Plac od skoro 6.500 kvadratnih metara u Radničkoj 32 prodat je za više od 7,7 miliona evra novosadskoj IT firmi koja bi na ovom mestu mogla graditi kampus. Struka kaže da bi najbolje bilo da se konkursom dobije rešenje za budući objekat.

U Upravi za građevinsko zemljište i investicije gde je održana licitacija, jedini ponuđač bili su predstavnici ove IT kompanije koji su plac kupili po početnoj ceni od 933.039.225 dinara, prvobitno je objavio portal 021.

Podsetimo, Epic Games, koji stoji iza hit igre Fortnite ali i Unreal Enginea koji se koristi i u arhitektonskoj vizuelizaciji, u toku prošle godine je akvizirao novosadski gaming studio 3Lateral, a u medijima se spekulisalo da će američka kompanija pored kupovine zemljišta, uložiti i dodatnih 20 miliona evra. Predstavnici ove kompanije, kako prenosi pomenuti medij, za sada nisu želeli da komentarišu ovu kupovinu, te i dalje nije poznato koja će biti tačna namena ovog ulaganja.

Na parceli je predviđena je izgradnja sedmospratnice i jedne desetospratnice.

Ipak, prema nedavno usvojenom urbanističkom planu na parceli koja je prodata, a koja se nalazi u neposrednoj blizini Univerziteta u Novom Sadu (čiji je deo i FTN), predviđena je izgradnja sedmospratnice i jedne desetospratnice. Njihova namena, pored poslovnog prostora, mogla bi da bude i za stambene jedinice, što je praksa i kod poznatih svetskih kompanija. Znači li to da ova kompanija planira gradnju kampusa? – pita se Marko Crnjanski za Netokraciju.

Konkursom do pozitivnog uticaja na arhitekturu Novog Sada

Ovako atraktivna lokacija, neposredno uz Dunav i centar Novog Sada, dugo je čekala na novog vlasnika ali i na uređenje. Sada kada je ona došla u posed mlade i uspešne domaće kompanije koja se bavi naprednim tehnologijama u sektoru video-igara, logično je očekivati da će se na njemu naći ništa manje atraktivan objekat.

„Vest da je 3Lateral kupio plac u Radničkoj ulici je dobra jer se radi o velikoj, savremenoj IT kompaniji koja može biti neko ko će hteti da dela izvan ustaljenih građevinskih okvira i probati da uradi nešto novo.“ – kaže za naš portal Miljan Cvijetić, predsednik Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) i dodaje da smo svedoci da je IT industrija u svetu jedna od najboljih investitora ako se posmatramo kvalitet arhitekture.

„Zbog lokacije koja je od velikog javnog interesa i fleksibilnog urbanističkog plana koji ostavlja mogućnost za različite pristupe, rekao bih da bi arhitektonski konkurs mogao biti pravi put ka temeljnom promišljanju i dobijanju optimalnog rešenja koje će zadovoljiti potrebe investitora a istovremeno pozitivno uticati na arhitekturu Novog Sada.“ – dodaje Cvijetić

„Praksa je pokazala da konkursi, pa makar bili i pozivnog karaktera motivišu projektante da u takmičarskoj atmosferi stvarno daju najbolje od sebe. U tom smislu, kao i uvek, DaNS stoji na raspolaganju za bilo kakvu stručnu pomoć ili savet.“ – zaključuje Cvijetić, predsednik DaNS-a.

Generalni urbanistički plan za ovu lokaciju ne podrazumeva raspisivanje konkursa.

Kako plac izgleda danas. Foto: Stefan Hunjadi

Kako plac izgleda danas. Foto: Stefan Hunjadi

Kad ste već ovde…

• Unreal vizuelizacija: Za i protiv renderovanja u endžinu za video-igre

Ovo je pravi primer kako se atmosferska voda može bolje iskoristiti, a ujedno i smanjiti opterećenje kanalizacionih mreža.

Svedoci smo kako su nam ovih dana gradovi sve češće pod vodom usled velikih padavina i preopterećenih kanalizacionih mreža. Kišnica ne uspeva da bude sprovedena u odgovarajuće tokove pa ulice postaju potoci. Iako brzog rešenja za ovaj problem nema, postoje primeri svetske prakse u sprovođenju i boljem korišćenju atmosferske vode. Jedan od njih je i kišna bašta.

Kišne bašte ili kišne retenzije predstavljaju depresije koje su najčešće izgrađene u blizini saobraćajnica ili nepropusnog tla, a kao takve imaju zadatak da usvoje višak atmosferske vode nastale iznenadnim velikim padavinama sa ciljem da rasterete kanalizacionu mrežu.

Kišne bašte primaju kišnicu, dok količina vode kojom se opterećuje kanalizaciona mreža može biti manja za 40-50%.

Takva depresija bi trebalo da bude ispunjena u prvom sloju poroznim materijalima (šljunak krupne granulacije) u kojima se nalazi perforirana drenažna cev koja dalje odvodi višak vode ka kanalizaciji. Prednost je u tome što će određena količina vode biti usvojena od strane biljaka i ostalih elemenata kišne retenzije, dok će količina vode kojom će se opteretiti kanalizaciona mreža biti 40-50% manja, kaže za naš portal Nikola Petrovića iz Green Decor doo.

Iznad sloja šljunka, postavlja se sloj geotekstila koji služi za filtraciju viška vode, ali i sprečava mešanje i spuštanje frakcije humusa u niže slojeve, dok na samoj površini treba ugraditi humusni supstrat kao osnovni medijum za rast i razvoj biljaka.

Sadnjom autohtonih biljaka sa dubokim korenovim sistemom, postiže se osnovni vizuelni efekat kišne bašte, te na taj način biljke mogu opstati i u uslovima prekomerne količine vode, kao i u totalno sušnim uslovima.

Prilikom dizajniranja kišnog vrta, neophodno je ispratiti pad saobraćajnice i na osnovu njega ostaviti prostor za „propuste za vodu“ u vidu ivičnjaka koji nedostaje.

Kišne retenzije u Vojvodini

Kišne retenzije pronalaze primenu i u privatnim vrtovima, gde njihova uloga može biti presudna za odvođenje površinske vode od kuće. Na taj način, sprečićete pojavu bara i stajaće vode u vašem vrtu, što kao posledicu može imati značajno uređenije zelene površine sa manje komaraca i nepoželjnih insekata.

Dizajn kišnih retenzija se zasniva na upotrebi prirodnih, poroznih materijala, te su iz tog razloga u svetu prisutne kompozicije kamena, peska, stena i drveta sa ukrasnim biljkama.

Usled nedostatka kanalizacione mreže, slični tipovi kišnih retenzija (kišnih bašti), prisutni su kod nas, pretežno u Vojvodini, kaže Nikola Petrović iz Green Decor doo.

Nagibi strana ne bi trebalo da su strmiji od 3:1, a maksimalna dubina retenzije ne bi trebalo da prelazi 8 metara.

Prema Priručniku za projektovanje puteva, retenzije za kišne vode treba predvideti kada zbog nedovoljne propusne moći nizvodnih propusta i tokova treba obezbediti ujednačenje protoka otekle vode (smanjenje maksimalnog protoka) i/ili poboljšanje kvaliteta vode.

Izvode se najčešće u vidu otvorenih bazena a mesta za retenziranje vode treba identifikovati na početku procesa projektovanja, kako bi se na vreme obezbedilo potrebno zemljište za njihovu izgradnju.

Merodavne kiše za dimenzionisanje retenzija treba dobiti odgovarajućim hidrološkim analizama baziranim na proračunu transformacije poplavnog talase u retenziji, i uobičajeno se dimenzionišu za kiše dugog trajanja (najčešće 24 h, ponekad i duže).

Nakon prestanka kiše potrebno je obezbediti postepeno i kontrolisano pražnjenje retenzije u prirodne vodoprijemnike uz poštovanje nizvodnih ograničenja.

Oblik i način izrade retenzije treba prilagoditi lokalnim uslovima, s tim što ne treba dozvoliti nekontrolisano pražnjenje retenzije kroz procurivanje kroz dno u podzemlje, niti plavljenje okolnog zemljišta pri merodavnim kišama. Nagibi strana ne bi trebalo da su strmiji od 3:1, a maksimalna dubina retenzije ne bi trebalo da prelazi 8 metara. Naročitu pažnju treba posvetiti kontroli erozije i lakoći pristupa i uklanjanja mulja i otpadaka koji se zadržavaju u retenziji.

Dobra praksa

Ovakvi tipovi zelenih površina sa posebnom namenom u Evropi predstavljaju bitan element, a rezultati istraživanja koja su sprovedena na renomiranim Britanskim Univerzitetima, smestili su kišne retenzije kao deo gradske regulative i element Održivog drenažnog sistema, zaključuje Nikola Petrović iz Green Decor doo.

Kad ste već ovde…

• Privremena brana od vode čuva kuće od poplava

Nova investicija kompanije MPC Properties, UŠĆE Tower Two poslovna zgrada, otvorena je danas na Novom Beogradu, u sklopu Ušće kompleksa.

Ovaj moderni objekat nudi kancelarijski prostor A+ klase sa 22 sprata i površinu za izdavanje od 23.200 m2. Ukupna investicija kompanije MPC Properties u ovaj projekat iznosi 65 miliona evra.

Ingo Nissen, izvršni direktor MPC Properties naglasio je da je Tower Two projektovana u skladu sa najvišim standardima zelene gradnje i da poseduje BREEAM sertifikaciju, sa ocenom „excellent“.

– Ovo je zgrada koja „diše“ i štedi energiju, koja omogućuje idealne uslove za rad u svim vremenskim uslovima, a ima i decentralizovanju ventilaciju. Ona je lokacija za početak, ali i razvoj posla – dodao je Nissen, koji se zahvalio Gradu Beogradu na podršci, kao i svima koji su učestvovali na projektu, prenosi eKapija.

Ovu poslovnu zgradu karakteriše i jedinstven panoramski pogled na prestonicu.

Iako je prvobitno urbanističko-arhitektonsko idejno rešenje potpisao biro ARCVS, kompanija MPC Properties na projektovanju druge kule upošljava projektni biro Chapman Taylor, nakon pozitivnog iskustva s projektovanjem šoping centra.

Chapman Taylor se u projektovanju oslanja na formu postojeće kule, pre svega u formi i gabaritima samog objekta, ali uvodi neke inovacije na polju funkcionalnosti i forme. Pre svega, kompletan vertikalni komunikacioni čvor izmešta se na sam kraj zgrade što je kao poseban korpus naglašeno i u fasadnoj strukturi. Fasadno platno glavnog poslovnog korpusa je ponovo staklena zid-zavesa, ali upotpunjena dekorativnim profilima, koji tvore zanimljiv vizuelni patern, koji u likovnom smislu dodatno akcentuje sam objekat.

