Dr Nikola Tošić je dobio je priliku da istraži mogućnosti mikroarmiranih betona sa recikliranim i otpadnim materijalima, koji omogućavaju upotrebu manje količine cementa, uštedu prirodnih resursa i smanjenje emisija ugljen dioksida.

Beton je drugi najkorišćeniji materijal na svetu nakon vode – proizvodi se u količini od preko 20 milijardi tona godišnje – i kao takav, zahteva veliku količinu prirodnih resursa za proizvodnju. Takođe, proizvodnja cementa je odgovorna za oko 7% svih emisija ugljen dioksida usled ljudskih aktivnosti. Dakle, potrebna je hitna akcija radi smanjenja negativnog uticaja betona na životnu sredinu. Dr Nikola Tošić, mast. inž. građ., docent Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ima ideju da pomogne planeti mikroarmiranim betonima s recikliranim i otpadnim materijalima koji imaju manji uticaj na životnu sredinu u odnosu na „standardne“ betone sa cementom i prirodnim agregatom, a u tome je dobio podršku od važnog EU fonda.

Stroga selekcija

Evropska Unija finansira naučna istraživanja kroz takozvane okvirne programe od kojih je poslednji Horizont 2020, program koji traje od 2014. godine i u okviru koga EU sa više od 70 milijardi evra finansira tri stuba istraživanja – izvrsnost u nauci, vođstvo u industriji i društveni izazovi. Srbija u ovom programu učestvuje kao Pridružena zemlja i uživa podjednaka prava kao i EU članice.

U okviru stuba izvrsnost u nauci, svake godine se raspisuju pozivi za prijavu istraživačkih projekata u okviru akcije Marija Sklodovska Kiri. Među različitim tipovima ovih projekata, najprestižnije su Marija Sklodovska Kiri individualne stipendije. Svake godine, EU izdvaja preko 250 miliona evra kako bi najbolji naučnici iz celog sveta mogli da dođu i obavljaju svoja istraživanja u zemljama EU (i pridruženim zemljama), dok naučnici iz EU i pridruženih zemalja mogu otići u bilo koju zemlju na svetu.

Projektne prijave se podnose u septembru svake godine i od pristiglih preko 10.000 prijava, oko 1.000 biva odabrano za finansiranje. Istraživači koji dobiju projekat odlaze na instituciju koju su odabrali i uz odlična finansijska sredstva koja pokrivaju njihove troškove rada i života tokom jedne do dve godine obavljaju projekat koji su prijavili. „Projekte ocenjuju po tri recenzenta po kriterijumima izvrsnosti, uticaja i implementacije. Kao primer kompetitivnosti, dovoljno je reći da je prolaznost oko 10% i da je za uspešan ishod potrebno često i preko 90 od 100 poena.“ – kaže Dr Nikola Tošić za naš portal, i dodaje da je projekat prijavio u okviru standardnih evropskih stipendija sa profesorom Albertom de la Fuenteom sa Politehničkog univerziteta u Kataloniji, kao i da je projekat odobren sa čak 95% uspešnosti!

Ispitivaće se drobljeni otpad od građenja i rušenja, leteći pepeo dobijenog spaljivanjem uglja, zgura dobijena iz železara…

Nikola se prijavio s projektom Mikroarmirani beton sa recikliranim i otpadnim materijalima, optimizovan za poboljšanu održivost gradskih projekata, sa akronimom GREEN-FRC, u sklopu kojeg će biti ispitivane mogućnosti upotrebe raznih recikliranih i otpadnih materijala, kao što su reciklirani agregati dobijeni drobljenjem otpada od građenja i rušenja, letećeg pepela dobijenog spaljivanjem uglja, zgure dobijene iz železara, u mikroarmiranim betonima u kojima kratka čelična ili plastična vlakna menjaju deo ili svu armaturu. Biće ispitivana fizičko-mehanička svojstva ovih betona kako bi se postigao manji uticaj na životnu sredinu u odnosu na „standardne“ betone sa cementom i prirodnim agregatom.

Takođe biće istraživani novi načini ispitivanja ovih betona kako bi bili praktičniji za izvođenje na gradilištima ili malim laboratorijama uz fabrike betona. Na kraju, biće proizvedeni konstrukcijski elementi poput greda od ovih betona, ispitana njihova svojstva, a zatim je plan da ovi betoni budu primenjeni u jednom infrastrukturnom projektu u Španiji, na primer, u tunelima. Početak projekta je planiran za januar 2020.

Beton koji štedi planetu

Kao rešenje za smanjenje negativnog uticaja betona na životnu sredinu primenjuju se razni reciklirani i otpadni materijali – agregati dobijeni drobljenjem otpada od građenja i rušenja i različiti industrijski nusproizvodi kao što je, na primer, pepeo biomase o čemu smo ranije pisali.

Reciklirani agregati omogućavaju uštedu prirodnih sirovina i rešavanje pitanja otpada od građenja i rušenja dok industrijski nusproizvodi imaju tzv. pucolanska svojstva, reaguju sa cementom i doprinose karakteristikama betona. Shodno tome omogućavaju upotrebu manje količine cementa, uštedu prirodnih resursa i smanjenje emisija ugljen dioksida.

Primena mikroarmature donosi veću žilavost betonu, bolje ponašanje pri zatezanju i manje prsline pod različitim dejstvima.

„Mikroarmirani betoni sa druge strane omogućavaju značajne uštede u vremenu i troškovima izgradnje s obzirom da ukoliko potpuno zamene klasičnu armaturu, eliminiše se potreba za armiračkim radovima i znatno se ubrzava izgradnja, pa je ujedno i manja potreba za radnom snagom.“ – dodaje Tošić za naš portal i dodaje da primena mikroarmature donosi i koristi sa mehaničkog i konstrukcijskog aspekta u smislu veće žilavosti ovih betona, boljeg ponašanja pri zatezanju (što je inače slaba tačka betona) i manjih prslina pod različitim dejstvima.

Nažalost, za širu primenu recikliranih i otpadnih materijala je potrebno i dalje raditi na podizanju svesti građevinske industrije i šire javnosti, kako u Srbiji tako i u svetu, dok je primena mikroarmiranih betona u velikom zamahu u svetu, ali u Srbiji tek u povoju.

Dalje usavršavanje u SAD

Dr Nikola Tošić je takođe dobitnik Fulbright Visiting Scholar stipendije koju dodeljuju Sjedinjene Američke Države za stručno usavršavanje u SAD. „U periodu avgust-novembar ove godine planiram odlazak na Univerzitet Notr Dam, Indijana, kako bih radio na optimizaciji numeričkih modela konstrukcija od betona sa recikliranim i otpadnim materijalima, uzimajući u obzir njihov efekat na životnu sredinu.“ – zaključuje Tošić za naš portal.

Kad ste već ovde…

• Domaće istraživanje pokazalo da pepeo biomase može smanjiti upotrebu cementa u betonima do 50%
• Nikola Nestorović – arhitekta koji prvi u Beogradu uvodi armirano-betonske tavanice
• Da li je beton najdestruktivniji materijal za našu planetu?

Ako ne krenete s BIM implementacijom sada, možda uskoro nećete biti dovoljno stručni da podnosite projekat za građevinsku dozvolu…

„To je sve puno virusa, a ni ti crteži nemaju dušu“ – priča jedan stariji kolega koji izvlačeći liniju rapidografom po pausu, objašnjava zašto nikada neće raditi na računaru. „CAD i to? Nije to za mene…“ – zaključuje on dok pogledom po stolu traži rotringov šablon za krugove.

Hoće li zbog loših uvrženih mišljenja i ličnog komoditeta, prelazak ove generacije građevinskih inženjera i arhitekata sa CAD-a na BIM biti jednako spor i komplikovan kao i prelazak s rapidografa i pausa na CAD?

Stara poslovica kaže da je jedna muka navići se, a dve odvići se, pa taman sada kada su se (skoro) svi navikli na CAD, trebalo bi se od njega odvići i preći na BIM. Zapravo, to odvikavanje treba da krene što pre jer je plan udruženja BIM Srbija, koje promoviše primenu i standardizaciju informacionih tehnologija i nauka u građevinarstvu, da do 2022. godine BIM bude obavezan kako bi građevinska industrija postala efikasnija.

50% projekata koji kasne, prebace incicijalno ugovorenu cenu za više od 50 posto!

Kako kaže Veljko Janjić, predsednik ovog udruženja, „građevinska industrija je toliko neefikasna da se zbog nesporazuma, ponovne izrade projekata, i slabog upravljanja informacijama, na projektima gubi oko 35 posto novčanih sredstava.“ Po stastici Evropske federacije za građevinsku industriju, 72 posto projekata prebacuje budžet, 70 posto projekata kasni, a kako kaže Žolt Ivanović, iz firme hiCAD, 50% od projekata koji kasne prebace incicijalno ugovorenu cenu za više od 50 posto!

Građevinska industrija je u poslednih 70 godina zabeležila rast produktivnosti od svega 6 posto, dok je, na primer, taj rast u mašinstvu 760 posto, a u poljoprivrednoj industriji čak 1.510 posto. Objašenje za ovu poražajuću statistiku leži u tome što je prodor digitalizacije u građevinskom sektoru praktično zanemarljiv. BIM je tu da to konačno promeni!

Nove dimenzije

Za razliku od klasičnog crtanja u dve dimenzije, u programima kao što je AutoCAD, BIM (Building Information Modeling) ne samo da uvodi treću dimenziju u projekat već uvodi i dodatne dimenzije, poput vremena (4D), troškova (5D), održivosti i potrošnje energije (6D) kao i upravljanja i održavanja objekta (7D). Na BIM danu održanom 27. maja u Novom Sadu, u organizaciji udruženja BIM Srbija i Fakulteta tehničkih nauka, mogli smo videti napredna rešenja poput Bexel Managera koji u 3D animaciji prikazuje tok građenja objekta dok u isto vreme, za svaki karakterističan momenat u datom trenutku, prikazuje tok raspodele novca po svakoj ugrađenoj stavci ponaosob.

Softver je otišao toliko daleko da BIM može pospešiti cirkularnu ekonomiju, odnosno, ekonomiju u kojoj nema otpada. CinderCEMB – Cinderela može pomoći u tome da vaša buduća zgrada može lako da se rastavi, kao i da se pojedini elementi ponovo upotrebe na nekom drugom objektu. Ovakav princip projektovanja preporučuje, na primer, što pravilnije grede sa što manje otvora kako bi se one lakše ponovo upotrebile na nekom drugom gradilištu.

