Tema novog 21. broja je Fundamentalno, a predstavljeno je 11 projekata od Meksika, Evrope, Majamija, od malih do velikih biroa.
Sigurno se sećate Arhitektona i brojnih konkursa koji je organizovao ovaj časopis o arhitekturi. Činjenica da je jedno vreme nestao sa scene jednako nas je razočarala koliko nas je ovog puta obradovala da je časopis i portal ponovo živ. Zato smo iskoristili priliku da urednicu Vesnu Stojčić prvo pitamo šta se desilo s Arhitektonom i kako je došlo do ideje da se on ponovo pokrene.
VS: Časopis Arhitekton nikada zvanično nije ugašen… životne okolnosti, fokus na projektovanje i druge poslove samo je doveo do konstantnog odlaganja novog broja i tako prođe skoro pet godina. Lično sam želela u svemu da se okušam i jesam, mislim na razne oblasti arhitekture. Negde sam bila više, negde manje uspešna.
ŽeleIi smo da arhitekturu prilagodimo je današnjem društvu koje definitivno nema više vremena za informacije koje nisu jednostavne i istog časa dostupne.
Kada smo pre deset godina izdali prvi broj Arhitektona, ideja je bila da to bude projekat (brend) koji bi nasledile moje ćerke. Trebalo mi je vremena da se prisetim toga i da shvatim da sam najveće zadovoljstvo i strast imala upravo u stvaranju Arhitektona, organizaciji izložbi povodom „Nagrade časopisa Arhitekton“ i ostalih divnih stvari koje smo radili. I konačno, evo novog Arhitektona.
Zaživeo je i novi portal?
VS: Portal arhitekton.net postoji od 2012. godine i bio je dosta posećen ali samo kao podrška štampanom izdanju časopisa Arhitekton. Tada je ideja vodilja bila čuvena izreka Bogdana Bogdanovića, Arhitekta-graditelj-iluzija, međutim mi smo je danas promenili. Iz te promene nastao je portal arhitekton.net. ŽeleIi smo da arhitekturu pomerimo s Bogdanove filozofije i prilagodimo je današnjem društvu koje definitivno nema više vremena za informacije koje nisu jednostavne i istog časa dostupne.
Koje teme ćete ne njemu obrađivati?
VS: Na portalu možete nači posebne teme koje su namenjene širem društvenom krugu i koje svojim zanimljivim tonom upućuju čitaoca o raznim procesima i uticajima mnogih grana zivota na arhitekturu.
Časopis više nije u štampanom formatu. Kako ste se odlučili na ovaj korak?
VS: Upravo primećujući promene koje su se desile za ovih pet godina, odlučili smo da i časopis Arhitekton bude u online izdanju kako bi uvek bio dostupan čitaocima.
VS: Dinamika izdavanja časopisa Arhitekton ostaje ista (kvartalno) četiri broja godišnje.
Šta ne treba propustiti u novom broju Arhitektona?
VS: U novom broju 21., tema koja nam se prirodno nametnula je Fundamentalno. Predstavljeno je 11 projekata od Meksika, Evrope, Majamija, do Ho Ši Mina i svi oni zajedno predstavljaju mogućnosti da se objasni tema broja. Od malih biroa do velikih imena kao što su BIG, I.M.Pei i ostali. Ali suština je ista, fundamentalno, iako u radikalno različitim oblicima.
Svi kontaktirani biroi, su se složili da su predstavljeni projekti upravo odgovor na zadatu temu. Svaki projekat je vrlo složen što se tiče projektovanja i zadatka koji su projektanti imali ali na kraju svaki izgleda kao da je oduvek bio tu. Svi oni su sigurno dobra inspiracija u arhitekturi, zaključuje Vesna Stojčić za naš portal.
Inženjer Ivan Tejić iz JKP Beograd put osmislio je metod koji se do danas nije primenjivao u srpskoj putarskoj industriji.
Na saobraćajnicama naših gradova oštećenja asfaltnih kolovoza su veoma česta, a njihova sanacija je skupa i komplikovana. Uzrok nastanka oštećenja nalazimo najvećim delom u višedecenijskoj starosti samih kolovoza, koji se godinama nisu obnavljali, odnosno rekonstruisali.
Naime, veliki broj saobraćajnica nije rekonstruisan od vremena izgradnje do danas, a bitumen, kao vezivo u asfaltnim mešavinama, kroz vreme gubi svoje osnovno svojstvo. Samim tim asfaltni slojevi su izgubili elastičnost, te usled starosti i atmosferskih uticaja dolazi do zamora materijala, pojave pukotina, prodora vode i na kraju trajnih deformacija i oštećenja.
Takođe, u prethodnih par decenija, asfaltom su presvučeni kolovozi koji su bili pod kaldrmom i kamenom kockom bez sanacije donjih nosećih slojeva, odnosno bez zamene podloge, gde u kratkom vremenskom
periodu kocka i kaldrma, mikro pomeranjem, reflektuju pukotine koje kasnije prerastaju u oštećenja.
Jedan od bitnih uzroka, jeste i višedecenijski rad na održavanju kolovoza bez proračuna, koji podrazumeva dimenzionisanja kolovozne konstrukcije za tadašnje i buduća saobraćajna opterećenja, odnosno na broj prelaza
vozila i merodavno vozilo.
Klasičnom metodom koja podrazumeva opsecanje, uklanjanje šuta, izduvavanje, prskanje emulzijom, te ugradnju valjanog asfalta nije moguće sa sadašnjim kapacitetima JKP Beograd put postići neophodni učinak da se ukupan broj oštećenja smanji.
Kolovoz se sanira samougradivim, tvrdo livenog, asfaltom uz čišćenje izduvavanjem oštećenja i ugradnju asfalte mešavine bez valjanja.
Zato se u ovoj laboratoriji na čelu sa inženjerom Ivanom Tejićem poslednjih godina radilo na iznalaženju vrste i recepture asfaltne mešavine i tehnologije za ubrzanje rada, povećanje učinka i najbitnije poboljšanja kvaliteta sanacije oštećenja na kolovozima, čiji završni sloj predstavlja asfalt bilo koje vrste.
Rezulat istraživanja je inovativna Metoda iz laboratorije JKP Beograd put koja predstavlja sanaciju oštećenja asfaltne površine kolovoza upotrebom samougradivog, tvrdo livenog, asfalta (sa dodatkom za mikroarmiranje ili dodatkom prirodnog bitumena) i tehnologiju koja podrazumeva čišćenje izduvavanjem oštećenja i ugradnju asfalte mešavine bez valjanja. Time se postiže izuzetno visok stepen otpornosti na kolotrage, smicanje i prodor vode. Ovakva Metoda, tehnologija u kombinaciji sa navedenom vrstom asfaltne mešavine, do danas se nije primenjivala u srpskoj putarskoj industriji.
Brzina i postojanost
Prednosti ove Metode, u odnosu na klasičnu, se ogledaju u brzini izvođenja radova na sanaciji pojedinačnih oštećenja i postojanosti ugrađene asfaltne mase.