Garaža sa 740 mesta

Lociran u samom srcu dešavanja Beograda, na ušću reka Save u Dunav, UŠĆE Tower Two karakteriše odlična konekcija sa svim delovima grada, a posebno imajući u vidu činjenicu da se u njegovoj neposrednoj blizini nalazi šoping centar UŠĆE, Muzej savremene umetnosti…

UŠĆE Tower Two raspolaže podzemnom garažom neto površine 21.000 m2 sa ukupno 740 parking mesta, koja zajedno sa garažom UŠĆE Shopping Centera osigurava kapacitet od preko 2.000 mesta za motorna vozila.

Ovu poslovnu zgradu karakteriše i jedinstven panoramski pogled na prestonicu, pa su nakon svečanog otvaranja prisutni bili u mogućnosti da sa 21. sprata posmatraju Beograd.

Kad ste već ovde…

• Ušće: Priča o dve kule

Dizajniranje grada bez automobila je prilika da se ponovo promisli kako su gradovi zapravo mesta za ljude.

Renomirana arhitektonska kompanija iz Sijetla NBBJ predstavila je urbanistički plan Net Cityja, novog kvarta Šendžena bez automobila koji se gradi za kineskog tehnološkog giganta Tencent.

Planirano je da se novi kvart od 200 hektara prostire duž poluostrva pored brodskog terminala Dachan, a na njemu će se graditi stambeni poslovni kompleksi kao i zabavni sadržaji.

Osmišljavanje grada bez vozila omogućava nam da pravimo daleko humanija okruženja.

U novom gradskom kvartu, površine skoro kao Vračar, neće biti saobraćajnica za vozila već se puna sloboda daje pešacima. Umesto automobilom, žitelji ovog dela grada će putovati podzemnom železnicom, biciklom ili trajektima.

Dizajniranje grada bez automobila je prilika da se ponovo promisli kako su „gradovi zapravo mesta za ljude“ – kažu arhitekte iz NBBJ.

„Urbanističko planiranje je uvek ograničeno mrežom saobraćajnica za automobile. Osmišljavanje grada bez vozila omogućava nam da pravimo daleko humanija okruženja.“ – kažu arhitekte.

Prirodna odbrana od poplava

Terasaste zgrade biće okrenute zalivu, a njihove visine biće od jednog do 30 spratova. U ovom kvartu moći će na human način da žive i rade 80.000 stanovnika.

Plan NBBJ-a je da se duž cele obale zasadi šuma mangrova koja bi bi predstavljala prirodnu odbranu od poplava dok bi se senzorima pratilo stanje plovnih talasa. Net City se gradi po planu kineske inicijative Sponge City koja ima za cilj građene urbanih zona sa ekološkijim pristupom odbrani od poplava i tretiranjem voda.

Solarni paneli obezbediće gradu zelenu energiju, a projekat će se realizovati u tri faze u narednih sedam godina.

Sedište kineskog giganta

Kompanija Tencent je vlasnik kineskog servisa WeChat koji služi ne samo da komunikaciju, već i za bežično plaćanje, a ujedno je i najpopularnija društvena mreža u ovom delu sveta. Ovu aplikaciju aktivno koristi milijardu korisnika, zbog čega je Tencent narastao u jednu od najvećih kompanija u Kini.

U Net Cityju će se graditi sedište ovog tehnološkog giganta koje će se sastojati od dve kule povezane toplim vezama na više spratova.

Kad ste već ovde…

• Jedan pojas, jedan put: Kineski projekti i investicije u Srbiji

Prilikom oblikovanja fasade, vodilo se računa o umetničkom poimanju prostora u odnosu na dečiju psihu i maštu.

Nastavlja se izgradnja kliničkih centara u Srbiji, a najnoviji od njih je ambiciozan projekat vredan čak 75 miliona evra. Klinika Tiršova 2 čije idejno rešenje potpisuje BEXEL Consulting prostiraće se na 66.171 bruto kvadrata, gde 27.860 otpada na četiri podzemna garažna nivoa, 12.945 je površina dve suterenske etaže i oko 25.365 bruto kvadrata rezervisano je za nadzemni deo objekta.

Tiršova 2 gradiće se u krugu Kliničkog centra Srbije, na delu uz sam autoput, gde se trenutno nalazi samački hotel u sastavu vojne ustanove Dedinje. Zgrada samačkog hotela biće srušena, a na njenom mestu treba da nikne klinika Tiršova 2, piše Beobuild.

Omaž Milanu Zlokoviću

Prilikom oblikovanja fasade, vodilo se računa o umetničkom poimanju prostora u odnosu na dečiju psihu i maštu. U najranijem uzrastu deca prepoznaju osnovne geometrijske oblike: krug, kvadrat, trougao, elipsu itd. Ovi geometrijski oblici primenjeni se kao oblikovni koncept i prepoznatljivi su u osnovama etaža.

Primenjenim proporcijskim odnosima na Univerzitetskoj dečjoj klinici, dat je omaž Milanu Zlokoviću autoru zgrade UDK u Tiršovoj ulici. Projektantskim rešenjem primenjen je oktametarski sistem i podela koja je implicirana kako u horizontalnoj tako i vertikalnoj modularnoj proporcijskoj podeli objekta.

Na dnevnom svetlu, zgrada dominira volumenom i belom bojom, dok noću, podseća na lampion.

Translucentni karakter materijala doprinosi različitoj percepciji zgrade tokom dana i noći. Na dnevnom svetlu, zgrada dominira volumenom i belom bojom, dok noću, podseća na lampion, kojim postaje reper dog dela grada, i autoputa E-75 sa koga se sagledava.

Prorezi celom dužinom fasadne obloge (vizuelno pozicija gde su dva zavoja obmotana oko zgrade) je planiran kao otvoren prostor – prorez od 8-10 cm. Time je postignuto da fasadna obloga nije zatvorila niti blokirala vazdušni prostor. U slučaju izbijanja vatre u nekoj od prostorija, i pojave dima kroz prozor – međuprostor se neće napuniti dimom, već kroz proreze odlazi u slobodan prostor, te se može odmah identifikovati gde se pojavio.

Pozicija

Saobraćajno rešenje je najslabija tačka ovog plana, a prema urbanističkom projektu glavni prilaz je planiran novom vezom sa postojećom petljom kod “Hitne pomoći”.

Građevinska parcela na kojoj će kompleks biti građen sastoji se iz dva dela: prostora koji zauzimaju postojeći objekti i dela zaštitnog zelenila pored autoputa. Prizemlje formira ulazne pjacete prema ulici Dr Koste Todorovića, povučeno je od regulacije, dok su nadzemne etaže manjeg gabarita i razvijene u obliku latiničnog slova H. Dopunsko prirodno osvetljenje i provetravanje suterenskih i prizemne etaže omogućeno je formiranjem četiri atrijuma.

Krov prizemne etaže se planira kao ravan, prohodan i u funkciji je krovne bašte i za igru dece na otvorenom. Iznad prizemlja nalaziće se tehnička etaža, dok će u podzemnoj garaži biti na raspolaganju 524 parking mesta. Bolnički kapaciteti će se u najvećem delu nalaziti na nadzemnim etažama, a kompleks je projektovan za 286 kreveta raspoređenih na 154 bolničkih soba.

Javni uvid

Urbanistički projekat za izgradnju Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 biće na javnom uvidu sedam dana – od 19. do 26. juna. Možete izvršiti uvid u projekat ovih sedam dana u periodu od 09.00 do 15.00 časova, ili uvidom u projekat objavljen na sajtu grada.

Kad ste već ovde…

• Lastavica: Domaće rešenje za modularne bolnice koje se podižu za nekoliko dana

Projekat rekonstrukcije Spensa predstavljen je sinoć, a tom prilikom je otkrivena i maketa koja pokazuje kako bi ovaj objekat mogao da izgleda u budućnosti.

Kako je rečeno na predstavljanju projekta, ugovor o saradnji između Novog Sada i Fakulteta tehničkih nauka biće potpisan u narednih nekoliko dana, a plan je da se kroz 12 do 14 meseci konkuriše za novac za obnovu u okviru programa „Srbija 2025„, odnosno da se povuku sredstva iz republičkog budžeta. Pre toga stručnjaci sa Fakulteta tehničkih nauka će sa Gradom pripremiti projektno-tehničku dokumentaciju, piše 021.

Na spratu Spensa će biti odeljenje Gradske biblioteke, kao i Centar za izučavanje veštačke inteligencije za ovaj deo Srbije.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je rekao da je ideja da se Spens obnovi u celosti.

„Cilj je da zamenimo i rekonstruišemo kompletan krov, da više ne prokišnjava, da možda iskoristimo njegov energetski potencijal u smislu solarnih panela, ali to je pitanje za struku. Cilj nam je da zamenimo kompletan fasadni omotač, da zamenimo reparirano stepenište, da imamo vrata koja se zatvaraju i leti i zimi i da čuvaju energetski potencijal Spensa. Želimo da rekonstruišemo sve sportske hale, sve svlačionice, sva kupatila, sve toalete. Cilj nam je da oplemenimo i funkcionalno bolje organizujemo prvi sprat Spensa, da ovde bude odeljenje Gradske biblioteke, kao i da ovde bude Centar za izučavanje veštačke inteligencije za ovaj deo Srbije“, rekao je Vučević.

Simbol grada koji propada

On smatra da se obnovom Spensa daje nova snaga i budućnost ovom objektu i da je potrebno da se promeni percepcija prema njemu – da se više ne gleda kao simbol koji propada, nego kao na vrednost koja zaslužuje ulaganje.

Vođa projektnog tima dekan Fakulteta tehničkih nauka Rade Doroslovački rekao je da se za jedan ovakav projekat moraju angažovati profesionalci iz oblasti građevine, arhitekture, mašinstva, elektrontehnike.

„Potreban i neophodan je rad koji će Spens osavremeniti, prilagoditi novim zahtevima, standardima i obući ga u novo odelo od temelja do krova. Na Spensu, osim sportsko-rekreativnog centra i drugih sadržaja, osnovaće se i Centar za veštačku inteligenciju, što je vrlo značajno zbog dosadašnjeg razvoja IT sektora. Blizina sa FTN i Naučno-tehnološkim parkom oživeće mnoga dešavanja od vitalne koristi gradu, pokrajini i državi“, poručio je Doroslovački.

To je pobeda razuma i reakcije građana i struke koji su tražili očuvanje jednog od gradskih arhitektonskih simbola.