Požuri polako

Naravno, uvođenje BIM-a u posao nije tako jednostavan proces. Najveći izazovi prilikom uvođenja BIM-a u praksu jedne kompanije, pored izdvajanja finansijskih sredstava za nabavku novog softvera, jeste i prilagođavanje i učenje novom načinu rada. Kako kaže Zoran Petrović iz firme Artifex Pro, implementaciju BIM-a treba uraditi promišljeno i to tako da se prvo obuče mlađe generacije uz podršku jednog starijeg kolege – ali ne onog s rapidografima – jer su početnici spremniji da prihvate nove tehnologije i načine rada. Iako Petrović kaže da treba „požuriti polako“ sa uvođenjem BIM-a, on dodaje da taj „proces nije trka na sto metara, već maraton u zimskim uslovima.“

Proces uvođenja BIM-a nije trka na sto metara, već maraton u zimskim uslovima.

Da mlađe generacije budu pripremljene za BIM, pobrinuće se i obrazovni sektor. Kako je najavio profesor Dr Igor Peško, pomoćnik direktora Departmana za građevinarstvo i geodeziju, u sledećoj akreditaciji na tri departamana na Fakultetu tehničkih nauka biće uvedeno 6 predmeta koji će izučavati implementaciju BIM tehnologija. Jednom kada studenti uđu u praksu i BIM postane standard, oni koji ga ne budu poznavali neće imati šta da ponude na tržištu rada.

Stvar konkurentnosti

Ali šta ako neko baš ne želi da pređe na BIM? Kako kaže Žolt Ivanović, ne morate preći na BIM, ali treba imati na vidu da bi takvim razmišljanjem bili u istoj situaciju kao da pre 10 godina niste hteli da odustanete od crtanja rukom pa u ovom trenutku ne biste mogli da predate projekat za građevinsku dozvolu jer se danas sva dokumentacija mora predati u digitalnom formatu.

Dakle, iako u proces implementacije BIM-a treba ući racionalno i s odabirom pravih softverskih rešenja, treba krenuti što pre jer ako sada odustanete od BIM-a možda uskoro nećete biti konkuretntni, baš kao i stariji kolega s rapidografima.

Kad ste već ovde…

• Kucnuo je čas za digitalizaciju srpskog građevinarstva
• Šta je zajedničko za pametne telefone, BIM i uštede u investicijama u građevinarstvu?
• Prečice u Revitu koje morate znati

Poslovni prostor ove firme organizovan je kao kombinacija najboljeg od kancelarija otvorenog i zatvorenog tipa. Pogledajte kako to izgleda.

Šta je bolje: open-space ili zatvorene kancelarije? Možda nešto između? Enterijer prostora od 1.300 kvadratnih metara u Novom Sadu za IT kompaniju Codecentric potpisuje arhitektica Sonja Brstina, koja je ovaj poslovni prostor osmislila kao kombinaciju otvorenog i zatvorenog prostora.

„Enterijer poslovnog prostora je osmišljen tako da zaposleni uglavnom sede u kancelarijama, međutim jedan njih je pozicioniran u poluotvorenim prostorima koji su odvojeni od hodnika drvenim paravanima.“ – kaže arhitektica Sonja Brstina za portal Dizajn enterijera.

Pogledajte kako to izgleda:

Poluotvoreni prostor daje zaposlenima šansu da se nekako izoluju ako je to potrebno, a opet su deo celokupnog prostora

Drveni paravani omogućili su zaposlenima intimu na radnom mestu, ali da pritom oni i dalje imaju osećaj da pripadaju istoj radnoj atmosferi. Većina radi u kancelarijama zatvorenog tipa, koje su staklenim zidovima odvojene od ostatka prostora, što se u kombinaciji sa poluotvorenim prostorima pokazalo kao vrlo dobro rešenje.

„Poluotvoreni prostor daje zaposlenima šansu da se nekako izoluju ako je to potrebno, a opet su deo celokupnog prostora.“ – kaže Maja Čolak, marketing menadžer kompanije Codecentric.

Kancelarije za osamljenje

Ipak, oni koji žele da se potpuno osame, da bi na primer obavili miran telefonski razgovor, ne moraju da izlaze napolje ili da pričaju u hodniku, dugačkom čak 60 metara.

„Zaposleni svoje parče mira mogu pronaći u takozvanim phone-bootovima, to jest prostorijama za jednu osobu.“ – kaže Sonja Brstina i dodaje da postoje četiri ovakve zvučno izolovane kancelarije opremljene foteljom, stočićem i podnom lampom.

„U trenutku kada nam treba privatnost, za privatni ili poslovni razgovor, to možemo da obavimo u ovim kancelarijama“ – dodaje Maja.

Duh grada na grafikama

Pored niša u hodniku i phone-boot kancelarija, tu su i tri konferencijske sale koje imaju jedan poseban enterijerski detalj – grafike Novog Sada. Arhitektica Jovana Radujko, poznata po instagram profilu Brutalizam i renesansa, specijalno je za ovaj prostor uradila sedam grafika koje predstavljaju različite delove Novog Sada. Tako zaposleni mogu obaviti sastanak u Limanu ili Novom Naselju i pozvati iz Podbare ili Grbavice. Međutim, još jedan enterijerski zahvat zaslužan je da se zaposleni u ovom poslovnom prostoru osećaju prijatno i prirodno…

Osim podova koji imitiraju travnatu površinu, ovom prostoru je dašak prirode najviše uneo veliki broj biljaka.

Osim podova koji imitiraju travnatu površinu, ovom prostoru je dašak prirode najviše uneo veliki broj biljaka čiji je aranžman osmislio Renato Lakatoš. Zelenilo nije samo deo kancelarija, već je ono našlo svoje mesto i u zajedničkim prostorima kao što je kantina, za 40 osoba sa potpuno opremljenom kuhinjom, ali i soba za igru.

Playstation i arkadne igre

„Glavni izazov bio je organizovati sobu za igru, tako da aktivnosti u njoj, koje nisu tako tihe, ne remete mir ostatku zaposlenih“ – kaže Sonja Brstina.

U Game roomu, pored omiljenog Playstationa 4, tu je arkadna mašina sa starim igrama za nostalgičare, stoni fudbal kao i ping-pong.

„Prostorija za igru je jedna od omiljenih prostorija naših kolega“ – kaže Maja i dodaje kako zaposleni često ostanu i posle posla kako bi se dodatno družili s kolegama.

Ponosni na prostor u kojem rade

I tako je dobijen prostor koji svojim enterijerskim rešenjima omogućava zaposlenima da pored svog prostora za rad, imaju i mesta za osamu ali i za druženje. Nekima to toliko prija da često na posao ne dođu sami…

„Primetili smo da sve više kolega zapravo želi da predstavi ovaj prostor i svojim prijateljima i svojim porodicama. Osećaju se ponosno na prostor u kojem se nalaze!“ – zaključuje Maja Čolak, marketing menažer kompanije Codecentric.

To je ujedno i najbolja potvrda je dizajn enterijera ovog prostora uspeo.

Faktografija:

• Ime: Codecentic doo
• Dizajn enterijera: Sonja Brstina
• Arhitektura: Enterijer Janković
• Namena objekta: poslovni prostor
• Površina: 1.300 kvadratnih metara
• Mesto: Novi Sad
• Godina projektovanja (arhitektura, enterijer): 2017, 2018.
• Godina izvođenja (arhitektura, enterijer): 2018-2019, 2019.
• Fotografija: Igor Conić

Više fotografija potražite na portalu Dizajn enterijera

U Galeriji nauke i tehnike SANU od 5. juna 2019. godine biće postavljena izložba VIII međunarodnog Salona pejzažne arhitekture 2019. Organizator Salona je Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije.

Svečano otvaranje izložbe Salona sa dodelom nagrada je u petak, 7. juna 2019. u 18h.

Salon pejzažne arhitekture u Srbiji postoji od 2005. godine, kao bijenalna izložba. U okviru Salona izlažu se radovi iz oblasti pejzažne arhitekture: planovi, projekti, studije, publikacije, multimedijalni radovi i studentski radovi. U okviru ovogodišnje izložbe biće izložena 72 rada. Salon je međunarodnog karaktera, pa će pored radova iz Srbije, biti izloženo 38 radova iz inostranstva i to iz 17 zemalja.

Priznanje će biti dodeljeno u spomen na Aleksandra Krstića (1902-1980), koji je bio prvi školovani pejzažni arhitekta u Srbiji.

U okviru Salona, međunarodni žiri dodeljuje priznanja za najbolje radove u okviru svake kategorije, kao i Veliku nagradu Salona – Grand Prix. U okviru Salona će, po prvi put, ove godine biti dodeljena i dva posebna priznanja.
Nagrada pod nazivom „Aleksandar Krstić“ će se dodeliti za najbolji rad domaćih autora, za projekat realizovan u Srbiji. Ovo priznanje će biti dodeljeno u spomen na inženjera Aleksandra Krstića (1902-1980), koji je bio prvi školovani pejzažni arhitekta u Srbiji.

Pored toga, dodeliće se i nagrada „Stevan Milinković“ za najbolji studentski rad, a u spomen na Stevana Milinkovića (1926-1992), profesora pejzažne arhitekture.

Posetioci izložbe će moći da vide planerska i dizajnerska rešenja uređenja različitih prostora, počev od širokih predela u kojima se nude rešavanja problema zaštite prirode, zaštite kulturnog nasleđa i sl, pa do oblikovnih rešenja parkova, vrtova, stambenih otvorenih prostora, rekreativnih prostora, zelenih krovova, poslovnih vrtova itd. Takođe se mogu videti i pojedina istraživačka razmišljanja o problemima prostornog razvoja, vrednovanju karaktera pejzaža i uređivanju predela i životne sredine.

Osim afirmacije profesije i autora, cilj Salona je širenje pozitivnog uticaja na javnost Srbije radi unapređenja kulture uređivanja prostora, kao i zaštite prirodnih i kulturnih vrednosti.

Prateći događaji

Pored izložbe, tokom trajanja Salona su predviđeni i prateći događaji.

