Naime, Beogradski sajam sproveo je odluku Vlade Republike Srbije kojom se zabranjuje održavanje javnih skupova u zatvorenim prostorima za više od 50 ljudi. Imajući u vidu dalji razvoj situacije u vezi sa pojavom korona virusa i uvođenjem vanrednog stanja, Beogradski sajam će u narednom periodu odložiti Sajam građevinarstva SEEBBE, a ukoliko okolnosti i odluke nadležnih institucija to budu dozvoljavale, novi termin Sajma građevinarstva je od 10. do 13. juna 2020. godine, navode iz Sajma.
U saopštenju se dodaje da kao kompanija, koja prvenstveno vodi računa o zajednici u kojoj posluje, blagovremeno će obavestiti javnost o daljim aktivnostima i planiranom programu.
Virtuelni sajmovi
Budući da su usled širenja koronavirusa otkazani ne samo sajmovi, već i svi veći skupovi i događaji, popularna dizajnerski sajt Dezeen odlučio je da napravio digitalnu platformu Virtual Milano koja će omogućiti brendovima da ipak lansiraju svoje dizajnerske proizvode koje su svakako namenili da predstave na Milanskoj nedelji dizajna. Tako će se ova poznata dizajnerska smotra prvi put odigrati u onlajn svetu. Više o Virtualnom Milanu pročitajte ovde.
46. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE održaće se pod kupolama Beogradskog sajma koji je služio kao privremena bolnica za smeštanje lakše obolelih lica od virusa Covid19.
„Kako bismo imali dovoljno vremena da na profesionalan i kvalitetan način organizujemo sajam po svim standardima koje smo svi zajedno postavili prethodnih godina predlažemo da novi termin sajma (građevinarstva) bude od 24. do 27. juna 2020. godine.“ – navodi se u saopštenju uprave Beogradskog sajma.
Sajam građevinarstva održaće se od 24. do 27. juna 2020. godine. Naravno, nošenje maski i rukavica biće obavezno.
Zbog izbijanja pandemije koronavirusa, Sajam građevinarstva je prvobitno odložen za period od 10. do 13. juna 2020. godine uz napomenu da će to biti moguće „ukoliko okolnosti i odluke nadležnih institucija to budu dozvoljavale.“
Okolnosti su očito takve da 46. po redu Sajam građevinarstva mora biti pomeren još dve nedelje kasnije pa će se on zapravo održati od 24. do 27. juna 2020. godine. Naravno, nošenje maski i rukavica biće obavezno.
„Slušajući savete struke sajam SEEBBE biće organizovan uz sve neophodne mere zaštite koja ovakva manifestacija zahteva“ – zaključuje se u saopštenju uprave Beogradskog sajma.
Kamen iz lokalnog kamenoloma korišćen je kao jedinstveni materijal za fasadni omotač čime je pojačan monolitni izgled građevine i potpuno je približila pejzažu.
Na Zlatiboru je nikla vila Pavlović po projektu biroa NEO arhitekti iz Beograda na čelu sa arhitektama Snežanom Vesnić, Vladimirom Milenkovićem i Tatjanom Stratimirović.
Ova vila je najnoviji rezultat skoro dve decenije saradnje arhitekata sa porodicom Pavlović. „Najistaknutіji i najviše nagrađivan projekat do sada je sedište njihove kompanije Textil, koje ih je pozicioniralo kao investitore zainteresovane za podršku novim konceptima radnih prostora i pokroviteljima savremene arhitekture. Plodna saradnja rezultirala je nominacijama za nagradu Mies van der Rohe 2009. i 2019. godine.“ – kažu arhitekte za naš portal.
Geometrija vile izvedena je iz bazena dugačkog 50 metara koji nije izveden ali je dao dimenziju, dužinu i oblik vile.
Mesto za vikend odmor na ivici semi-urbanog naselja, na jednoj od najpopularnijih srpskih planina, izabrano je zbog svojih dugačkih vizura i mogućnosti da direktno postane deo živopisne scenografije. Vila se otvara prirodi, a samo vizuelno okreće leđa postojećem urbanitetu, na koji je objekat infrastrukturno povezan.
