Na konkursu koje je organizovala novosadska Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije, prvu nagradu je osvojio autorski tim Igor i Jelena Čubra iz Beograda za rešenje koje predviđa talasasto popločavanje s puno zelenila i klupa.
Predmet konkursa je bila izrada idejnog rešenja uređenja javnih prostora dela gradskog jezgra u Novom Sadu – prostor Pozorišnog trga sa neposrednim okruženjem objekta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Trg slobode, delovi ulica Modene, Kralja Aleksandra i Njegoševe.
Cilj je da se kroz kvalitetno osmišljeno uređenje površina javne namene i svih elemenata koji doprinose boljoj funkcionalnosti, estetici i kvalitetnom funkcionisanju ovog dela grada, aktiviraju svi potencijali prostora i poveća njegova atraktivnost, i stvori kvalitetno ambijentalno uređenje, koje treba da bude privlačno različitim grupama korisnika i usklađeno sa uslovima zaštite graditeljskog nasleđa.
Idejno rešenje će poslužiti kao polazna osnova za uređenje ovog značajnog gradskog urbanog fragmenta.
Tražilo se idejno rešenje uređenja javnih prostora koje je trebalo da bude originalno, funkcionalno, racionalno i estetski primereno centralnoj zoni grada Novog Sada, koje će poslužiti kao polazna osnova za uređenje ovog značajnog gradskog urbanog fragmenta.
Na konkursu se javilo 13 domaćih autorskih timova, a žiri Gradske uprava za građevinsko zemljište i investicije objavilo je 7. juna 2018. godine rezultate konkursa na kojem je pobedio autorski tim kojeg čini Igor Čubra i Jelena Čubra iz Novog Beograda.
1. nagrada – Igor Čubra i Jelena Čubra, ARTHS Studio Čubra, Novi Beograd
![]()
Obrazloženje žirija: U odnosu na zadate parametre, pobednički rad je najbolje odgovorio na zadatak konkursa, a to je: „originalno, funkcionalno, racionalno i estetski primereno rešenje centralne zone grada Novog Sada“. Rešenje na konceptualno čist i jasan način objedinjuje prostorne elemente ulice i trga, kroz osmišljen i nenametljiv pristup.
Popločavanje je rešeno kroz jedinstvenu matricu koja parterno ujednačava centralnu gradsku zonu kroz tri diskretno tonirane nijanse granita, koja u svom osnovnom grafičkom pristupu asocira na geometriju talasa. Ova matrica svojim usmerenjem u obrađenim zonama nagoveštava sam karakter i dinamiku prostora: podužnim slogom nagoveštava ubrzanje pešačke komunikacije u ulicama Modene (pretežno ugostiteljska ulica), NJegoševoj i Uspenskoj, dok poprečnim slogom, primereno lokalitetima Ulice kralja Aleksandra (koja je u većoj meri trgovačka) i Pozorišnog trga usporava prolaznika.
![]()
Prostiranjem podne matrice kroz Trg Slobode povezuju se svi pomenuti pravci, dok blagi valer tonova kamena i način popločavanja naglašavaju širinu i dinamiku trga i čine ga prijatnim za boravak i zadržavanje. Usled ujednačene geometrije parternog sloga, izbegnuti su konflikti u izvođenju kontaktnih zona, a od velikog je značaja i jednostavnost realizacije ovakvog rešenja.
Predlog ozelenjavanja je u potpunosti primeren centralnoj gradskoj zoni, kako u odnosu visokog i niskog rastinja, tako i u celokupno predloženom zelenom fondu. Pedantno je osmišljena i veza između mobilijara – predloženih klupa i niskog rastinja u njihovom zaleđu, čime svaka klupa postaje ujedno i zeleni kutak – mikro meditativni ambijent.
Klupe su dizajnirane tako da se izdižu iz delova partera materijalizacije od svetlog kamena, što doprinosi kontinuitetu u estetici prostora kroz već spomenutu asocijaciju na talase.
Rasveta i drugi elementi urbanog mobilijara funkcionalno doprinose prostoru, dok stilski ne dominiraju i ne opterećuju prostor.
![]()
Pedantno je osmišljena i veza između mobilijara i niskog rastinja, čime svaka klupa postaje ujedno i zeleni kutak.
Rasveta i drugi elementi urbanog mobilijara funkcionalno doprinose prostoru, dok stilski ne dominiraju i ne opterećuju prostor.
![]()
Imajući na umu činjenicu o slojevitosti, različitosti, specifičnosti svih objekata koji generišu predmetni prostor, neophodno je bilo pronaći zajednički sadržalac, esencijalnu bazu i potku, koja će biti osnova za kreiranje ambijentalne celovitosti i prepoznatljivosti dela najužeg centra Grada Novog Sada. Ovaj konkursni rad je na jedan originalan i naizgled jednostavan način, koji u svojoj jednostavnosti ostavlja mnoštvo različitosti u mogućnosti „čitanja“ i povezivanja prostora, upravo to i uspeo da postigne.