četvrtak, 06.06.2019. u 18h – svečana sala Gradske opštine Stari grad
– predstavljanje nagrađenih radova Salona
– predavanje specijalnog gosta Salona Frica Auveka, profesora iz Nemačke Fritz Auweck: Contemporary relevance – Landscape Architecture projects in Germany

petak, 07.06.2019. u 18h – Galerija nauke i tehnike SANU
– svečano otvaranje izložbe Salona sa dodelom priznanja

sreda, 12.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Predavanja:
– dr Mirjana Sekulić: Aleksandar Krstić – prvi pejzažni arhitekta u Srbiji
– mr Dragan Vujičić: Stevan Milinković – pejzažni arhitekta, planer-urbanista i profesor

četvrtak, 20.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Predavanja:
– Miodrag Stojanović: Razvojni koncepti urbanog zelenila Beča, paralele zelenila Beograda i Beča
– dr Boris Radić: Plavo je novo zeleno: indigo dete zelene infrastrukture

utorak, 25.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Okrugli sto: „DA LI SE TO NAS TIČE?“ (Na koje sve načine javnost može da se uključi u procese planiranja javnih gradskih prostora i donošenja odluka? Šta čini jedan zeleni prostor u gradu opštim dobrom?) Moderatori: Nada Jadžić, Mirjana Jovanović, Slavica Čepić, Vesna Gvozdenov

četvrtak, 27.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
– predstavljanje knjige: Planiranje predela: teorije i metode – dr Nevena Vasiljević (autor) i dr Jelena Živković (recenzent).
– predavanje: Danka Grbac Nikolac, Jurica Knego: Krajobrazna arhitektura u prostornom planiranju Hrvatske

Izložba Salona je otvorena za posetioce do petka, 28. juna 2019. godine.

Maša Žujović, Nevena Jeremić i Isidora Kojović su na međunarodnom studentskom takmičenju Textile Structures for New Buildings 2019 osvojile prvu nagradu u kategoriji Urban Living- City of Future.

Studentkinje četvrte godine Integrisanih akademskih studija arhitekture i prve godine Master akademskih studija arhitekture na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, napravile su veliki uspeh na takmičenju koje po 15. put organizuje međunarodni sajam tehničkog tekstila Techtextil uz podršku međunarodne asocijacije za membranske konstrukcije TensiNet. Rad naših studenata pod imenom Voro-Membrane je zajedno sa ostalim nagrađenim radovima prikazan na izložbi: Textile Student Competition u okviru međunarodnog sajma Techtextil koji je održan u Frankfurtu u periodu od 14. do 17. maja 2019. godine, kada im je na svečanoj ceremoniji dodeljena nagrada.

Takmičenje koje se održava pod supervizorstvom profesora Wernera Sobeka, direktora Instituta za lake strukture (Institut für Leichtbau Entwerfen und Konstruieren – ILEK), Univerziteta u Štutgartu, ima za cilj da prepozna inovativna razmišljanja i rešenja za probleme projektovanja i izgradnje objekata od teških materijala, kao i jačanje kontakta između mladih, tehničko-tekstilne građevinske industrije i univerziteta. Ove godine takmičenje je bilo vezano za manifestaciju Urban Living – City of Future i orijentisano na mogućnosti tekstilne arhitekture da unapredi život u urbanim okruženjima.

Rad naših studenata zasnovan je na prirodnim algoritmima i procesu rasta u kome se forme razvijaju pod uticajem kompleksnih prostornih uslova.

Žiri je dodelio nagrade za šest radova u četiri različite kategorije (četiri prve, jednu drugu, jednu treću) i priznanja za još dva rada. Pored našeg tima, dobitnici nagrada i priznanja su timovi sa prestižnih univerziteta iz Nemačke, Španije, Tajlanda, Holandije i Kanade.

Radovi prispeli na konkurs iz celog sveta pokrivaju širok opseg raznovrsnih tema od inovativne primene materijala, preko projektnih rešenja, koncepata izgradnje i montaže do prototipova struktura. Rad naših studenata Voro-Membrane izdvojio se specifičnim procesom projektovanja membranskih struktura zasnovanom na prirodnim algoritmima i procesu rasta u kome se forme razvijaju pod uticajem kompleksnih prostornih uslova, a u obrazloženju žirija navodi se: „Žiri je ne samo impresioniran uspešnim konceptom, već i veoma ceni konzistentnost projektne ideje, matematičkog generisanja geometrije, fizičke formacije i realizacije modela u krupnoj razmeri…“

Kurs o generisanju prostornih struktura

Studentski tim našeg fakulteta učestvovao je na takmičenju na predlog dr Jelene Milošević, docenta, nastavnika na predmetu izbornog bloka Istorija i teorija 1 – MASA-11020-07 / IASA-47020-07: Generisanje prostornih struktura, sa projektom koji su radile u toku jesenjeg semestra školske 2018/19. godine. U okviru ovog kursa studenti se upoznaju sa potencijalima korišćenja metoda i tehnika pronalaženja forme (form-finding) u procesu projektovanja prostornih struktura.

Tokom prošlog semestra studenti su radili na projektu Urban Textile Interface (UTI) Structure, čiji je zadatak bio predlog rešenja natkrivanja manje pešačke ulice, a koji je realizovan sa motivom da se, putem praktično orijentisanog istraživanja, upoznaju sa izazovima konstruisanja nekonvencionalnih, lakih membranskih struktura.

Kad ste već ovde…

• Naš inženjer dobitnik stipendije Marije Kiri za beton koji čuva životnu sredinu

Uklanjanje brane visine 36 metara oslobodiće reku Selin, što će dovesti životinjski svet nazad u ovaj vodeni tok sve do zaliva Mon Sen Mišel.

Ne treba puno trošiti reči na to koliko su reke bitne za naš ekosistem. Međutim, zabrinjava podatak da samo trećina najdužih reka na svetu slobodno teče – ostale imaju prepreke koje im menjaju protok ili utiču na rečni tok. Sa fragmentacijom i regulacijama vodenog toka, dolazi do brojnih anomalija u ekosistemu. Kako WWF objašnjava, „one stopiraju prirodan tok sedimenata niz reku i sprečavaju migraciju riba čime se utiče na njihov životni ciklus što dovodi opadanja riblje populacije„.

Međutim, iz Francuske stiže vest koja ohrabruje. Naime, u ovoj zemlji počelo je uklanjanje hidroelektrane Vezins i La Roche Qui Boit na reci Selin. Sa svojom visinom od 36 metara, uklanjanje brane Vezins će ujedno biti i do sada najveće uklanjanje jedne brane u Evropi.

„Čestitamo Francuskoj na njihovoj akciji uklanjanja brana što će značajno uticati na život migratornih riba poput lososa, jegulje i jesetre.“ – rekao je Andreas Baumüller, ispred WWF-a.

Sa svojom visinom od 36 metara, uklanjanje brane Vezins će ujedno biti i do sada najveće uklanjanje jedne brane u Evropi.

Uklanjanje brane će osloboditi oko 88 kilometara reke Selin, što će uticati da ova reka ponovo slobodno teče. Uklanjanje hidroelektrane će povećati kvalitet vode, uticaće na povratak u njihova prirodna staništa, ali će doneti i brojne prednosti za ljude i prirodu duž reke.

Ove dve brane su u funkciji od 1920. i 1930. godine, međutim one davno ne rade kako treba. Kako asocijacija za uklanjanje brana objašnjava, „rezervoari brana su popunjeni sedimentima, hidroelektrana generiše mali profit, a tokom leti su pravi izvor toksične cijanobakterije.“

Iako je uklanjanje ove dve brane veliki korak za civilizaciju i prirodu, poražavajući je podatak da na evropskim rekama ima oko 3.500 različitih barijera. Donacijom građana širom Evrope pokreću se inicijative za uklanjanje brana i oslobađanje rečnih vodotokova.

Losos se vraća u Mon Sen Mišel

Uklanjanje dve brane na reci Selin ne samo da će pozitivno uticati na okolni ekosistem, već će značajno poboljšati prirodne uslove na jednoj od najvećih turističkih atrakcija u Evropi.

„Uklanjanje hidroelektrane Vezins je mala revolucija u Evropi: umesto građenja novih brana, države članice sada prave korake koji utiču na to da reke ponovo učine prohodnim kao i da im vrate biodiverzitet“ – rekao je Roberto Epple, osnivač i predsednik Mreže evropskih reka (ERN).

„Kada se brane uklone, priroda se neverovatno brzo može oporaviti pa jedva čekam da vidim kako će losos ponovo zaplivati oko Mon Sen Mišela“ – stenovitog ostrva u kanalu Lamanš sa manastirom koje se nalazi na listi UNESCO Svetske baštine.

Kad ste već ovde…

• Kako izleda reka na Staroj planini posle izgradnje mini-hidroelektrane

Prvi u nizu kurseva jeste onaj iz oblasti konstrukcija pod naslovom „Projektovanje i izvođenje betonskih konstrukcija prema Evrokodovima za konstrukcije – osnovni kurs“. 

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu pokreće programe kontinuirane edukacije, tj. kurseve permanentnog usavršavanja. Analizirajući aktuelnu situaciju i na tržištu znanja i na tržištu rada, došlo se do zaključka da je pravi trenutak da se fakultet aktivno uključi u ovaj segment obrazovanja koji je prepoznat od strane Univerziteta u Beogradu i koji predstavlja jednu od osnovnih delatnosti Građevinskog fakulteta.

U stalnoj bici između postizanja veće efikasnosti studiranja i vremena potrebnog da se promoviše inženjer sposoban da odgovori svim zahtevima profesije, kvalitet studija je uvek na prvom mestu. „S druge strane, pokretanjem programa kontinuirane edukacije otvaramo naša vrata za saradnju sa kolegama kojima je potrebno dalje usavršavanje, unapređujemo i obogaćujemo naše studijske programe. Mnoge teme za koje nema mesta na osnovnim i master studijama, a koje su se pokazale važne inženjerima u praksi, biće pokrivene novim programima koje organizujemo.“ – kaže Prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta.

Cilj je da građevinski i geodetski inženjeri unaprede znanja i veštine u specifičnim oblastima koje savremena građevinska praksa od njih zahteva.

Iz navedenih razloga Građevinski fakultet pokreće programe kontinuirane edukacije, sa ciljem da građevinski i geodetski inženjeri na sistematičan i efikasan način unaprede znanja i veštine u specifičnim oblastima koje savremena građevinska praksa od njih zahteva. Svi kursevi kontinuirane edukacije prolaze sistem kontrole i akreditacije Nastavno-naučnog veća Fakulteta. Nakon završetka svakog kursa, učesnici dobijaju sertifikat o uspešnom pohađanju kursa.

Evrokodovi za konstrukcije

Prvi u nizu kurseva jeste onaj iz oblasti konstrukcija pod naslovom „Projektovanje i izvođenje betonskih konstrukcija prema Evrokodovima za konstrukcije – osnovni kurs„.