Vučević se osvrnuo i na to što je pre dve godine izjavio da bi jedno od mogućih rešenja bilo i rušenje Spensa, te izgradnja funkcionalnijeg objekta na istom mestu. To je, naravno, izazvalo brojne reakcije u javnosti i ta ideja je ubrzo povučena. Na predstavljanju projekta rekonstrukcije Vučević je poručio kako izjava o mogućem rušenju nije bila slučajnost ni lapsus, nego je želeo da pokrene javnu raspravu o toj temi.

DaNS: Zaštiti originalni arhitektonski izraz

„To je pobeda razuma i reakcije građana i struke koji su tražili očuvanje jednog od gradskih arhitektonskih simbola“ – kažu za naš portal iz Društva arhitekata Novog Sada (DaNS). Dodaju još i da pozdravljaju svaku najavu ulaganja u objekat i njegovo oživljavanje implementiranjem novih funkcija u objekat.

Ipak, ključno je da se prilikom rekonstrukcije maksimalno zaštiti originalni arhitektonski izraz i ne naruši njegova unutrašnja logika prostora, poručuju iz ovog društva. „DaNS je spreman da pomogne u svakoj pozitivnoj akciji koja će ići u pravcu unapređenja i očuvanja Spensa.“ – zaključuju iz DaNS-a.

Fotogalerija

Maketa rekonstruisanog Spensa; Foto: Igor Conić

Spens će zahvaljujući solarnim panelima postati održiviji; Foto: Igor Conić

Kad ste već ovde…

• 3Lateral kupio atraktivnu parcelu u Novom Sadu. DaNS: Konkurs pravi put za novu zgradu

„Nakon 140 godina od rođenja Adolfa Hitlera, njegova rodna kuća u Braunau postaje antiteza svega čega se on zalagao. To će biti mesto na kojem se brane demokratija i ljudska prava.“

Austrijski studio Marte.Marte Architects prezentovao je projekat rekonstrukcije zgrade u kojoj je rođen Adolf Hitler, u mestu Braunau nedaleko od Salcburga, koja će biti pretvorena u policijsku stanicu.

Nakon što je država Austrija kupila ovu zgradu 2017. godine, organizovan je konkurs na kojem je pobedilo rešenje pomenutog studija koji je ponudio drastičnu promenu zdanja iz 17. veka. Ideja vodilja bila je da se napravi svedenija verzija originalne zgrade sa, kako za Dezeen kaže Stefan Marte, osnivač biroa, “minimalističkim arhitektonskim jezikom.”

Austrijska vlada donela je odluku da ne ruši kuću već da je pretvori u policijsku stanicu kao simbolični gest.

Početkom 18. veka dve kuće su spojene kako bi se napravio restoran s apartmanima iznad. Hitler je rođen u toj kući 1889. godine, a potom se porodica ubrzo odselila na drugu lokaciju.

Hitler je potom osnovao Nacističku partiju u Nemačkoj, postao kancelar a onda i diktator koji je poveo zemlju u Drugi svetski rat. Hitlerov rat za teritorije i pročišćenje rase prouzrokovao je smrt desetina miliona ljudi, uključujući i genocid nad oko šest miliona Jevreja.

Trenutna forma zgrada rezultat je brojnih izmena i dogradnji za vreme nacističkog režima u Austriji koji ga je pretvorio u memorijalni spomenik Hitleru.

Austrijska vlada donela je odluku da ne ruši kuću već da je pretvori u policijsku stanicu kao simbolični gest.

„Danas otvaramo novo poglavlje u suočavanju sa istorijskom odgovornošću,“ izjavio je ministar policije Karl Nehammer tokom predstavljanja rešenja studija Marte.Marte Architects.

„Nakon 140 godina od rođenja Adolfa Hitlera, njegova rodna kuća u Braunau postaje antiteza svega čega se on zalagao. To će biti mesto na kojem se brane demokratija i ljudska prava.“ dodao je on.

Vraćanje sata u 1750. godinu

Rešenje studija Marte.Marte Architects podrazumeva gradnju u postojećoj strukturi ali će ona pretrpeti veliku promenu.

„Promene koje su uradili Nacisti neće biti samo preokrenute, već će se sat vratiti u 1750. godinu, mnogo pre nego što je Adolf Hitler rođen. Promene će biti uklonjene sloj po sloj.“ kaže Stefan Marte, osnivač biroa.

Nova zgrada će biti savremena, čistih linija i ne toliko ukrašena kao tradicionalne kuće u ovom kraju. „Kuća će biti poput skulpture, kao da je isklesana u belom kamenu,“ dodao je on.

Kad ste već ovde…

• 7 diktatora koji su koristili arhitekturu u cilju zastrašivanja naroda

Most će omogućiti rasterećenje najopterećenijeg putnog pravca u gradu, od Mosta slobode do Železničke stanice, duž Bulevara oslobođenja.

Maketa novog mosta preko Dunava u produžetku Bulevara Evrope koji će povezati Novi Sad sa obilaznicom u Sremskoj Kamenici, predstavljena je javnosti, a o četvrtom novosadskom mostu su govorili gradonačelnik Miloš Vučević i prof. dr Vuk Bogdanović sa Departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka. Projekat izgradnje mosta u Novom Sadu, na predlog Grada, a uz podršku predsednika Republike Srbije, Vlada je proglasila projektom od nacionalnog značaja.

Most se diže iznad nivoa terena pre kružnog toka na kojem se ovaj Bulevar Evrope ukršta sa Bulevarom patrijarha Pavla i Bulevarom cara Lazara.

Samo za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa procena je da je potrebno 11 miliona evra, a ukupno oko 15 milijardi dinara. Preko Uprave za investicije i građevinsko zemljište, završen je generalni projekat, a taj projekat se pred vama razrađuje kroz ovaj 3D koncept, odnosno maketu.

Do kraja ove godine Grad će usvojiti plan generalne regulacije za most, a on je već ucrtan u generalnom urbanističkom planu. Plan je da 2021. godine raspišemo tender za izradu idejnog projekta, a onda idemo na jedinstveni tender za projektno-tehničku dokumentaciju i izvođenje. Ovaj most ima ekonomski potencijal i značaj u zaštiti životne sredine, ali simbolizuje novo doba u Novom Sadu koji je centar industrije 21. veka. Verujem u zajedništvo dobrih ljudi i snagu ovog grada – naglasio je gradonačelnik Vučević.

Rasterećenje mostova

Prema rečima prof. dr Vuka Bogdanovića, Novom Sadu tri mosta nisu dovoljna, ako se uzmu u obzir statistički podaci od prošle godine koji pokazuju da grad ima preko 350.000 stanovnika i oko 120.000 registrovanih vozila.

– Ovaj most će dati poseban kvalitet našem gradu. Inače, kroz Srbiju prolazi najduži deo toka Dunava koji iznosi 583 km, a ovo će biti prvi most na toj dužini, koji će imati izvanrednu biciklističku infrastrukturu. Održivi razvoj saobraćaja zasnovan je na kvalitetnom biciklističkom saobraćaju, te ćemo i o tome voditi računa. Most će omogućiti rasterećenje najopterećenijeg putnog pravca u gradu, od Mosta slobode do Železničke stanice, duž Bulevara oslobođenja. Sve raskrsnice na tom potezu su pod velikim saobraćajnim pritiskom. Takođe, most će povezati državne puteve, Srem, Mačvu, Posavinu i Semberiju sa Bačkom i olakšati stanovnicima ovih regija pristup Novom Sadu – naglasio je rukovodilac izrade Studije smart plana za Grad Novi Sad koja je odgovorila na pitanje opravdanosti i benefita izgradnje novog mosta.

Kuda će prolaziti novi most

Četvrti most u Novom Sadu rasteretiće postojeće mostove tako što će obuhvatiti saobraćaj sa severa grada koji teži ka sremskoj strani. On će se graditi u nastavku Bulevara Evrope, zapravo most se diže iznad nivoa terena pre kružnog toka na kojem se ovaj bulevar ukršta sa Bulevarom patrijarha Pavla i Bulevarom cara Lazara. Dalje most na stubovima nastavlja preko novog kružnog toka sa Heroja Pinkija i potom kod Šodroša prelazi Dunav i završava se na obilaznici u Sremskoj Kamenici.

Fotogalerija

Završetak mosta na sremskoj strani; Foto: Igor Conić

Podizanje mosta na stubove na Bulevaru Evrope; Foto: Igor Conić

Kad ste već ovde…

• Kako će izgledati Spens nakon rekonstrukcije; DaNS: Zaštiti originalni arhitektonski izraz

U nesvakidašnjem bazenu u ravni pruge plivaće gosti koje će pozdravljati krokodili, nilski konji i slonovi koji se brčkaju u reci ispod. 

Novi butik hotel u Južnoj Africi praviće se od starih železničkih vagona koji će nakon adaptacije biti pretvoreni u luksuzne sobe postavljene iznad reke Sabie. Od vagona iz pedesetih godina prošlog veka nastaće 31. raskošna soba, a svaka od njih će biti dekorisana tako da predstavlja lokalnu kulturu.

Kruger Shalati biće postavljen na mestu gde je inače ovaj voz nekada stajao tokom noći – tačno iznad reke.

Butik hotel će se zvati Kruger Shalati, po Nacionalnom parku Kruger kojem su prve posete dozvoljene početkom dvadesetih godina prošlog veka.

Kruger Shalati biće postavljen na mestu gde je inače ovaj voz nekada stajao tokom noći, s tim što će 7 soba biti iznad reke, a 24 sobe na „suvom“. Pogađate odmah koje će biti skuplje za bukiranje.

„Prostrane vagonske sobe zahvaljujući velikim staklenim površinama omogućavaju veličanstven pogled na reku Sabie, dok voz u isto vreme slavi afrički dizajn koji je ostvaren saradnjom s lokalnim umetnicima i zanatlijama. Visoko iznad reke, u ravni pruge, gosti će moći da plivaju u nesvakidašnjem bazenu koje će pozdravljati krokodili, nilski konji i slonovi koji se brčkaju u reci ispod”, pišu iz dizajnerskog tima.

Sobe će biti uređenje u stilu Južne Afrike

Veliki stakleni okviri pružaće sjajan pogled na reku

Ovaj nesvakidašnji butik hotel će ugostiti svoje prve goste u septembru 2020.

Kad ste već ovde…

• Betonski hotel za divlje pčele i insekte

BEO Shopping Center otvoren je danas, 25. juna 2020. godine, na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve na ukupnoj površini od preko 130.000 metara kvadratnih.

