Zahvaljujući ovim aplikacijama ne samo da ćete moći da projektujete i crtate na telefonu, već ćete moći i da premeravate crteže ali i da pratite položaj sunca na gradilištu.

Svi smo svesni činjenice koliku su promenu u struku uneli računari i CAD programi koji su značajno olakšali proces projektovanja. Rapidografi, lenjiri i paus papiri otišli su u istoriju, a na velika vrata ušli su AutoCAD, 3D Studio, SketchUp i ostali programi koji su danas nezamenljivi u poslu.

Međutim, tehnologija napreduje krupnim koracima pa su mobilni telefoni postali toliko moćni da i oni sami postaju nove alatke koje značajno olakšavaju posao arhitektama i građevincima. Ovom prilikom osvrnućemo se na 7 sjajnih aplikacija za Android i iOS koje morate instalirati na vaš telefon. Krenimo redom!

A360 – AutoCAD na telefonu

Imate problem na gradilištu, nemate laptop, a svi crteži su u CAD-u. Zar ne bi bilo sjajno da možete da ih otvorite na mobilnom telefonu i rešite situaciju na licu mesta? Upravo tome služi aplikacija koju je razvio Autodesk. S aplikacijom A360 ne samo da možete otvarati 2D i 3D crteže bez obzira u kojem su softveru nastali, već pomoću njega možete dodavati napomene, premeriti dimenzije i pratiti status projekta gde god se nalazili.

Link za preuzimanje je ovde.

Autodesk Sketchbook – Da ne zaboravite ideju

Ljudi iza Autodeska veruju da kreativnost kreće od ideje koja vam može pasti na pamet gde god se nalazili: u autobusu, na predavanjima ili možda čak dok ste u toaletu. Kako nijedna ideja ne bi bila zaboravljena, Autodesk je kreirao moćnu alatku za crtanje na telefonima koja osim toga što simulira crtanje olovkom i markerima, ona ujedno predviđa putanju krivine zahvaljujući čemu linije izgledaju veoma prirodno i precizno.

Link za preuzimanje je ovde.

BIMx – Hibrid između 2D i 3D

Ova aplikacija za Android i iOS zasniva se na jedinstvenoj tehnologiji koja integriše navigaciju kroz projekat u 2D i 3D. Hibridni model služi da premostite prazninu između rada u birou i rada na gradilištu tako što će klijenti, arhitekte i građevinci moći da virtuelno prošetaju kroz budući objekat, izmere potrebne dimenzije u 3D modelu i to bez potrebe da instaliraju bilo kakav CAD softver. Nezamenljiva aplikacija kada treba rešavati probleme na licu mesta!

Link za preuzimanje je ovde.

Concepts – Digitalni skicen blok na steroidima

Ova aplikacija, ekskluzivno urađena za iOS platformu, zapravo je digitalni skicen blok ali na steroidima. Zahvaljujući 64-bitnoj tehnologiji i multi-threaded renderovanju, ova aplikacija je fleksibilna, precizna i veoma brza. Concepts je sjajna aplikacija za arhitekte, dizajnere i ilustratore koji žele da istraže svoju kreativnost i nacrtaju šta god im padne na pamet, a da se u isto vreme ne moraju odreći detaljnosti.

Link za preuzimanje je ovde.

Morpholio Trace – Crtanje uživo

O ovoj iOS smo već pisali na našem portalu, a ovom prilikom vam ponovo skrećemo pažnju na Morpholio Trace. Ono što čini ovu aplikaciju van konkurencije jeste alatka Perspective Finder za iscrtavanje mreže u izmenjenoj realnosti, odnosno, preko fotografije uslikane kamerom telefona. Mreža će vam potom pomoći da odrediti perspektivu i razmeru budućeg crteža čime će skiciranje biti značajno lakše ali i preciznije.

Link za preuzimanje je ovde.

Scala Architectural Scale – Pronađi razmeru crteža

Fantastična aplikacija za iOS koja vam može poslužiti da premerite crteže i da odredite njihovu razmeru. Scala Architectural Scale je veoma jednostavan za korišćenje, a na raspolaganju su razni metrički sistem koji će vam olakšati život.

Link za preuzimanje je ovde.

Sunseeker – Gde je Sunce?

Ime ove aplikacije sve govori. Sunseeker je Android i iOS aplikacija koja pomoću izmenjene realnosti i kompasa prati putanju Sunca. Zahvaljujući GPS-u i magnetometru, aplikacija s velikom preciznošću određuje položaj Sunca, a potom pozicionira vaš položaj na Zemlji i određuje maksimalnu osunčanost ili vreme izlaska i zalaska. Aplikacija je zgodna ne samo za arhitekte, već je korisna i za fotografe, baštovane ali i za ljubitelje plaže jer je ova će zahvaljujući ovoj aplikaciji moći da se sunčaju profesionalno!

Link za preuzimanje je ovde.

Izvor: ArchDaily

Kad ste već ovde…

• Pogledajte rubriku Softver
• Rendering u realnom vremenu: Prošetajte projektom kao u video-igri
• 5 najboljih arhitektonskih aplikacija za virtuelnu realnost

Mnogim ljudima se sviđa ideja da niko ne živi iznad njih, zbog čega su im potkrovlja posebno zanimljiva. Međutim, ima i onih koji misle da su potkrovlja mračna i leti vruća. Razbijamo predrasude uz stručno mišljenje arhitekte iz studija Modelart Arhitekti.

Na našem portalu često pišemo o enterijerskim rešenjima potkrovlja, kao i o brojnim prednostima ovog prostora koji se ogleda u jedinstvenoj atmosferi. Reakcija posetilaca portala je uglavnom pozitivna tvrdeći da prostor pod kosinama zaista ima poseban šarm, međutim, konstatacija se uklavnom zaključuje time da to sve izgleda lepo ali da nikad ne bi živeli u potkrovlju jer su ona mračna, pretopla a pritom postoji bojazan od prokišnjavanja.

Kako bismo pokušali da razbijemo predrasude o potkrovljima u pomoć smo pozvali arhitektu Krsta Radovanovića koji je iskustvo stekao u brojnim projektima adaptacije potkrovlja u našoj zemlji. Za početak interesovalo nas je s kojim problemima se stanari u potkrovlju najčešće sreću?

– Najveći problem sa potkrovljima definitivno je u lošem kvalitetu gradnje. Prevelika toplota leti, odnosno hladnoća zimi direktno su povezani sa neadekvatnom ili loše ugrađenom izolacijom. Samim tim je potrošnja energije za zagrevanje, odnosno hlađenje, uglavnom znatno veća nego na ostalim etažama. Prokišnjavanje, kao još jedan od čestih problema, najčešće je posledica loše ugrađenih krovnih prozora. Zbog svih tih razloga potkrovlje je na lošem glasu i ljudi ga često izbegavaju, kako u stambenim zgradama, tako i u individualnim kućama. Nekako je uobičajeno da su u potkrovlju stambenih objekata najmanje atraktivni stanovi, često nedovoljno osvetljeni i loše izolovani. S druge strane, potkrovlja, odnosno tavani u individualnim kućama potkrovlja uglavnom godinama čekaju na uređenje i pretvaranje u stambeni prostor.

Najveći problem sa potkrovljima definitivno je u lošem kvalitetu gradnje.

Ukoliko se navedeni problemi prevaziđu, šta je to što potkrovlje može da pruži, a što druge etaže ne mogu?

– Najveća prednost potkrovlja je svakako prirodna osvetljenost i ventilacija. Za razliku od stanova na ostalim etažama, potkrovlje ima najveći kontakt sa spoljašnjošću, pa je moguće postavljanje većeg broja otvora i samim tim veća količina sunčeve svetlosti. Krovni prozori propuštaju i do 30% više svetlosti od vertikalnih prozora s istom površinom stakla, pa potkrovlja mogu da budu mnogo bolje osvetljena, a samim tim i atraktivnija od nižih etaža.

Mnogim ljudima se sviđa ideja da nema nikog iznad njih, zbog čega su im potkrovlja posebno zanimljiva. Potkrovlje pruža veći osećaj privatnosti i izolovanosti od okolne buke, ujedno pružajući pogled na okolni pejzaž (gradski ili prirodni), ali i na nebo. Možda je magična privlačnost potkrovlja upravo u kosinama, koje su nekako dinamičnije od uobičajena četiri zida.

Naravno, sve ove prednosti moguće je postići tek ukoliko je potkrovlje kvalitetno projektovano i izvedeno, korišćenjem savremenih materijala, koji mogu da otklone nedostatke dotrajalih krovnih konstrukcija. Zbog toga je od ključne važnosti prilikom projektovanja potkrovlja detaljno analizirati postojeće stanje, da bi se uvideli konstruktivni i funkcionalni problemi.

Ukoliko krov nije dovoljno izolovan, preko njega se izgubi i do 30% toplote iz unutrašnjosti.

Kako najbolje rešiti toplotnu izolaciju?

– Uloga toplotne izolacije je da pomogne u postizanju povoljne klime u prostoru i u štednji energije. Ukoliko krov nije dovoljno izolovan, preko njega se izgubi i do 30% toplote iz unutrašnjosti. Zato ulaganje u optimalnu izolaciju krova dugoročno donosi velike uštede.