Kurs se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela. Teorijski deo kursa obuhvata upoznavanje sa serijom Evrokodova za konstrukcije, ali i sa eksploatacionim vekom objekta, metodama analize, imperfekcijama, otpornošću na požar i minimalnim zaštitnim slojevima betona. Potom se izučava kontrola prslina i deformacija AB konstrukcija (ploča, greda stubova, zidova, temelja), konstruisanje armature, analiza na dejstvo zemljotresa kao i izvođenje betonskih konstrukcija u skladu sa SRPS EN 13670.

Praktičan deo kursa obuhvata prikaz idejnog proračuna AB konstrukcije stambene zgrade (analiza, dimenzionisanje, armiranje). Pored toga, u okviru ovog dela, polaznici samostalno rešavaju različite, jednostavnije zadatke analize i proračuna AB konstrukcijskih elemenata.

Za polaznike kursa predviđen je edukativni materijal u vidu skripte koja obuhvata materiju koja se izlaže u okviru predavanja.

Na kraju kursa biće izvršena evaluacija programa kontinuirane edukacije od strane polaznika i podeljeni sertifikati koje izdaje Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Higharc omogućava korisnicima da sami osmisle kuću bez potrebe za angažovanjem stručnjaka.

Startap zvani Higharc razrađuje ideju kako bi se kuće mogle projektovati i izgraditi bez angažovanja arhitekte. Kompanija, koja želi da projektovanje kuća uvede u digitalnu eru, ima za cilj da korisniku omogući da onlajn putem prilagodi budući dom svojim potrebama. Umesto da biraju iz kataloga pripremljene modele kuća, ovaj tim želi da omogući kupcima da uzmu stvar u svoje ruke i da kroz jednostavan proces osmisle sami svoj krov nad glavom.

Kako navode predstavnici Higharca, kompanija može „da vam da željenu kuću bez angažovanja arhitekte„. I tu tome su već dosta odmakli! Naime, na sajtu kompanije postoji web orijentisana aplikacija za onlajn projektovanje koju mogu da koriste korisnici kako bi osmislili svoju buduću „kuću iz snova“.

Na korisnicima je da izaberu broj soba, njihovu veličinu i estetiku fasade, dok web orijentisana aplikacija sve ostalo sama radi.

Michael Bergin, suosnivač i direktor Higharca, kaže da „ljudi troše svu ušteđevinu na nešto što im na kraju ne odgovara“. Njihov softver će se u pozadini baviti efikasnom gradnjom i strukturalnim problemima dok je na korisniku da kroz grafičku primamljivu prezentaciju kroje svoj budući dom.

Na korisnicima je da izaberu broj soba, njihovu veličinu i estetiku fasade, dok web orijentisana aplikacija dozvoljava da na lak način raspoređuju prostorije i biraju njihove funkcije. Jednom kada završe prilagođavanje kuće, program automatski pravi crteže za izvođenje. Ideja je i da se aplikacija direktno poveže s preduzimačima tako da oni kroz aplikaciju mogu da menjaju planove u zavisnosti od želje korisnika.

Izgled kuće na izabranom placu

Kako navodi Bergin, kompanija koristi međunarodne pravilnike za gradnju objekata tako da se ove kuće mogu graditi u svakoj zemlji koja podržava ove standarde. Higharc koristi GIS podatke tako da korisnici mogu izabrati lokaciju gradnje iz Google Mapa, a njihov specijalizovan softver zvani Mapbox automatski će generisati teren iz datih podataka. Tako korisnici mogu videti kako će izgledati njihova kuća na datoj lokaciji.

Na kraju, poseban algoritam izbacuje predmer i predračun radova s uračunatim cenama rada za određenu lokaciju tako da korisnik odmah može da zna koliko će ga ta kuća koštati.

Higharc je trenutno u beta fazi testiranja, a uskoro se očekuje i zvanično lansiranje proizvoda.

Početak kraja?

Da li je ovo početak kraja klasičnom projektovanju kuća? Moguće, ali će arhitekte i građevinski inženjeri uvek biti potrebni samo će morati da se prilagode četvrtoj tehnološkoj revoluciji, odnosno, prodoru digitalizacije u svet arhitekture i građevine.

Kad ste već ovde…

• Da li je sada pravo vreme da (konačno) pređete na BIM?

Proizvodi Truelifi kompanije Signify u potpunosti kompatibilni sa postojećim rasvetnim telima kompanije Philips.

Kompanija Signify, ranije poznata kao Philips Lighting koja je proizvodila pametnu rasvetu marke Hue, najavila je novi asortiman Li-Fi svetiljki koje pored svetla emituju i internet. Truelifi svetiljke mogu da prenose podatke na uređaje poput laptopova brzinom do 150 Mbps koristeći svetlosne talase, a ne radio signale kao što je to slučaj kod 4G ili Wi-Fi signala.

Asortiman proizvoda će se sastojati od novih LED sijalica, kao i od primopredajnika koji se mogu nadograditi na postojeće osvetljenje. Tehnologija se takođe može da se koristi za bežično povezivanje dve fiksne tačke sa brzinama prenosa podataka do 250 Mb/s.

Signify će u početku ciljati na profesionalne korisnike, odnosno na upotrebu u kancelarijama i bolnicama, a ne na domove, gde ova mreža ima potencijal da dopre do mnogo šire publike.

Da bi ste priključili na Li-Fi signal biće vam potreban USB priključak.

LI-Fi tehnologija je prisutna već godinama ali se nije još uvek probila na tržištu. Postoje razne prepreke za implementaciju ove tehnologije, a osnovni je taj što većina laptopova ili telefona nema Li-Fi prijemnik pa se mora koristiti USB uređaj koji prima signal. Takođe, ukoliko se nađete u senci, Li-Fi signal značajno opada.

Mana postaje prednost

Međutim, korišćenje Li-Fi umesto radio signala za prenos podataka, ima svoje prednosti. Na primer, Li-Fi se može neometano koristiti u prostorima gde postoji mnogo radiofrekventnih smetnji, ili na mestima kao što su bolnice u kojima RF može ometati osetljivu aparaturu. Iako se Li-Fi signal može lako blokirati, ova mana zapravo može biti pogodna po pitanju sigurnosti jer se veoma lako može kontrolisati širenje dostupnosti Li-Fi mreže.

Na kraju treba pomenuti da je proizvodi Truelifi kompanije Signify u potpunosti kompatibilni sa postojećim rasvetnim telima kompanije Philips.

Kad ste već ovde…

• 7 vrhunskih komada rasvete koji se mogu kupiti kod nas

Ideja projekta je da se kroz okupljeni interdisciplinarni tim prate planske dokumente koji se donose u Novom Sadu, te na stručan i pravovremen način reaguje i ukaže na potencijalna loša planerska rešenja.

Urbanistička straža je projekat u organizaciji Društva arhitekata Novog Sada, sa ciljem da obezbedi trajan i organizovan format u polju praćenja zvaničnih procesa urbanističkog planiranja u Novom Sadu, kao i spremnost da interveniše i učestvuje u gradskim planerskim procedurama.

Svedoci smo intenzivne i često nekontrolisane promene građenog prostora našeg grada. U takvim okolnostima tim koji vodi DaNS već nekoliko godina učestvuje u procesima donošenja planova u gradu. Što kroz direktno učešće na javnim sednicama komisije za planove, ulaganjem primedbi na planove, ali i radom s građanima koji su imali različite probleme u svojim delovima grada proizvedenim lošim planskim predlozima. „Sa obzirom na to da je DaNS stručno udruženje koje pripada sferi civilnog društva, potpuno logična odluka je da kao takvi budemo korektivni faktor i vaninstitucionalni glas struke“ – kaže Slobodan Jović predsednik DaNS-a.

Urbanistička straža je projekat koji je pokrenulo Društvo arhitekata Novog sada u kooperaciji sa beogradskim predstavništvom Fondacije Hajnrih Bel. Ideja projekta je da se kroz okupljeni interdisciplinarni tim sačinjen od arhitekata, urbanista i građana, prate planske dokumente koji se donose u Novom Sadu, te na stručan i pravovremen način reaguje i ukaže na potencijalna loša planerska rešenja.

Svako ko oseća da svojim delovanjem hoće i može da pomogne u stručnom, pravilnom i čovekomernom razvoju Novog Sada, može da se pridruži Urbanističkoj straži.

„Kontinuirani monitoring, pisanje stručnih primedbi, komunikacija sa gradskom administracijom u cilju pronalaženja adekvatnih urbanističkih rešenja, organizovanje posebnih diskusija o značajnim planovima, edukacija građana i asistencija u pisanju primedbi i izlaganja na javnim sednicama, ali i učestvovanje u javnom medijskom prostoru u svrhu iskazivanja stručnih stavova, biće okosnica našeg delovanja.“ – kaže Jović za naš portal i dodaje da „svako ko oseća da svojim delovanjem hoće i može da pomogne u stručnom, pravilnom i čovekomernom razvoju Novog Sada, može da se pridruži Urbanističkoj straži.“

Prve akcije

U toku su javni uvidi nekolicine planova generalne regulacije, na koje Urbanistička staža pripremamo svoje primedbe i za koje će predložiti po njima bolja rešenja. Građeni mogu da da prate aktivnosti Urbanističke straže na novoj Facebook stranici, a uskoro će to moći da učine i na sajtu Društva arhitekata Novog Sada.

Urbanistička straža može pomoći da dobijemo bolji grad „tako što ćemo gradskim institucijama koji donose odluke o razvoju grada, svojim upornim i stručnim delovanjem pomoći da donesu ispravne odluke koje će biti na korist svih ljudi koji žive u Novom Sadu.“ – zaključuje Slobodan Jović.

Kad ste već ovde…

• Kako su izgledala novosadska pozorišta, crkve i dvorane kojih više nema (video)

Pogledajte kako izgledaju pobednička rešenja za novi most na ušću kanala DTD u Dunav.

Gradska uprava odabrala je pobednička rešenja na arhitektonskom konkursu za idejno rešenje poslovno-ugostiteljskog objekta i pešačko-infrastrukturnog mosta na ušću Kanala Dunav-Tisa-Dunav u Dunav.

Predmet konkursa bila je izrada idejnog rešenja za pešačko-infrastrukturni most preko Kanala Dunav – Tisa – Dunav, kao i idejno arhitektonsko rešenje za poslovno-ugostiteljski objekat, koji se nalaze na ušću Kanala DTD u Dunav. Cilj konkursa bila je detaljnija urbanističko-arhitektonska razrada svih elemenata u obuhvatu konkursa: mosta, pristupnih saobraćajnica, biciklističkog i pešačkog povezivanja sa okruženjem, način i vrstu uređenja zelenih i drugih slobodnih površina u okviru konkursne lokacije, kao i da se za objeka.