Beograd je dobio novi tržni centar, a ovog puta on je otvoren na lokaciji kojoj gravitira 350.000 stanovnika. Pored dobre lokacije i raznolike ponude brendova, BEO Shopping Center odlikuje i inovativni arhitektonski koncept kojeg karakterišu otvorene površine, puno prirodnog svetla i zelenilo. 

Projekat tržnog centra na 130.000 kvadrata izradio je arhitektonski studio Chapman Taylor iz Dizeldorfa.

Investicija kompanije “MPC Properties” u ovaj tržni centar iznosi 110 miliona evra, a radi se o objektu tri etaže (2Po+Pr+2+Ps) i sa 43.000 m² prostora za iznajmljivanje sa prostranom podzemnom garažom kapaciteta preko 1.200 parking mesta. Projekat tržnog centra izradio je arhitektonski studio Chapman Taylor iz Dizeldorfa koji je radio i na projektu Ušća 2 takođe u vlasništvu “MPC Properties”.

Povodom svečanog otvaranja u centru su organizovani specijalni popusti u svim radnjama, zabavni sadržaji i animacije za sve članove porodice, art performansi poznatih domaćih umetnika, a pojedine lokacije u centru su pretvorene u selfi galerije.

Brendovi

Ova šoping destinacija nudi 130 brendova, a jedna od novina je i poznati nemački modni brend Peek & Cloppenburg, koji otvaranjem radnje u BEO Shopping Centeru kreće u osvajanje tržišta Srbije. U centru će se i naći poznati brendovi kao što su Pull&Bear, Bershka, Stradivarius, H&M, C&A, LC Waikiki, Deichmann, Reserved, Mojito, House, Cropp, Lindex, Sportina, Fashion&Friends, Guess, Superdry, N Fashion, Beosport, Office shoes, Deichmann, Reserved, Mojito, House, Cropp, Lindex, Coffee Room, Starbucks, McDonalds, KFC, dm, Maxi, Jasmin, Pertini Toys, Intersport, Buzz, Sport Vision, Casa Bianca, Laguna, ali i mnogi drugi.

Fotogalerija:

Beo Shopping Centar na 130.000 kvadrata; Foto: Gradnja.rs

Event centar; Foto: Gradnja.rs

Foto, video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

• Rušenje zgrade Eurosalona: Koliko vrede tržni centri u arhitektonskom smislu?

Dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu tvrdi da živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.

Srbiju su ponovo zadesile poplave. Zbog rasta vodostaja i poplava vanredno stanje proglašeno je u Ivanjici, a vanredna situacija je na snazi u još 14 opština. Veliki broj osoba je evakuisan, a materijalna šteta je ogromna. Svaki put kada naiđe plavni talas preduzimaju se mere za sanaciju štete, a suštinskih rešenja nema. Zbog čega je to tako? Zbog čega nam se poplave stalno dešavaju? Odgovor smo potražili od Dr Vladimira Đurđevića, vanrednog profesora na grupi za meteorologiju na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.

– Učestala pojava poplava je posledica globalnih klimatskih promena, na prvom mestu. Klima planete je značajno promenjena, zbog više od sto godina nekontrolisanih emisija gasova sa efektom staklene bašte, na prvom mestu CO2, zbog korišćenja fosilnih goriva, a jedna od manifestacija klimatskih promena je i učestala pojava ekstremnih padavina, i povećanje njihovih intenziteta. Pošto je atmosfera danas toplija, ona može „poneti“ u sebi više vodene pare, i samim tim i produkovati jače padavine.

U Srbiji je u proseku, poslednjih godina, broj dana sa dnevnim akumulacijama većim od 20 litara po metru kvadratnom, što je prvi prag rizika za pojavu bujičnih poplava, skoro udvostručen. Ovo je činjenica koja je bila predviđena kao posledica globalnog zagrevanja i to pre više decenija, a mi danas samo svedočimo tome.

Pošto je u prošlosti praksa bila da se sistemi za odbranu od poplava ili odvođenje atmosferskih padavina projektuju na osnovu osmatranja iz prošlosti (bilo da se radi o padavinama ili protocima u rekama), uračunavajući određeni rizik da do plavljenja može doći, ali samo u najekstremnijim situacijama, takva infrastruktura više nije adekvatna za ono sto nam se dešava, a to je da su ti ‘najekstremniji’ događaji procenjeni na osnovu prošlosti, postali učestaliji a polako postaju nova normala. Jednostavno rečeno živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.

Cela infrastruktura mora da se preoblikuje

– Da bi se izbeglo dalje učestalo plavljenje i u gradovima i u ruralnim sredinama, cela infrastruktura mora da se preoblikuje. Jedna od prilika za to je da ako je već negde nastala šteta, infrastruktura ne treba da se vraća u pređašnje stanje nego da se izgradi nova uzimajući u obzir promenu klime, i sadašnje i potencijalne buduće, posto će se klima dalje menjati najmanje narednih 50 godina. Ova praksa postoje polako standard svuda u svetu, tako da se pri projektovanju zahteva da objekti budu dizajnirani/dimenzionisani na osnovu budućeg stanja klime, da bi se izbeglo „krpljenje“ rupa u nedogled.

Naravno, pored činjenice da nam je infrastruktura neodgovarajuća za promene koje su nastupile, dodatni problem stvara i neadekvatno održavanje postojeće infrastrukure. Međutim da je i održavanje idealno, problem sa klimatskim promenama bi bio tu. U svakom slučaju ova dva faktora čine idealnu scenu za često plavljenje.

Koju lekciju treba da naučimo?

– Lekcija koju treba da naučimo, jeste da su klimatske promene nastupile, da to više nije pretnja koja je projektovana za budućnost i da polako treba da se prilagođavamo novonastaloj situaciji. Iako ovo zvuči relativno lako, očigledno je teško preokrenuti više-decenijske prakse u pravom smeru.

Na koji način se može upravljati poplavama?

– U novonastalim uslovima, uzimajući u obzir i buduće promene klime, jedino što preostaje je redizajnirane celog sistema odbrane od poplava i njegovo prilagođavanje na klimatske promene. Pored standardnih praksi, postoje i mnoge druge koje mogu generisati i dodatne benefite, kao što su rešenja koja pomažu očuvanju ekosistema, formiranjem retenzija, ili formiranjem mikro akumulacija, koje mogu biti višenamenske, na primer voda iz njih može biti korišćena za navodnjavanje tokom sušnog perioda.

– U svakom slučaju, pored činjenice da trebamo klimatske promene da prihvatimo kao realnost, malo kreativnosti će sigurno dobro doći.
U novonastalim uslovima, uzimajući u obzir i buduće promene klime, jedino što preostaje je redizajniranje celog sistema odbrane od poplava i njegovo prilagođavanje na klimatske promene.

Kakve strukture u javnim prostorima mogu pomoći da se smanje uticaji atmosferskih voda?

– Ja nisam stručnjak za urbano planiranje, da bih mogao o ovome da dam sveobuhvatan odgovor, ali manje betona a više vodopropusnih površina, kao i povećanje kapaciteta i izgradnja novih kolektora na kritičnim lokacijama sigurno ne bi odmogli. Grad Beograd je pre više godina usvojio plan prilagođavanja na klimatske promene, gde su jasno izneti potencijalni rizici i predložena neka od rešenja, od strane stručnih službi, međutim ostaje nejasno da li je nešto od ovih planova i realizovano.

O Vladimiru Đurđeviću

Vladimir Đurđević je vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Na istoj grupi je završio osnovne i magistarske studije i odbranio doktorsku disertaciju. Dobitnik je nagrade Svetske Meteorološke Organizacije za najbolji objavljen rad iz oblasti meteorologije u Srbiji za 2010. godinu, kao i Godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad za 2017. godinu. Kilmatske promene, numeričko modeliranje klime, numeričko modeliranje geofizičkih procesa, regionalizacija klimatskih projekcija, uticaj klimatskih promena socio-ekonomske sektore i živi svet, prilagođavanje na klimatske promene su neke od oblasti njegovih istraživanja. Pored klasičnih akademskih aktivnosti, održao je i niz javnih predavanja i bio učesnik više javnih tribina o klimatskim promenama.

Kad ste već ovde…

• Kišne bašte: Pejzažnom arhitekturom protiv poplava u gradovima

Severna fasada noću postaje LED ekran koji projektuje sliku za pešake koji šetaju kejom ili bedemima tvrđave.

Na konkursu za idejno rešenje nove zgrade narodnog muzeja u Nišu, prvu nagradu osvojili su Dejan Miletić i Milan Vujović koji su pobedili s objektom sa volumenom koji je ikoničan, a oblikom koji klasičan.  Međutim, na konkurs su stigla brojna zanimljiva rešenja a jedno od njih je od biroa Marco Ferri Architects u čijem timu su učestvovali Bojan Dindić, Winston Studio, Saidu Ahmad, Patrizia Silecchia i Sara Zavari.

„Naše predloženo rešenje novog muzeja Niša stvara gostoljubiv i spokojan svet koji objedinjuje svetlost i senke, odraz i smirenost, smeli dizajn i intimne izložbene prostore.“ – kaže Marco Ferri za naš portal.

Prema reci, severni zid noću projektuje slike koristeći LED svetla.

Početne tačke za idejno rešenje bile su niška Tvrđava, kej i reka Nišava. Gledajući sa niške Tvrđave, sa udaljenosti, objekat blista noću poput svetlucavog svetla. Prema reci, severni zid noću projektuje slike koristeći LED svetla. Južni zid postavljen je dijagonalno prema parku i obložen aluminijumskim fasadnim otvorima, kako bi se pružali pogledi, a istovremeno štitila umetnička dela. Ovaj dijagonalni zid nudi otvoreni prostor za sunčanje, kafenisanje i uživanje na platou ispunjen drvećem.

LED ekran za pešake

Sa visinom od 26,5m muzej pruža direktan pogled ka niškoj tvrđavi i okolini sa balkona svakog sprata i kroz fasadne dijamantske otvore koji štite od jakih sunčevih zraka. Krovna terasa pruža panoramski pogled ka gradu, okolini i okolnim planinama, uključujući i Suvu planinu. Noću se aktivira severna fasada, postajući LED ekran za pešake koji šetaju kejom ili bedemima tvrđave.

NI-MU postaće glavno odredište urbanog šetališta, proširenje obližnjeg parka tokom dana, a medijski zid
okrenut prema reci poput svetionika tokom noći.

Odstupajući od tradicionalne srpske arhitekture, osigurali smo da naša intervencija bude dijalog sa postojećim urbanim obrascem.