Ukoliko bi JKP „Beograd put“, kao gradsko putarsko preduzeće, samostalno izvršavao rad na sanaciji, sa postojećim kadrovskim i tehničkim kapacitetima, primenom Metode, podigao bi učinak na broju saniranih oštećenja za 4 do 5 puta od dosadašnjeg.
Posebna napomena se odnosi na činjenicu da svako saniranje oštećenja predstavlja privremenu meru, koja treba da osigura bezbedno odvijanje saobraćaja, dok saobraćajnica ne bude obuhvaćena planom rekonstrukcije.
Primenom Metode sanacije oštećenja na asfaltnim kolovozima procena je da bi JKP „Beograd put“ sa postojećim kadrovskim i tehničkim kapacitetima mogao da izvrši sanaciju preko 70% oštećenja (minimum 3.000 pojedinačnih oštećenja) do 1. septembra 2019. godine.
Rekonstrucijom krova bi se zadržala prethodna forma uz korišćenje korten čelika zbog koga će krov izgledati kao da je vekovima tu. Takođe, umesto nekadašnjeg tornja predviđeno je postavljanje svetla koja će obasjavati noćno nebo i podsećati nas na izgubljeno.
Diplomirani aritekta Sanja Cvetković iz Niša, rodom iz Leskovca, dale je idejno rešenje za obnovu izgorelog dela Notr Dam u Parizu, a od preko 200 prijavljenih radova njen predlog izdvaja se po tome što je lepota katedrale stavljena u prvi plan u odnosu na krov i toranj. Ideja je da nov krov ne remeti lepotu katedrale i da je ne naruši, a rad se izdvaja i po društveno angažovanom aspektu.
„Mojim idejnim rešenjem predviđena je delimična rekonstrukcija delova oštećenih u požaru. Ideja je implementacija novog krova koji bi zadržao formu prethodnog, ali sa promenjenim materijalom od koga je krov napravljen. Kao materijal sam izabrala korten čelik, zato što ovaj materijal izgleda staro i kao da su atmosferske prilike već uticanle na njega, pa ne bi odudarao od katedrale koja postoji vekovima. Rekonstrukcija tornja nije predviđena, već je na mestu nekadašnjeg tornja planirano postavljanje svetala koja bi noću dodatno obasjavala nebo Pariza i služila kao podestnik na gubitak tornja nastalog usled nemara. Ovakav pristup bi zbog svoje jednostavnosti doveo do brže rekonstrukcije i ekonomičnijeg upravljanja sredstvima planiranih za istu“, priča ova Leskovčanaka za Jugmedieu.
Poseban plus u ovom rešenju je i da je predviđeno da se ostatak sredstava preusmeri za pomoć beskućnicima Francuske.
Umesto tornja, postavila bi se svetlosna instalacija
Umesto nekadašnjeg tornja predviđeno je postavljanje svetla koja će obasjavati noćno nebo i podsećati nas na izgubljeno.
Na samom konkursu našli su se najrazličitiji radovi – od onih koji predlažu fontane i bazene na krovu do onih koji predlažu da se krov ne obnavlja ili do nekih savremenih arhitektonskih izraza
„Inspirisana time, promišljala sam šta bi bilo idealno rešenje i kakav bih rad ja poslala na najavljeni konkurs. U međuvremenu je Senat Francuske doneo odluku da će katedrala biti rekonstruisana u stanje u kome se nalazila pre požara. Ipak, ja sam nastavila sa razvijanjem ideje i na njoj sam radila oko mesec dana, da bih, kada su ilustracijie bile završene, naišla na konkurs The People’s Notre-Dame Design Competition na koji sam i prijavila svoj rad. Konkurs je pokrenut sa ciljem produbljivanja dijaloga o rekonstrkciji Notr Dama i omogućio je svima zainteresovanima da ponude svoje rešenje.
Podrška glasanjem
„Konkurs je još u toku tako da još uvek ne znam sa sigurnošću kakav će biti ishod, ali sam putem društvenih mreža dobila mnogo pozitivnih komentara vezanih za moju ideju. Podrška mi puno znači i pozivam moje sugrađane da mi pomognu da dovedemo idejno rešenje do prvog mesta“, naglašava Sanja Cvetković, arhitetka iz Leskovca.
Glasanje se vrši registracijom na portalu putem linka, i svako može da glasa za jedan projekat OVDE.
Konferencija održati na Zlatiboru u periodu od 17. do 20. oktobra u hotelu Ratko Mitrović.
Asocijacija studenata modernog inženjerstva je udruženje koje promoviše princip održivog razvoja, zaštitu životne sredine, ekološke i energetske principe u graditeljstvu. Pored toga ostvaruje saradnju sa univerzitetima, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u Srbiji i inostranstvu koje se bave srodnim delatnostima.
Najveći projekat ovog udruženja je međunarodna studentska konferencija „We build the Future“ koja se organizuje u saradnji sa Građevinskim fakultetom u Beogradu i kompanijom Alumil. Kao i prošlih godina i ove godine će se konferencija održati na Zlatiboru u periodu od 17. do 20. oktobra u hotelu Ratko Mitrović.
Studenti će se susresti sa rešavanjem problema u oblasti građevinarstva, arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja.
Cilj projekta je da okupi studente Građevinskih, Geodetskih i Arhitektonskih fakulteta koji će se susresti sa savremenim trendovima nauke i upoznati sa različitim načinima pristupa i rešavanja konkretnih problema u oblasti građevinarstva, arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja.
Kroz višednevni program, eminentni stručnjaci kao i predstavnici građevinskih firmi, će predstavljati svoje radove kao i konkretne projekte na kojima su radili. Na taj način studenti se informišu i daje im se prilika da čuju nešto o novim i praktičnim stvarima vezano za buduću profesiju. Pored informisanja, kompanije koje učestvuju na konferenciji često nude i studentske prakse, i na taj način omogućavaju mladima da budu konkurentniji pri budućem zapošljavanju.
Promocija nauke kroz investiciju u znanje
Pored naučnog i stručnog usavršavanja, na konferenciji se pruža i jedinstvena prilika da se upoznaju buduće kolege sa preko 35 univerziteta iz 12 različitih zemalja.
Kroz pomenuti projekat, nauka se promoviše direktno kroz investiciju u znanje, a samim tim i budućnost sledeće generacije naučnika, istraživača i inženjera. Pozivamo vas da nam se pridružite na našoj konferenciji kako bismo zajedno učili i radili na kolektivnoj odgovornosti za bolju budućnost.
S popularizacijom virtuelne realnosti i izmenjene stvarnosti, arhitekte i studenti dobili su nov način za predstavljanje arhitektonskih dela. Korišćenje trodimenzionalnih digitalnih modela kojim se možete prošetati na kompjuterskom ekranom, pametnom telefonu ili VR naočarima postaje novi standard.
