje nanosimo valjkom i četkama. Slikanje murala je moguće pretvoriti u korporativni događaj, a u cilju tim bildinga uključiti i zaposlene, kao što je to bilo tokom našeg nedavnog boravka u Hanoju. Postigli smo sjajan rezultat i namera nam je da sa takvom praksom nastavimo i u Srbiji.
Ovim putem pozivamo na saradnju preduzeća, odnosno njihove marketinške i HR timove. Predavanje o umetnosti slikanja murala bi pratila radionica i na kraju zajedničko oslikavanje murala u radnom okruženju preduzeća.
Mural Interconnecting 2,35 x 20,88 m i Nature, 2,35 x 5,5 m, Hanoj, Vijetnam, 2017.
– Da li se plašite visine?
Ne bojimo se visine, mada nam nije svejedno. Važno je samo početi, kasnije sve postaje rutina.
– Da li je nekih nezgodnih situacija na radu?
U junu 2016. godine dobili smo godišnju nagradu za najbolji mural na konkursu italijanske fondacije Paola de Manincor. Trebalo je u kratkom roku oslikati mural u Prijedoru na 185 m2, a za inauguraciju murala 5. avgusta pored domaće publike bilo je najavljeno i 70 zvanica iz Italije. Zbog oslikavanja murala pomerili smo za nekoliko dana svečano otvaranje naše izložbe u Kotoru koja je bila zakazana tri meseca ranije. Za par dana smo prešli 2.500 km u trouglu Beograd-Prijedor-Kotor. Vrlo malo smo spavali zbog paralelnih priprema za izložbu i za mural. U Prijedoru nas je čekao dobro pripremljen beli zid, dva asistenta – akademska slikara i prilično labava skela sa vertikalno postavljenim merdevinama za uspon na svih osam nivoa. Tražili smo šlemove i naišli na opšti smeh. Primetili smo da su metalne merdevine bile vezane žicom i tražili smo da se penjanje bolje obezbedi. Opet smeh, ali samo do momenta kada je naš asistent akademski slikar Ljubiša Pušac krenuo sa svojih 120 kilograma da se penje. Sjurio se dva tri metra zajedno sa merdevinama ka zemlji kao u crtanom filmu, na sreću spretno je pao i samo ugruvao koleno. Nakon toga su merdevine postavljene pod uglom tako da je naša sigurnost bila obezbeđena.
– Bila je to dobra škola…
Da, veoma dobra škola! Kiša i vetar su na dva tri dana rad na visini učinili opasnim i tako zaustavili radove. Zbog kratkog roka pokušali smo da ubrzamo proces i crtež nanesemo uz pomoć projektora. Međutim, to nam nije pošlo za rukom zbog konfiguracije i veličine fasade. Crtež smo postavili rukom, a tokom rada smo ga menjali i prilagođavali fasadi kako bismo u celinu inkorporirali dva prozora i podužnu kutiju sa instalacijama.
Postojala je bojazan da li ćemo dobiti željeni ton srebrne boje, ali to se desilo već u drugom pokušaju. Za mural smo dobili skupocenu crnu boju koja je na zidu bila siva. Zastupnik renomirane nemačke firme Caparol, pokušao je sa više premaza da to koriguje ali uzalud. Analizirajući problem shvatili smo da ta inače veoma kvalitetna Amphibolin 100% akrilna boja velike adhezivne moći i izuzetne otpornosti u svojoj formuli sadrži skupoceni ultramarin. Dilemu smo razrešili tako što smo nastavili rad sa običnom fasadnom crnom akrilnom bojom i dobili željeni rezultat.
Nagrada Paola De Manincor za mural City 180m2, Prijedor 2016.
Ako želite pravi mural koji se može smatrati umetničkim delom, ta cena je od 20 evra po metru kvadratnom pa naviše.
– Koliko košta izrada ovakvih murala?
Kod nas cena dosta varira. Ako želite pravi mural koji se može smatrati umetničkim delom, ta cena je od 20 evra po metru kvadratnom pa naviše. Faktori koji utiču na cenu su složenost motiva, kvalitet boja, visina postavljanja i pristupačnost.
U Vijetnamu, u Hanoju gradu od 8 miliona ljudi i sa najvišom zgradom od 72 sprata, cena murala je oko 40 evra po metru kvadratnom, pri tome nivo troškova života je sličan našem.
Cene u SAD su znatno više, pa je tako za mural površine oko 15 kvadrata plaćeno 5.600 dolara. Dakle, cena od oko 370 dolara po kvadratu može biti i uvećana ukoliko je umetnik etabliran i ako su mu radovi traženi.
– Koliko su murali otporni na vremenske uticaje?