Mineralna vuna (staklena i kamena) spada u najbolje toplotne izolatore. Iako je ranije staklena vuna bila na listi štetnih materijala, jer je često sadržavala azbest, poslednjih godina je tehnologija proizvodnje staklene vune znatno unapređena i ona sad predstavlja potpuno bezbedan, ekološki prihvatljiv materijal. Ono što mineralnu vunu čini tako efikasnom je to što ujedno predstavlja toplotnu, zvučnu i protivpožarnu izolaciju. Takođe, mineralna vuna je izuzetno paropropusna, što je posebno važno ako imamo na umu da četvoročlana porodica dnevno proizvede i do 8 litara vodene pare! Sva ta vlaga mora izaći iz unutrašnjeg prostora kroz zidove bez rizika od kondenzacije, da bi se sprečila pojava buđi i gljivica. Mineralna vuna, za razliku od većine termoizolacionih materijala, omogućava da zidovi dišu i na taj način poboljšava zdravstvene uslove u potkrovlju. Toplotnu izolaciju je najbolje postavljati sa unutrašnje strane, između i ispod rogova. Optimalna debljina krovne termoizolacije za naše podneblje je od 22 do 28 cm.

Krovni prozori takođe igraju važnu ulogu u toplotnoj izolaciji. Na primer, VELUX nudi energetski efikasne krovne prozore sa trostruktim staklom, koji poboljšavaju toplotnu izolaciju i do 15%. Pored manje toplotne provodljivosti, što je važno i leti i zimi, trostruko staklo povećava i zvučnu izolaciju prostora, ujedno podižući i kvalitet život u potkrovlju.

Optimalna površina krovnih prozora se može približno proračunati tako što se površina poda prostorije podeli sa 10.

Kako doći do najveće količine svetlosti u prostoru?

– Krovni prozori propuštaju znatno veću količine svetlosti od fasadnih prozora. Pored toga, njihova prednost je u tome što se uklapaju u postojeću geometriju krova, što je posebno važno u zaštićenim gradskim područjima. Optimalna površina krovnih prozora se može približno proračunati tako što se površina poda prostorije podeli sa 10. Dakle, površina stakla treba da iznosi minimum 10% od površine prostorije. Naravno, u obzir treba uzeti razne uticajne faktore, poput orijentacije objekta, položaja u odnosu na okolne objekte, namenu prostorije, visinu i nagib krova itd. Znatno precizniji proračuni se mogu dobiti primenom odgovarajućeg softvera, poput VELUX Daylight Visualizera, koji daje precizne vrednosti DF-a (Daylight Factor) za pojedinačne prostorije, i na osnovu koga se može doći do potrebnih površina stakla.

Svakako da je bolje staviti previše prozora nego premalo. Ukoliko je prostorija osvetljena više od optimalne vrednosti, može doći do prejakog bljeska i prevelikog zagrevanja, ali ovaj problem se lako rešava postavljanjem odgovarajućih proizvoda za zaštitu od svetlosti i toplote (mrežice, roletne itd.). Sa druge strane, ako je površina stakla mnogo manja od optimalne, nemoguće je dobiti dovoljno prirodne svetlosti,pa je neophodno koristiti veštačko svetlo čak i danju.

Gde god je moguće, krovne prozore treba postaviti na visinu od 90cm, što je standardna visina parapeta. Ovako postavljeni prozori, pored osvetljenja prostora, omogućavaju i pogled na okolinu. Ukoliko visina prostora to dozvoljava, preporučljivo je postaviti i dodatne krovne prozore na većoj visini (bliže slemenu), koji onemogućavaju pogled na okolinu, ali daju ravnomerniju osvetljenost prostora. Grupisanjem prozora mogu se dobiti veće staklene površine, što znatno povećava atraktivnost prostora, a samim tim i vrednost nekretnine.

Kako najbolje iskoristiti kosine u potkrovlju?

– Kosine su ono što potkrovljima daje šarm i privlačnost, a u zavisnosti od njihove visine i nagiba, pružaju razne mogućnosti u uređenju prostora. Kod prostora veće visine, moguće je dobiti dodatnu etažu – galeriju, na koju može da se smesti spavaća soba ili radni kutak. Pri tome drvene grede i kosnici mogu ostati vidljivi, što će potkrovlju dati rustičniji i topliji izgled.

– U potkrovljima uvek ima prostora koji su mrtvi – previse niski ili zabačeni za korišćenje – ali promišljenim dizajnom nameštaja moguće je i ovim prostorima dati funkciju, ujedno rasterećujući ostatak prostora. Na primer, niski prostori ispod kosina mogu se iskoristiti za ormare ili police za odlaganje. Sav nameštaj u potkrovlju mora da se radi po meri, da bi se maksimalno iskoristio prostor. To otvara i razne kreativne mogućnosti da prostor uredite baš onako kako vama odgovara.

Završna obrada treba da bude što svetlija, čime će prostor biti prozračniji i vizuelno prostraniji.

Koja vizuelna rešenja enterijera su najbolja za potkrovlje?

– Ključna reč kod potkrovlja je – svetlost. Zbog toga i završna obrada treba da bude što svetlija, čime će prostor biti prozračniji i vizuelno prostraniji. Najbolje je da većina zidova bude obrađena belom ili nekom drugom što svetlijom nijansom, a da se samo neki zidovi ili površine naglase tamnijim bojama ili teksturama. Ovakvim kontrastima moguće je vizuelno produbiti prostor, što je posebno bitno u malim prostorima.

Nameštaj treba da bude čistih, svedenih linija, da bi vizuelno rasteretio prostor. Ugradni nameštaj treba bojom uklopiti sa zidovima, tako da čine neraskidivu celinu.

Da li smatrate da postoje predrasude o stanovanju u potkrovlju u Srbiji i koji je vaš predlog / savet za njihovo prevazilaženje?

– Predrasude svakako postoje, ali mi se kroz svoj rad trudimo da ih otklonimo. Do sada smo radili na većem broju izvedenih projekata potkrovlja i svi klijenti do sada su zadovoljni svojim novim potkrovljima. To znači da potkrovlja ne treba shvatati kao nužno zlo, nego njihov potencijal maksimalno iskoristiti.

U cilju popularizacije života u potkrovlju, zajedno sa predstavnicima portala „Moje potkrovlje“ organizovali smo konkurs pod nazivom Od tavana do mog potkrovlja. Kompanije Knauf, Knauf Insulation, Velux, Roma Company i Wienerberger, koje stoje iza projekta Moje potkrovlje, u tu svrhu poklanjaju robu određene vrednosti, dok mi (studio Modelart Arhitekti) izrađujemo idejni projekat adaptacije tavana u potkrovlje. Najinspirativniji prostor nam je poslala porodica Počuč iz Bačke Palanke, koji tavan svoje porodične kuće planiraju da pretvore u prostor za troje dece. Idejno rešenje je završeno i prelazi se na izvođenje radova, a plan je da u narednih nekoliko meseci potkrovlje bude spremno za useljenje.

Kad ste već ovde…

• Belo potkrovlje u Lisabonu okupano svetlom
• Dečije sobe u potkrovlju – ideje i saveti
• Muška spavaća soba skrivena u potkrovlju

Pozivaju se svi zainteresovani da učestvuju u konkursu BETA 2018: centralnom događaja temišvarskih arhitektonskih bijenala.

Iskoristite priliku za izlaganje i osvajanje nagrada u šest kategorija i pošaljite svoje prijave do 1. avgusta, odnosno 10. septembar za kategoriju članak o arhitekturi.

Kategorije

1. Izgrađeni objekat
2. Dizajn enterijera
3. Javni prostor
4. Diplomski radovi
5. Inicijative, eksperimenti i vizije
6. Članak o arhitekturi

Otvaranje Salona arhitekture Novi Sad ka regionu i sklapanje partnerstva s temišvarskim OAR / Filiala Timiş stvorilo je povratnu mogućnost da učesnici iz Vojvodine ravnopravno prijave svoje radove na BETA bijenale arhitekture. Takođe, učesnici iz cele Srbije mogu da učestvuju u konkursu ali u kategorijama 4, 5 i 6.

Izožba – konkurs BETA 2018 je centralni događaj bijenala, zamišljena kao prilika za stvaranje odnosa kako u okviru profesije, tako i između profesije i socio-kulturne sredine u kojoj se profesija obavlja.

Žiri

Žiri čine: Attila Kim, Irina Cristea, Grozdana Šišović, Levente Szabó i Oana Stănescu za kategorije 1-5 i Catherine Slessor, Ethel Baraona Pohl i Tamar Shafrir za članak o arhitekturi.

Nagrade

Dodeliće se šest nagrada, po jedna za svaku kategoriju u iznosu od 1.000 evra.

Na konkursu će biti proglašeno i 12 pohvala koje će biti nagrađene sa po 500 evra.

Prijave

Konkurs se obavlja onlajn na sajtu competition.betacity.eu (na rumunskom / mađarskom / srspkom) koji će imati sve potrebne materijale za prijavu.

Kad ste već ovde…

• Kako će izgledati centar Novog Sada: Pobednička rešenja konkursa za jezgro grada
• 20 idejnih rešenja Trga galerija u Novom Sadu
• Alternativna rešenja Lenjinovog mauzoleja s konkursa iz 1929. godine

Cevi su zamenile vodotok Crnovrške reke u Parku prirode Stara planina čime je došlo do uništenja eko sistema i skrnavljenja netaknute prirode.