„Odstupajući od tradicionalne srpske arhitekture, osigurali smo da naša intervencija bude dijalog sa postojećim urbanim obrascem. To je istovremeno i mirno i složeno mesto. Istovremeno predstavljajući oštar kontrast među nizom muzeja koji neguju svoje različitosti i autentičnosti.“ – zaključuje Marco Ferri.

Pogledajte i video:

Srodni link:

• Pobedničko rešenje Narodnog muzeja u Nišu

Ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol našeg književnika, prevodioca i diplomate Stanislava Vinavera već i simbol grada Šapca.

Nekadašnji trg u centru Šapca bila je jedna nedefinisana velika raskrsnica sa previše kolovoznog prostora za automobile, što je proizvodilo onaj vrlo poznati haos u našim gradovima – kola parkirana ili nepropisno zaustavljena sa svih strana, neobeležene saobraćajne trake, neprijatan osećaj za pešačko kretanje. Dominirao je kolovoz, sa jednim kao zelenim trouglom u sredini raskrsnice, koji se uopšte i nije percipirao kao zeleno ostrvo jer je bio slabo održavan i potpuno okružen parkiranim automobilima.

A onda je Grad Šabac doneo odluku da baš ovaj prostor rekonstruiše i da bude posvećen našem pesniku Stanislavu Vinaveru, te da se kao deo rešenja nađe i njegov spomenik. Međutim, arhitektica Milena Zindović, koja potpisuje projekat ovog trga, imala je drugačiju ideju.

„Ja sam to interpretirala na drugačiji način, jer me inače izuzetno nervira nedostatak kreativnosti i prihvatanje nekog neo-klasicizma u pristupu javnim spomenicima kod nas. Odmah sam odbacila ideju o bilo kakvoj figuri ili bisti. S obzirom na to da se radi o književniku, krenula sam u istraživanje njegovog dela jer sam želela da iz njegovog pisanja nekako „izvučem“ trg.“ – kaže Zindović za naš portal.

Kada je pročitala tekst „Gromobran Svemira“ Stanislava Vinavera, kockice su joj se same složile.

Kada je pročitala tekst “Gromobran Svemira”, kockice su joj se same složile. Taj odlomak u kome Vinaver objašnjava poredak sveta koji čine slojevi – odmah joj je bilo jasno da je to urbana sredina, i da na ovom projektu ima sjajnu priliku da otelotvori taj njegov opis.

„Smatrala sam da je ovaj pristup adekvatan i mnogo efektniji, jer na taj način ceo trg postaje spomenik, a čelnici Grada prihvatili su ovu moju ideju. To mi je omogućilo da na ovom prostoru ostvarim i druge ideje koje sam za njega imala, a to je pre svega bio način rešavanja saobraćaja (jer tu je bilo različitih mišljenja i ideja) i uvođenje zelenila.“ – kaže Milena.

Zelenilo je ključni deo trga

Središnja površina kruga zapravo je travnjak, gde je zasađeno 11 novih stabala. „Zelena površina je samo malo upuštena u odnosu na popločanje, što je bio kompromis. Ja sam želela veće upuštanje, ali je bilo zabrinutosti da li će to predstavljati prepreku za kretanje.“ – tvrdi Zindović za naš portal.

Ovo upuštanje joj je bilo važno iz više razloga. Najpre, želela je da dodatno naglasi slojevitost, a s druge strane i da zelena površina bude održiva. Upuštene zelene površine sa popločanjem koje je nagnuto prema njima omogućavaju da deo atmosferskih voda koje padnu u urbanim sredinama ipak nađu putu do podzemnog akvifera, a da usput zaliju i biljke.

Ostatak trga – glavni pešački tokovi –  su od štampanog betona. Ova odluka proizašla je iz zahteva projekta da popločanje treba da izgleda kao da se sastoji od velikih ploča, i budžetskih ograničenja sa druge strane. Štampani beton je izveden sa dubokim fugama na projektovanom rasteru, tako da se uspelo u nameri da se stvori utisak ploča.

„Pošto trava ne prelazi nivo ploča nego je malo upuštena dobija se tačno taj osećaj koji sam želela – da pomislite da ako podignete ploču ispod nje će se pojaviti trava, odnosno taj donji zeleni sloj o kome piše Vinaver.“ – kaže arhitektica.

Zorkin soliter je vizuelni reper i autorki je bilo jasno da je neophodno da se novi trg na neki način odredi prema njemu.

Zorkin soliter je glavni vizuelni reper u ovom prostoru, i autorki je od početka bilo jasno da je neophodno da se novi trg na neki način odredi prema njemu. To je i bila tema početnih rasprava o lokaciji novog trga, jer je jedan o pristup bio da se on nađe ispred solitera, odnosno da se ostavi zatečeni dijagonalni saobraćajni tok. Međutim, prevagnulo je projektovano rešenje jer je ono vezano za funkcionalne repere – a to je ulični front lokala u Karađorđevoj, koji se završava nekada čuvenom šabačkom kafanom Šaran.

„Po meni, za život trga to je bilo daleko logičnije povezivanje. Međutim, ostala je potreba da se trg ipak poveže i sa soliterom, i tu je dobrodošla potreba da na neki skulptoralni način otelotvorimo Gromobran svemira kao Vinaverovo komunikacijsko sredstvo sa drugim svetovima.“ – kaže Zindović za naš portal.

Skulptoralni dodatak na fasadi

Rad na idejnom rešenju trga poklopio se sa početkom rada na projektu energetske sanacije fasade Zorkinog solitera, pa je Milenda Zindović u saradnji sa koleginicom Katarinom Dubljanin osmislila i novi skulptoralni dodatak fasadi kako bi ona poprimila taj ekspresionistički izraz koji odgovara Vinaverovim književnim delima. Forma i boja ove fasadne mreže preneta je onda na formu i boju pergole koja je deo uređenja trga – na taj način postignuto je formalno i vizuelno jedinstvo horizontalne i vertikalne površine trga.

Najveći izazovi pri realizaciji ovog projekta bila je činjenica da se radi o javnom prostoru i o investitoru koji je gradska uprava. To je značilo veliki broj kompromisa u toku razrade projekta – od saobraćajnog rešenja do elemenata urbanog mobilijara, kao i veliki broj uključenih aktera.

„Na kraju, ipak sam zadovoljna jer mislim da je i kroz realizaciju projekat u dobroj meri ostao dosledan ideji, iako je bilo raznih promena i izmena usled čitavog niza ograničenja, do samog kraja realizacije.“ – kaže Zindović.

Omiljena pozadina za selfije

Građani Šapca imali su različite reakcije na novi trg. „Uživo, one koje sam imala prilike da sretnem i sa njima popričam, uglavnom su bili zadovoljni činjenicom da je predviđen veliki broj klupa kao i nova česma.“ – kaže Zindović i dodaje da je bilo dosta pitanja vezanih za simboliku trga – za brojeve na klupama i značenje crvene pergole. Po reakcijama jasno je da mnogi ne znaju ko je bio Stanislav Vinaver i zbog čega je važan za našu umetnost i kulturu.

Ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol Vinavera već i simbol grada Šapca.

Naravno, na društvenim mrežama je bilo svakakvih komentara, od pozitivnih do uvredljivih.

„Ali na to ne obraćam puno pažnje – mislim da komentari uživo imaju mnogo veći značaj. Zanimljivo, obrada fasade nije gotovo uopšte imala negativnih komentara, iako sam i tu očekivala jake reakcije.“ – kaže arhitektica.

Naprotiv, fotogeničnost fasade, pa i kontroverzne pergole, čini mi se da će vrlo brzo ostati omiljena pozadina za selfije. „Na nekim televizijama trg je već podloga za snimke i reportaže iz Šapca, što me raduje jer govori o tome da ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol Vinavera već i simbol grada Šapca.“ – zaključuje Milena Zindović.

Fotogalerija:

Vinaverov trg u Šapcu otvoren je početkom ove godine; Foto: Đordje Đerić

Predstavljamo vam drugonagrađeno rešenje na nedavno završenom konkursu za novu ikonu trećeg najvećeg grada u Srbiji.

Na konkursu za idejno rešenje nove zgrade narodnog muzeja u Nišu, na kojem su pobedili Dejan Miletić i Milan Vujović, pristigli su zaista sjajni radovi iz zemlje i inostranstva. Nedavno smo predstavili konkursno rešenje Marco Ferri Architectsa koji ima kancelarije u Engleskoj, Singapuru i Kanadi, a ovog puta predstavljamo vam drugu nagradu koju je dobio beogradski biro Zabriskie, o čijim projektima, poput zgrade Mia Dorćol, smo već pisali na našem portalu.

„Jedna od najznačajnijih karakteristika i prednosti zatečene pozicije postojećih objekata koji se zadržavaju i rekonstruišu je ta da budući objekat (prostorna intervencija) Narodnog muzeja, može da bude tretiran kao produžetak parkovske celine sa jedne strane i Jeronimove ulice sa druge strane.“ – kažu iz biroa.

U opisu se dalje navodi da bi prostorna intervencija u Jeronimovoj ulici zaista podržala postojeći karakter i profil ulice, bilo je potrebno kontrolisano intervenisati tj. samo označiti kontinuitet uličnog fronta, formiranjem namerno prekinute ulične fasade objekta (prvi sprat muzeja). Značajna zatvorenost uličnog fronta Jeronimove ulice, tj. postojeća jasno definisana ulična regulacija dozvolila je formiranje niše, artikulisane natkrivanjem prvim spratom.

„Kontrastno tome, a sa istim ciljem formiranja određene vrste iznenađenja prostornom intervencijom, u Ulici Orlovića Pavla, prema velikoj parkovskoj površini formirana je niša intimnijeg karaktera. Tako je ciljano ostvarena konstantna izmena i gradacija prostornih ambijenata. Iz intimne ulice (Jeronimove) u skoro teatralno predvorje, iz parkovske površine u prigušenu senovitu naznaku niše.“ – navode iz biroa Zabriskie.

Princip krešenda

Kako kažu iz beogradskog biroa, nastaviti prostornu intervenciju u vertikalnom smislu, značilo je nastaviti izmenu ambijenata principom krešenda. Pozicija za prvo duže boravljenje u procesu  dizanja dinamike prostorne intervencije je, kako funkcionlno tako i vrlo formalno – pozicija vrha slemena okolnih objekata.

Osim što je bilo neophodno prostorno označiti svest o postojećoj dominantnoj visinskoj regulaciji, isto tako je bilo važno postići da jedan od niza ambijenata omogućava posetiocu formiranje svesti o mestu na kome se nalazi – i to vrlo bukvalno – omogućavajući pogled na okruženje, u svim pravcima. Iz tih razloga je treći sprat, u formalnom, pojavnom smislu tretiran kao pauza, odnosno kao velika otvorena (zatvorena) terasa (višenamenski prostor).