Dobra podloga i kvalitetne boje garantuju postojanost i dugotrajnost murala tako da vremenski uticaji ne predstavljaju bitan problem. Ovo posebno nakon fantastičnog uspeha tima tehnologa-istraživača sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu koji su proizveli suspenziju Heromat, samočistivu prevlaku koja bez velikih troškova čuva murale.
– A od vandala?
Sprej u rukama vandala je glavni neprijatelj murala. Pogledajte onaj čuveni Veličkovićev mural na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i do koje se visine popnu da sprejevima ispišu svoje poruke na tom zidu. A taj mural je možda i najznačajniji mural koji imamo u Srbiji. Čak mu ni to nije dovoljna legitimacija i zaštita.
Navešćemo kao suprotan, dakle dobar, primer iz Čačka gde se murali vole, poštuju i čuvaju. Mladi ljudi su shvatili da se lepše živi sa muralima poput onog sa reprodukcijom slike Žetva velike slikarke Nadežde Petrović. U saradnji sa galerijom njenog imena smo prošle godine za noć muzeja postavili u centru grada baner sa našom slikom Otkrivanje grada 11 x 5,5 metara.
Još jedan dobar primer je grad Prijedor u BiH. Tamo nema šaranja po fasadama i ljudi su ponosni na činjenicu da žive u gradu murala kako Prijedor od nedavno nazivaju.
– Kako se borite sa digitalnom štampom koja zamenjuje ručni rad?
Pravi mural je unikatno umetničko delo per se. I to ostaje za sva vremena. A baner je print i kao takvog ga treba i tretirati.
Uzmimo kao primer za paralelu uljanu sliku i fotografiju. Kod nas još uvek fotografija nije na ceni, ali treba znati da je do danas najskuplje plaćena fotografija na svetu, Rajna nemačkog umetnika Andreasa Gurskog, koštala 4,3 miliona dolara. Dakle, može i baner ali u određenim uslovima. To je jeftinije rešenje sa kraćim vekom trajanja, lako se menja, nema draž i lepotu murala, odnosno nema vrednost originala. Banksy vrlo uspešno prodaje printove svojih murala za svoje dobrotvorne akcije. Naravno, znate onu izreku: Ako ne možeš protiv njih, pridruži im se.
Između ostalih realizovali smo baner i u dvorcu Alte Burg Gmund iz 1252. godine u Austriji. Tamo je baner ispunio u potpunosti sve postavljene zahteve. Na tim zidovima se ni esker nije smeo zakucati, a kamoli oslikati mural. Naš digitalni print Piano dimenzija 5×9 metara, od materijala koji ispunjava sve komplikovane zahteve zaštitara čak i one protivpožarne, stoji iznad ulaza u svečanu koncertnu dvoranu, na naše i zadovoljstvo inače veoma probirljivih vlasnika.
Otkrivanje grada 11 x 5,5m, galerija Nadežda Petrović Čačak, 2017.
Još jedan primer uspešne primene printova velikih dimenzija je takozvano oblačenje nebodera Ringturm, koji je posle drugog svetskog rata sa svijih 92 metra bio najviša zgrada u Beču. Tu je smeštena centrala kompanije Wiener Stadtische. Svake godine umetnici iz različitih zemalja obuku zgradu u svoja umetnička dela uz pomoć ogromnog printa. Trake su dugačke 63 metra, široke 3 metra i spajaju se u celinu. Dim Tim je sa svojim projektom bio u užem izboru na konkursu za 2017. godinu i nastaviće sa sličnom praksom i u drugim državama i gradovima.
Project Ringturm, Beč, Austrija, 2017.
Svake godine umetnici iz različitih zemalja obuku bečku zgradu u svoja umetnička dela uz pomoć ogromnog printa.
– Koliko je ova ulična umetnost prihvaćena na našim prostorima?
Istorijski oslikavanje murala nema kontinuiran tok kod nas, nego se odvija u vidu kampanjskih akcija koje se mogu grupisati u nekoliko celina. Jednu od prvih većih akcija oslikavanja murala inicirao je gospodin Čedomir Vasić, profesor na FLU. Takođe, bitna inicijativa oslikavanja murala bila je 1989. godine i vezana je za IX Samit nesvrstanih zemalja koji je održan u Beogradu. Tu su i inicijative u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) i projekta Karakterom protiv nasilja, kao i u organizaciji platforme za savremenu umetnost – Kiosk. Treba pomenuti i oslikavanje murala u okviru priprema za manifestaciju Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021. godine.