Iako male hidroelektrane spadaju u sisteme koji obezbeđuju obnovljiv vid energije, njihov uticaj na prirodnu okolinu je ogroman. Takav je slučaj i sa mini-hidrocentralom na Crnovrškoj reci koja je izgrađena u Parku prirode Stara planina iako su tamo zabranjeni bilo kakvi radovi, a naročito ne na vodotokovima. U lokalnoj samoupravi i Turističkoj organizaciji opštine Knjaževac kažu za Knjaževac.info da su ove aktivnosti dovele do uništenja eko-sistema i oskrnavile netaknutnu prirodu Stare planine.

Pogledajte kako izgleda gradilište hidrocentrale:

Posečeno drveće, uništena reka, zauvek izgubljena voda za okolni eko-sistem.

„Monstruoznim ulaskom teške mehanizacije u vodotokove uništava se hiljadama godina stari vodotokovi, uguravanjem reka u ogromne cevi. Posečeno drveće, uništena reka, zauvek izgubljena voda za okolni eko-sistem.“, kaže arhitekta Nebojša Glišić na svom profilu.

Problem je nastao 2011. godine, kada su, kako piše Politika, mini-hidroelektrane „ugurane” u Prostorni plan opštine Pirot, tako što je bila predviđena izgradnja čak 58 novih elektroprivrednih objekata, i to, u većini slučajeva, u prvoj i drugoj zoni zaštite, gde nikakva gradnja nije dopuštena.

Nekad:

Sad:

Nekad:

Sad:

„Ubuduće bez mini-hidroelektrana“

“Greška je napravljena jako davno, onda kada je dozvoljeno da se u zaštićenim područjima grade mini-hidrocentrale. Ne postoji mini-hidrocentrala koja ne narušava životnu sredinu. To je stav Ministarstva i moj lični stav i to će tako biti“, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u javnoj raspravi o nacrtu Zakona o klimatskim promenama.

Kad se saberu svi utisci i svedočanstva, postaje jasno da su mini-hidroelektrane na Staroj planini za sada promašen projekat, bar u zaštićenim područjima, kako iz ekološke, tako i iz energetske perspektive, zaključuje Slavica Stuparušić u svom tekstu za Politiku.

Kad ste već ovde…

• Nova hidroelektrana u Norveškoj pravi je magnet za turiste
• Branislav Mitrović: Upravna zgrada Hidroelektrane na Drini
• Privremena brana od vode čuva kuće od poplava

Novo istraživanje kompanije VELUX o važnosti dnevne svetlosti i svežeg vazduha za zdravlje pokazuje da nove generacije provode 90% vremena u zatvorenim prostorima, a da su dečije sobe često najzagađenije sobe u kući.

Istraživanje je pokazalo da vazduh u zatvorenim prostorima može biti i do pet puta više zagađen od spoljašnjeg vazduha, ali 77% ispitanika nije uopšte svesno ove činjenice, prema globalnom YouGov istraživanju.

Život u vlažnim i memljivim prostorima povećava našu šansu da dobijemo astmu za 40% i ukoliko ne budemo reagovali odmah, rizikujemo da ugrozimo naše zdravlje.

Nova 24/7 generacija zatvorenog prostora, nije svesna da vazduh unutar naših domova i javnih zatvorenih prostora može biti zagađeniji od vazduha spolja. Velika većina ljudi (čak 77%) veruje da je vazduh u zatvorenim prostorima isto zagađen ili čistiji od spoljašnjeg vazduha, a zapravo može biti i do pet puta više zagađen.

Generacija koja ne izlazi iz kuće

VELUX grupacija je obelodanila rezultate “The Indoor Generation” (generacija zatvorenog prostora) istraživanja koje je sprovedeno u 14 zemalja, a koje pokazuje ogromnu zabludu o uticaju boravka u zatvorenim prostorima na naše zdravlje, posebno na zdravlje dece čije sobe mogu biti najviše zagađene prostorije u kući.

Kada se govori o generaciji zatvorenog prostora misli se na rastući broj ljudi koji veliku većinu svog vremena provode u zatvorenim prostorima – trenutno 90% svog života – u odnosu na prethodne generacije.

Svakodnevne aktivnosti u domu, kao što su kuvanje, čišćenje, tuširanje, paljenje sveća, sušenje veša unutar kuće, pa čak i spavanje i disanje, doprinose zagađenju vazduha u zatvorenim prostorima. Sve ovo vremenom može dovesti do memljivih i vlažnih domova, što povećava rizik od razvoja astme, bolesti disajnih organa i hronične plućne opstruktivne bolesti (COPD).

Šansa za dobijanje astme se povećava za 40% ukoliko provodimo previše vremena u vlažnim, memljivim zgradama.

Zagađivači koji su svakodnevno prisutni u našim domaćinstvima otpuštaju toksine u našim domovima. Deterdženti i plastične igračke koje dajemo našoj deci da se igraju, takođe i građevinski materijali su samo neki od artikala koji u stvari mogu pogoršati kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima.

Veruje se da će sve više dece patiti od astme ili alergija ukoliko se domovi i javni zatvoreni prostori ne počnu bolje provetravati, a šansa za dobijanje astme se povećava za 40% ukoliko provodimo previše vremena u vlažnim, memljivim zgradama.

Istraživanje je takođe utvrdilo značajnu razliku između toga kako ljudi misle da živimo svoj život i toga kako ga mi stvarno živimo, zato što je samo 18% ljudi izjavilo da u zatvorenim prostorima provode 2 ili više sati. Ali, stvarna brojka je čak i više zabrinjavajuća, zato što je prethodno istraživanje otkrilo da “Nova generacija zatvorenog prostora” 90% svog vremena provodi u zatvorenim, često mračnim, slabo ventiliranim i nezdravim prostorijama.

Istraživanje je pokazalo da su dečije sobe često najzagađenije sobe u kući.

VELUX je uz rezultate istraživanja objavio i kratki film “The Indoor Generation” da bi podigao svest o važnosti života u zdravim domovima i malim promenama koje svako može napraviti kako bi poboljšao kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima.  Film je doživeo veliku viralnost i za sada ga je na raznim platformama pogledalo na desetine miliona ljudi širom sveta. Debata koja se pokrenula u medijima i putem društvenih mreža u čitavom svetu upravo pokazuje potrebu da se o ovakvim temama razgovara i ujedno podiže svest o onome što svako od nas može da promeni u svakodnevnim navikama.

Film možete pogledati ovde:

Kako vazduh u domu učiniti zdravijim

A ovo je šest jednostavnih koraka pomoću kojih ćete vazduh unutar vaših domova učiniti zdravijim:

• Otvorite vaše prozore barem tri do četiri puta dnevno da bi ste omogućili svežem vazduhu da uđe u prostoriju
• Vrata od kupatila držite zatvorena i uključite ventilaciju ili otvorite prozor kada se tuširate
• Kada kuvate uključite aspirator ili otvorite prozore
• Ne palite sveće
• Sušite veš napolju
• Redovno čistite

Više informacija pronađite na https://www.velux.rs/indoorgeneration

Beogradska Ulica Kraljevića Marka uskoro će dobiti potpuno novo odelo: ulica će biti popločana kamenim pločama i kamenom kockom, dobiće drvored, klupe i novu rasvetu.

Ova ulica biće glavna pešačka veza između najvećeg putničkog čvorišta na Zelenom vencu i potpuno uređenog šetališta uz reku – Sava promenade. Ovo je jedan od projekata kojim se ostvaruje višedecenijska težnja da se iskoristi najveći prirodni potencijal srpske prestonice, a to su reke, rekao je glavni gradski arhitekta Milutin Folić za B92.

Ova ulica biće glavna pešačka veza između Zelenog venca i šetališta uz reku.

Iako nije duga, ova ulica je puna kulturno-istorijskih spomenika poput Manakove kuće, koja je danas deo Etnografskog muzeja, i kuća velikih srpskih trgovaca Luke Ćelovića i braće Krsmanović, naveo je Folić.

Ulica će biti dominantno pešačka, čime će oživeti zapušteni lokali koji su u vreme kada je ulica nastala bili centar srpske trgovine. Silaskom niz ovu vijugavu strmu ulicu pešacima će se dok koračaju po kamenim kockama postepeno otvarati pogled na rekonstruisanu i osvetljenu Zadrugu, u kojoj je danas sedište Beograda na vodi.

Rekonstrukcija će početi na jesen i biće završena na proleće 2019.

Kad ste već ovde…

• Novo na našem portalu: Mape gradilišta u Beogradu i Novom Sadu
• Ovako će izgledati skulptura i trg Stefana Nemanje u Beogradu
• Simbolika mozaika u Hramu Svetog Save u Beogradu

Koji je maksimalan nagib rampe? Koja je najveća dozvoljena dužina rampe? Kako se pravilno postavljaju rukohvati? Saznajte u ovom članku.

Svi znamo da rampe služe da se prevaziđu fizičke barijere u prostoru omogućavajući pešacima, biciklistima i osobama s otežanim kretanjem, olakšan pristup objektu. Međutim, pravo je pitanje kako se rampe računaju, kako se pravilno projektuju i koji elementi koji utiču na to da kretanje po njoj bude udobno. Krenimo redom!

Kako se računa nagib rampe

Nagib se može iskazati u procentima dobijen iz odnosa između visine koju treba savladati (h) i dužine horizontalne ravni (d) pomnožen sa 100.

Nagib iskazan u procentima  = (h/d) x 100

Dakle, rampa visine 1 metar, horizontalne dužine 10 metara, ima nagib od 10%. Ukoliko znamo visinu koju treba da savladamo, možemo izračunati nagib rampe, odnosno, koliko ona treba da bude dugačka pridržavajući se u isto vreme preporučenog nagiba kako bi rampa bila upotrebljiva.