Treći sprat, u formalnom, pojavnom smislu tretiran je kao pauza, odnosno kao velika terasa – višenamenski prostor.

U konkursnoj dokumentaciji se dalje navodi da je muzejski prostor, koji predstavlja završnicu dinamike izmene ambijenata prostorno-funkcionalne intervencije, zaokružena funkcionalna celina koja se jedina celovito sagledava iz svih pravaca i uglova. „Postaviti muzejski prostor kao zaokruženu i artikulisanu celinu kao jedini sagledivi deo prostorne intervencije je čin označavanja, markacije.“

Ambijentalna podcelina

„Upućivanje na čisto pravolinijsko kretanje unutar objekta u osnovi prizemlja, omogućilo je da se kreira ambijentalna podcelina koja, usko iskadrirana, i iz prostora dvorišta i iz prostora ulaznog hola može pod određenim uglom da da naznaku, da da obećanje parka, obale i niške tvrđave.“

Dalje se u dokumentaciji navodi da je kao završnica i cilj kretanja kroz ovu prostornu intervenciju, u poslednje tri etaže, u formi dobijenoj povlačenjem od javnih površina, proporcionalno njihovoj veličini (park i Jeronimova ulica), organizovan muzejski prostor.

Različita materijalizacija

„Kako je konceptualno jasno napravljena podela objekta na bazu, donji deo koji je posledičan najužem kontekstu i koji u potpunosti reaguje na njega, i galerijski prostor koji markira mesto, intervenciju i njihovo značenje, tako je napravljena i eksplicitno različita materijalizacija.“ – navodi iz biroa Zabriskie i dodaju da je deo objekta u kome je organizovan galerijski prostor muzeja – mesto znaka, bilo neophodno tretirati tako da neminovnost mase bude relativizovana materijalizacijom.

Prirodna ventilacija

„Činjenica da je objekat funkcionalno organizovan tako da su svi spratovi osim prizemlja i trećeg sprata dominantno bočno zatvoreni ali tako da je predviđena i omogućena prirodna ventilacija i strujanje vazduha preko krovnih otvora, šliceva i prozora je ciljano formirana kako bi se postigle što veće uštede energije i prilikom grejanja i prilikom hlađenja i ventilacije prostora.“ – zaključuju iz biroa Zabriskie.

Kad ste već ovde..

• Prvonagrađeno rešenje za niški Narodni muzej

Da su taksiji u katalonskom gradu ove kombinacije boja zbog žalosti za Gaudijem ili je u pitanju nešto što je lukrativnije prirode?

“Prema katalonskim simbolima, crna je boja žalosti, a žuta boja srama. Kao i sve u Barseloni, i ovo je sećanje na Gaudija” – to je status koji kruži ovih dana na Fejsbuku. I zaista Antoni Gaudi poginuo je baš u tom gradu u kojem je kao najpoznatiji arhiketa i sam radio na izgradnji nekih od najprepoznatljivijih simbola Barselone poput Sagrade Familije.

Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija je pregazio tramvaj. Kada je ostario nije mnogo vodio računa o sebi, izgledao je prilično nemarno, tako da ga u trenutku nesreće niko nije prepoznao. Zbog zapuštenog izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojeći se da neće moći da im plati vožnju. Niko nije prepoznao poznatog barselonskog arhitektu, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za siromašne sledećeg dana. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone. Iz tog razloga su tramvaji bili povučeni sa ulica Barselone…

Grad je navodno naredio svim taksistima da zauvek nose boju žalosti za velikim Gaudijem jer ga nisu prevezli do bolnice kada ga je zgazio tramvaj.

Uz dozvolu Pape i državnih vlasti, sahranjen je u porti crkve Sagrada Familia, kojoj je posvetio poslednje 43 godine svog života. A onda je gradsko veće u Barseloni navodno naredilo svim taksistima grada da odsad i zauvek nose boju žalosti za velikim Gaudijem i boju srama ljudske bezobzirnosti.

Lepa legenda, zar ne? Šteta što baš nije skroz tačna… Kao i uvek, priča ima neke veze s novcem.

Nelegalni taksisti i farbanje cena

Naime, 1924. gradski oci doneli su odluku da sva taksi vozila u Barselonu moraju ispod prozora imati liniju koja omogućava lakšu identifikaciju. Linije su mogle biti crvene, bele, plave ili žute boje u zavisnosti od cene usluga. Kada je zbog održavanja izložbe EXPO u Barseloni 1929. godine drastično uvećan broj taksi vozila sa 250 na 4.000, pojavili su se brojni nelegalni taksiti a mnogi su nepravedno podigli cene farbajući vozila u boje koje su im odgovarale. Zato je gradsko veće donelo odluku da je crno-žuta kombinacija zvanična boja taksi vozila u Barseloni.

Kad ste već ovde…

• Velikani total dizajna: Antoni Gaudi, Zaha Hadid i Dror Benshetrit

Pogledajte kako će se vojni kompleks u Crnoj Gori pretvoriti u mesto za kreativne industrije.

Na međunarodnom otvorenom konkursu za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja kompleksa Cerovo u Crnoj Gori u funkciji uspostavljanja haba za kreativnu industrije, koji je organizovao UNDP pristiglo je 26 radova od 110 arhitekata iz 17 zemalja. Žiri je izabrao pet radova koji će podeliti tri nagrade.

Prva nagrada

Rad pod brojem: M02062017. Tim kojeg čini: Andrea Michelini, Davide Cappochin, Jacopo Berlendis, Roberto Franchini, Giacomo Gola, Amarda Velcani, Rade Batinica, Alberto Gasparini, Mauro Baessato, Alessandro Bonaventura, Milic Čurović, Željka Čurović, Lela Redžepagić, Sebastiano Fatutto iz Italije, Albanije i Crne Gore nagrađen je sa 30.000 dolara.

Ovo idejno rešenje inspirisano je tradicionalnim i savremenim nasleđem, u isto vreme stvarajući živopisnu destinaciju mešovite namene.

Ovo idejno rešenje inspirisano je tradicionalnim i savremenim nasleđem, u isto vreme stvarajući živopisnu destinaciju mešovite namene, navodi se u saopštenju žirija i dalje se navodi da je kompleks Cerovo osmišljen kao spajanje nekoliko različitih koncepata, koji mogu izgledati kontrastno, ali se zapravo nadopunjuju. Ove kombinacije su: urbano – prirodno, tradicionalno – moderno, tehnološki napredno – ekološki održivo. Zgrade su organizovane kao u selu, a one se polako otkrivaju, dok posetioci hodaju. Područje će biti prava fabrika kreativnih aktivnosti vezanih za različite umetničke discipline.

Druga nagrada

Rad pod brojem 219D711. Autori: Ivana Dobrković, Sanja Paunović Žarić, Milan Radulović; Tehnička podrška: Dejan Folić, Miodrag Govedarica; Vizeulizacija: Milan Radulović; Animacija: Milan Radulović i Miloš Popović; Faze i procene vrednosti: Stevan Milošević, kao i rad pod brojem: code ’12#: Slobodan Petrović, Milica Purić i Luka Papan iz Crne Gore, će podeliti nagradu od 12.000 dolara.

Treća nagrada

Rad pod brojem 1311M1610T: Mia-Martina Hren i Tomislav Konjevod, iz Hrvatske, kao i rad pod brojem B4MS5+: Ivana Barišić, Matija Vuković, Anja Trtić, Filip Krgović, Katarina Bulajić, Marija Ćaćić, iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i SAD, će podeliti 6.000 dolara.

Kad ste već ovde…

• Konkursno rešenje zgrade Narodnog muzeja u Nišu / Marco Ferri Architects

Ova kuća u Belgiji završena je za samo za tri nedelje, a izgradnja bi se, daljom razradom i optimizacijom procesa, mogla skratiti na svega dva dana.

Za samo nekoliko godina, proces 3D štampe je od izrade naivnih objekata nalik barakama stigao do gradnje celih blokova kuća. Međutim, vest o najnovijem podvigu ove tehnologije stiže nam iz Antverpa, odnosno iz Kampa C u kojem je nedavno urađen prototip 3D štampane kuće na sprat pomoću, kako oni kažu, najvećeg 3D štampača u Evropi. Belgijski poduhvat je vredan pažnje jer može da utre put u građevinarstvu u ovom delu sveta.

Oplata je postala nepotrebna, a ostvarena je ušteda od 60% na materijalu, vremenu i budžetu.

Kuća površine 90 kvadratnih metara je prva 3D štampana kuća na dve etaže u Evropi. Izgrađena je pomoću COBOD BOD2 – štampača veličine 10 x 10 metara, a korišćena je specijalna betonska smesa koja se dodavala sloj po sloj. Ljudska snaga korišćena je samo za završne radove, poput postavljanja krova i prozora.

Ovaj projekat u Belgiji završen je za samo za tri nedelje, a iz Kampa C tvrde da bi se izgradnja, daljom razradom i optimizacijom procesa, mogla skratiti na svega dva dana.

„Čvrstoća na pritisak ovog materijala je tri puta veća nego kod klasične građevinske opeke,“ objašnjava menadžer projekta Marijke Aerts za NewAtlas, što i ne čudi jer korišćen beton… doduše sa specijalnim dodacima.

„Usled korišćenja vlakana u betonu, količina mrežaste armature svedena je na minimum. Zahvaljujući korišćenju tehnologije štampe, oplata je postala nepotrebna, a ostvarena je ušteda od 60% na materijalu, vremenu i budžetu.

Tipična belgijska kuća

Enterijer odštampane kuće sličnih je dimenzija i izgleda kao tipična belgijska kuća, međutim u njoj se neće živeti već će se ona koristiti za istraživanje mogućnosti 3D štampe u arhitekturi. Ona se sastoji od ulaznog hola, dve konferencijske sale i kuhinje.

Kuća je opremljena i održivim i energetski efikasnim rešenjima poput podnog grejanja, solarnih panela i toplotne pumpe. Zeleni krov je planiran za budućnost… a budućnost će verovatno izgledati upravo ovako.

Kad ste već ovde…

• Odštampajte hands-free dodatak za kvaku koji sprečava širenje koronavirusa

Od modelovanja nordijskih kuća za Šveđane, preko izrade planova armature betonskih konstrukcija za Nemce i Australijance u Allplanu, do BIM modelovanja za američke klijente – ova mlada startap kompanija ne poznaje granice ali zato ima veoma jasan cilj.  