U svetlu nove realnosti, koja je delovala tako nedostižno pre par godina, onlajn platforma Tour Fácillansirala je besplatan plugin zahvaljujući kojem možete eksportovane slike u 360 stepeni iz SketchUpa, a potom gledati u virtuelnoj realnosti ili u izmenjenoj stvarnosti.
Tour Fácil omogućava da lako dođete do VR modela
Kreirajte rendere u 360 stepeni u SketchUpa, a potom da ih gledate u putem VR-a na onlajn galeriji.
Ovaj dodatak dozvoljava da kreirate rendere u 360 stepeni direktno iz SketchUpa, a potom da ih uploadujete na njihovu onlajn galeriju odakle je moguće da se krećete kroz virtuelni prostor putem VR seta, uključujući i Google Cardboard ili bilo koji drugi sistem.
Prebacivanjem slika iz 3D softvera na onlajn platformu ne gubi se na kvalitetu niti na rezoluciji rendera, a rezultati se mogu videti na Tour Fácil’s virtuelno galeriji. Iako dodatak radi samo na SketchUpu, onlajn galerija podržava i ostale softvere poput 3D Studio Maxa, Blendera ili Lumina.
Ako želite da gledate vaše rendere u 360 stepeni sa vašim kolegama, klijentima ili profesorima, morate se prvo registrovati, a to možete uraditi ovde. (sajt je na portugalskom)
Impresivna skulpturalna fasada nalik na brušeni dijamant delo je ruku beogradskog akademskog umetnika Saše Ivanovića.
Na živopisnom ostrvu Korčula u Dalmaciji, pred samu turističku sezonu otvorena je DiamondVilla – jedna od najlepših i najluksuznijih vila na Jadranu. Ova rapsodija arhitektonskog i umetničkog stvaralaštva, napravljena je tako da ispuni sva očekivanja zahtevnih gostiju i hedonista.
Impresivna skulpturalna fasada nalik na brušeni dijamant delo je ruku beogradskog akademskog umetnika Saše Ivanovića, stvoreno u saradnji s vlasnikom ove vile. Kreirana je forma koja je naizgled kao okvir kuće, ali je zapravo umetnička instalacija koja ima direktan uticaj na čula i emocije.
„Posmatranje dela odvešće vas na čudna putovanja i dovesti u mir i spokoj, otrgnuvši vas iz opterećujuće svakodnevnice otkidajući dragocen deo vremenskog životnog toka u službu nečeg vrednog“, opisao je sam umetnik Ivanović ovo delo nastalo u prirodi.
Vila funkcioniše kao dve zasebne celine; Foto: Jeremy Austin
Fasada je napravljena od EPS panela iz kojih je Saša Ivanović izbrusio skulpturalne oblike na licu mesta.
Naime, kompanija Kumal iz Zagreba je za potrebe ove fasade razvila specijalne panele od ekspandiranog polistirena iz kojih je onda Saša Ivanović sa svojim timom izbrusio skulpturalne oblike na licu mesta. Modelirao je materijal po senkama sunca, brusio je ogromni beli dijamant radeći na njemu intenzivno mesec i po dana. Tako je nastala prepoznatljiva fasada koja privlači poglede ne samo laika već i struke.
Specifičnost ove vile od 360 kvadrata je da se iz svake sobe gleda na more, dok se iz nekih prostorija i s terasa vide i susedna ostrva ili obala. Vila može funkcionirati kao dve zasebne jedinice, i to svaka sa svojim infinity bazenom od po 40 kvadrata. Do obližnje šljunčane plaže stiže se šetnjom dugom kilometar i po, na koju se može privezati brod. U okružju nema susednih kuća te je gostima osigurana privatnost i mir. Ispod i iznad kuće nalaze se stari kameni zidovi, jer su u davnim vremenima ovde bila polja s plodnom zemljom, a sad je tlo pokrila makija sa po kojim drvetom bora ili hrasta.
Donji deo nezavistan je od gornjeg dela vile; Foto: Jeremy Austin
Enterijer koji prati eksterijer
I u gornjoj i u donjoj smeštajnoj jedinici, enterijer verno prati eksterijer kroz luksuznu opremu i savremeno oblikovanje unutrašnjosti. S ulaza se gleda na veliki dnevni boravak opremljen elegantnim trosedom, foteljom, tabureom i dva stolića, a sve je utopljeno toplim bojama. Centralna tačka kuhinje, koja se nadovezuje na dnevni boravak, jeste ostrvo s visokim sedenjem, a svi su aparati skriveni, da se ne naruši jednostavnost uređenja. Nigde u kući ne vide se klima uređaji.
– Dnevni boravak spaja se s terasom na kojoj je dugačak, veliki sto, jer namena kuće je za boravak leti i tu se skladno tome nalaze glavni prostori za sedenje i uživanje. Nameštaj na terasi je vrhunskog dizajna, prati dojam fasade. Ovde je, naravno, i prostrani bazen – opisuje nam vlasnik.
Na vrhu objekta je spavaća soba od 35 kvadrata s raskošnim velikim krevetom, vizuelno otvorenim kupatilom s black out zavesama, WC ima vrata, dok je kada na otvorenom. Soba ima i mali privatni vrt okružen zelenilom. Na srednjoj etaži su dve jednako velike spavaće sobe s kupatilima. Svaka soba u čitavoj kući uređena je kao priča za sebe te pružaju gostu jedan profinjen i ugodan dojam. Gornja jedinica kuće ima četiri kupatila. Druga terasa, na srednjoj etaži, uz vrhunski pogled takođe ima dugačak sto.
Enterijer krase velike slike Saše Ivanovića; Foto: Jeremy Austin
Enterijer verno prati eksterijer kroz luksuznu opremu i savremeno oblikovanje unutrašnjosti.
Eksterijer je deo enterijera; Foto: Jeremy Austin
Infinity bazen koji pleni pažnju
Dve smeštajne jedinice kuće su slično uređene, odnosno stilski su ujednačene.
– Ovde, recimo, mogu boraviti dve generacije iste porodice, a da pritom imaju određenu izolaciju jedni od drugih. Na primer, s gornje terase kuće na uzvišenoj poziciji ne vidi se donja terasa drugog objekta. U obe jedinice ulazi se direktno u prostrani dnevni boravak. Svaka ima dve terase i svoj roštilj. Infinity bazen u gornjem objektu smešten je pola metra od dnevnog boravka, na terasi površine od 150 kvadrata, dok je u donjem nešto veća terasa od 170 kvadrata, a bazen se nalazi pet metara od dnevnog boravka kako bi se ovde mogla organizovati manja događanja za oko 60-ak osoba. Bazen, takođe ima infinity efekat – opisuje nam vlasnik.
Infinity bazen iz kojeg puca pogled na Jadransko more; Foto: Jeremy Austin
Za uređenje bazena korišćena je tamno siva keramika, ali boja vode kada je bazen pun ima plavu boju.