Maksimalan nagib rampe

Prema Pravilniku o tehničkim standardima pristupačnosti (Sl. glasnik RS, br. 46/2013), savladavanje visinskih razlika do 76 cm između dve pešačke površine i na prilazu do objekta vrši se primenom rampi tako da nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8,3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6 m). Po Pravilniku, najveća dozvoljena ukupna dužina rampe iznosi 15 metara.

Primer sračunavanja potrebne dužine rampe (d)

Kao primer, uzećemo da je potrebno savladati visinu od 54 centimetra, odnosno, tri stepenika što je čest slučaj na ulazima u zgrade. Koristićemo udobnu rampu od 6% čime se dobija da je potrebna dužina rampe 9 metara.

6 = (0,54m / d) x 100
d = 0,54m / 0.06

d = 9 metara

Šta je još potrebno znati o rampama

Prema Pravilniku o tehničkim standarima pristupačnosti, rampe je potrebno projektovati imajući i sledeće stvari na umu:

– rampe duže od 6 m, a najviše do 9 m u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju se odmorištima najmanje dužine 150 cm;

– najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 90 cm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi min 150 cm, sa podestom od min. 150 cm;

– rampe su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 5 cm, širine 5 – 10 cm i opremljene sa obe strane dvovisinskim rukohvatima podesnog oblika za prihvatanje na visini od 70 cm, odnosno 90 cm;

– rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 30 cm ispred početka i iza završetka rampe;

– rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču;

– boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine;

– rukohvati su prečnika 4 cm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom;

– rukohvati su postavljeni na dve visine, od 70 cm i od 90 cm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 30 cm, sa zaobljenim završetkom;

– na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene;

– ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti;

– površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje;

– površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom;

– za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima;

– podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 150 cm sa 170 cm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica;

Izvor: ArchDaily; ilustracije: Fabián Dejtiar

Kad ste već ovde…

• Rampa za invalide ili vešte skejtere?
• U Švajcarskoj otvorena najstrmija žičara na svetu
• Krovni prozor koji se transformiše u balkon

Zgrada Radio-televizije Vojvodine, Novi Žeželjev most, Naučno-tehnološki park, Pupinova palata ali i Tržni centar Promenada velika su gradilišta oko kojih se diže prašina… bukvalno!

Evidentno je da je u Beogradu, Vojvodini ali i u turističkim centrima poput Zlatibora, pojačana građevinska aktivnost što se jasno može videti na našoj Mapi gradilišta. Više je razloga zašto je oluja građevinskih investicija stigla u Srbiju, a ovog puta ćemo se posebno osvrnuti na buđenje građevinske industrije u Novom Sadu.

Izuzev brojne stanogradnje koja se odvija i u najužem gradskom jezgru, poput ogromne Pupinove palate, u vojvođanskoj prestonici se realizuju još nekoliko kapitalnih projekata zbog čega je u pojedinim momentima došlo do nestašice betona u gradu. To se posebno osetilo prilikom izgradnje betonske dijafragme na Promenadi – novom tržnom centru u gradu koji se gradi nadomak SPENS-a. Ovaj šoping kompleks je sada uveliko iznad zemlje, a to se lepo može videti na snimcima iz vazduha koje smo dobili zahvaljući Ferencu Kovaču iz Rumenke. Šta se još može još iz vazduha pogledajte u našem članku u kojem predstavljamo vam 5 kapitalnih projekta u Novom Sadu zbog čega je grad u prašini.

Novi Žeželjev most – Uskoro otvaranje?

Iako je saobraćaj preko novog železničkog mosta (koji će se možda zvati Most Nade ili most Kralja Aleksandra Karađorđevića, a možda će čak i ostati „Žeželj“) prošao testove opterećenja pa je preko njega prešao i prvi voz, on još uvek nije otvoren za drumski saobraćaj. Pristupni putevi ka mostu završeni su i uskoro kreće asfaltiranje što znači da se jedino čeka još tehnički prijem i upotrebna dozvola koja je neophodna da bi se most mogao da se koristiti. Međutim, to se verovatno neće skoro desiti pa će most verovatno biti zvanično otvoren i pušten u saobraćaj pre dobijanja svih saglasnosti. Svejedno, gradilište mosta deluje impresivno iz vazduha:

Foto-galerija:

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Naučno-tehnološki park – Programeri & betoni

Novi Sad je postao grad programera. Pored brojnih kompanija poput DMS-a, Vega IT, Execom, Eipix, 3Lateral, uskoro stiže i Continental. Ali tu nije kraj! U okviru novosadskog kampusa gradi se zgrada od 29.000 kvadrata u kojoj će se zaposliti još oko 3.000 novih inženjera. Ukoliko se zgrada izvede po projektu, biće to jedna od lepših savremenih zgrada u Novom Sadu. Impresivna betonska konstrukcija nadvila se nad Fruškogorskom ulicom, a kolikom projektu se tu radi možete videti na sledećim fotografijama.

Foto-galerija:

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Zgrada Radio-televizije Vojvodine – Na temeljima srušenog objekta

Nakon što smo se preko makete uverili da će na Mišeluku nići prilično velika zgrada (za prilično slabo gledanu televiziju), radovi na novom sedištu Radio-televizije Vojvodine krenuli su krajem prošle godine. Zgrada će imati pet televizijskih i šest radijskih multifunkcionalnih studija i prostiraće se na 17.530 kvadratnih metara. Kako se navodi na sajtu RTV-a, koji ima posebnu stranicu posvećenu izgradnji zgrade, što pohvaljujemo, prva faza radova trebalo bi da bude završena početkom 2019. godine. Po svoj prilici, ovaj ambiciozni dinamički plan bi mogao da bude ispunjen jer je nedavno izlivena ploča drugog sprata. I u ovom slučaju, radi se masivnoj skeletnoj konstrukciji od armiranog betona.

Pupinova palata – Betoniranje u užem jezgru grada

Objekat o čijem uticaju na arhitekturu grada će se tek raspravljati, još je jedan megalomanski projekat koji guta velike količine betona. Pupinova palata u najužem gradskom jezgru, uglavljena na mestu nekadašnje Novosadske (Erste) banke, zauzima čak 43.500 kvadrata na kojima će biti raspoređeno 170 stambenih jedinica dok je ostatak rezervisan za poslovni prostor. Dominantni objekat je soliter od 12 spratova, na uglu Narodnih heroja i Bulevara Mihajla Pupina, vizuelno će parirati zgradi Pošte – delu arhitekte Dragiše Brašovana. Pupinova palata odaje počast nekadašnjoj zgradi tako što će u prizemnom delu nove strukture, poput kulisa, biti dodata fasada originalnog objekta. Ostaje da se vidi kako će ovo hibridno rešenje zaista izgledati.

Tržni centar Promenada – Glavni „krivac“ za nestašicu betona

Preko puta Merkatora i tik uz SPENS, Novi Sad dobija još jedan tržni centar koji će, naravno, biti najveći tržni centar u gradu. Zapravo, on je toliko velik da će sa svojom površinom od 150.000 metara kvadratnih biti veći od svih postojećih tržnih centara zajedno! Masivna betonska konstrukcija rađena na licu mesta, izvodi se od monolitnih armirano-betonskih stubova i spregnute hi-bond međuspratne konstrukcije koja se sastoji od profilisanog lima i sloja betona. Međutim, jedan drugi element bio je glavni „krivac“ za nestašicu betona u gradu – to je bila dijafragma.

Radi se zapravo o betonskom zidu spuštenom na kotu vodonepropusnog sloja koji je opasao ceo objekat na dubini od oko 30 metara. Ovaj element, koji ima ulogu da spreči prodor podzemnih voda u temeljnu jamu, debeo je oko 35 centrimetara. Ukoliko se uzme u obzir da je bilo potrebno izvesti 800 metara ovakvog zida, može se lako sračunati o kakvoj fantastičnoj količini se radi! Bilo je sasvim očekivano da u tom trenutku jednostavno nestane betona na tržištu i da se materijal traži iz alternativnih izvora. Sada kada je većina konstrukcije završena, Promenada polako grabi ka svom datumu otvaranja – 5. decembru 2018.

Foto-galerija:

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Foto: Ferenc Kovač, Aerodron

Kad ste već ovde…

• Mapa gradilišta Srbije
• Kako će izgledati centar Novog Sada: Pobednička rešenja konkursa za jezgro grada
• Šta očekuje Novi Sad u građevinskoj sezoni 2018.

Nemate spavaću sobu ali ne želite da spavate na kauču? Pogledajte kako se zidnim krevetom može rešiti ovaj – ne tako mali – problem.

Iako je ovaj element nije novost u dizajnu enterijera, zidni krevet se vraća u velikom stilu u moderne enterijere malih stanova. On je praktično rešenje ukoliko želite pravi krevet u stanu i ne želite da spavate na sofi na razvlačenje. Arhitekta Sonja Brstina dobila je interesantan zadatak da opremi momačku garsonjeru od svega 20 kvadratnih metara u Novom Sadu u koju je trebalo, pored dnevnog boravaka i prostora za rad, trebalo da stane i bračni krevet. Upravo je zidni krevet iskorišćen da bi se sve ove funkcije mogle biti objedinjene u jednom prostoru.