Među autorima oslikanih fasada su i poznati domaći i strani umetnici, a mnogi njihovi radovi su u međuvremenu uništeni ili oštećeni, što ukazuje na neupućenost i nezainteresovanost sredine. Većina murala finansirana je od gradskih i opštinskih uprava, a u tri poslednje godine i od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti. Povremeno tu su inicijative kompanija koje se bave proizvodnjom boja, zatim NIS-a, Aerodroma Nikola Tesla, firme Bosis iz Valjeva i tako dalje.
Ulična umetnost je u svetu zahvaljujući umetnicima poput Benksija osigurala respekt i dostojno vrednovanje, a kod nas je sve to još uvek u povoju. Imajući u vidu kompleksnost postupka izvođenja i efekat koji imaju na okolinu, murali su kod nas kao medij nedovoljno cenjeni i zastupljeni. „Art“ je suviše ozbiljna reč a dosta se toga švercuje kao „street art“. Treba ukazati na kič i šund, razlikovati dekorativni od umetničkog koncepta, zatim naivni crtež od crteža umetnika, a takođe tematski isprazan od murala sa porukom koja se razume, prihvata i traje. Dobar mural ostvaruje interakciju sa sredinom i postaje nezaobilazni deo ambijentalne celine u kojoj se nalazi.
– Koji su vaši budući projekti?
Sledeći projekat je dvanaesta samostalna izložba u galeriji Zvono u Beogradu koju će Dim Tim imati u drugoj polovini maja. Za tu izložbu od početka godine pripremamo seriju novih slika i asemblaža.
Pripremamo nacrte i za murale koje ćemo izvesti tokom narednog Artist in residence programa u Bosni u interesantnom prostoru napuštene fabrike koju već nekoliko godina uspešno revitalizuje gospodin Mihael Švim iz Nemačke. Tokom protekle četiri godine tu su svoje murale oslikali umetnici iz Japana, Meksika, Turske, Nemačke i drugih zemalja. Gospodinu Švimu se dopao naš mural koji smo 2016. izveli u Prijedoru kao i naša prošlogodišnja izložba Eho u galeriji na 450 m2 u Kamenoj kući u Banjaluci. Artist in residence projekat će trajati tokom celog jula, raduje nas taj novi izazov, posebno što ćemo provesti mesec dana pored Une, kako kažu najlepše reke u Evropi.
Takođe, pozvani smo da na jesen provedemo tri meseca na umetničkom rezidensu u Švajcarskoj, na Lemanskom jezeru nedaleko od Ženeve. Biće to za nas još jedno dragoceno iskustvo a možda i lokacija za još jedan mural.
Kompanija Wienerberger, svetski lider u proizvodnji glinenih građevinskih materijala, ove godine će izlagati na Sajmu građevinarstva.
Ova kompanija je na tržištu Srbije prisutna od 2014. godine kada je kupovinom koncerna Tondach postala vlasnik kompanije Potisje Kanjiža AD Kanjiža koja je bila sastavni deo pomenutog koncerna. Dobro poznat kvalitetan glineni crep iz Kanjiže pronašao je svoje mesto u širokoj paleti proizvoda Wienerberger-a. Zato se sada se na tržištu, sem Tondach glinenog crepa, mogu pronaći i Porotherm glineni blokovi izuzetnih termičkih svojstava sa inovativnim sistemom zidanja pomoću lepka Dryfix.extra, kao i klinker fasadna opeka Terca na koju su u ovoj kompaniji veoma ponosni.
Wienerberger će na Sajmu prikazati ponudu svojih proizvoda i rešenja, kao i inovativne sisteme zidanja i dodatne elemente za pokrivanje krova. Sem svega navedenog, posetioci štanda ove kompanije će moći da uživaju u digitalnim zanimljivostima kao što je VR (virtuelna realnost), zabavnim sadržajima, ali će takođe na samom štandu moći da porazgovaraju sa stručnim licima na temu problema sa kojima se susreću u projektima na kojima rade.
Sajam će ove godine trajati od 18. aprila do 21. aprila a radno vreme Sajma je od 10:00 do 19:00 radnim danima a u subotu od 10:00 do 17:00. Štand kompanije Wienerberger se nalazi u Hali 2A.
Najznačajniji događaj Arene biće panel diskusija, koja će biti održana 19. aprila u hali 2c, na kojoj će učešće uzeti predstavnici nekoliko stručnih segmenata.
Od 18. do 21. aprila 2018. godine na Beogradskom sajmu biće održan 44. Sajam građevinarstva SEBBEE. Od kako je ekonomska kriza protutnjala Evropom, srpska privreda i građevinarstvo doživeli su veliki pad, što se naročito osetilo i na proteklim sajmovima građevine. Međutim, ekonomski oporavak već nekoliko godina prati i buđenje velikih gradilišta, naročito u Beogradu, a novi Sajam grđevinarstva polako hvata priključak. Prikupljena je nova energija, koja će biti prikazana posetiocima, a to je šansa i za arhitekturu da se među prvima izbori za svoju poziciju u struci.