Za uređenje bazena korišćena je tamno siva keramika, ali boja vode kada je bazen pun ima plavu boju. Specifičnost uređenja enterijera je u tome da se u čitavoj kući može videti mnoga umetnička dela, velike slike Saše Ivanovića.
– Njegove slike bile su mi inspiracija kod nastanka ovog projekta. Kad smo se upoznali i kad sam ih video prvi put, autor mi je rekao da ne postoji mesto dovoljno dobro da bi ih negde trajno izložio i prodao ih. To mi je bio izazov – smeje se vlasnik.
Sav nameštaj je obložen sivkastim grigio ogledalima što daje elegantan dojam. Staklene ploče visine su tri metra kao i ormani. Puno je open space prostora kako bi se čitav enterijer sjedinio s vizurama okoline.
– Kuća je opremljena vrhunskom tehnikom i sigurnosnim uređajima. Ima čak anti-drone sistem za obranu privatnosti – govori vlasnik.
Iz svih soba je omogućen pogled na more; Foto: Jeremy Austin
Ništa bez dobrih majstora
Pored objekta je parking za pet vozila. Za zabavu gostiju nudi se i vinski podrum s najboljom ponudom stranih i domaćih vina, šampanjaca i drugih pića. Gostima je u ponudi i angažman vrhunskih majstora kuhinje iz restorana. Sve je na vrhunskom nivou usluge i ponude, za šta je zaslužan vlasnik koji je mnogo putovao svetom i skupljao iskustva boravcima u najkvalitetnijim turističkim mestima visoke klase. Pohvalio je, za kraj, lokalne izvođače koji su u nekoliko navrata spasili stvari prilikom gradnje objekta.
– Posebno moram naglasiti da je čitav projekat i njegov završetak bio ugrožen zbog izuzetno velikih manjkavosti u glavnom projektu, što je uzrokovalo veće nepredviđene troškove i znatno kašnjenje završetka ukupnog projekta. Ipak, zahvalan sam lokalnim izvođačima radova kao i čitavom timu novih projektanata koji su krajnje nesebično uspeli da isprave nedostatke kao i da čitav projekat privedu kraju – rekao je vlasnik vile.
Vila je opremljena je i anti-drone sistemom za obranu privatnosti; Foto: Jeremy Austin
Građani su izrazili svoje ogromno ogorčenje prema političarima koji su naredili rušenje gotičkog Mosta Rupa (Pont des Trous) u belgijskom mestu Turne kako bi veći brodovi mogli da plove rekom Šelt.
Rušenje gotičkog mosta iz 13. veka kako bi se omogućio prolaz većim brodovima rekom Šelt, dočekano je uz ogromno negodovanje građana ali i ministara u saveznoj vladi Belgije na ovakvu odluku lokalnih političara.
Nakon višegodišnje rasprave, dizalica na barži postavljena je u petak ujutro da bi razdvojila tri luka Pont des Trous, dok je u isto vreme lokalni čelista svirao tužne melodije na obali reke, piše Gardijan.
Međutim, cigle mosta su zadržane kako bi se most rekonstruisao na istom mestu u sličnom obliku, ali sa širim i višim centralnim lukom.
At 9:10 am, the demolition of Pont de Trous, a 13th century bridge in Tournai, Belgium. Locals look on with sadness.Built between 1281 and 1304, it was the only remaining 13th century military bridge in the world. A 'modern style' replacement is proposed to accommodate larger vessels..
Cigle mosta su zadržane kako bi se most rekonstruisao na istom mestu u sličnom obliku, ali sa širim i višim centralnim lukom.
Lokalni savet prvobitno je podržao zamenu Mosta Rupe savremenim mostom što su protivnici okarakterisali kao „Most Mekdonaldsa“ zbog sličnosti sa logotipom poznatog lanca brze hrane, dok su zvaničnici kritikovani zbog svoje spremnosti da demontiraju ovu gradsku ikonu iz 13. veka.
Good things are easily destroyed, but not easily created.Pont de Trous, Belgium, 1281 – 2019
Izgrađen između 1281. i 1304. godine, Most Rupa jedan je od tri preostala vojna mosta na svetu iz 13. veka. Bombardovani i delimično uništeni tokom Drugog svetskog rata, centralni lukovi obnovljeni su i prošireni 1947. godine. Samo njene srednjovekovne kule, sagrađene 1281. odnosno između 1302. godine su originalni.
Ime mosta dolazi od obližnje brave koju su lokalci nazvali Les Trous ili rupe.
Premala granica
Rekonstrukcija je bila neophodna kao deo projekta vrednog 4,2 milijarde evra za otvaranje kanala dugačkog 105 km koji bi povezivao reke Senu i Šelt. Lokalni savet želeo je da omogući prolazak brodovima do 2.000 tona, jer je postojeća granicom od 1.500 tona bila „premala“.
Objekat karakteriše jednostavna i neupadljiva fasada koja predstavlja spregu savremenog i tradicionalnog.
Na najvišlem urbanom naselju na Balkanu, na 1.456 metara nadmorske visine, smeštenom u samom središtu gorostasne planine Durmitor u Crnoj Gori, niče Info centar turističke organizacije Žabljak po projektu arhitekte Dragutina Dubljevića kao i saradnice arhitekte Marije Šćepanović iz biroa Europrojekt. Objekat od 135 kvadratnih metara, čiju izgradnju finansira UNDP, biće podignut sledeće godine u centru Žabljaka uz glavni gradski trg i u neposrednoj blizini hotela Žabljak.
Konceptualne analize lokacije vezane za urbanističku i kompozicionu postavku objekta i njegov odnos prema okruženju rezultovale su objektom kompaktnog oblika. Osnovni gabarit je trapezastog oblika, sa strmim dvovodnim krovom i isturenim elementom nadstrešnice duž kraće osnovice trapeza.
Pogledajte video:
Na prizemnom delu objekta primenjen je prirodni autohtoni kamen, dok su sprat i krov pokriveni falcovanim limom.
Reinterpretacija tipoloških odlika tradicionalne durmitorske kuće primenjana je u materijalizaciji fasada. Za oblikovanje prizemnog dela objekta primenjen je prirodni autohtoni kamen, dok su spratni deo objekta i krov materijalizovani falcovanim limom. U vizuelnom smislu postignut je efekat jednostavne i neupadljive fasade koja predstavlja spregu savremenog i tradicionalnog.
U parternom uređenu primenjen je prirodni kamen za zidanje ograde, natur beton za izgradnju potpornog zida, gabro granit za popločanje pristupnog platoa, stepeništa i rampe. Elemente mobilijara za sedenje čine panjevi od debla slobodno postavljeni u prostoru.
Primenom savremenih funkcionalnih, građevinskih, energetskih i instalacionih rešenja postignuti su visoki standardni energetske efikasnosti objekta što je bio jedan od najvažnijih zahteva investitora.