Pogledajte kako to izgleda:

Na početku, najveći izazov bio je organizovati spavaću zonu. Odlučeno je da se napravi zidni krevet po meri koji će preko dana biti podignut, dok će prostor ispred njega biti iskorišćen za postavljanje dvoseda. Zanimljivo je da se noću ovaj krevet može spustiti preko dvoseda tako da postaju celina jer naslon dvoseda postaje uzglavlje kreveta. Takođe, dvosed u svojoj bazi ima prostor za odlaganje koji je iskorišćen za odlaganje posteljine. Multifunkcionalna rešenja su imperativ u malim stanovima!

Zidni krevet omogućio je da se u vrlo malom prostoru organizuje dnevni boravak, radni kutak, kuhinja ali i neophodni spavaći blok

Klub sto, napravljen po meri, postavljen je na točkiće kako bi se lako mogao micati po stanu. Međutim, on se ne mora pomerati prilikom spuštanja zidnog kreveta jer je njegova visina određena iz uslova da tačno staje ispod kreveta.

Kaiščići na krevetu, raspoređeni u tri zone, omogućavaju da posteljina ostaje na svom mestu i kada se krevet podigne. Naravno, kada se koristi krevet oni se lako otkopčavaju. Bitno je istaći da je krevet najbolje izvesti od metalnih profila zbog stabilnosti cele konstrukcije ali i sa dobrim okovom, to jest, mehanizmom kako bi spuštanje i podizanje bilo lagano i udobno.

U niši pored kreveta postavljen je radni sto koji ujedno ima i ulogu maske za radijator.

Beton, tamni univer, metalni paneli i živopisne slike

Pošto se vlasnik stana opredelio za industrijski stil, na zidu iznad stola je urađena dekorativna tehnika koja imitira teksturu betona. Iako se uvreženo mišljenje da su za male stanove najbolje svetle boje, u ovom slučaju arhitekta Sonja Brstina se odlučila za tamne nijanse sive i teksture oraha koji je enterijeru dao dubinu i izražen muški karakter. Uz zagašeniju atmosferu odlično su legle umetničke slike Oli Poppins u živopisnim bojama.

Kako je budžet bio ograničen, sav nameštaj je izveden od univera. Izabran su univer ploče u tamnijim nijansama koje čak bolje izgledaju od onih u svetlim tonovima iz jednostavnog razloga što se ne vidi spoj ABS trake.

Šank koji delimično odvaja kuhinju od dnevnog boravka, ima ulogu stola ali i neophodne radne površine. Ispod radne ploče smeštene su ladice, a u deo do zida iskorišćen je za smeštanje mikrotalasne. Opet je iskorišćena tamna boja univera kako bi crna mikrotalasna, koja nije ugradna, delovala jedinstveno s policom.

Šanku su pridružene čelične barske stolice s originalnim traktorskim sicem u crvenoj boji.

Industrijski stil stana ne ogleda se samo u metalnim žičanim panelima na zidovima, lusteru s vidnim sijalicama, i tamnijem drvetu, već i u čeličnim barskim stolicama sa originalnim traktorskim sicem u crvenoj boji.

Multifunkcionalna rešenja

TV je smešten na oblogu od univera u nijansi oraha tačno naspram kreveta. Kroz nju su provučeni svi potrebni kablovi, dok je bočna strana, koja je inače vidna s ulaza, iskorišćena za smeštanje otvorene police za knjige. U donji, upušteni deo smeštena je sva tehnika koja se zahvaljujući ovakvom vizuelnom rešenju stavlja u drugi plan.

Ormani u samom uglu su tamne nijanse i pružaju se celom visinom prostora od čak 3 metra! S još jednim ormanom u hodniku, ovo zadovoljava potrebe stanara za smeštanje sve garderobe.

Osnova garsonjere

Zahvaljujući velikoj visini prostora i multifunkcionalnim rešenjima, ovaj mali stan ne izgleda prenatrpano već zapravo suprotno – lagano i mladalački.

Foto i video: Igor Conić za Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

• Portfolio arhitekte Sonje Brstine
• Domaći primer skandinavskog dizajna enterijera
• Kraljevsko plavi stan u Novom Sadu (video)

Nakon seče borova ispred hotela “Kragujevac” grad danas ostaje bez još jednog prepoznatljivog objekta – kuće Đure Jakšića.

Nakon višedecenijskog propadanja kuća Đure Jakšića danas je definitvno doživela svoj kraj – srušena je građevinskim mašinama, piše kragujevački Ritam Grada.

Kuća u kojoj je Đura Jakšića boravio tokom službovanja u Kragujevcu, dve i po decenije se u urušava i predstavlja ruglo, jer niko o njoj nije vodio brigu. Dugo je bila noćno stecište onih koji prekomerno koriste alkohol i narkotike pa je zbog toga, kao i zbog opasnosti koju predstavlja po prolaznike, pre nešto više od sedam godina je ograđena.

„Nema dovoljno istorijskih vrednosti“

Da kuća doživi ovakvu sudbinu verovatno je kumovala i država jer je, svojevremeno, predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture da se kuća Đure Jakšića proglasi za spomenik kulture, Republičkog zavod odbio uz obrazloženje da nema dovoljno umetničkih niti istorijskih vrednosti.

Ipak, dobar deo građana Kragujevca imao je i ima drugačije mišljenje, o čemu svedoči i grafit na zidu koji je, do danas, bio na delu fasade – „Nije bitno šta je bilo. Bitno je kako je do toga došlo!“

Na ovom mestu trebalo bi da bude izgrađen novi objekat, po uzoru na šumadijske kuće XIX veka. Kako je ranije saopšteno u gradskom budžetu su za to namenjena sredstva u iznosu od oko 15 miliona dinara.

Kad ste već ovde…

• Ikarusov pad: Srušena poznata zgrada u Beogradu
• Pogledajte kako je srušen most i popravljen kolovoz za svega 15 sati
• Ova kula mogla bi da dobije status najvišeg objekta koji je ikada srušen

Poznati omotač za fasadu doživljava preporod jer ovaj materijal omogućava slobodu u kreiranju za kojima arhitekte žude. Stoga smo odlučili da napravimo listu najsvetlijih primena ovog popularnog materijala kod nas i u svetu.

Kada želite zanimljivu fasadu živih boja i oblika, logičan izbor je Alubond. Ovaj lagani materijal, izuzetnih termo-izolacionih karakteristika, dozvoljava kreiranje proizvoljnih oblika ali i kolorita jer praktično bilo koja nijansa iz RAL karte može poslužiti da objektu da vizuelni potpis. Da se zaista radi o vanserijskom materijalu govori i podatak da je on korišćen na objektima kakav je Burdž Kalifa, najviša zgrada na svetu, koji obeležavaju arhitekturu 21. veka. Međutim, svetlih primera postoji kod nas kao i okruženju. Krenimo redom!

1. Sportska hala u Podčetrteku, Slovenija

Aluminijumska fasada u crvenoj i sivoj boji je perforirana u floralnim motivima tako da je na traženim mestima dobijen prodor sunčeve svetlosti.

Projekat: Enota; godina: 2010.

2. Red Stripe, Beograd

Čuvena crvena trakica na Novom Beogradu je poslovna zgrada čija je fasada izvedena od kontinualnih aluminijumskih traka u crvenoj boji koje zgradi daju prepoznatljiv izgled.

Projekat: Zugay doo; godina: 2010.

3. Bolnica New Alvaro Cunqueiro u Vigu, Španija

Španski grad Vigo, koji je karakterističan po istorijskim srednjovekovnim građevinama, dobio je 2015. novu zgradu u poslovnom kvartu koja izgleda sasvim drugačije. Nežne pastelne boje na zakrivljenim aluminijunskim panelima deluje veoma efektno i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Projekat: Luis Vidal + Architects; godina: 2015.

4. Namaste Tower, Mumbaj, Indija

Pazi se Londonu, pazi se Barselono! Gradi se nova kula koja će po svojoj lepoti zaseniti sve ostale slične kule. Tower Namaste u Mumbaju u Indiji najnovija je ekstenzija luksuznog hotela W koja će biti visoka 316 metara. Alubondom će biti napravljena fasada koja podseća na dva lista palme koja se međusobno prepliću.

Projekat: Atkins Group; godina završetka: 2019.

5. Airport City, Beograd

Poznati poslovni kompleks na Novom Beogradu i dalje je u fazi širenja, a Alubond će krasiti fasade i novih zgrada. Na konkretnom primeru vidimo dobru kombinaciju aluminijumskih panela i staklenih stena.

Investitor: AFI Europe; godina: 2006.

6. Ümraniye Hastanesi, Istanbul, Turska

Neobičan primer primene aluminijumske obloge na fasadi gde svaku etažu krase vertikalnih paneli različitog kolorita pa zgrada izgleda kao da ima četiri duge.

Godina: 2015.

7. Međunarodni aerodrom Chhatrapati Shivaji, Mumbaj, Indija

Po projektu renomiranog biroa SOM, u Mumbaju je na međunarodnom aerodromu 2014. godine izveden Terminal 2 kojeg krase fenomenalne amorfne forme koje odaju počast indijskoj arhitekturi i prirodi koja je okružuje.

Projekat: SOM; godina: 2014.

8. Qipco Tower, Doha, Katar

Fascinantna zgrada koja ima oblik tornada, pa je zato svi sada zovu Tornado Tower, novi je orijentir Dohe. Visoka je 195 metara i krase je unakrsna Alubond fasada koja se nalazi ispred staklenog omotača.