Kada se spomene termin outsourcing uglavnom svi pomisle na programere, odnosno brojne lokalne IT kompanije koje iz Srbije izvoze programski kod za ceo svet. Međutim, napredni servisi i softveri omogućili su i drugim strukama da se povežu s klijentima iz inostranstva i svoje usluge ponude na tržištima gde god ima interneta. Upravo to je uspelo i građevinskim inženjerima i arhitektama iz Novog Sada iz startap firme NS Drafter, koja je za klijente na svim meridijanima ponudila uslugu izrade tehničke dokumentacije: od detalja armature i oplate pa sve do naprednog BIM modelovanja.

Tako je na primer, ovaj mladi novosadski tim, kreirao 3D modele i radioničke crteže oplate i armature za prefabrikovane gornje i donje segmente kapitela stubova koji pripadaju masivnim betonskim stubovima koji nose novi vijadukt u blizini Melburna. Predviđa se da će za ovaj deo projekata biti upotrebljeno više od 40.000 tona armature, a NS Drafter je celu tehničku dokumentaciju detalja armature i oplate uradio uz pomoć softvera Allplan.

Mi smo klasičan startap iz garaže, odnosno bolje rečeno iz suterena jer smo upravo u jednom stanu u suterenu počeli da radimo.

Međutim, početak ove firme zapravo mnogo više podseća na startap u IT sektoru.

“Mi smo klasičan startap iz garaže, odnosno bolje rečeno iz suterena jer smo upravo u jednom stanu u suterenu počeli da radimo. (smeh). Ne znamo da li su Bil Gejts i Stiv Džobs zaista tako nastali ali mi stvarno jesmo.” – kaže Aljoša Vuković, koosnivač i menadžer marketinga NS Drafter.

“Šalu na stranu, početna ideja bila ideja da nas šestoro – Aleksandra Glendža, Milan Tucakov, Ognjen Mihajlović, Nikola Marković, Aljoša Vuković i Miloš Marković – radimo kao freelanceri preko servisa UpWork – onlajn platforme preko koje smo i dobili prvi posao. U početku smo dobijali male poslove, a mi smo iskoristili svo znanje koje smo Ognjen i ja stekli u prethodnoj firmi radeći detalje armature. Međutim, ubrzo smo shvatili da postoji puno prostora za širenje.” – priseća se Vuković početka rada firme.

Ugovarajući brojne poslove preko UpWorka, onlajn servisa koji spaja honorarce i poslodavce, dogovorili su i jedan posao sa estonskim klijentom za kojeg su radili detalje armature. “Međutim, u jednom trenutku predložili smo mu da radimo direktno i on je to prihvatio.” – dodaje Vuković.

“Mi smo zapravo hteli da u isto vreme učimo ali i da se finansijski osamostalimo. Međutim, četiri sata učenja i četiri sata rada se ubrzo pretvorilo u 12 sati rada, a potom i u brojne neprospavane noći. Ubrzo smo shvatili da nam je potrebna pomoć.” – kaže Miloš Marković, koosnivač i direktor prodaje.

Nakon samo tri meseca rada u ovakvim uslovima shvatili su da mogu da naprave nešto mnogo ozbiljnije, a da su bili u pravu govori činjenica da su pre neki dan proslavili dve godine rada i da sada firma broji ukupno 29 zaposlenih prevashodno građevinskih inženjera i arhitekata, koje smatraju pre svega dobrim i poštenim ljudima koji imaju velikog razumevanja za razvojni put NS Drafter-a.

“Od tada nam se sve otčepilo!”

U početku su svi sve radili, a onda su u januaru ove godine napravili veliki rez. U tome im je veoma pomogao konstulant Miha Matlievski.

“On nam je rekao da nam je u firmi potrebna jasno definisana struktura. Nas šestoro osnivača odlučivalo je zajedno o svemu, ali to nije bilo dobro jer se puno vremena gubilo na sastančenju i opet na kraju nismo mogli da dođemo do zaključka niti je bilo nekoga ko će da preseče. Čim dođe problem veoma je teško dogovorite se.” kaže Miloš Marković za naš portal.

Konsultant Miha Matlievski predložio im je da se napravi tri sektore – sektor marketinga i prodaje, tehnički sektor i sektor administracije – kao i da se imenuje generalni direktor. Pošto su odabrali ko će biti odgovoran za koji sektor, konačno je svako znao šta mu je tačan opis posla.

“Od tada nam se sve otčepilo! Bili smo kao golf kojem je katalizator odjednom otpušen!” – konstatuje Marković i dodaje da su promene teške, i da ne ide uvek sve idealno ali da je bitno da svi idu u jednom smeru.

Kubikaže betona s velikom preciznošću

Firma NS Drafter je od svojih početaka dugo radila detalje armature u tradicionalnom 2D okruženju, a onda su čitajući i istražujući o ovoj temi, shvatili da se ona može izraditi daleko naprednije.

“Savladavajući Revit, koji nam se pokazao veoma zgodnim u početku, polako smo ulazili u svet BIM-a o kojem u početku nismo znali ništa. Međutim, shvatili smo da nam se BIM tehnologija zapravo veoma sviđa kao i da tu ima prostora za napredovanje i za outsourcing.” – kaže Aljoša Vuković za naš portal.

Kada su prvi put upotrebili Revit na projektu u Čortanovcima, shvatili su njegovu punu snagu. Investitoru je bila potrebna pomoć da dođe do precizne kubikaže betona zbog kompleksnih oblika naglavnih greda.

“To je veoma teško uraditi u 2D. Međutim, mi smo za dva sata izmodelovali betonske elemente i izvukli kubikaže betona sa velikom preciznošću. Shvatili smo koliko su softveri koji rade u BIM okruženju zaista moćni!” – kaže Miloš Marković.

“Pored vizuelizacije i preglednosti, shvatili smo da je BIM tehnologija kojom može da se ubrza ne samo projektovanje već i komunikacija s klijentima kroz cloud, a pritom se smanjuje mogućnost grešaka” – dodaje Aljoša.

Šta škripi u građevinarstvu

Kako su dublje ulazili u temu, shvatili su, kako kažu, da “puno toga škripi u građevinarstvu kao i da joj je potrebno podmazivanje.” Tvrde da je tok informacija ono što najviše škripi.

“Komunikacija između investitora, projektanata, do radnika na gradilištu izgleda isto kao što je izgledala pre mnogo godina a to naravno nije dobro.” – kaže Aljoša Vuković za portal Gradnja.

Kako tvrdi Miloš Marković “silne promene koje se dešavaju na projektu ne stižu do onoga kome treba ta informacija, a BIM tehnologija omogućava da se promene mogu mnogo brže izvesti, a da pritom ceo projekat ostane usaglašen.” i dodaje da se upotrebom rešenja baziranih na BIM-u neće desiti da pošaljete plan na gradilište u kojem, na primer preseci nisu usaglašeni.

Implementacija BIM-a u NS Drafteru je već dostigla zavidan nivo pa tako ova projektantska firma sada u BIM okruženju modeliraju konstruktivni i arhitektonski deo objekta, kao i instalacije, što sprečava da na gradilište stigne pogrešan crtež.

Dizanjem svesti o kvalitetu projekata će se pokrenuti priča o korišćenju BIM softvera, a time će se podići i cena rada.

“Mi smo korišćenjem BIM tehnologije podigli nivo kvaliteta projekata. Dizanjem svesti o kvalitetu projekata će se pokrenuti priča o korišćenju softvera koji rade u BIM okruženju, a time će se podići i cena rada.” tvrdi Miloš Marković za naš portal.

Tako je ova novosadska firma radeći za ceo svet, počela i da pomera granice na lokalnom nivou implementirajući BIM okruženje u svoje radno okruženje.

Građevina u doba korone

Uticaj pandemije koronavirusa na građevinsku industriju je globalna tema koja se naravno reflektuje i na one koji rade u Srbiji ali i na one koji rade za ceo svet.

“Usled pandemije Covid19, par projekata je zaustavljeno. Pomoć države nam je, naravno, veoma značila. Ipak, mi smo imali sreće da su nekoliko velikih projekata počeli pre korone i tu nema stajanja.” – kaže Marković.

Međutim, postavlja se pitanje šta sa novim projektima.

”Državni projekti neće stati ali privatnici će verovatno biti veoma obazriviji u investicijama.”

Konkurencija znatno jeftinija ali…

Pored pandemije, izazov svake kompanije jeste i konkurencija koja spušta cenu projektovanja kako bi dobila posao. Kako tvrde, na globalnom nivou najveća konkurencija dolazi iz Indije.

“Jedan klijent nam je tvrdio kako to što mi nudimo, on u Indiji može dobiti znatno jeftinije. A potom je dodao da zna i da će dobiti manji kvalitet…” – priseća se Vuković i dodaje da ono u čemu su se oni izdvojili u odnosu na konkurenciju jeste komunikacija i iskrenost sa klijentima.

Strani klijenti žele pristupačnije cene ali da i dalje dobiju dobar kvalitet.

Kako tvrde, u početku je teško dok ih klijenti ne upoznaju. Često ih gledaju imajući pred sobom slike iz 90-tih. “Međutim, ljudi se oduševe nama i našim radom kada pruže priliku da nas upoznaju.” – kaže Miloš Marković i dodaje da im je jasno da strani klijenti žele pristupačnije cene ali da i dalje dobiju dobar kvalitet.

Dobili su dosta povratnih informacija od klijenata koji kažu da dobijaju bolji kvalitet projekata od NS Draftera nego kada bi angažovali domaće inženjere.

Ostanak u Srbiji

“Mogao sam da odem da radim u Nemačkoj jer su mi tamo roditelji. Ali odlučio sam da ostanem ovde i da pokušam da nešto napravim u Srbiji.” – kaže Marković i dodaje da su “izgradili kulturu firme u kojoj svi moraju da budu pošteni i korektni, i to klijenti cene.”

Kako kažu, cilj im je da naši inženjeri odavde rade za ceo svet ali da imaju dobre plate. Međutim, u firmi NS Drafter imaju još dalekosežnije ciljeve. Žele da imaju slobodu da pomažu drugim firmama, drugim startapovima, kao i “da prenose znanje na mlade naraštaje jer ima umova koji sutra mogu da naprave od Srbije lepše mesto za život.”

“Nama je plan da nas sutra bude znatno više nego danas, da obezbedimo odlične uslove našim zaposlenima, da imamo dobro opremljene kancelarije – da budemo kao moderna firma! Da sutradan napravimo svoju zgradu, da pored napravimo vrtić za decu, da imamo kuhinju za zaposlene – sve je to vizija kojoj stremimo, a koja može da se ispuni za par godina.” – zaključuje Miloš Marković.

Kad ste već ovde…

• Zašto kasnimo sa BIM implementacijom i koliko nas to košta?