Vodena traka
Geometrija vile izvedena je iz bazena-trake za isplivavanje dugačke 50 metara, koja je trebalo da ispuni nivo -1 i omogući njenim korisnicima da svoju brigu za udoban i wellness vikend pomere korak dalje. U nizu ponavljanja od nekoliko godina projektovanja, bazen nikada nije ugledao stvarnost, već je dao dimenziju, dužinu i oblik vile. Podsećanje na bazen je svetlucava vodena traka koja stvara prostor za kontemplaciju i podržava vrtni ambijent ispred vile.
Monolitni izgled građevine
Unutrašnjost vile nudi linearno kinematografsko iskustvo u nizu suzdržanih prostora. Jednostavnost arhitektonskog jezika primenjena je i na spoljašnjost. Kamen iz lokalnog kamenoloma korišćen je kao jedinstveni materijal za fasadni omotač. Ova arhitektonska odluka pojačala je monolitni izgled građevine i potpuno je približila pejzažu.
Kvadrat je crven. Krug je plav. Trougao je žuti. Kombinacija tri osnovne boje sa osnovnim geometrijskim oblicima vraća se teoriji boja i oblika Bauhausa.
Beehaus je inovativan proizvod nemačke firme Grellroth koji nudi divljim pčelama mogućnost za gnežđenje kako bi prezimili hladne dane. Ovaj hotel za pčele napravljen je od betona i to sa rupama različitog prečnika čime se obezbeđuje da različite vrste divljih pčela i insekata mogu da se ugnjezde u košnici. One mogu da polažu jaja u uske i glatke cevi unutar hotela dugačkog 7 centimetara. Pčele mogu da zatvore cev saćem, kao i ga otvore i odlete na proleće.
Na raspolaganju su četiri boje hotela od betona
Beehaus je gladak pa pčele neće povrediti svoja krila, a pritom je robustan pa ne zahteva održavanje.
Divlje pčele i insekti obično se gnezde u drveću ali i na drugim nebezbednim mestima koja mogu povrediti pčelu i njena nežna krila. S druge strane, Beehaus je veoma gladak. Pored toga, beton je izuzetno robustan materijal i gotovo neuništiv pa nije potrebno posebno održavanje. Nakon što mlade pčele odlete, hotel se može lako očistiti tankom četkom. Tako će Beehaus nuditi divljim pčelama „krov nad glavom“ mnogo godina.
„Kvadrat je crven. Krug je plav. Trougao je žuti.“ – kaže za Beton.orgdizajnerski duo iz firme Grellroth. Kombinacija tri osnovne boje sa osnovnim geometrijskim oblicima vraća se teoriji boja i oblika Bauhausa. Ako vam ne odgovara ovakav življi kolorit, na raspolaganju su i košnice i u sivoj natur boji.
Hotel je dugačak 7 centimetara
Sigurno mesto
Košnice se mogu postaviti u bašti, ako želite da imate insekte u vašem okruženju, ali i u parku ili negde na otvorenom. Pčele samice će se rado useliti u hotel jer retko mogu da pronađu sigurno mesto gde će položiti jaja.
Košnice koštaju 15,90 evra i mogu se kupiti preko sajta Grellroth.
Kreativnost građana dokumentovala je arhitektkinja Marija Strajnić koja ih auto-skuplture nailazila tokom šetnji po raznim delovima Beograda.
Svedoci smo sve većeg problema parkiranja vozila u našim gradovima. Ostavljanje automobila u parking zonama je ograničeno i skupo, pa građani neretko zauzimaju javne prostore pomoću cigli, blokova, kamenja ili gajbica kako bi sačuvali svoja parking mesta. Arhitektkinja Marija Strajnić došla je na ideju da te skulpture fotografiše i od toga napravi knjigu i izložbu.
„Terminom auto-skulpture (auto – kao vozilo i kao odnos sa samim sobom) nazvala sam raznovrsne predmete koje stanovnici grada van parking zona postavljaju ispred svojih domova kako bi zauzeli deo javnog prostora radi privatnog korišćenja – parkiranja svojih vozila. Ovi predmeti zajedno čine ilegalnu armiju objekata posebne ad hok estetike i simboličke poetike, pored toga što služe svrsi drugačijoj od svoje prvobitne, i kao takvi se programski recikliraju.“ – kaže Strajnić.