Projekat: CICO Consulting Architects & Engineers; SIAT ; godina: 2008.

9. Dubai Metro Station, UAE

Fenomenalna ljuskasta opna od aluminijuma obuhvata novu železničku stanicu u Dubaiju. Zahvaljujući zlatnoj boji koja se reflektuje ovu zgradu je ne moguće promašiti.

Projekat: Aedas; godina: 2009.

10. Burdž Khalifa, Dubai, UAE

Najviši i sigurno najlepši primer primene Alubond materijala! Burdž Khalifa je remek-delo arhitekture 21. veka koja ne prestaje da zadivljuje iako je sagrađena pre više od osam godina.

Projekat: SOM; godina: 2010.

Više o Alubond materijalu možete pročitati ovde.

Kad ste već ovde…

• 15 primera fasada od recikliranih materijala
• Kapilarna fasada novog Bulgari butika izgleda kao da je živa
• Pokretni zidovi krase fasadu ove modularne stambene zgrade

Šta treba imati u vidu prilikom projektovanja kružnih stepenica i kako se dobijaju dimenzije gazišta? Saznajte u ovom članku.

Spiralna stepeništa su dobri čuvari kvadratnih metra jer zauzimaju manje mesta od klasičnih stepenica. Uz malo dizajnerske magije, one mogu postati zaštitni znak budućeg enterijera ili objekta jer mogu zaista izgledati atraktivno u prostoru. Međutim, moraju se pažljivo projektovati kako bi se dobile udobne stepenice koje ne predstavljaju prepreku (niti opasnost) za penjanje ili silaženje. Iako populani BIM programi pojednostavljuju ovaj proces, treba imati na umu nekoliko stvari koje spiralno stepenište čini funkcionalnim.

Spiralna stepeništa se mogu prilagoditi raznim konstrukcijama ali je najčešći slučaj kružni format sa centralnim stubom na koje se oslanjaju gazišta. Za ovu formu stepeništa, treba uzeti u obzir tri faktora:

• Kolika je tačno visina stepeništa (rastojanje između etaža)
• Koji je ugao rotacije
• Koji je prečnik stepeništa

Naravno, potrebno je za početak znati gde stepenice počinju i gde se tačno završavaju, kao i koliko im je prečnik. Takođe, potrebno je pronaći ugao rotacije. Postoje nekoliko besplatnih onlajn kalkulatora koji olakšavaju ovu računicu, ali treba imati na umu ovu formulu:

dužina spiralnih stepenica = π x radijus x ugao rotacije  / 180

Međutim, pošto gazišta na spiralnom stepeništu imaju nejednake oblike, važno je odrediti tačku od koje će se uzeti ova formula u razmatranje. Smatra se da se idealna linija kretanja nalazi na 2/3 od centra stepeništa. Sada se može primeniti metod koji smo koristili i na klasičnim stepenicama, o kojem smo pisali ovde, ali uz malo veće tolerancije pošto Blondelova formula nije baš tako lako primenljiva na spiralnim stepeništima.

Konkretan primer

Ako uzmemo u obzir da je razmak između etaža 3,00 metra, da je prečnik 100 centimetra, i da će zbog svog položaja u prostoru stepenište počinjati na istom mestu gde će se i završavati, što znači da će ugao rotacije biti 360 stepeni, kada ubacimo sve ove podatke u prethodnu formulu dobićemo da je dužina spiralnih stepenica, odnosno, obim 6,28 metra.

Kada se uzme u obzir idealna linija kretanja, dobiće se da je dužina stepeništa, kuda će se ljudi zaista kretati, 4,18 metra. Ukoliko probamo sa 15 stepenika, dobićemo širinu od 27 i visinu od 20 cm. Kada primenimo Blondelovu formulu, dobićemo 67 što malo odstupa od preporuka za konvencionalno stepenište ali to je potpuno prihvatljivo za njegovu spiralnu verziju.

Preporuke za spiralno stepenište

Iako se smatra da je minimalni prečnik kružnog stepeništa 70, ne bi trebalo ići ispod 80 centimetra. Takođe, treba voditi računa da je minimalna visina između stepeništa i krova, na gornjim stepenicama, 2,15 metra.

Prateći ove korake možete isprojektovati lepe i funkcionalne spiralne stepenice. Nemojte ih se bojati! Oslobodite svoju kreativnost i napravite stepenice koje će obeležiti prostor koji radite. Pogledajte i nekoliko lepih primera arhitekture sa spiralnim stepeništem.

Izvor: ArchDaily

Kad ste već ovde…

• Kako sračunati dimenzije stepenika
• Kako projektovati i sračunati rampe
• Stepenište u keramici: Kako pločicama obložiti gazišta

Izgradnja novog objekta trebalo bi da počne do kraja ove godine i da bude završena tokom 2020. FON će dobiti novo moderno krilo s podzemnom garažom.

Prošle godine najavljena je izgradnja nove zgrade Fakulteta organizacionih nauka, odnosno dogradnje dodatnih 6.000 bruto kvadrata uz postojeći objekat na Voždovcu. Prošlog meseca usvojen je urbanistički projekat izrađen u projektnom birou KRIP, čime je napravljen još jedan korak ka realizaciji, piše Beobuild.

Novi prostor predstavlja značajno uvećanje, pošto će dograđeno krilo duplirati nastavne kapacitete ove visokoškolske ustanove. Pored novih prostorija za studente, zgrada će dobiti i dvospratnu podzemnu garažu, čime će biti rešen problem parkiranja na prilaznom platou ispred objekta.

Zgrada će dobiti i dvospratnu podzemnu garažu, čime će biti rešen problem parkiranja.

Postojeća zgrada fakulteta je atraktivna moderna koja je značajno izmenjena tokom protekle četiri decenije, pre svega izvedbom nebrojano malih i delimičnih rekonstrukcija za povećanje njenog kapaciteta. Koliko je izmenjena u spoljnom izgledu, za to vreme njena unutrašnja funkcija doživela je još veću transformaciju.

Staro zdanje je bila nekadašnja Osnovna škola Bora Stanković, zadužbina kraljice Marije Karađorđević iz 1932. godine, koja je 80-ih godina dodeljena Fakultetu organizacionih nauka. Odmah do njega biće dograđeno moderno novo krilo sa blago uvećanom visinom krovnog venca u odnosu na trenutno stanje.

Spreman za studente od 2020.

Na podzemnim etažama planirano je 60 parking mesta sa kontrolisanim pristupom za oko 150 zaposlenih u ovoj ustanovi. Na prizemlju je planiran ulazni hol, velika čitaonica sa 100 mesta i bibliotekom, putnički liftovi i stepeništa, kao i deo tehničkih prostorija. Na prvom i drugom spratu nalaziće se po jedan amfiteatar sa 200 mesta i prateća sala za nastavu od 60 mesta. Treći sprat sastojaće se od tri sale za nastavu, svaka sa po 60 mesta, imaće laboratoriju sa 24 mesta i jednu multifunkcionalnu salu za prezentacije. Poslednji četvrti sprat namenjen je kabinetima za nastavnike sa posebnom salom za sastanke kolegijuma.

Prema ugovoru koji je Fakultet početkom godine potpisao sa Ministarstvom prosvete, izgradnja novog objekta trebalo bi da počne do kraja ove godine i da bude završena tokom 2020.

Foto: via Beobuild

Kad ste već ovde…

• S traktora na magarca: Budućnost vredne lokacije IMT-a
• Brazilija i Novi Beograd – Dva lica jedne utopije
• Kako će izgledati rekonstruisana ulica Kraljevića Marka u Beogradu

Bilo da imate džip za sedmoro ljudi, malog fiću ili dva automobila koja treba paralelno parkirati, ova garaža će biti isporučena prema dimenzijama koje odgovaraju upravo vama.

Više komfora, više bezbednosti i više energetske efikasnosti u samo jednom proizvodu. Ova prefabrikovana garaža od betona je pametan sistem koji se kontroliše putem jednog uređaja: telefona! Grejanje, osvetljenje, oprema i alarmni sistemi mogu se međusobno povezati i kontrolisati preko bežične mreže dodirom dugmeta na vašem Androidu ili iPhoneu.

Otvorite pametnu garažu preko mobilnog telefona ili proverite da li su vrata slučajno ostavljena otvorena

Sistem pametnog parkiranja podrazumeva da jednim dodirom dugmeta možete otvoriti ili zatvoriti garažu. Takođe, aplikaciju možete iskoristiti da proverite da li je garaža slučajno ostala otvorena ili da na primer obezbedite pristup gostu iako se se ne nalazite kod kuće.

Još zanimljiva tehnologija odnosi se na ventilacioni sistem. Ugrađeni senzori mogu da detektuju visoku vlagu u garaži i shodno tome da automatski upale ventilaciju smeštenu u okviru garažnih vrata. Takođe, senzori pokreta mogu da detektuju prisustvo osobe u garaži i tako spreče spuštanje vrata ukoliko se osoba nalazi u njihovoj blizini.