Na konkurs je pristiglo 10 radova, svi iz Srbije, a kao pobednički izabran je rad biroa ARCVS.

Prva nagrada

Biro ARCVS, arhitekte Branislav Redžić, Dragan Ivanović, Zoran Milovanović, Dušan MIlošev, Milica Tasić, Nevenka Redžić, dok je autor konstrukcije Sreto Kuzmanović, konsultant Vanja Vukadinović Đurić, a fotografi Mlađen Jovanović i Igor Srdić.

Ova megastruktura zrači hrabrošću, atraktivnošću, pa i estetikom primerenom ovim ravničarskim prostorima.

U obrazloženju žirija se kaže da ovaj rad predstavlja pozitivan i hrabar pristup u rešavanju zadate teme, sa jasno izraženom konceptualnom namerom koja je dosledno i uspešno sprovedena. Objedinjavanjem funkcije mosta i predviđenog objekta u jednu celinu, most postaje ne samo infrastrukturni objekat već mesto aktivnog korišćenja. Most nije samo veza dve obale, već postaje mesto dešavanja, nije samo mesto „prelaska“, nego postaje mesto susreta, pa i sama tačka odredišta za građane Novog Sada, kao i za sve posetioce Grada, slučajne i „namerene“ prolaznike. Iako ovaj način rešavanja u vidu privatno-javnog partnerstva predstavlja novinu u našoj sredini, faznost realizacije nije isključena, već naprotiv moguća sprovođenjem etapnog opremanja objekta (prvo konstrukcija, a zatim ostalo opremanje).

Funkcionalnim povezivanjem objekta i mosta u jednu celinu, pružena je i mogućnost za razmatranje dodatnog objekta na lokaciji visoke spratnosti kao izrazitog vertikalnog repera, koji bi predmetnu lokaciju sa mostom–objektom učinio dodatno ekonomski i prostorno atraktivnim.

Multifunkcionalni most objedinjuje svoju osnovnu saobraćajnu funkciju sa ostalim traženim programima za (poslovno-ugostiteljski) objekat. Na ovaj način most – koji je primarno infrastrukturno-saobraćajni objekat, praktično postaje „kuća na vodi“, pasarela, „kuća na lakat“… U estetskom smislu, „senka“ je srušenog Varadinskog mosta… A „ želimir“? Tumačimo kao „želim mir“…

Program konkursa je pretočen u jednu posebnu megastrukturu koja zrači hrabrošću, atraktivnošću, pa i estetikom primerenom ovim ravničarskim prostorima… Koncept prevazilazi uslove konkursa, dajući novu, hrabru, inventivnu, atraktivnu ideju.

Ovakvo rešenje bi svakako zahtevalo preispitivanje važeće planske dokumentacije i ozbiljno promišljanje vezano za samu mogućnost realizacije. Ali, obzirom na odličnu ideju, to svakako i zaslužuje. Postojanje „mosta – objekta“ nije novina u arhitekturi u svetu, ali je svakako novina u Novom Sadu.

Ovakvo rešenje pleni svojom potencijalnom atraktivnošću, a ono što ostaje kao pitanje i kao zadatak, jeste da se pronađe adekvatna zakonska, kao i planska osnova za njegovu realizaciju i implementaciju.

Druga nagrada

Spring studio, arhitekte Maja Dragišić, Milan Božić, Milica Milosavljević, Jelena Kesić, Konstrukcija: građevinski inženjeri Rada Mladenović i Predrag Radojević

Mostu je data nedvosmislena prostorna elegancija i potpuna izrazita kontekstualnost u odnosu na sve pristigle radove.

Objašnjenje žirija: Kvalitet rešenja predstavlja jasno definisan saobraćajni tok sa naglašenom i razrađenom vezom sa biciklističkim tokovima na keju i, s druge strane, sa biciklističkom rutom prema Kovilju. Istovremeno, ovakvo rešenje je „nosilac“ estetike mosta, sa svedenom i elegantnom linijom.

Sam objekat hotela je u jednom nivou povezan sa mostom i svojim monolitnim volumenom postiže efekat vizuelnog repera u vizuri sa vode kao i sa keja.

Nedostatak rešenja je odsustvo bilo kakvih dodatnih sadržaja na mostu, koji je ostavljen samo u funkciji saobraćaja.

Rad na jedan sveden i funkcionalno jednostavan način odgovara zadatoj temi. Jasno radvojena funkcija mosta i predviđenog poslovnog-ugostiteljskog objekta je postignuta, ali prostorno veoma uspešno objedinjena čineći nedvosmislenu celinu. Korišćenjem čitave parcele da bi se formirala rampa, mostu je data nedvosmislena prostorna elegancija i potpuna izrazita kontekstualnost u odnosu na sve pristigle radove.

Osnovni motiv ovog konkursnog rešenja jeste i njegova primarna funkcija – saobraćaj. Međutim, autor je veoma elegantno i vešto ovu osnovnu funkciju razrešio, razložio, kako funkcionalno, tako i svedenom, ali vrlo efektnom materijalizacijom predmetnog prostora. I posebno naglašenom linearnošću.

Elegantno protkani osnovni pravci kretanja, pešačkog i biciklističkog, daju poseban duh ovom prostoru,
predstavljajući pravi produžetak novosadskog omiljenog šetališta – keja, dajući mu potrebnu i traženu ekstenziju
na drugu obalu, pa i dalje…

Ono što posebno odlikuje ovo rešenje jeste njegova dvojnost u sopstvenom izrazu. Dnevni izgled cele kompozicije, noću postaje nešto sasvim „drugo“. Bela, čista, linearna konstrukcija mosta, sa vizuelno materijalno i funcionalno razdvojenim pravcima kretanja (drvenom ugodnom oblogom za pešake, te crveno obojenom betonskom oblogom za bicikliste), noću postaje elegantna silueta, zahvaljujući diskretnom, ali
dovoljno akcentovanom dekorativnom osvetljenju.

Poslovno ugostiteljski objekat se na logičan način integriše sa okruženjem i funkcionalnošću samog mosta.
Oblikovno ne deluje pretenciozno, već pokušava da ostvari reminiscenciju i vezu sa siluetama silosa koje su u ovom okruženju decenijski prisutne. Ali, unoseći duh modernog i jasnog jezika arhitektonskog oblikovanja, primerenog funkciji kojoj je namenjen, a posebno mestu na kojem je planiran. Veoma jasan, u svojoj naizgled jednostavnosti vrlo elegantan odgovor na zadatu temu.

Treća nagrada

Arhitekte Marija Krsmanović Stringheta, Bruno Oliveira Stringheta, Mina Kordić, Milena Kordić; Autori konstrukcije: Milan Spremić, Jelena Dobrić, Saradnik projektant: Julija Džogaz, 3D vizualizacija: Dimitrije Puzović

Most je postao „park na vodi“, a osmišljen je i još jedan „mini Štrand“. Ovo su ideje koje bi građani Novog Sada sasvim sigurno pozdravili.

Objašnjenje žirija: Arhitektonski koncept ovog rešenja je jasan i dosledno sproveden, tako da se kao rezultat pojavila skladna arhitektonska celina. Most i hotel su raskošni, međusobno se arhitektonski uklapaju i zajedno sa parternim rešenjem, daju ovom prostoru na atraktivnosti.

Rad je veoma detaljan, u potpunosti razrađen i sadrži veliki broj kvalitetnih prikaza.

Most je postao „park na vodi“, a osmišljen je i još jedan „mini Štrand“. Ovo su ideje koje bi građani Novog Sada sasvim sigurno pozdravili i poželeli u svom gradu, kao i svi gosti Grada.

Elementi konstrukcije mosta – lukovi, možda su malo prenaglašeni, ako se uzme u obzir da se radi o pešačko – biciklističko – infrastrukturnom mostu, ali svakako daju još jedan prostorni akcenat ovom mestu.

Autor rada prati efekat „toka“, te pretače arhitekturu u prirodu i obrnuto. Pokušava da integriše ova dva univerzuma. Uvodi elemente zelenila na sam most, kao i i u okviru fasade poslovno-ugostitetljskog objekta.

Međutim, arhitektonsko rešenje se ne uklapa u okolni prostor (luka, rafinerija, pristaništa, teretni brodovi, barže…) te bi ovaj koncept odgovarao na području planirane marine ili nekog „urbanizovanog“ dela grada.

Otkup

Arhitekte Igor Čubra, Jelena Čubra, Jelena Škerović, građevinski inženjer Nenad Srebro; Saradnik: arhitekta Jovana Filić

Objekat je inspirisan dinamičnim linijama brzih čamaca koji krstare Dunavom, kao i asocijacije na riblju kost

Objašenjenje žirija: Ovaj rad odiše izuzetnom studioznošću, te maksimalnom energijom da se zadovolje svi traženi uslovi konkursa. Rad u potpunosti razrađuje detalje i sadrži veliki broj kvalitetnih prikaza.

Objekat mosta i poslovno-ugostiteljskog objekta na prvi pogled deluju veoma kompaktno, kao da su deo jedne nedeljive celine… Planirana je krovna ravan koja obuhvata objekat hotela, ali se dalje nastavlja kao nadstrešnica planiranog mosta, dajući mu svojim postojanjem, dodatni komfor, zaštitu od atmosferskih uticaja, prvenstveno kiše.

Oblikovni izraz za poslovno-ugostiteljski objekat i most, kao likovne celine, je inspirisan dinamičnim linijama brzih čamaca koji krstare Dunavom, kao i asocijacije na riblju kost. Važno je napomenuti da izrazito „zavojiti“ oblik rampi ne odgovara vizuelnoj celini kompleksa. Ali, posmatrač može u ovim rampama da vidi i rečnog puža, sa svojom spiralom… No to se da samo naslutiti…

Pri ovakvoj formi, odnosno korpusu predmetnih elemenata ovog konkursa (mostu i objektu), nije lako razgraničiti „javno“ od „ostalog“. A možda je upravo na to ovaj rad i želeo da ukaže?

Kad ste već ovde…

• Demontaža privremenog mosta u Novom Sadu koji je potrajao 18 godina

Krk ima besplatnu Wi-Fi mrežu, mrežu e-punjača, više od polovine gradske rasvete su štedljiva LED svetla, a osim pametnih klupa, tamo se nalaze i pametne kante koje komprimuju otpad.