Investitori su zaboravili da najbolja rešenja mogu da pruže samo dobre arhitekte, ali da je za to potrebno povratiti poverenje.
Arhitekte ne vole preterano svoje kolege građevince, jer ih ovi ne doživljavaju kao inženjere već kao iracionalne umetnike. Ovaj antagonizam je udaljio arhitekte i od investitora, koji su prirodno zadržali vezu sa građevincima i preduzimačima, pa je najdeblji kraj izvukla sama arhitektura, ostavši izolovana u užim krugovima svojih stvaraoca. Investitori su zaboravili da najbolja rešenja, kako funkcionalno tako i estetski, mogu da pruže samo dobre arhitekte, ali da je za to potrebno povratiti poverenje. Možda je ovaj projekat početak jednog značajnog umrežavanja investicija, nadležnih državnih institucija, projektnih biroa i lokalne samouprave, na putu kao preporodu struke.
Arena investicija
U okviru Sajma građevinarstva, u hali 1 Beogradskog sajma, biće održana i Arena investicija u arhitekturi (AIA), koji je prvi događaj te vrste koji započinje umrežavanje navedenih činioca struke. Najznačajniji događaj Arene biće panel diskusija, koja će biti održana 19. aprila u hali 2c, na kojoj će učešće uzeti predstavnici nekoliko stručnih segmenata.
Panel će otvoriti predavanja Dajane Cahun, menadžera Sajma građevinarstva i Dr Tatjane Mrđenović, idejnog tvorca AIA, a svojim predavanjima nadovezaće se predstavnik Privredne komore Srbije u sektoru građevine i građevinske industrije, Ivana Vuletić, kao i predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Đorđe Milić.
U sektoru investicija u privredi, građevinarstvu i nekretninama izlaganja će imati Prof. Dr Slavenko Grgurević, Zoran Mitić i predstvanici Klastera nekretnine, koji će napraviti osvrt na ekonomsku klimu u Srbiji i smernice kojima može krenuti investiranje u građevinskom sektoru.
Prezentacija atraktivnih projekata u Beogradu i Srbiji
Najbrojniji izlagači svakako će biti predstavnici projektnih biroa, koji će publici predstaviti svoja najnovija ostvarenja, koja su u procesu izvođenja ili se njihovo izvođenje planira u bliskoj budućnosti. Na ovom segmentu panela biće prikazani trenutno najatraktivniji projekti koji se realizuju u Beogradu i Srbiji, ali i neki kapitalni projekti u inostranstvu. Ispred prjektanata će govoriti Anja Ivana Milić, Irena Ilić, Prof. Dr Jovan Despotović, Prof. Mr Petar Arsić, Jugoslav Janjić, Dejan Matejić i Milan Rašković.
Na panelu će biti prezentovan i jedan naučno-istarživački projekat Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u beogradu. U pitanju je inovativna, energetski održiva kuća Twist Box, koja je ušla u finale Solarnog Dekatlona, a koju će prezentovati Bojana Stanković.
Navedene teme ovog panela samo su razlog više da se poseti ovogodišnji Sajam građevinarstva. U hali 1 posetioci će moći da posete štandove arhitektonskih biroa i upoznaju se sa njihovim najnovijim projektima, što predstavlja vredan iskorak i otvaranje arhitektonske struke ka „spoljnom svetu“, a to i jeste primarni cilj AIA.
Više formacija o Areni investicija pronađite ovde.
Ovaj projekat dobio je pohvalu na 40. Salonu arhitekture u Beogradu u kategoriji „Gosti salona – delo u inostranstvu“.
Po projektu Saše i Maline Čvoro, na uzvišenju sa pogledom na Banja Luku, izgrađen je objekat individualnog stanovanja svedenog savremenog arhitektonskog oblikovanja. Snažna veza sa prirodom ostvarena je zadržavanjem postojećih visokih stabala na parceli, što je uslovilo postavljene gabarite objekta.
Kuća se u potpunosti otvara ka gradu i upija ga u sebe. Prema ulici ona je introvertna, vidljiva je samo njena poslednja etaža, gde je od sadržaja dostupan samo parking za automobile.
Materijalizacija segmenata fasade od drveta kontrapunkt je osnovnom belom kubusu kuće na Starčevici.
Omogućavanje stalnog vizuelnog kontakta sa gradom ostvareno je i pozicijom otvorenog glavnog stepeništa sa kojeg se ulazi u kuću na središnjem nivou.
Drvena fasada
Materijalizacija segmenata fasade od drveta kontrapunkt je osnovnom belom kubusu kuće na Starčevici, naselju u Banja Luci.