Fleksibilne dimenzije

Prefabrikovana betonska vrata u potpunosti se prilagođavaju potrebama korisnika. Bilo da imate džip za sedmoro ljudi, malog fiću ili dva automobila koja treba paralelno parkirati, ova garaža će biti isporučena prema dimenzijama odgovaraju upravo vama. I ne samo to! Moguće je poručiti garažu koja ima odeljke za smeštanje bicikla, baštenskog alata i slično. „Postoje različite dimenzije, varijante i formati garaža: od malih preko duplih garaža za dva automobila do velikih garaža s prostorom prilagođenim individualnim potrebama“, navodi nemački proizvođač Fachvereinigung Betonfertiggaragen. Već vidimo da će biti naručene verziju u kojoj će se slaviti slave…

Sve je spremno za čas

Zahvaljujući industrijskoj proizvodnji, odnosno, prefabrikaciji ovih garaža, one su jeftinije nego zidane. Doduše, to verovatno važi za Nemačku gde je radna snaga skupa. Međutim, prednost ove garaže nije samo zato što dobijate kompletno opremljenu garažu u jednom elementu (i garažna vrata, i ventilaciju, i alarme) već što se ona montira za samo jedan sat. Ostatak vremena iskoristite da uživate u svojoj novoj kućici za parkiranje vašeg mezimca.

Kad ste već ovde…

• Gazebox: Sklopiva garaža koja stavlja vaš auto u prvi plan
• 10 najinteresantnijih garaža na svetu
• Garažna vrata kao toplotna izolacija?

U centru Berlina nikao je novi rezidencijalni objekat na temeljima… pardon, na fasadi stare bolnice!

Iako prestonica Nemačke spada u jeftinije gradove za život, kao i ostatku ove prosperitetne zemlje cene nekretnina rastu zajedno sa sve većim brojem stanovnika i njihovim potrebama… da žive usred centra. Podaci govore da će broj stanovnika u Berlinu porasti za 7,5 posto do 2030. godine što znači da će tada u gradu živeti skoro 300.000 ljudi više.

Kako bi se izašlo u susret sve većoj većoj jagmi za stambenim prostorom, projekti pretvaranja napuštenih objekata u stambene zgrade su veoma učestali. Međutim, ovaj primer je posebno interesantan zbog načina izvođenja koji je pravo malo građevinsko remek-delo. Naime, na fasadu stare bolnice nakačeni su prefabrikovani betonski balkoni koji ne samo da su učinili stanove lepšim i prostranijim već su i zgradu učinili vizuelno atraktivnom.

Fasada stare bolnice nadgradi prefabrikovanim betonskim elementima koji su montirani na licu mesta.

Fantastičan projekat, kojeg potpisuje GRAFT architects, predvideo je da se, za početak, ukloni krov na bolnici zatvorenoj 2000. godine i umesto njega podignu dva sprata. Onda je na red došao korak čija je inspiracija došla iz okolne blokovske gradnje. Kubične forme protezale su se duž celu ulicu pa se rešenje horizontalne nadgradnje sam nametnuo. Tako je odlučeno da se fasada stare bolnice nadgradi prefabrikovanim betonskim elementima koji su montirani na licu mesta. Naravno, ova montaža je podrazumevale ozbiljne pripreme po pitanju konstrukcije, odnosno, statičke stabilnosti objekta ali i termičkih karakteristika čime bi se osigurala energetska efikasnost klase A.

Jednim udarcem, dve muve

Problem je rešen Schöck Isokorb EXT, elementom nemačke kompanije Schöck Bauteile koji je jednim potezom rešio oba problema. Naime, Schöck Isokorb EXT je noseći izolacioni element koji se ugrađuje na konzolnim betonskim pločama kao što su one na balkonima. Zahvaljujući ugrađenoj armaturi, element prihvata momente savijanja kao i sile smicanja ali ono što je njegova ključna karakteristika jeste da minimalizuje termičke mostove što dovodi do značajnih energetskih ušteda. Ovaj element omogućio je kačenje balkona na zgradi putem konzolnih ploča bez bojazni da će se toplota iz unutrašnjosti prenositi napolje, a u isto vreme obezbedio je i stabilnost celog konstruktivnog sklopa. Više o ovom elementu možete pročitati ovde.

1/2

Schöck Isokorb - noseći element sa termoizolacionim karakteristikama

Detalj kačenja

Inženjerstvo 21. veka

Rezultat je zgrada u centru Berlina od 217 kvalitetnih stanova i 25.000 kvadrata sa razigranom fasadom koja izgleda kao da je sagrađena u 21. veku, iako je podignuta još 1912. godine. Arhitekte su primenom inovativnih građevinskih metoda uspele ne samo da se novim rešenjem prilagode okruženju, već i da u njega unesu dodatnu energiju zahvaljući kojoj će porasti vrednost čitavog kvarta.

Kad ste već ovde…

• 10 balkona iz „snova“
• Termički prekid za betonske ploče koji umanjuje račune za grejanje
• Krovni prozor koji se transformiše u balkon

Zanimljiva istorija zgrade u najužem centru ruske prestonice: Od hotela Beograd, preko penthausa za bogatog Rusa, do potpuno obnovljenog hotela sa četiri zvezdice.

U samom srcu Moskve, nedaleko od Ministarstva Inostranih poslova i pešačkih ulica Stari i Novi Arbat sa mnogobrojnim pozorištima i muzejima, nalazi se zgrada podignuta 1973. godine u kojoj je, sve donedavno, bio smešten hotel Beograd. Međutim, 2003. godine bogati Rus poželeo je da u njoj kupi najviši sprat gde bi smestio svoj luksuzni penthaus, a onda je na kraju odlučio da kupi celu zgradu. Taman kada su se delovi hotela renovirali pod njegovom dirigentskom palicom, na scenu je stupio novi vlasnik koji je hotelu želeo da vrati stari sjaj. Međutim, vraćanje stare slave nije podrazumevalo i zadržavanje originalnog imena – hotel Beograd – već se sada ovo ugostiteljsko zdanje s četiri zvezdice zove isto kao i ruski lanac hotela koji ga je kupio: Azimut.

Hotel je dobio dve etaže na krovu i dve etaže pod zemljom, dok je fasada rekonstruisana tako da bude zadržan stari izgled jer je objekat pod zaštitom.

Pod rukovodstvom Azimuta urađena je kompletna rekonstrukcija hotela, zajedno sa ojačavanjem konstrukcije, pomeranjem položaja stepeništa, ali i dogradnjom dva sprata na krovu za restoran. Nadgradnja elipsaste forme urađena je betonskom konstrukcijom sa staklenom fasadom i ona ne remeti kubičnu formu zgrade. Pod rukovodstvom ruskog arhitektonskog biroa T+T architects, prepoznatljiva socrealistična fasada obnovljena je i prilagođena duhu savremene Moskve ali tako da je stari izgled zadržan jer je objekat pod zaštitom.

Hotel je dobio i podzemni parking na dva nivoa i to na mestu stare kotlarnice. Za potrebe izvođenja ovog složenog građevinskog poduhvata prvo je spuštan pod, dodavani su novi stubovi i rađena je nova betonska ploča na pola visine kotlarnice. Potom su ugrađena dva lifta za automobile pošto je kolski pristup mogao biti organizovan samo u gornji nivo garaže.

Fotografije gradilišta (klik za uvećanje i info)

1/7

Betoniranje prve ploče restorana tokom ruske zime

Betoniranje druge ploče restorana

Bazen starog vlasnika hotela na 20 spratu

Trpezarija starog vlasnika hotela na 20 spratu

Zatečeno stanje pre rekonstrukcije

Novi otvori za mašinske instalacije

Demontaža enterijera

Enterijer soba

Po završenim građevinskim radovima, urađen je kompletan enterijer 474 soba koje su raspoređene na od 4. do 18. sprata hotela. Projekat enterijera potpisuje nemačka dizajnerica enterijera Ester Bruzkus iz arhitektonskog biroa Bruzkus Batek Architects koja je osmislila sobe koje maksimalno koriste najveći potencijal ovog hotela – a to je njegova lokacija i odličan pogled na grad.

Enterijer zajedničkih prostora

U prizemlju i na prvom spratu su restorani. Na 2. spratu je osam konferencijskih sala, dok je recepcija na 3. spratu, gde je i hotelski restoran.

Pogled s krova na Moskvu

Faktografija:

• konstrukcija i fasada: T+T architects
• enterijer: Bruzkus Batek Architects
• projektovanje: 2014.
• početak radova: januar 2016.
• otvaranje hotela: jun 2017
• kvadratura: 28.500 m2
• broj soba: 474 od 4. do 18. sprata
• fotografije: Miloš Martinović

Kad ste već ovde…

– Snimak Moskve proglašen za najbolji video napravljen dronom
– Političare zamenili turisti: Sedište Vlade postalo ekskluzivni hotel
– Slovenački hotel Plesnik po projektu Enote

Renomirani žiri odabrao je devet regionalnih pobednika konkursa International VELUX Award 2018 nakon dva dana većanja. Regionalni pobednici će se sada takmičiti za titulu globalnog pobednika na Svetskom festival arhitekture u novembru ove godine.

Pobednici su odabrani među studentima 250 različitih arhitektonskih fakulteta iz 58 zemalja. Žiri u sastavu Carme Pigem Barceló, osnivač RCR Architects (Španija), Li Hu, osnivač OPEN architecture (Kina), Rick Joy, osnivač Rick Joy Architects (SAD), Saša Begović, osnivač 3LHD architects (Hrvatska) i vođa VELUX centra za inovacija Martin Pors Jepsen (Danska), okupio se u Kopenhagenu i tokom dva dana pregledao više od 600 pristiglih projekata koji su svaki na svoj način predstavljani inovativne načine korišćenja dnevne svetlosti u arhitekturi.