Prvi gosti sledeće godine
U Europrojektu trenutno rade na izradi glavnog projekta koji bi trebalo da bude gotov do septembra, nakon čega će se raspisati tender za izgradnju, a očekuje se da će objekat biti završen sledeće godine.
Na izlivima vodotokova u gradu Kvinana ugrađeni su filteri u vidu mreža koji sakupljaju plastiku i drugi krupni otpad koji bi inače završio u okeanu.
Zagađivanje mora i okeana plastikom ogroman je problem za koje društvo, ekolozi ali ni nadležne institucije ne mogu još uvek da nađu odgovore niti efikasno rešenje. Postoji mnogo hrabrih ali i lucidnih ideja, poput solitera koji bi plutao okeanima i sakupljao plastični otpad, međutim malo je rešenja koja su jednostavna i primenjiva svugde i u svakoj situaciji. Sve do sada!
Nadležni u australijskom gradu Kvinana, nedaleko od Perta, instalirali su na izlivima vodotokova filtere u vidu mreža koje zadržavaju plastiku i drugi krupni otpad koji bi inače završio u okeanu. Jednostavno se instaliraju i veoma su efikasni!
Efikasno ali skupo rešenje da se plastika zadrži da ne ode u reke, mora ili okeane.
Bili su zadivljeni prvim rezultatima. Za samo nedelju dana, u mrežama su sakupili čak 800 kilograma otpada!
Ideja se rodila iz same gradske službe za vodovod iz kanalizaciju koja je napravila probni projekat instaliravši filtere na nekoliko izliva iz kojih su znali da su veliki zagađivači. Bili su zadivljeni prvim rezultatima. Za samo nedelju dana u mrežama su sakupili čak 800 kilograma otpada!
Iako je trošak za pravljenje i postavljanje ovih mreža prilično visok – oko 10.000 australijskih dolara košta svaki, celokupni sistem je dugoročno isplativ jer će uštedeti značajne količine novca koje bi se inače potrošile za čišćenje okeana. Zbog toga je odlučeno da se ove mreže za sakupljanje smeće postave u celom gradu sa ciljem da se minimalizuje zagađenje okoline.
Kada se napune, mreže se mogu jednostavno isprazniti u specijalne kamione. Nakon toga odvoze se u centar za sortiranje gde se dele na otpad koji se može reciklirati i na onaj koji se baca ili odlaže na odgovarajući način.
Lokalna ideja za globalnu primenu
Ovo je sjajna ideja koja je fenomenalno izvedena i koja dokazuje da male promene mogu imati ogromne uticaje na našu okolinu. Kako raste svetska populacija, a samim tim srazmerno raste i količina smeća, ovakva lokalno osmišljena rešenja koja se mogu primeniti globalno, jeste ono što nam zaista treba u ovom trenutku. Naravno, ovakvo rešenje ima svojih ograničenja i ne može se primeniti baš na svakom koraku, ali je ono važno zato što daje ideju za razmišljanje kako rešiti problem plastike u našim rekama, morima i vodotokovima.
Pomeranjem pregradnih panela ovaj prostor od niza individualnih učionica ili kancelarija može postati sala za konferencije, galerija ili sala za korporativne proslave.
Novi WÜRTH Srbija trening i test centar u Beogradu konstruisan je unutar nekadašnjeg skladišta od 540 kvadrata po projektu arhitekte Dejana Todorovića. Centar se sastoji se iz dve prostorne celine podeljene velikim prozirnim zidom od polikarbonata.
Prvi prostor obuhvata veliki kavez od čelične mreže koji služi kao pokazni centar za CNC i mašine za sečenje laserom i plazmom, kao i prostoriju za testiranje proizvoda iz širokog asortimana firme.
Konstrukcija je u sačinjena od kutijastih čeličnih profila, dok je zid presvučen platnima od polikarbonata velikih dimenzija.
Iza prozirnog zida nalazi se višenamenski prostor površine 270 metara kvadratnih koji se lako može transformisati i prilagoditi bilo kojoj programskoj potrebi. Jednostavnim pomeranjem pregradnih panela ovaj prostor od niza individualnih učionica ili kancelarija može postati sala za konferencije, galerija, pa čak i prostor za korporativne proslave.
Foto: Relja IvanićFoto: Relja Ivanić
Prozračni materijal
Konstrukcija je u potpunosti sačinjena od kutijastih čeličnih profila među kojima je u kavezu razvučena ekspandirana čelična mreža, dok je zid presvučen platnima od polikarbonata velikih dimenzija.
Ritmični raspored mlečnobelih i prozirnih polikarbonatnih ploča omogućava stvaranje uslova za nastajanje efemernih ambijenata zahvaljujući prodiranju, refleksiji i refrakciji svetlosnih zraka kroz prozračni materijal.
Zvaničnici Venecije kaznili su španskog arhitektu Santjaga Kalatravu sa 78.000 evra, jer je dizajnirao most preko Grand kanala koji ne može da izdrži veliki broj turista.
Odluku je doneo sud u Italiji 9. avgusta i obrazloženju naveo da je Kalatrava bio nepažljiv u procesu izgradnje, a da je dizajnirao druge mostove, poput onih u Dalasu i Kalgariju, što je istaknuto kao dokaz da je trebalo da ima dovoljno informacija za konstruisanje, prenosi Archpaper.
Most Ponte dela Konstitucione, dugačak oko 90 metara, izgrađen je 2008. godine, a ime je dobio po italijanskom Ustavu koji je tada obeležavao 60 godišnjicu postojanja.
Most Ustava (Ponte della Costituzione) je Kalatravin most od stakla i čelika koji je veoma klizav. Zbog toga je dobio kaznu.
U tužbi gradskih vlasti navedeno je da most sa čeličnim okvirom i staklenim panelima nije mogao da izdrži navalu gostiju i njihovih kofera koje svakodnevno vuku za sobom, zbog čega je nekoliko staklenih stepenica moralo da se zameni.
Kontroverza oko mosta je poslednja u nizu koja pogađa Veneciju, koja se suočava sa posledicama prekomernog turizma. U tom italijanskom gradu nedavno su uvedene stožije kontrole turista – posetioci koji ne prenoće u gradu plaćaju naknadu od 10 evra, a zabranjeni su koferi sa točkićima. Već odavno je zabranjeno sedeti na pločniku, jesti na ulici…
Gradonačelnik Venecije Luiđi Brunjaro podržao je kampanju „Uživaj i podrži Veneciju„, koja podstiče posetioce da poštuju grad tokom posete.
Grad Novi Sad raspisao je nagradni konkurs za izradu idejnog rešenja mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, a koji bi mogao da posluži kao osnov za gradnju novog objekta i uređenja ovog dela Novog Sada i Petrovaradina.
U okviru ovog posla, Gradska uprava za gradsko zemljište i investicije traži i idejno rešenje za projekat tunela i pešačko-biciklističke veze sa obe strane Dunava, kao i pripadajućih zona.