![]()
Fotogalerija:
2. nagrada – Dubravka Đukanović i tim Studio D ART, Novi Sad
![]()
Obrazloženje žirija: Dominantna impresija je izuzetna reakcija na studioznost konkursnog rada koji je na pravi način odgovorio na programsko-prostorne zahteve urbanističko-arhitektonskog konkursa. Očekivani idejni koncept uređenja površine javne namene uže gradske zone – značajno je unapređen, valorizovan na pravi način – ostvarenjem kvalitetnijeg javnog prostora, koji je vidljiiv, do koga se lako dolazi i po kome se jednostavno kreće.
Zatečenu funkcionalno-urbanističko-oblikovnu heterogenost prostora dela gradskog jezgra grada – kao specifikum, autori ovog konkursnog rada su uspešno „osetili“ i projektno uspešno rešili. U tom kontekstu, žiri je „prepoznao“ analitički pristup autora za vrednovanje zatečenih aktivnosti na prostoru različitih prostornih celina, te uspešno akcentovanje Trga slobode, kao centralnog prostornog repera, kao esencijalnog
dela identiteta istorije naselja.
Primenjeni likovno-estetski tretman i primenjena rešenja parternog uređenja i urbanog opremanja, svih 11 mikroambijenata povezani su u koherentnu celinu, a savremenim oblikovnim izrazom unapeđuju postojeći prostor, njegovu atraktivnost, likovnost zatečene arhitekture, posebno ističući najznačajnije graditeljsko nasleđe.
![]()
Rešenje Trga slobode osmišljeno je uz primenu čistih ravnih površina bez suvišnih detalja, koji bi ga ograničavali i razbijali na manje segmente, uz prisustvo jednoobraznog svetlog tona granitnih ploča u parternom uređenju. Na (približno) trećini dela trga projektovano je „polje magle“ – ugodno rešenje za letnje mesece.
U Ulici Modene predviđena je likovna i oblikovna transformacija, savremeni atraktivni urbani segment – nepravilna shema trougaonih elemenata, koji se međusobno mešaju, formirajući geometrijsku šaru partera. Formiranje zelenih površina i vodenih ogledala definisalo je atraktivan prostorni motiv, koji se preuzima i u drugim mikroambijentima, uz određene modifikacije – u svrhu naglašavanja različitosti ambijenta. Upotreba savremene javne rasvete tipa „free street“ – oslobođen je urbani prostor ulice namenjen pešacima. Ulaz u podzemnu garažu definisan je stilski na način da korespondira urbanom prostoru ulice, uz primenu denivelisanih trougaonih površina, delimično ozelenjenih ili zastakljenih.
![]()
Ulica Kralja Aleksandra – deo uz Trg slobode je tretiran svedeno, parterna površina sredine ulice u delu ka Bul.M.Pupina je zatalasana stepenastim podizanjem popločanih i ozelenjenih trouglova, ka najvišim tačkama silaza u podzemne magacine TC Bazar. Projektovanom denivelacijom u delu partera ka bulevaru ostvarena je vizuelna i zvučna barijera, koja fizički odvaja pešačku zonu od intezivnog saobraćaja. U ulici su projektovana dva manja „vodena ogledala“, centralni komunikacioni plato ispred ulaza u TC“Bazar“ opremljen je prskalicama za stvaranje magle (veza sa delom Trga slobode).
Kao memorija na „malu Jevrejsku ulicu“, u parter je ugrađena metalna „traka sećanja“ sa podnim reflektorima koji projektuju hologramske slika srušenih zdanja.
Pozorišni trg – Uz upotrebu svetlih granitnih ploča, uveden je novi koloritni materijal – liveno lomljeno staklo u četiri selektovane boje. Kao memorija na „malu Jevrejsku ulicu“, u parter je ugrađena metalna „traka sećanja“ sa ugraviranim različitim elementima, i gde se ugrađuju podni reflektori – za projektovanje hologramske slika srušenih zdanja. Rasveta u potpunosti „prati“ projektno rešenje.
Autori su datim rešenjem pozorišni plato SNP-a u likovnom i estetskom smislu tretirali integralno (sagledavajuće je kao prirodnu fizičku i vizuelnu celinu, što u stvari i jeste).
![]()
Mikroambijenti: deo ulice Ilije Ognjanovića, prolaz uz Menratovu palatu rešeni su u vidu atraktivnog urbanog čvorišta, celishodnom valorizacijom saobraćajnog rešenja, pešaci i vozila, primenu savremenog led osvetljenja.
Polukružni trg i prolaz Miloša Hadžića – kao i ostali delovi centralne pešačke zone, tretirani su primenom motiva superponiranih trouglova različitih oblika i veličina, parter opremnjen sadržajima za decu, svetlosno-zvučnom instalacijom i dr.
![]()
Plato ispred starog bioskopa – sa osvetljenjem u maniru „free street“ i parternim popločanjem u materijalizaciji Pozorišnog trga, opremljeno savremenim mobilijarom.