Cigle, gajbice, štapovi, granje, kutije, sekundarne sirovine za čuvanje parking mesta.
Projekat se bazira na istoimenoj foto-knjizi koja sadrži fotografije 100 auto-skulptura, na koje je nailazila tokom šetnji po raznim delovima Beograda. Selekcija se sastoji samo od objekata čija prvobitna namena nije bila zauzimanje parking mesta (cigle, gajbice, štapovi, granje, kutije, sekundarne sirovine, itd.) i koji su napravljeni/odabrani specijalno za ovu namenu i za pojedinačnu upotrebu.
Marija Strajnić (1986) je arhitetkinja, fotografkinja i ilustratorka. U fotografiji je najviše interesuju intima, protok vremena i arhitektura foto-narativa, a ovim temama se bavila i na četvoromesečnom ADAPTr istraživanju pri fakultetu Sint Lukas u Briselu. U arhitekturi je pamtimo po projektu „Jedan sto“ s kojim je Srbija nastupala na Bijenalu u Veneciji 2012. godine.
Izložba od 15. maja uz maske
Umetnički prostor U10 ponovo biti otvoren za posetioce samostalnom izložbom Marije Strajnić „Auto-skulpture“. Izložba će biti otvorena od 15. do 23. maja. Radno vreme prostora je od utorka do subote od 12h do 20h. Organizotor moli da se nose zaštitne maske kao i da se pridržava socijalna distanca.
Duž celog parka je organizovan akvadukt kojim se kišnica vodi do slapa sa kojeg voda spektakularno pada s visine od 10 metara.
U srcu užurbane poslovne zone kineskog grada Šenžen otvoren je inovativni park Šenvan koji nije samo mesto za provođenje slobodnog vremena i susrete sugrađana, već je to i istaknuti primer urbane ekologije, pejzažne arhitekture i promocije zdravlja.
Na površini od 1,16 hektara arhitektonski biro AUBE CONCEPTION osmislio je svojevrsnu tampon zonu u gradu od 12 miliona stanovnika u kojem se promoviše socijalna interakcija ljudi na temu vitalnosti i ujedno se podstiče interest za prirodom kod dece putem ekoloških instalacija.
Park površine 1,6 hektara je ekološko remek-delo; Foto: Tianpei Zeng
Prikupljena kišnica se ne koristi samo za zalivanje zelenila već i za spektakularni slap visine 10 metara.
Zahvaljujuči ekološkim i energetski efikasnim rešenjima za čuvanje i tretman vode, park Šenvan napaja se vodom isključivo iz kišnice. Rezervoar za sakupljanje kišnice veličine je 283 metara kubnih kroz koji se dnevno može propustiti 665 metara kubnih vode. Prikupljena kišnica se ne koristi samo za zalivanje zelenila već i za punjenje svih vodenih instalacija.
Međutim, ono što je najzanimljivije jeste činjenica da se sve ove sisteme napaja jedna vetrenjača koja pretvara energiju vetra u struju. Zelena energija dobijena na ovaj način dovoljna je da pokrene svu rasvetu ali i pumpe u ovom parku, uključujući i one koje su potrebne za funkcionisanje spektakularne fontane u centru parka.
Naime, duž celog parka je organizovan akvadukt kojim se kišnica vodi do slapa sa kojeg voda pada s visine od 10 metara na radost sve dece i odraslih. Voda pada na plato, kojeg pritom čisti od prljavštine, sakuplja se i vraća nazad u cirkularni sistem.
Ceo park napaja se vodom zahvaljujući kišnici
Trava u urbanoj džungli
U centru parka je travnata površina od 3.500 kvadratnih metara na kojoj sugrađani mogu uživati u miru i prirodi. Park Šenvan je isprepletan brojnim stazama zahvaljujući kojim je brzo postao omiljeno mesto za trčanje i džoging.
Jedna vetrenjača dovoljna je da pokrene sve pumpe u parku; Foto: Tianpei Zeng
Što lakše za pešake
Na severu parka se nalazi metro stanica u koju je integrisan natkriven ulaz, taxi stajalište, privremeni parking za autobuse, stajalište za one koji čekaju na zeleno svetlo na pešačkom prelazu, hlad u krošnji drveća kao i parking za bicikle. Sve ove mere pomažu da pešaci lakše i jednostavnije koriste ovaj javni prostor.