Traga se za predlozima novog prostornog, odnosno konstruktivnog i oblikovnog rešenja pešačko-biciklističkog mosta i tunela sa pristupnim komunikacijama sa novosadske strane i sa Petrovaradina, komunikacija liftom sa gornjom tvrđavom iz zone tunela i veza sa Preradovićevom ulicom i gornjom tvrđavom u zoni „Lovotursa“.
Rokovi
Rok za predaju radova je 31. oktobar. Žiri će svoju odluku doneti do 25. novembra, a ona će potom biti i objavljena i radovi javno izloženi, piše 021.
Nagrade
Za prva tri rada obezbeđene su novčane nagrade – prvo mesto osvaja četiri miliona dinara, drugo mesto 2,5 miliona dinara i treće mesto milion dinara. Ipak, ne postoji nikakva obaveza Grada da sklapa ugovor sa projektantima, s obzirom na to da je konkurs osmišljen kao nagradni i neobavezujući za Grad.
Ipak, Grad se nada da će idejni projekat poslužiti kao osnova za dizanje novog mosta, tačnije za revitalizaciju nekadašnjeg. Žiri može da izabere jedan rad za otkup u vrednosti otkupne nagrade od 200.000 dinara.
Zadatak konkursa
Učesnici konkursa treba da obrazlože koncept uređenja, opis saobraćajnog rešenja, tehnički opis partnernog i pejzažnog uređenja, dekorativne elemente i specifične zahteve za svaku od celina, a one su: zona keja i univerzitetskog parka, most, deo dunavskog bedema, postojeći tunel ispod tvrđave i zona „Lovoturs“, sa pristupom tunelu.
„Prostori u obuhvatu urbanističkih uslova su jedinstven prostorni potez na trasi nekadašnje pruge, čijom rekonstrukcijom bi se stvorili uslovi za uspostavljanje pešačko – biciklističke komunikacije između Novog Sada i kompleksa Petrovaradinske tvrđave. Sprovođenje konkursa je prvi korak ka realizaciji investicija na predmetnoj lokaciji, te obaveza koja prethodi izradi projektno – tehničke dokumentacije, ali i želja grada da uključi stručnu javnost kako bi se pronašlo najbolje rešenje, za ovu specifičnu i veoma značajnu lokaciju“, navodi se u konkursnoj dokumentaciji.
Novi objekat postavljen je tako da bude u osi visokog drveća koji ga okružuju čime je stvorena prava mera između novog i zatečenog stanja.
Područje nove pijace sa svojim parkom i višenamenskom platformom nalazi se između nasipa Sora, odvojenog samo lokalnom saobraćajnicom, i spoljnim ivicama stare pijace u slovenačkom gradiću Medvode. Izdužena parcela proteže se između saobraćajnice s jedne strane i zgrade opštine i biblioteke iznad ušća reka Save i Sore.
Svrha izgradnje centralne pijace bila je osvežavanje i sadržajno obogaćivanje opštinskog centra uz formiranje funkcionalnog i savremenog prostora za trgovinu. Projekat nove pijace, koji potpisuje slovenački 3biro, takođe je deo nedavno započete revitalizacije napuštenog područja u samom centru, koja je započeta radom povremene pijace na prodajnim štandovima. Izgradnja ove pijace, koja može poslužiti i za različite performanse, označila je i početak šire transformacije gradskog pejzaža i obogaćivanje zelenog fonda.
Osa kompozicije postavljena je između visokog platana na zapadu i lipama na istočnoj delu parcele.
Projekat je počeo iz zatečenog prostora i na njega je dat arhitektonski odgovor. Osa kompozicije postavljena je između visokog platana na zapadu i lipama na istočnoj delu parcele, odakle se nastavlja prema biblioteci i ušću reke Sore i Save. Time je postignut savršen balans između novog i zatečenog stanja.
Presek cele parcele u uzdužnom smeru ima oblik rastegnute sinusoide. Na ovaj način stvara se fluidno povezan prostor koji šetaču nudi različite perspektive kada pređe s jednog na drugi kraj.
Situacija
Drvo kao logičan građevinski materijal
Čitav projekat napravljen je u skladu sa osnovnim elementima gradskog pejzaža: zemljom, zelenilom, peskom, veštačkim kamenom i drvetom od kojeg je napravljena konstrukcija. Drvo je bio logičan izbor za pravljenje nadstrešnice jer je u pitanju prirodan materijal koje u prostoru deluje pritomo i nenametljivo.
Zelenilo parka okružuje prostor stvarajući tako različite poglede pogotovo zahvaljujući drvenoj konstrukciji koja uokviruje poglede ka visokom drveću, voćkama, niskom i visokom grmlju. Raznolikost biljnih vrsta i oblika okolnog zelenila doći će vremenom kako zelenilo bude raslo.
Parterna fontana
Najprepoznatljiviji utisak kompozicije je preplitanje staza koje se susreću u uzdužnim pravcima, kreirajući oblik ušća… baš kao obližnje ušće Sore u Savu. Druga, manje prepoznatljiva geometrija jeste ona trouglaste mreže koja povezuje ivice prostora. Cela kompozicija upotpunjena je nenametljivom partnernom fontanom.
Grafički prilozi
Osnova i presek
Faktografija
Projekat: Uređenje pijace, parkova i multifunkcionalnih ploča
Površina: 7.400 m2
Investicija: 839.000 evra
Investitor: Opština Medvode
Projektanti: prof. Janez Kozelj, arhitektonski projektanti: Tina Kobe Rupar, Blaž Rupar, 3buro d.o.o., Ljubljana
Pejzažno uređenje: Janez Dolinar, Živa Grandon, KA Janez Dolinar s.p., Bistrica pri Tržiču
Izgradnja: Jure Jančar, CBD doo, Ljubljana
Upravljanje projektima: Borut Gomboši, Nataša Špilak, Odeljenje za životnu sredinu, prostorno planiranje i razvoj, opština Medvode
Nadzor: Borut Grabec, dr Ekona, Jana Bole, Vladimir Perić
Izvođač: građevinska kompanija Gorenjska,
Pokrivanje pijace: Alpa Dimnik doo, Ljubljana, Fabijan doo, Dolenjske Toplice
Kako najlakše zabeležiti ideju koja vam je na pala na pamet dok ste u restoranu? Na salveti!
Žvrljotine na papiru su odlična stvar da se pribeleže nego osnovne ideje i koncepcije koje mogu da padnu na pamet. Uz večeru, dobro društvo i čašu vina, kreativnost dodatno raste pa salvete mogu da posluže da se na brzaka iscrta neka deja koja se rodila za stolom.
Da su crteži na salvetama popularni i kod arhitekata govori zajednički projekat New School of Architecture i Američkog instituta arhitektonskih studenata u San Dijegu koji je imao za cilj da pomogne studentima da lakše finansiraju svoje studije. Poznate arhitekte su im donirale svoje crteže na salvetama koje su potom prodavane na aukciji… za prilično velike svote novca.