Još sedamdesetih godina prošlog veka radnik krčkog Komunalnog društva Ponikve odlazio je jednom dnevno da proveri stanje u rezervoarima za vodu jašući na magarcu, jer puteva za automobile nije bilo. Danas kontrolna soba u Ponikvama izgleda kao kokpit svemirskog broda – na ekranima se, u realnom vremenu, prati voda, kanalizacija i deponije. Prate se protoci vode, nivoi, pritisci, a može se upravljati i ventilima. Niti jedan objekt na terenu više nema „ljudsku posadu“, a celi sistem kontroliše jedan čovek koji sedi pred ekranima, piše Jutarnji list.

Vozači na telefonu mogu proveriti da li imaju gde da parkiraju kao i da li im se uopšte isplati da ulaze u centar.

Pored toga što su dovele vodovod s kopna na ostvo, uspostavile kanalizacionu mrežu i filtriranje otpadnih voda ali i podigle odvajanje otpada na nivo daleko iznad proseka Hrvatske, Ponikve su se pozicionirale kao predvodnik digitalnih, pametnih rešenja zahvaljujući kojima Krk danas prednjači i kao pametan grad i kao pametno ostrvo.

U Krku su pre više od deset godina pokrili centar grada besplatnom Wi-Fi mrežom. Pokrili su grad i s oko 40 nadzornih kamera koje služe kao asistencija za detektovanje komunalnih problema, a pokazalo se i kao dobra ispomoć policiji. Zamenili su više od 60 posto javne rasvete štedljivim LED sijalicama, kako bi smanjili potrošnju električne energije, gde su zabeležene uštede od 65 posto. Preostalih 40 posto rasvete zameniće se u narednih šest meseci.

Solarna elektrana na deponiji

Na ostrvu je postavljena mreža e-punjača za električne automobile, čime se podstiče e-mobilnost. Lani je izrađena Strategija razvoja pametnog Grada Krka 2018-2022, koja definiše niz kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, a sve s jasnom namerom da Krk postane prvi energetski nezavistan i CO2 neutralno ostvo na Mediteranu.

Krk je sanirao svoju deponiju, paralelno razvijajući sistem energetske efikasnosti i sistem proizvodnje električne energije iz prirodnih izvora, pa je tako, recimo, na deponiji instalirana velika solarna elektrana. Međutim, i đubre dolazi pripremljeno. Naime, na Krku su instalirane takozvane pametne kante za otpatke. Kante same komprimuju otpad, povećavajući zapreminu za sedam puta u odnosu na klasične!

Kante same komprimuju otpad, povećavajući zapremniu za sedam puta u odnosu na klasične!

Krk je dobio i pametni parking tako što su senzorima pokrivena gradska parkirališta na kojima se, putem aplikacije, u svakom trenutku mogu pratiti zauzeta i slobodna parkirna mesta. Vozači tako, na pametnom telefonu, mogu proveriti da li imaju gde da parkiraju kao i da li im se uopšte isplati da ulaze u centar, što je vrlo korisno u turističkoj sezoni. U toku je gradnja pametnog semafora koji će, uz brojanje saobraćaja, prikazivati i stanje na parkiralištima.

Jarko zelena ostrva

Krk je postao deo evropske inicijative Pametna ostrva koja nastoji da reši dva osnovna problema zajednička svim evropskim ostrvima – iseljavanje i energetska nezavisnost. Kao najbolji evropski primeri spominju se danska pametna ostrva Samso i Bornholm. Samso, recimo, još od 2007. godine dobija 100 posto električne energije preko vetroelektrana i iz biomase, a lokalna zajednica finansirala je gradnju trajekta na biogas koji takođe sami proizvode. Bornholm takođe većinu energije dobiva iz biomase i vetra, a 2008. pokrenuli su projekat „Jarko zelena ostrva“ s ciljem da se stvore nova radna mesta kroz održivi turizam, produženje turističke sezone kao i podsticanja lokalne ekološke poljoprivredne proizvodnje.

Kad ste već ovde…

• Ovo ostrvo u Nemačkoj uskoro će postati potpuno energetski nezavisno

Vijadukt Morandi koji se prošle godine srušio i sa sobom odneo 43. života, srušen je danas uz kontrolisanu eksploziju.

Nakon evakuacije celokupnog područja, preostali delovi vijadukta Ponte Morandi u Đenovi sravnjen je sa zemljom za samo osam sekundi. Most je miniran, a paralelno s eksplozijom, napravljena je vodena zavesa koja je sprečila širenje prašine.

Pogledajte video rušenja mosta:

Paralelno s eksplozijom, podignuta je vodena zavesa koja je sprečila širenje prašine.

Podsetimo, most na autoputu A10 u blizini italijanskog grada Đenova srušio se 14. avgusta 2018. godine usled jakog nevremena, a tom prilikom automobili su padali sa visine od 100 metara. Ukupan broj žrtava ove nesreće je 43. osobe.

Čuveni italijanski arhitekta Renco Pjano ubrzo je nakon nesreće izjavio je da se dobrovoljno prijavljuje da projektuje novi most u Đenovi, a taj poziv je uslišen. „Most kakav dolikuje Đenovi. Jednostavan ali ne i trivijalan. Most od čelika, bezbedan i dugotrajan, jer mostovi ne smeju da se ruše.“ – izjavio je Renco Pjano. Novi most možete videti ovde.

Na mestu srušenog mosta u Đenovi niče novi po zamisli Renza Pjana

Najbolji zaključci mogu izvući ako se pogledaju istraživanja koja govore baš o sličnim investicijama u tri veoma različite države: Čileu, Italiji i Finskoj.

Prve dve linije beogradskog metroa gradiće se na potezu Zemun-Mirijevo i Železnik-Mirijevo, a prema najavama gradskih čelnika trebalo bi da počne krajem sledeće godine.

Osim bolje regulacije saobraćaja i manjih gužvi, postavlja se pitanje da li će izgradnja metroa imati uticaja i na cene stanova u prestonici.

Možda se najbolji zaključci mogu izvući ako se pogledaju istraživanja koja govore baš o sličnim investicijama u tri veoma različite države: Čileu, Italiji i Finskoj, navodi se u analizi Finmedia.

Primer Santjaga: najveći porast cena pored stanica

Iako je veoma teško izmeriti direktan uticaj izgradnje metroa na cenu nekretnina u Beogradu i uporediti sa gradovima gde su linije izgrađene znatno ranije u 20. veku i kasnije samo razvijane, određena paralela se može povući među pomenutim mestima.

Kada govorimo o izgradnji nove metro linije 4 u čileanskoj prestonici Santjagu, koja je počela sa radom 2005. godine, možemo slobodno reći da je doprinela promenama na tržištu nekretnina koje su i empirijski potvrđene istraživanjem sa Univerziteta u Čileu.

Podaci kažu da je prosečna cena stanova porasla između 4,1 i 7,9% nakon objavljivanja početka radova na metrou ili između 3,9 i 5,4% posle objavljivanja tačnih lokacija stanica.

Autor istraživanja dodaje važan podatak da porast cena nije raspoređen ravnomerno, već da je najviše zavisio od udaljenosti stanova od najbliže metro stanice.

Skok vrednosti nekretnina na 200 metara od stanice, u glavnom gradu Čilea, bio je 7,4 posto.

Analiza je urađena na osnovu ukupnog broja transakcija između prodavaca i kupaca nekretnina u široj oblasti Santjaga između 2000. i 2004. godine (dakle, nekoliko godina pre puštanja nove linije u promet), što bi se moglo samo približno uporediti sa trenutnom fazom izgradnje beogradskog metroa.

Najveći rast cene nekretnina u Santjagu bio je u periodu posle objavljivanja početka radova i to na 200 metara od stanica – skok vrednosti nekretnina na tim lokacijama bio je 7,4%. Trend sporijeg rasta cena primetan je sa približavanjem početka radova na izgradnji i udaljavanjem od stanica više od 800 metara.

Napulj: samo visokofrekventne linije imaju uticaj na cene

Ako pogledamo dodatna istraživanja u Evropi i svetu, geografski (ne istorijski) nešto bliži primer može se naći u južnoj Italiji, tačnije u Napulju. Naime, podaci nešto drugačijeg istraživanja sa Univerziteta u Rimu donose veoma interesantne činjenice.

Rezultati kažu da samo visokofrekventne metro linije imaju značajniji uticaj na cenu nekretnina, dok manje prometne trase metroa i linija autobusa ne doprinose primetnom uticaju na cenu nepokretnosti.

Rezultati u Napulju su pokazali da je uticaj na cenu nekretnina značajan, doprinoseći visokoj korelaciji između vrednosti nekretnine i prometnosti trase metroa.

Tačnije, što je metro linija prometnija i što je nekretnina bliža stanici linije, uticaj na vrednost nekretnine je veći. Napulj je, inače, najveći grad u južnom delu Italije, sa blizu milion stanovnika i glavni je grad regiona Kampanja.

Helsinki: najvažnija je lokacija

Još jedno istraživanje o uticaju metroa na cenu nepokretnosti može se analizirati na Univerzitetu Alto u Finskoj. Studija koja je urađena govori o pripremi tržišta nekretnina (rastom cena) u finskoj prestonici Helsinkiju na početak funkcionisanja zapadne linije metroa.

Preciznije rečeno, stanovi koji su u krugu od 800 metara od novih metro stanica, gde je ujedno i najveći uticaj na pokretnost ljudi, zabeležili su porast cene od 4 posto čak i pet godina pre početka rada linije koja je puštena u promet krajem 2017. godine.

A Beograd?

Dodatni zaključak ovog istraživanja kaže da u obzir prilikom razmišljanja o uticaju izgradnje metroa na nepokretnosti treba da se gleda iz šire perspektive i indirektnih efekata na cene i stambeno okruženje delova grada kroz koje trasa prolazi.

Neke od pozitivnih indirektnih karakteristika jesu razvoj tih delova grada putem naseljavanja novih stanovnika i dolazak novih uslužnih delatnosti koje dovode do porasta atraktivnosti određene lokacije.

Sa druge strane, na stambeno okruženje može negativno uticati veliki broj novih stanara u određenom kvartu ako to dovodi do većih gužvi ili više stope kriminala oko stanica.

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda finalna trasa beogradskog metroa

Sačuvajte datum! 16. oktobra 2019. u Beogradu, portal Gradnja organizuje svoju prvu konferenciju, a tema je Digitalna gradnja.

Četvrta tehnološka revolucija stiže i u građevinarstvo i arhitekturu. Zato je glavna tema konferencije BuildUp 2019 vezana za digitalizaciju u oblastima arhitekture, projektovanja i izgradnje. Pošto veliki broj domaćih biroa bori bitku s implementacijom novih tehnologija i digitalizacijom poslovanja, na ovoj konferenciji će steći nova iskustva, poznanstva i saznanja pomoću kojih će prelazak na nove tehnologije biti brži, lakši i bezbolniji.