Rezultati žiriranja

Nakon prvog dana, žiri je suzio izbor na 59 projekta. Do kraja drugog dana, projekti koji su demonstrirali jake i dobro razvijene ideje u obe od dve kategorije konkursa – Daylight in Buildings i Daylight Investigations, odabrani su kao regionalni pobednici.

Pobednici u kategoriji Daylight in Buildings su:

• Zapadna Evropa: “Reaching the Light” Joana Robalo, João Umbelino, Ana Ázar, António Lopes i Miguel Pedro – Universidade de Évora, Portugal
• Istočna Evropa i Bliski istok: “Light Forms Jugglers” Anastasia Maslova – Kazan State University of Architecture and Engineering, Rusija
• Severna i Južna Amerika: “Light Liquefaction” Ziqi Chen, Shuaizhong Wang i Zeyu Liu – University of Virginia, SAD
• Azija i Okeanija: “My Dead Relative in the Light” Qi Wang, Jingkai Chen i Peilin Yin –  Qingdao University of Technology, Kina
• Afrika: “Light Pavilion” Fatai Osundiji i Emmanuel Ayo-loto – Obafemi Awolowo University, Nigerija

Pobednici u kategoriji ‘Daylight Investigations’ su:

• Zapadna Evropa: “Cover to Reveal” Brice Lemaire, Xiaolan Vandendries i Julien Obedia – Université Catholique de Louvain, Belgija
• Istočna Evropa i Bliski istok: “Cloud of the Polar Light” Anna Borisova i Kamilla Akhmetova – Kazan State University of Architecture and Engineering, Rusija
• Severna i Južna Amerika: “Daylight to Water” Stephen Baik, Abubakr Bajaman i John Nguyen – University of Toronto, Kanada
• Azija i Okeanija: “Road to Light” Yuhan Luo, Di Lan and Yusong Liu – Tianjin University, Kina

Pogledajte objašnjenje žirija:

Rešenja kao odgovor na probleme današnjice

Žiri je kod ovogodišnjih projekata primetio jasan fokus i odgovornost prema nekim od velikih izazova našeg vremena, kao što su javni nemiri, krize, migracije i klimatske promene. Korišćenjem dnevne svetlosti kao ujedinjujuće snage, studenti su dali praktična rešenja za zajednice u čitavom svetu.

“Videla sam projekte koji se bave temom siromaštva, životne sredine, nesreća i brigom o ljudima sa posebnim potrebama. To pokazuje drugačiju odgovornost i realizam. Ako su pre nekoliko godina ljudi pokazivali više optimizma i novih, spektakularnih stvari, sada se više bave inkluzijom svih ljudi i dovođenjem ljudi na isti nivo sa arhitekturom”, rekla je Carme Pigem Barceló, osnivač RCR Architects iz Španije nakon sastanka žirija.

Svi dobitnici nagrada su obavešteni o svom uspehu. Predstavnici svakog od timova pozvani su u Amsterdam na Svetski festival arhitekture u novembru, gde će dobiti priliku da prezentuju svoje projekte pred renomiranim žirijem. Tada će biti poznato I ko su dva globalna pobednika koji će osvojiti glavnu nagradu – 5.000 evra.

Pobedničke projekte i sve ostale prijave možete pronaći na iva.velux.com/projects/2018.

Kad ste već ovde…

• Krsto Radovanović: U Srbiji postoje predrasude o stanovanju u potkrovlju
• Besplatna aplikacija koja omogućava da otkrijete moć dnevne svetlosti u potkrovlju
• 16 CAD crteža krovnih prozora i svetlosnih otvora

Deo prednjeg dela objekata Plaza Artz Pedegral sagrađenog 2012. godine, po projektu poznatog meksičkog arhitekte, srušio se pod za sada nerazjašnjenim okolnostima.

Internetom i društvenim mrežama kruže video-snimci delimičnog rušenja Plaza Artz Pedegral, objekta  u Meksiko Sitiju sagrađenog pre šest godina kojeg potpisuje Sordo Madaleno Arquitectos. U trenutku pisanja ovog teksta, nije objašnjeno šta je uzrok pada. Jedino je poznato da nema povređenih.

Evakuacija zgrade završena je neposredno pre nego se deo zgrade srušio. Prema rečima nadležnih, postojale su naznake da će se objekat urušiti, pa je zato odlučeno da izvrši evakuacija zaposlenih što se ispostavilo kao jako dobra odluka.

Pogledajte kako je to izgledalo:

Así se derrumbó una sección de la plaza comercial Artz Pedregal https://t.co/IMnqtfIiZy #CdMx pic.twitter.com/mYzYowaZVP

— Milenio.com (@Milenio) July 12, 2018

Biro Sordo Madaleno Arquitectos izdao je saopštenje u kojem žali zbog incidenta i da su „odmah kontaktirali nadležne službe grada kako bi pomogli u rasvetljavanju nemilih događaja“.

Dramatičan snimak rušenja:

#Ahora – Colapsa parte del centro comercial Artz Pedregal al sur de #CDMX.

Hasta el momento no se reportan lesionados. pic.twitter.com/vdksgaBt2K

— SkyAlert (@SkyAlertMx) July 12, 2018

Kad ste već ovde…

• Pogledajte snimak rušenja bivše ambasade SAD-a u Beogradu
• Pogledajte impozantan snimak rušenja 19 nebodera u Kini
• Dve zgrade u Glazgovu ostale da stoje posle rušenja eksplozivom

Napravili smo selekciju od 20 značajnih arhitektonskih objekata koje su se u poslednjih četvrt veka izgradile u našoj prestonici. Sada želimo da čujemo vaš glas kako bismo od njih izabrali pobednika – najlepšu zgradu Beograda!

Arhitektonska dela su deo naše zajednice jer ona čine naše gradove, naše ulice, i naše prostore za život. Javni objekti su lice naših gradova i ogledalo nas samih. Ali kakva arhitektura se gradi u Beogradu u poslednje vreme? Stručna javnost i građani primećuju da se u našoj prestonici, baš kao i ostalim gradovima Srbije, dižu objekti koji zadivljuju svojom arhitekturom ali isto tako niču i zgrade koje deluju neprimereno i neadekvatno. Koji su to objekti koji svojim arhitektonskim oblikovanjem mogu da zasene lošu arhitekturu i ukažu da Beograd ipak ima objekata vrednih pažnje?

Cilj ovog izbora je da ukaže da u Beogradu ima arhitektonskih objekata vrednih pažnje.

Tako je nastala ideja da napravimo jednu takvu analizu gradskog prostora s izdvajanjem onih objekata u Beogradu koji su nas obogatili, na koje smo ponosni, ali i one koji izazivaju kontroverze. Neki objekti će vam se svideti više, a neki manje. Zato ste tu da date svoj glas!

Izabrali smo poslednjih 25 godina za koje smo i sami kao društvo odgovorni, i izdvojili 20 javnih objekata koje smo predložili za vrednovanje. Od posetilaca portala Gradnja.rs traži se da glasaju za predložene objekte i vrednuju ih ocenom od jedan do deset.

Stručni žiri

Stručni žiri odabrao je 20 zgrada izgrađenih u Beogradu u poslednjih 25 godina ne uzimajući u obzir privatne kuće. Zajedno sa posetiocima portala, i stručni žiri će dati svoj sud, a njega čini:

• arhitekta dr Đorđe Alfirević, Studio Alfirević
• arhitekta Aleksa Ciganović, Republički zavod za zaštitu spomenika
• arhitekta Nebojša Antešević, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
• istoričar umetnosti Marko Stojanović, Balkanski arhitektonski bijenale
• dipl. građ. inž. Igor Conić, urednik portala Gradnja.rs

Rok za glasanje

Glasanje će trajati u periodu od 16. do 31. jula 2018.

Rezultati glasanja

Rezultati publike i stručnog žirija biće objavljeni naknadno na portalu Gradnja.rs.

Pravila glasanja

Glasanje se vrši jedanput za svaku zgradu ocenom od jedan (1), do deset (10). Ocene se mogu ponavljati za različite zgrade. Zgrada sa najvećom zbirnom ocenom biće progalašena za Najlepšu zgradu u Beogradu u poslednjih 25 godina.

Gde glasati

Glasanje možete započeti na ovde.

>>> ZAPOČNI GLASANJE

Egipatska Dolina kraljeva dobila je konkurenciju u vidu srpske Doline Kraljeva.

Nedaleko od Kraljeva nedavno je na groblju nikao spomenik obliku masivne piramide napravljene od belog mermera. Ovakav primer grobljanske arhitekture još nismo videli u Srbiji, a ni u regionu… ne računajući, naravno, čuvene piramide u Visokom u Bosni i Hercegovini… koje još niko nije video. Zapravo, ovakve piramide nismo videli nigde sem u Dolini kraljeva u Egiptu. Pogledajte kako izgleda srpska Dolina Kraljeva s velikim „K“:

A gde je satelitska?

Maja Vasić je na svom Facebook profilu objavila fotografiju ovog nesvakidašnjeg spomenika, a na objavu su se nadovezali šaljivi komentari od kojih izdvajamo: „Nema satelitsku antenu, pih!“.

Nemamo informaciju o tome kome je podignut ovaj spomenik, ko ga je isklesao, niti da li je za ovako nešto dobijena građevinska dozvola.

Kad ste već ovde…

• Uticaj egipatske arhitekture na srpsku stanogradnju
• Sazidao kuću na vrhu zgrade u centru Beograda
• Evo kako NE treba lepiti demit fasadu