Njihova kolekcija broji između ostalog 17 salveta među kojima su neka zaista važna imena poput Bjarke Inglesa, Zahe Hadid, Roberta Venturija i sličnih.
Pogledajte kako to izgleda:
Wolf Prix; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoZaha Hadid; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoThom Mayne; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoKurt Hunker; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoMassimiliano Fuksas; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoPerry Kulper; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoPeter Bohlin; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoNeil Denari; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoPeter Kulper; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoAntonie Predock; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoBillie Tsien; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoBjarke Ingels; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoCesar Pelli; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoGreg Lynn; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoLen Zegarski; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoBen Van Berkel; Foto: NewSchool and AIAS San DiegoRobert Venturi; Foto: NewSchool and AIAS San Diego
Kula od 60 spratova ne izgleda kao da je sputana bilo kakvim strogim standardima energetske efikasnosti. Baš naprotiv!
Kanadska kompanija Henson Developments najavila je izgradnju najviše pasivne kule na svetu koja će se graditi u Vankuveru. Soliter od 60 spratova cilja na sertifikat Passive House, međutim projektanti i investitor su otišli korak dalje pa se ovaj objekat gradi i po strožijim kriterijumima nego što zahteva pomenuti standard.
Kako piše Vancouver Courier, Tom Wright iz britanskog biroa WKK Architects je autor kule, dok IBI Group iz Vankuvera stavlja potpis na celokupan projekat. Početni renderi pokazuju talasastu strukturu sa velikim javnim prostorima u centralnom delu kule duž spratova. Sa svojom pozicijom u West Endu ova zgrada će biti i jedna od najviših kula u komšiluku.
Talasasta struktura koja mami poglede; Foto: Henson Developments
Postoji određeni izgled koji se rađa iz Passive house standarda. Mi smo želeli da to promenimo!
Kako kaže Rick Gregory, potpredsednik u Henson Developments, „Postoji određeni izgled koji se rađa iz Passive house standarda, a mi želimo to da promenimo kako bismo napravili nešto što će biti atraktivnije i inspirisati druge da urade slično.“
Sertifikat Passive House je međunarodni standard za energetsku efikasnost koji ima za cilj izgradnju zgrada koje su dobro izolovane i ventilisane kako bi one trošile manje energije.
Gradske vlasti razmatraju aplikaciju za izgradnju ove zgrade, nakon čega će projekat ići na javni uvid. Ako to sve prođe kako treba, ova zgrada bi mogla da krasi panoramu Vankuvera već od 2022. godine.
Na 14.000 kvadrata, u Agripolisu će se bilje uzgajati organski bez zemlje i bez pesticida.
Najveća urbana farma na svetu otvara se sledeće godine u Parizu u kvartu Le Marais. Na krovu šestospratnice od 14.000 kvadratnih metara biće ubirano oko 1.000 kilograma povrća i voća dnevno. Dvadeset baštovana biće zaduženi da održavaju oko 30 različitih vrsta biljaka koje će davati plodove za lokalno stanovništvo.
U Agripolisu će se biljke gajiti aeroponskim sistemom, odnosno, prskanjem vode i hranljivim materijama, u vidu fine izmaglice, na izloženi koren biljaka (za razliku od biljaka koje rastu u zemljištu). Ovaj proces koristi 90 posto manje vode nego konvencionalna poljoprivreda. Dakle, u Agripolisu nema zemlje, a neće biti ni pesticida, piše The Guardian.
Dnevno će biti ubirano oko 1.000 kg voća i povrća; Foto: Valode & Pistre Architectes Atlav AJN
Na krovu šestospratnice od 14.000 kvadratnih metara biće ubirano oko 1.000 kilograma povrća i voća dnevno.
Agripolis je deo većeg projekta zvanog Parisculteurs koji ima za cilj da se na 250 hektara širom grada zasade biljke. „Naši sveži proizvodi će hraniti žitelje jugozapadnog dela gradnja – direktno kroz takozvane veg boxove, ili kroz prodavnice, hotele i kantine – čime će se uštedeti na transportu.“ – rekao je Pascal Hardy, osnivač Agripolisa. Zajedno sa urbanom farmom, planirana je i izgradnja zelenog restorana na krovu zgrade Le Perchoir.
Velika urbana farma trebalo bi da proradi na proleće 2020. godine; Foto: Valode & Pistre Architectes Atlav AJN
Svaki ravan krov – bašta!
Uz podršku grada Pariza, Agripolis ima za cilj da približi građanima neophodnost lokalnog uzgoja hrane ali i da se poveća svest o tome šta zapravo jedemo. „Naša vizija je grad u kojem je svaki ravan krov ili napuštena parcela pretvorena u baštu.“ – zaključuje Hardy.
Velika urbana farma trebalo bi da proradi na proleće 2020. godine.
Izložba Stanovanje-Housing 19 je treća bijenalna međunarodna izložba savremenog stanovanja u organizaciji Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu i Klastera urbanog planiranja. Održaće se u Nišu od 5. do 10. novembra 2019. godine, u Paviljonu u tvrđavi.
Na izložbi se očekuje učešće 80 autora i autorskih timova iz preko 40 zemalja. Biće prikazan arhitektonski opus iz oblasti savremenog stanovanja iz perioda 2017-2019, sa posebnim osvrtom na objekte socijalnog stanovanja, nastale u proteklih deset godina. Osim izvedenih objekata i projekata, na izložbi će biti prikazana i istraživanja iz oblasti savremenog stanovanja.
Odabir radova i pisanje recenzija za izložbu vrši Međunarodni naučno-umetnički odbor, koji čine profesori iz osam zemalja (SAD, Nemačka, Poljska, Italija, Katar, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Srbija).
Biće prikazan arhitektonski opus iz oblasti savremenog stanovanja iz perioda 2017-2019, sa posebnim osvrtom na objekte socijalnog stanovanja.
Izložba Stanovanje-Housing je, kao prva ove vrste (u oblasti arhitekture i urbanizma), zvanično verifikovana kao međunarodna, od strane Matičnog naučnog odbora za saobraćaj, urbanizam i građevinarstvo Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Izložbu će pratiti Katalog sa detaljnim prikazom svih radova i recenzijama članova Međunarodnog naučno-umetničkog odbora.
Svečano otvaranje zakazano je za 5. novembar u 19h, u Paviljonu u Niškoj tvrđavi.
Zadatak za arhitekte bio je da se pri izgradnji kuće iskoristi što više materijala koje je porodica sakupljala tokom dugog niza godina. Rezultat izgleda ovako!
Dugačka, a uska kuća na dve vode podignuta je na brdovitom terenu s kojeg se pruža pogled na čileanske vulkane Osorno i Kalbuko. Osim toga što je porodica želela da njihov budući dom ima dobar pogled na ove prirodne atrakcije kao i da ima što više prirodnog svetla u enterijeru, projektni zadatak za arhitekticu Maria Laura Cristi i biro Tramarquitectura bio je da se u projekat uključi što više recikliranih materijala i predmeta, od kojih su poneki i iz prošlog veka, koje je bračni par sakupljao tokom godina.