Ulica Njegoševa – podržava karakter uličnog koridora, u parteru ne konkurišući likovnom efektu postojećih fasada. Osvetljenje je savremeno – „prostorno“ na sajlama. Kao poseban kvalitet žiri je vrednovao saobraćajno rešenje – reorganizacija saobraćaja Ulice Uspenske.
Takođe, neophodno je istaći studiozne priloge koji se odnose na sve konkursnim zadatkom tražene elemente. Kvalitetu Konkursnog rešenja doprinosi i prilog: Saobraćajna studija „Saobraćajno lice i naličje Novog Sada“ koja tretira probleme koji prevazilaze granice pešačke zone i njihovo rešavanje nije moguće u domenu obuhvata konkursa, a od njihovog razrešenja direktno zavisi kvalitet novosadske pešačke zone. Studijom se predlažu moguća rešenja na širem nivou obuhvata i ukazuje na više rešenja koja oslikavaju uspešne prakse koje su primenjive i kod nas.
3. nagrada – Bojana Kovač Đurasinović i Miloš Đurasinović, Studio PLAT.FORM.A, Beograd
![]()
Obrazloženje žirija: Rad karakteriše ispravan pristup urbanističkim uslovima, i u najvećoj meri zadovoljava uslove raspisa konkursa i tretman svih 11 celina.
Osnovni koncept uređenja je zasnovan na ideji parternih dijagonala, u odnosu na građevinske linije blokova. U centralnom prostoru, Trgu slobode, dijagonalama je suprotstavljen niz linija iz suprotnog pravca, što stvara utisak reminiscencije na slična rešenja renesansnih trgova italijanskih gradova. Suptilnom primenom ovog modula, dobijaju se autentična rešenja svakog od predmetnih prostora. Razlika je jedino u zoni kulturnog centra, gde se od ovog modula odstupa, i prostor popločava jednobojnim materijalom toplije, crvenkaste boje.
Od svih predloženih prostora, Trg slobode dominira u jasnoći koncepta uređenja, a originalno i primereno rešenje je završetak Ulice kralja Aleksandra koji je oblikovan kao mali skver, zarotiran u odnosu na pravac glavne ose, kojim dominira „auditorijum“ stepenište – konstrukcija nad ulazom u postojeći pešački pothodnik.
Na Trgu slobode je ponuđeno rešenje koje stvara utisak reminiscencije na slična rešenja renesansnih trgova italijanskih gradova.
Sa jasnim razumevanjem planskih smernice, predloženo je uređenje polukružnog trga iza objekta Srpskog narodnog pozorišta, koji formira vredni zeleni prostor sa obodnim sedenjem prema severnoj fasadi pozorišta. Uređenjem manjih prostora, kao što je „urbani džep“ u okviru prolaza uz Menratovu palatu, vešto oblikuje ambijent, formiranjem neke vrste zarotiranog „urbnog separea“. Tretman Pozorišnog trga, koji je podrazumevao prostor ispred velikog stepeništa, je rešen relativno neutralno, bez novih intervencija, osim povećanje postojeće zatravljene zone prema Trgu Slobode.
Uređenjem Ulice Modene dominira velika popločana površina, što ne predstavlja novi kvalitet prostora. Delovi ulica Ilije Ognjanovića i NJegoševe nisu tretirani, možda zbog činjenice da su ovi prostori već uređeni.
Idejno rešenje uređenja grupe prostora centralnog dela gradskog jezgra je prikazao dobar osećaj za „nadgradnju“ sadržaja prostora koju pre svega, čine ljudi, ali sve dodatne, povremene i stalne aktivnosti. Primena jednostavnog principa dijagonalnih linija, dodatno prijatno unapređenog kontra linijama na Trgu slobode, je jasan i nenametljiv koncept. Iako rešenje Pozorišnog trga predstavlja više uvod u Trg slobode, završetak.
Ulice kralja Aleksandra je sveža i nova ideja nadogradnje postojećeg neartikulisanog gradskog mesta, sa skulpturom relociranog spomenika Mihajlu Pupinu, što je upitan izbor. Minimalne intervencije na polukružnom trgu – novoj zelenoj oazu, i potpuno drugačije uređenju platoa ispred starog bioskopa, potvrdila je potrebu za smirenim, ali autentičnim oblikovanjem. Rešenje Ulice Modene, posebno zbog ukidanje zelenih površina (bez uvođenja planiranog drvoreda), nije dovoljno u skladu sa brižljivošću pristupa drugim prostorima.
Tretman rasvete nije razrađen, a samo dodavanjem diskretnih parternih rasvetnih tela nije ubedljiv koncept.
Hortikulturno uređenje svih prostora je takođe nerazrađeno, što nije u skladu sa planskim smernicama, načinom i intenzitetom sadašnjeg korišćenja prostora. Na ovaj način je propuštena prilika da se stvore zeleni mikroambijenti i poboljšaju uslovi za boravak ljudi, u sve dužim toplim periodima godine.
Otkup
Jedan rad je otkupljen, a u pitanju je rešenja autorskog tima kojeg čine: Aleksandar Stanojlović, Pančevo, Sava Ristić, Beograd i Nemanja Vujić, Pančevo.
Kad ste već ovde…