Konferencija BuildUp 2019 – Digitalna gradnja namenjena je arhitektama, građevinskim inženjerima, studentima i profesorima, odnosno, svim profesionalcima i entuzijastima iz oblasti arhitekture, građevinarstva i prodaje nekretnina.

Prave osobe na prave teme

Prva tema konferencije BuildUp 2019 je „Vrli novi BIM svet“ koja se tiče implementacije BIM okruženja u svakodnevnom projektovanju. Saznajte kako da uhvatite korak!

Tema „Proptechom ću te, proptechom ćeš me“ bavi se digitalnim tehnologijama u prodaji i posredovanju nekretnina. Saznajte kako VR i izmenjena realnost menja korisnički osećaj!

Poslednja tema, ali ništa manje važnija, jeste „Digitalni komfor“ koja će obraditi pametne sisteme i internet stvari. Saznajte kako će nove tehnologije oraspametiti naše domove!

Od relevantnih osoba iz domaće i regionalne prakse ćete iz prve ruke moći da čujete kako da implementirate nove tehnologije kojim će proces projektovanja, izgradnje ali i prodaje nekretnina proteći lakše, a ujedno ćete moći da sa njima razmenite iskustva u neposrednom kontaktu.

Marko Dabrović iz 3LHD-a pokazaće nam kako je BIM postao nezaobilazna alatka u projektovanju vrhunske arhitekture.

Za početak, izdvajamo Marka Dabrovića iz zagrebačkog biroa 3LHD koji je širom regiona poznat po nagrađivanim projektima poput Hotela Lone u Rovinju, slatkovodnog akvarijuma i muzeja reka u Karlovcu ili Spaladium Arene u Splitu. On će nam pokazati kako je BIM postao nezaobilazna alatka u projektovanju vrhunske arhitekture!

Potom tu je Zoran Petrović iz beogradskog ArtifexPro koji će pokazati zašto je BIM neophodan u arhitektonskoj i građevinskoj praksi, kako da lakše prođete kroz implementaciju i na koje sve zamke možete naleteti prilikom prelaska na novo softversko okruženje. Nebojša Zaklan iz novosadskog Case 3D će vam pokazati najsavremenija Proptech rešenja za vizuelizaciju i predstavljanje nekretnina kroz virtuelnu realnost i izmenjenu stvarnost. Sa nama je i Vedran Jukić iz zagrebačkog biroa SODAarhitekti od kojeg ćemo saznati kako projektovati kuće u BIM okruženju, koje su prednosti takvog rada i koje greške ne treba ni vi da ponovite. Na BuildUp 2019 dolazi još interesantnih predavača iz regiona, a ceo spisak otkrićemo vam uskoro.

Šta ćete naučiti na kraju

Digitalizacija u procesu projektovanja, izvođenja i prodaje objekata i nekretnina je neminovnost. Pokazaćemo kako digitalizacija projektantima štedi vreme, a novac investitorima, dok u isto vreme kupcima daje celovitiju sliku šta tačno dobijaju. Konferencija BuildUp 2019 je događaj na kojem mora biti svako ko želi da prati korak sa tehnološkim inovacijama u arhitekturi i građevinarstvu.

Mesto dešavanja

Fabrika Event Space jedinstveni je prostor u Beogradu koji je inspirisan industrijskim dizajnom, a odlikuje se jednostavnošću, sofisticiranom estetikom i pozitivnom energijom. Upravo zbog toga su organizatori konferencije BuildUp 2019 odabrali ovaj prostor koji će zadovoljiti visoke standarde učesnika i gostiju.
Adresa: Bulevar despota Stefana 115, Beograd

Kupite ulaznicu

Nabavite svoju ulaznicu na vreme! Mesta ima samo za 120 osoba. Cena pojedinačne ulaznice je 3.000 dinara, komplet za dve osobe 5.000, odnosno 12.000 dinara za pet osoba. Kupite kartu ovde.

Više informacija o konferenciji BuildUp 2019 pronađite ovde.

Pogledajte kako izgleda gradilište nove crpne stanice na polovini predviđenog roka za izgradnju i saznajte kako će se postojeća crpna stanica u centru grada podzemno spojiti s novom.

Da li će i Nova glavna crpna stanica 1 (NGC1) u neposrednoj blizini Glavne crpne stanice 2 (GC2) kod Kvantaške pijace širiti neprijatne mirise? Iako je pitanje logično, s obzirom na veoma neprijatne mirise koje prouzrokuje Glavna crpna stanica 1 (GC1) u Radničkoj ulici, u ovom slučaju nema razloga za brigu.

Naime, uklanjanje neprijatnih mirisa na NGC1 projektovano je i biće izvedeno do krajnih mogućih granica uz sva poštovanja evropskih standarda. Budući objekat biće hermetički zatvoren, a svi gasovi odnosno sve što se oslobodi sa slobodnih površina kanalizacije i dospe u atmosferu unutar crpne stanice, biće prečišćavano  aktivnim ugljem. Međutim, ne samo da će vazduh kod nove crpne stanice biti lišen neprijatnih mirisa, već je ovo gradilište deo većeg projekta koji će rešiti problem mirisa i kod crpne stanice u Radničkoj ulici, ali i ekologije čitavog grada i Dunava nizvodno od Novog Sada. Šta je zapravo plan?

Sve atmosferske i otpadne vode koje stižu u crpnu stanicu u Radničkoj, jednim kolektorom će se dopremiti do nove crpne stanice.

Osnovni plan je da se izgradi centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na lokalitetu Rokov potok u Petrovaradinu. „U tu svrhu ukidamo i povezujemo GC1 (kod Radničke) sa ovim lokalitetom, pa će sve atmosferske i otpadne vode koje stižu tamo, jednim kolektorom dopremiti do buduće Nove glavne crpne stanice 1. Ona preuzima funkciju čitave stanice GC1 i delimično postojeće GC2, a pošto je većeg gabarita i većeg kapaciteta, postojeća GC2 će služiti samo za ekstremne slučajeve velikih kiša.“ – kaže za naš portal dipl. građ. inž. Radoica Stefanović nadzorni organ ispred JKP Vodovod i kanalizacija Novi Sad.

Šta (sve) ide u Dunav

Danas je situacija s ekološke strane poražavajuća… Kao što je poznato, sva kanalizacija iz oba podsliva (severni i južni) gravitiraju na glavne crpne stanice koje prebacuju kanalizaciju – fekalnu i atmosfersku – direktno u Dunav bez ikakvog prečišćavanja. „Pošto planiramo izgradnju prečistača, atmosferske vode u ekstremnim situacijama će se prebacivati direktno u Dunav, a tokom suvog perioda i perioda sa slabijim padavinama će se prebacivati preko mosta na postrojenje u Petrovaradinu.“ – dodaje Stefanović.

Nova glavna crpna stanica 1 ima različite setove pumpi koje prepumpavaju različite količine vode. U suvom periodu, sva kanalizacija ići će direktno na postrojenje. Kada pada blaga kiša, do 2,2 kubika u sekundi za čitavo područje severnog podsliva, voda će ići direktno preko Žeželjevog mosta na prečištač na Rokovom potoku. U slučaju jače kiše, do 5,8 kubika u sekundi, sadržaj prvo ide u retenziju, a posle prolaska kiše, voda opet ide prema postrojenju. „Kada imamo preko 5,8 kubika, što se dešava po našoj proceni oko 12 puta godišnje, kanalizacija se direktno prepumpava u Dunav. I ta količina na procentualnom nivou je između 1,5-2%, od ukupne količine vode koja padne na Novi Sad.“ – kaže Radoica Stefanović iz JKP Vodovod i kanalizacija.

Naravno, voda koja dolazi iz kolektora nosi sa sobom razni krupni otpad poput daski ili guma. Zbog toga će na NGC1 biti postavljene rešetke za zaštitu pumpi. Predviđen je set grubih rešetki od 20mm i set finih rešetki od 6mm, što je prvi stepen mehaničkog prečišćavanja otpadnih voda. „Mi sad imamo situaciju da pola godine voda ide direktno u Dunav bez prečišćavanja, bez prepumpavanja, bez rešetki…“ – kaže Stefanović za naš portal.

Pogledajte kako će izgledati Nova glavna crpna stanica 1:

Kolektor prečnika 3 metra će se raditi mikrotuneliranjem. Bušiće se ispod zemlje na dubini preko 7 metara u dužini 1,1 kilometar!

Iako je ovo trenutno najveća investicija u kanalizaciju Novog Sada, povezivanje crpne stanice GC1 iz Radničke sa NGC1 biće pravi građevinski izazov i daleko skuplja investicija. Naime, predviđena je izgradnja kolektora unutrašnjeg prečnika 3 metra koji će se raditi mikrotuneliranjem. Dakle, bušiće se ispod zemlje na dubini preko 7 metara u dužini 1,1 kilometar! Kako saznajemo, dokumentacija za ovaj projekat je još u pripremi i tek se pravi projektni zadatak. Naravno, najskuplji i najznačajniji deo projekta svakako će biti izgradnja centralnog prečistača na Rokovom potoku u Petrovaradinu, a taj projekat je u fazi projektnog zadatka za studiju opravdanosti.

Rušenje nasipa

U okviru ovog projekta, predviđena je izgradnja novog izliva u Dunav, ispod puta i nasipa, koji je za više od metar dublji od starog izliva tako da čak ni pri veoma niskim vodostajima, izliv neće ostati na suvom pa neće biti neprijatnih mirisa. Izgradnja izliva u Dunav počeće odmah sledeće nedelje, kada će saobraćaj na ovom delu puta biti (ponovo) obustavljen oko dva meseca.

Problem podzemnih voda

Što se tiče građevinskih radova, ovo gradilište je zanimljivo jer se radi u širokom otkopu. Temeljna jama se obezbeđivala Larsen talpama dužine 10 metara, a podzemne vode su spuštaju pomoću 10 bunara. Temeljenje objekta crpne stanice izvedeno je armirano betonskim pločama debljine od 50 do 70 centimetara na apsolutnoj koti 70 metara. „Minimalni nivoi podzemne vode su 72.70, a maksimalni 76.80 što znači da je jama širokog iskopa 4,5 metra i jednim delom u podzemnoj vodi. Zato smo bunarima vršili snižavanje nivoa podzemne vode.“ – kaže dipl. građ. inž. Milan Čegar odgovorni izvođač radova ispred firme Graditelj NS.