Projekat je urađen u saradnji s vlasnicom kuće, koja je inače i umetnica, i kojoj će ova kuća od 200 kvadrata služiti i kao atelje. Tako je nastala ova nesvakidašnja kuća eklektičnog enterijera i eksterijera koja pruža svojim vlasnicima dobru energiju za život i rad.
Gornja etaža; Foto: Esteban Arteaga, Alfonso Spoliansky
Kuća oblikom podseća na klasičnu kolibu, ali koja je reinterpretirana novim ali i starim materijalima.
Imajući u vidu zahteve klijenata, arhitekte su osmislile kuću na dve etaže koja svojim oblikom podseća na klasičnu kolibu koja se može videti na jugu Čilea, ali koja je reinterpretirana novim ali i starim materijalima. Naime, jedna fasada urađena je od metalnih panela dok su severna, istočna i južna fasada od metalne konstrukcije koja je obložena recikliranim daskama od ariša koje su postavljene dijagonalno kako bi se vizuelno postigla dinamika, pišu arhitekte za ArchDaily.
Daske od ariša postavljane su u riblju kost; Foto: Esteban Arteaga, Alfonso SpolianskySeverna fasada; Foto: Esteban Arteaga, Alfonso Spoliansky
Dupla visina
U kuću se ulazi s istočne strane duple visine u kojoj je zimska bašta okupana svetlom. Ona je dekorisana sa bezbroj predmeta kojima je unet nov život.
U severnoj strani kuće, koju takođe karakteriše dupla visina, smestila sa dnevna soba, sa trpezarijom kao i integrisana kuhinja koja je praktično okvir za gornju etažu na kojoj je smešten atelje. Privatna zona je u južnom delu kuće sa spavaćim sobama, radnom sobom i kupatilom.
Dvostruka visina prostora načičkana starim predmetima; Foto: Esteban Arteaga, Alfonso Spoliansky
Nameštaj, rasveta, detalji, slike – sve je to deo porodične kolekcije koja je sačuvana ili je sakupljana tokom dugog niza godina
U enterijeru je malo toga novijeg datuma. Nameštaj, rasveta, detalji, slike, prekrivači – sve je to deo porodične kolekcije koja je sačuvana ili je sakupljana sa raznih mesta tokom dugog niza godina. Zbog toga ovaj dom deluje tako toplo i ušuškano!
Ulaz u kuću bogat je zelenilom i recikliranim predmetima; Foto: Esteban Arteaga, Alfonso Spoliansky
Putevi Užice izgradili su Skolkovo institut za nauku i tehnologiju koji je sinoć osvojio Prix Versailles The World Architecture and Design Award za 2019. godinu.
Sinoć je u UNESCO palati u Parizu kompleks Skoltecha u Moskvi, po projektu slavnog biroa Herzog & de Meuron, osvojio prestižnu nagradu za arhitekturu u kategoriji Kampusa. Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da je ovaj objekat izvela srpska kompanija Putevi Užice iz Užica.
Kompleks Skolkovo instituta za nauku i tehnologiju osvojio je Prix Versailles The World Architecture and Design Award među hiljadama kandidovanih objekata iz celog sveta.
Kompleks Skoltecha osvojio je Prix Versailles nagradu među hiljadama kandidovanih objekata iz celog sveta.
U našoj poseti Skoltechu pre godinu dana, pisali smo da se radi o strukturi od 64.000kvadratna metra smeštenoj u zgradu kružne osnove prečnika 280 metara na dva i tri sprata. Prostor instituta raspoređen je na pravougaone blokove koji su ispresecani i međusobno povezani s dva unutrašnja i jednim spoljašnjim krugom. Pravougaoni blokovi i spoljašnji prsten imaju karakteristične kose krovove koji vizuelno ujedinjuje celu zgradu.
Prvi utisak objekat Skoltecha ostavlja svojom dekorativnom fasadom od drveta koja je postavljena ispred stakleno-aluminijumske funkcionalne fasade. Gredice od punog drveta postavljene su uspravno celom visinom fasade čime ovaj objekat oponaša vertikalnost stabala u okolnim šumarcima. Odabirom prirodnog materijala i svedenim oblikovanjem fasade postignuto je da zgrada velikog gabarita zapravo izgleda prilično nenametljivo iako s druge strane svojim kvalitetnom završne obrade i markantnom arhitekturom jasno stavlja do znanja koja je zgrada u Skolkovu najvažnija.
Drvene trake od jelovine međusobno se prepliću čineći objekat pravom vizuelnom poslasticom.
Sen Nazer je grad i luka u zapadnoj Francuskoj smešten na mestu gde se Loara uliva u Atlantik. Zbog njegove atraktivne lokacije, ovaj grad postao je poželjno mesto za kupovinu nekretnine. Kako bi se iskoristio ovaj trend, nedavno je na jednom od bulevara, koji je gradska žila kucavica, nikla nova zgrada koja pleni pažnju svojom neobičnom fasadom.
Naime, sama zgrada pozicionirana je na veoma atraktivnoj lokaciji koji nudi potencijal da objekat na njoj postane novi urbani reper. Upravo su to arhitekte iz čileanskog biroa jba i iskoristile!
Foto: Xavier Brunet
Fasada je izvedena od drvenih traka koje se međusobno prepliću i po horizontali i po vertikali na mestu terasa.
Arhitekte su zgradu Floreal Apartments osmislile kao objekat P+7 u čijem prizemlju je smešten komercijalni deo. Jednostavne forme od betona i stakla, ova etaža poslužila je kao savršen temelj za izdizanje strukture kompaktne forme koja je dobila otvore u pravilnom rasteru 4×7.
Međutim, ono što činu ovu fasadu interesantnom jeste što je ona izvedena od drveta, odnosno od traka koje se međusobno prepliću i po horizontali i po vertikali. Time su terase jasno oivičene, a ceo objekat dobio je prirodan i nenametljiv izgled iako privlači poglede.
Takođe, i druge fasade su dobile tretman koji podržava pročelje na bulevaru. One su urađene od ploča u sivoj boji tako da se pravi jak konrtast u odnosu na drvene trake što pojačava njihovu prirodnu teksturu. Spoj ove dve fasade urađen je kroz fin detalj, odnosno tako da je jedna drvena traka provučena kroz celu širinu fasade čime je ne samo naglašena spratnost već je prevelika siva površina vizuelno presečena, piše ArchDaily.
Na fasadi su korišćene drvene trake od jelovine koje su tretirane specijalnim materijalima koji poboljšavaju otpornost ovog prirodnog materijala.
Zgrada od 2.240 kvadrata izvedena je 2017. godine, a arhitekte Jacques Boucheton, Marianne Fayolle i Raphael Picaper uspele su u svojoj zamisli. Ona je zaista postala novi urbani reper grada Sen Nazer.