Od Fruške gore preko Sidneja i Ljubljane pa nazad do Kosmaja – ove kuće i njihova dvorišta su idealne za organizovanje rada na otvorenom.

Pandemija koronavirusa potpuno je promenila svet kakvog ga poznajemo. Rad u kancelarijskim uslovima postaje vrlo nepopularan jer se ljudi u njima osećaju eksponirano i nebezbedno pa onaj ko može, gleda da radi od kuće. Međutim, kada ste već kod kuće bilo bi idealno da uspostavite kancelariju na otvorenom, odnosno u dvorištu, ili – ko živi u stanu – na terasi. Stoga vam predstavljamo 12 najboljih dvorišta za rad od kuće.

Kuća u Zemunu / arhitekta Ivan Đukić

Ovaj kubičan objekat u Zemunu ne pleni pažnju samo interesantnom fasadom od sibirskog ariša već i svojom jednostavnošću i svedenošću. Ceo projekat zaokružen je uređenjem dvorišta koje se savršeno može organizovati za rad od kuće. Pročitajte više

Iron Maiden u Sidneju / CplusC

Iza kompleksnog dizajna koji uključuje spratnu kuću podeljenu na dve celine, bazen s veštačkim potokom, nakrivljene prostorije i pregršt čeličnih detalja našlo se mesta i za uživanje u otvorenom. Doduše, uživanje u ovom slučaju može da se pretvori u rad na otvorenom. Pročitajte više

Kuća od kontejnera u Hemptonsima / MB Architecture

Iako nas transportni kontejneri uglavnom asociraju na privremene objekte, ova vikendica pruža sav potreban komfor i estetski ugođaj. Parcela trouglaste forme zahtevala je dobro promišljenu organizaciju, ali je sa druge strane zbog svoje veće visine u odnosu na okolni teren nudila potencijal sa prelepim pogledom na zalazak sunca. Tada se baš ne mora raditi… Pročitajte više

Kuća u Novom Sadu / a2arhitektura

Podignuta na parceli dimenzija 1.315 m², sama kuća obuhvata površinu od 295 m². Izduženost parcele i zadati parametri zatečenog rešenja doveli su do toga da građevina zauzima neveliku površinu, dok je dosta prostora ostavljeno za dvorište i voćnjak, pored garaže koja je smeštena u dubini placa. Sjajno mesto za pravljenje kancelarije na otvorenom. Pročitajte više

Stepenasta kuća u Ljubljani / OFIS

Objekat Step Level House nalazi se u stambenoj četvrti slovenačke prestonice, na terenu koji je blago brdovit. Kako bi se rešila visinska razlika delova parcele, koja je između nivoa ulice i naspramnog krajnjeg dela parcele 2,5 metara, volumen kuće izdeljen je tako da je dobijena stepenasta struktura kuće. To je omogućilo stvaranje vrtova na svakom nivou i pružanje čistih pogleda na okruženje sa svake terase. Pročitajte više

Kuća u Bangkoku / Poetic Space Studio

Kako bi se stvorio skladan odnos između otvorenog i zatvorenog, dvorišta različitih površina i sadržaja prožeta su kroz osnovu ove kuće u Bangkoku. U središtu kuće površine 560 metara kvadratnih smešteno je glavno dvorište sa bazenom i manjim vrtom. Ovo dvorište ne samo što omogućava dobru cirkulaciju i osvetljenost u kući, već predstavlja i žarište dešavanja… i rada na otvorenom. Pročitajte više

Kuća Gozu u Andima / Opus Studio

Kameni zidovi i zeleni krovovi praktično odaju počast Andima, dok organizacija prostora u isto vreme omogućava ukućanima da praktično žive i rade na otvorenom. Kada se stupi u unutrašnjost, dugački koridori vode kroz prostore i sreću se u centralnom delu kuće, iz kog se izlazi na unutrašnje dvorište sa bazenom, koje je organizovano kao prostor za druženje i, što da ne, rad. Pročitajte više

Vikendica u Alibunaru / Modelart

Geometrija vikendice u Alibunaru inspirisana je tradicionalnom vojvođanskom kućom, postavljena podužno u odnosu na ulicu (preka, odnosno švapska kuća), čime je postignuta veća “otvorenost” kuće prema dvorištu koje idealno može poslužiti i za rad na otvorenom tokom pandemije. Pročitajte više

Dvorište kuće na Fruškoj gori / Landscape Factory Studio

Preko zatravnjenog parkinga, kretanje se spušta ka dekingom obloženom platou sa bazenom. Gostima su na raspolaganju i plato sa dugačkim stolom za ručavanje, trem iz dnevnih prostorija sa garniturama za opušteno lenčarenje uz polje lavandi, plato sa udobnim sofama i foteljama smešten u hladovini lipe, zona sa niskim sedenjem okupana jutarnjim suncem, celina oko bazena sa dnevnim krevetima i ležaljkama, kao i prostori travnjaka za igru uz mogućnost okupljanja većeg broja prijatelja. A rad? Može da se organizuje ovde. Pročitajte više

Kuća kod Poreča / Tissa d.o.o.

Lokalna tradicionalna gradnja inspirisala je rešenje koje objekat tretira kao niz manjih volumena različitih funkcija kojima je postignut ne samo ritmičan karakter, već i fluidno povezivanje enterijera i eksterijera. U toj postavci, otvorili su se prostori koji mogu poslužiti kao idealan prostor za rad na otvorenom. Pročitajte više

Kuća u Sloveniji / Skupaj Arhitekti, mKutin arhitektura

Budući da je planirana lokacija za izgradnju objekta bila uska pa još i trouglaste forme, kuća od 140 metara kvadratnih osmišljena je kao spoj dve jedinice čistih kubičnih formi s prepuštenim dvovodnim krovovima čime je stvoren paviljon u dvorištu… idealan za odmor i rad. Pročitajte više

Kuća na Kosmaju / Dejan Todorović

Porodična kuća za odmor se nalazi u reonu sela Koraćica na južnim obroncima planine Kosmaj na nadmorskoj visini od oko 360 metara. Parceli od 50 ari se pristupa sa izolovane javne saobraćajnice od makadama sa malobrojnim objektima stanovanja i bogatom vegetacijom. Idealno mesto za rad u prirodi. Pročitajte više

Digitalna replika pravog bagera ne omogućava samo upravljanje mašinom s bezbednog mesta, već i mogućnost optimizacije rada i smanjivanje troškova.

Iako je stepen prodora digitalizacije u sektor građevinarstva ubedljivo najniži u odnosu na ostale industrijske sektore, tehnologije kao što su dronovi, laserski skeneri, virtuelna realnost i Internet of Things polako osvajaju gradilišta. Međutim, tehnologija koja najviše obećava jesu „digitalni blizanci“ koji mogu da prodrmaju građevinsku industriju više nego ijedna druga tehnologija do sada.

“Digitalni blizanac je digitalna replika fizičkog entiteta koji međusobno komuniciraju putem Internet of Things”, kaže Dr Samad Sepasgozar sa fakulteta UNSW u Sidneju. “Na strateškom nivou, digitalni blizanac je velika inovacija za automatizaciju u građevinarstvu koja će veoma brzo transformisati ovaj sektor.”

Digitalni blizanac je velika inovacija za automatizaciju u građevinarstvu koja će veoma brzo tranformisati ovaj sektor.

Ideja je da se svaki fizički predmet na svetu napravi virtuelna replika sa kojom se povezuje preko clouda i pritom se u realnom vremenu prikupljaju vitalni podaci o fizičkom predmetu, objašnjava Dr Sepasgozar.

“Neko ovo može pobrkati sa Building Information Modellingom, međutim za razliku od BIM-a, digitalni blizanac omogućava korisnicima da upravljaju opremom na daljinu”, dodaje on. Dakle, ova tehnologija omogućava da se s kontroliše mašinama bez fizičkog prisustva što je veoma zgodno u doba pandemije.

Dr Sepasgozar trenutno razvija digitalnog blizanca za bager što će omogućiti korisnicima da upravljaju ovom mašinom na gradilištu s udaljenog mesta ali da u isto vreme imaju njegovu kompletnu dijagnostiku i statistiku.

“Digitalni blizanac i bager na gradilištu komunikaciju međusobno u realnom vremenu. Sve promene primenjene na jednom reflektuju se odmah na drugi. Na primer, možete upravljati bagerom na gradilištu i znati koja je njegova produktivnost” dodaje Dr Sepasgozar.

Upravljanje s pametnog telefona

Dr Sepasgozar kaže da je jedan od glavnih bezbednosnih izazova za upravljanje građevinom sigurno rukovanje opremom. Od studenata koji nemaju iskustva do šefova gradilišta koji su već ispekli zanat, digitalni blizanac može ne samo da ih pomogne kako da procene opasnost iz daleke sigurnosti već i da uklone potrebu da uopšte budu prisutni na licu mesta.

„To je aplikacija na pametnom telefonu, tako da je mnogo jednostavnija za upotrebu nego što mislite… u smislu vizuelizacije, u smislu kontrole ili upotrebe – mnogo je jednostavnija od bilo koje prethodne tehnologije za digitalnu automatizaciju“, kaže on.

Digitalni blizanac može omogućiti da se građevinski radnici bolje pripreme za potencijalno opasne situacije sa kojima se mogu susresti na gradilištu, kaže on.

Tehnologija za male igrače

Dr Sepasgozar kaže da su digitalni blizanci takođe moćan alat za analizu podataka putem kojih može da se stekne potpuna slika o jednom gradilištu.

„Građevinske aktivnosti – bilo da se radi o kopanju tunela ili se radi o izgradnji lake železnica – imaju veliki uticaj na gradove i što se tiče emisije štetnih gasova i što se tiče resursa i bezbednosti. Sve ovo se može tačno komunicirati u realnom vremenu sa svim građanima, građevinskim preduzećima i drugim zainteresovanim stranama na nivou grada.”

Digitalni blizanci će takođe pomoći da građevinsku industriju učine pristupačnijom za manje igrače tako što će im pružiti platformu, kaže on.

„Većinu prethodnih tehnologija, poput BIM-a, implementiraju veliki igrači u industriji. Ali ovde govorimo o manjim firmama, porodičnim preduzećima, kooperantima kao što su izvođači radova za iskopavanje “, kaže on.

„Svako može učestvovati u generisanju podataka, i naravno, platforma za deljenje će biti bogatija, a to može biti korisnije građevinskim kompanijama i zajednici u celini u smislu razmene podataka.“

Kad ste već ovde…

• Kako se jet groutingom od slabog tla prave betonski šipovi direktno na gradilištu