Ono što smo mi zatekli na gradilištu, to je da je izvedena ploča kao i zidovi do kote 76.30 i sada se rade naredni zidovi do sledeće ploče koja je na koti 80. „Izgradnjom ove ploče ćemo praktično izaći na kotu terena.“ – dodaje Čegar. Na koti terena, sledi izgradnja konstrukcije nalik betonskoj hali.

Povezivanje vodoodrživog dela betona sa ostalim delom na mestu prekida vrši se postavljanjem bubrećih traka.

Sav beton je marke 40 i liven je na licu mesta sa prekidima u skladu s projektom betona. „Povezivanje vodoodrživog dela betona sa ostalim delom vrši se postavljanjem bubrećih traka, a svaki prekid betoniranja je vršen pikovanjem, čišćenjem i premazivanjem specijalnom emulzijom za ostvarivanje veze staro-novo.“ – kaže Čegar, i dodaje da su „s obzirom na to da se radilo betoniranje većih površina putem pumpi, oni su trofrakcijski s dodacima za vodonepropustnost.“ Beton isporučuju fabrike betona Graditelj NS i Best izgradnja.

O kojoj veličini projekta se radi govori i podatak da se je predviđena ugradnja oko 3.500 kubika betona MB40, 100 kubika podložnog betona, 620 kubika baznih betona, dok će se on armirati sa oko 560 tona armature.

Centralni prečistač kao kruna

Radovi su počeli 20. decembra 2018, a rok za izvođenje je 400 dana što znači da bi sve trebalo da bude gotovo na proleće 2020. godine. Kruna ovog celog projekta je izgradnja centralnog prečistača sa svim pripadajućim kolektorima, uključujući i mikrotuneliranje od stare crpne do nove, koji će Novi Sad učiniti ekološkijim i društveno odgovornijim gradom.

Fotogalerija

Pogled iz drona na gradilište nove glavne crpne stanice 1; Foto: Graditelj NS

Osnova i presek

Fotogalerija prethodnih stanja; foto: Graditelj NS

Fotografije, osim naznačenih: Igor Conić

Kad ste već ovde…

• Zavirili smo u novu zgradu RTV sedam i po meseci pre otvaranja

Međunarodna izložba arhitekture će se održati od 23. maja do 29. novembra 2020. godine.

Predsednik Venecijanskog bijenala Paolo Baratta i kustos 17. međunarodne izložbe arhitekture Hašim Sarkis predstavili su temu za sledeću godinu: „Kako ćemo živeti zajedno?“.  

„Potreban nam je novi prostorni ugovor. U kontekstu širenja političkih podela i rastućih ekonomskih nejednakosti, pozivamo arhitekte da zamisle prostore u kojima možemo da živimo zajedno“, kaže Sarkis. Tema koja istražuje arhitekturu kao materijalno, prostorno i kulturno polje, ohrabruje arhitekte da angažuju druge stručnjake u svojim istraživanjima – umetnike, investitore, političare, naučnike ali i građane čime kustos želi da društvo prizna ulogu arhitekta kao “čuvara prostornog ugovora”, dodaje libanski arhitekta.

„Od Hašima Sarkisa i zemalja učesnica očekujemo niz primera koji, osim što nam prezentuju različite realnosti, trendove i probleme, u isto vreme nam omogućuju da zamislimo svet koji se suočava s tim pitanjima, a posebno u svetu arhitekture koji je posvećen zamišljanju i realizaciji novih rešenja“, komentariše Paolo Baratta.

U kontekstu širenja političkih podela i rastućih ekonomskih nejednakosti, pozivamo arhitekte da zamisle prostore u kojima možemo da živimo zajedno.

Uprava u Veneciji donela je krajem godine odluku da libanski arhitekta Hašim Sarkis bude kurator 17. Međunarodne izložbe arhitekture koja će se održati 2020. godine.

Pored toga što Hašim Sarkis vodi studio HSS, kojeg je osnovao 1998. godine, on je od 2015. godine ujedno i dekan na smeru arhitekture na prestižnom MIT u SAD. Sarkis je dobro upoznat s venecijanskom izložbom jer je bio u žiriju za Bijenale 2016, a učestvovao je i na izradi paviljona SAD (2014) i Albanije (2010).

Arhitekturu je završio na Rhode Islandu, a doktorsku disertaciju odbranio je na čuvenom Harvardu. Sarkis je takođe i autor nekoliko knjiga na temu istorije i teorije o savremenoj arhitekturi.

Međunarodna izložba arhitekture će se održati od 23. maja do 29. novembra 2020. godine.

Kad ste već ovde…

• Fejslifting za Bijenale: Kreće adaptacija Paviljona Srbije u Veneciji

Zorka Opeka iz Šapca predstavila je Klimabloc 25 Aku koji ima sposobnost odlične zvučne izolacije od čak 54 dB za obostrano malterisane zidove.

Svi koji se bave stanogradnjom znaju da su jedna od najčešćih pitanja kupaca novih stanova vezana za termičku ali i zvučnu izolaciju zgrade. Ako ste se susretali s pitanjem „šta može da se uradi a da ne čujemo komšije?“ obratite pažnju na novi proizvod iz Šapca.

Naime, Zorka Opeka je nedavno lansirala nov proizvod zvani Klimabloc 25 Aku (380 x 250 x 238 mm) čime se poznatom porfoliju blokova Klimabloc pridružio još jedan blok debljine 25 centimetara i to sa akustičnim svojstvima. Ovo je postignuto tako što je težina bloka povećana skoro duplo (23,5 kg) dok je saće koje daje izolaciju i dalje prisutno.

Klimabloc 25 Aku je namenjen za gradnju zvučno izolacionih pregrada između dva stana pa njegovu ugradnju treba odmah predvideti projektom.

Koliko je Klimabloc 25 Aku dobar u izolovanju od komšija govori i podatak da ima sposobnost zvučne izolacije od čak 54 dB za obostrano malterisane zidove. Dakle, ovaj proizvod je namenjen za gradnju zvučno izolacionih pregrada između dva stana pa njegovu ugradnju treba odmah predvideti projektom.

„Asortiman Klimabloc proširen je novim proizvodom kao odgovor na sve već zahteve tržišta, kao i samih investitora, preduzimača ali i krajnih korisnika koji se susreću sa problemom buke između stanova“, kaže za naš portal Ksenija Miklić, direktorica prodaje Zorka Opeke. Klimabloc proizvodi su počeli da se prave pre deset godina, a sada je u porfolio ubačen novi proizvod koji je akustičan i dodaje da njegova proizvodnja nije tako jednostavna. „Ovaj blok se dosta teško proizvodi jer jer proces sušenja duži zbog saća.“ – dodaje Miklić.

Zorka Opeka je ovaj blok uvrstila u svoju redovnu ponudu, a na Klimabloc 25 Aku čeka se otprilike dva meseca. Isporučuje se u paleti od po 60 komada.

Kad ste već ovde…

• Zvučna izolacija stambenog prostora kamenom vunom

Iz svih soba omogućena je vizura prema Tisi što je postignuto formiranjem veštačkog uzvišenja sa bogatom baštom u čijem centru je projektovan luksuzni hotel.

Prema projektu arhitekte Zorana Đorđevića iz biroa Meritus d.o.o, kompanija Knežev Group podiže luksuzni hotel u Bečeju od 3.100 neto kvadrata koji će dati krila (slaboj) turističkoj ponudi ovog mesta.

Hotel koji bi po planu trebao da bude gotov 2021. godine savremeno je oblikovan objekat kružne forme koji će se prostirati na četiri etaže. U podrumu je smešten ugostiteljski blok, odnosno, u njemu će se naći restoran s pratećom kuhinjom, lovačka soba kao i kongresna sala. Na ovom nivou će se naći i spa deo, odnosno, hidro blok sa bazenom, tipidarijumom, teretanom i saunom.

Najzanimljiviji deo hotela smešten je na krovu gde se nalazi bašta s barom odakle će se pružati sjajan pogled na okolinu.

Na prizemlju je organizovan prijemni nivo sa ulaznom partijom, recepcijom, holom i barom kao i 10 hotelskih jedinica. Na prvom spratu je smešteno 16 soba, dok je potkrovlje rezervisano za dva VIP apartmana.

Bašta na krovu

Najzanimljiviji deo hotela smešten je na krovu gde se nalazi bašta s barom. Odavde će se pružati sjajan pogled na okolinu, a zanimljiva je činjenica da će iz svih soba omogućena vizura prema Tisi. „Ovo je postignuto formiranjem vestačkog uzvišenja sa bogatom baštom u čijem centru je projektovan luksuzni hotel.“ – kaže za naš portal autor idejnog rešenja Zoran Đorđević, koji je bio angažovan i na izradi projekta hotela u neposrednoj blizini – Bele lađe, ali pre 30 godina.

Kad ste već ovde…

• Montažni hotel niče pod slapom Kravica u BiH

Grad Banja Luka raspisao je 17.07.2019. međunarodni opšti javni konkurs za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja centralne pešačke zone u Banja Luci.

Cilj konkursa je da se dobije kvalitetno i funkcionalno rešenje partera centralnog dela urbanog tkiva Banja luke.

Rešenje treba da stvori pretpostavke za realizaciju prostornih, funkcionalnih i oblikovnih potencijala dela centra grada, odnosno, formiranje novih javnih prostora, stvaranje ugodne i estetski prihvatljive urbane atmosfere kao preduslova za identifikaciju i integraciju stanovnika sa svojim gradom.

Ovim konkursom potiču se predlozi i istraživanja koja vode prema savremenim i demokratičnim interpretacijama gradskog centra, a koji se očituju u fleksibilnim, otvorenim, vitalnim, održivim i dinamičnim urbanim modelima.

Kako bi se dobilo što više kreativnih i kvalitetnih rešenja, odlučeno je da konkurs bude međunarodnog karaktera.

Kako bi se dobilo što više kreativnih i kvalitetnih rešenja za ovaj budući simbol grada, odlučeno je da konkurs bude međunarodnog karaktera tako da mogu učestvovati sva pravna i fizička lica koja ispunjavaju stručne i ostale uslove definisane konkursom bez obzira na teritorijalnu pripadnost.

Rok i nagrada

Konkurs će biti otvoren do 31. oktobra do 23:59 časova, a za najbolje idejno rešenje predviđena je novčana nagrada u iznosu od 24.000 evra.

Konkursni materijal

Zainteresovani mogu konkursni materijal mogu preuzeti na linku www.banjaluka.rs.ba/konkurs-centralna-gradska-zona  (en.banjaluka.rs.ba/city-centre-design-banjaluka2024), na koji će se rad i predavati.

Kad ste već ovde…

• Konkurs za Trg umetnosti u Somboru