Park ima 3.500 kvadrata travnjaka za odmor i uživanje u prirodi; Foto: Tianpei Zeng
BIM menadžer u svetski poznatom arhitektonskom birou Bjarke Ingelsa iskoristio je slobodno vreme za vreme pandemije da napravi mapu za poznatu FPS multiplejer igru.
Counter Strike, u narodu poznat kao Kanter, i dalje je jedna je od najpopularnijih igara na svetu iako je izašla pre 20 godina. Njenu popularnost duguje sjajnom gejmpleju ali i raznovrsnim i dobro osmišljenim mapama u kojima igrači, sa AK-47 u rukama, prave taktiku za pobedu. Mapa koju je projektovao slavni arhitekta bila bi prava poslastica za sve iz struke. Evo prvih naznaka jedne takve virtuelne arene.
Catch the Crane! Foto: Jens Majdal Kaarsholm
BIM model novog sedišta kompanije BIG, iz Revita je prenesem u 1:1 direktno u Counter Strike.
Jens Majdal Kaarsholm, BIM menadžer u svetski poznatom arhitektonskom birou BIG, iskoristio je slobodno vreme za vreme pandemije koronavirusa da napravi mapu za poznatu FPS multiplejer igru.
„Iskoristio sam slobodno vreme za vreme karantina, da realizujem ideju o kojoj maštam već godinama, a to je BIM model iz Revita prenesem 1:1 u Counter Strike, čime bih praktično preneo pravi objekat u CS:GO.“ – napisao je Jens na LinkedInu.
Kako iskaliti bes na kolegu iz biroa? Igrajte CS! Foto: Jens Majdal Kaarsholm
Arhitekte igrači
Odluka je pala na zgradu koja će biti novo sedište kompanije BIG u Kopenhagenu, a rezultate možete videti u skrinšotovima koje je Jens okačio na društvene mreže.
BIM model direktno iz Revita u CS:GO; Foto: Jens Majdal Kaarsholm
Zaposleni u BIG-u, sada se tokom pauze (naravno, nikako tokom radnog vremena) takmiče na mapi koja predstavlja zgrada u kojoj i sami sede.
Zaposleni u BIG-u, sada se tokom pauze (naravno, nikako tokom radnog vremena) takmiče na mapi u kojoj i sami sede. Mapa, nažalost, još uvek nije dostupna za download što bi bilo sjajno da se i drugi igrači-arhitekte mogu da se oprobaju u BIG-u.
Izgradnja nebodera visine preko 500 metara u Kini više nije moguća, kao ni da se inspiracija za novu zgradu „pozajmi“ od kolege.
Kineske vlasti donele su odluke kojom se „striktno zabranjuje“ plagiranje zgrada ali i izgradnja veoma visokih zgrada u ovoj zemlji. Novi zakon donesen 14. maja od strane Ministarstva građevinarstva i urbanog razvoja, donosi brojne mere u cilju povećavanja arhitektonskih standarda u Kini.
Na osnovu novog zakona, ovakva praksa biće strogo zabranjena ali tu su i još neke novosti koje se tiču (vrlo) visokih zgrada.
Nema kopiranja, nema veoma visokih zgrada: Novi zakon donosi brojne mere u cilju povećavanja arhitektonskih standarda u Kini.
Klonirani most u gradu Sudžou duplo veći od originalnog iz Londona
Zabranjena izgradnja nebodera preko 500 metara
Smernice novog zakona takođe pogađaju u izgradnju nebodera koji u Kini niču kao pečurke posle kiše. Vlada će „strogo ograničiti planiranje i izgradnju super visokih nebodera“, piše u zakonu.
„Generalno, nove zgrade više od 500 metara nije dozvoljeno graditi„, piše u usvojenom zakonu.
U zakonu se takođe navodi da će zemlja „strogo ograničiti izgradnju novih zgrada viših od 250 metara„.
Prošla godina bila je rekordna za izgradnju vrlo visokih nebodera, odnosno objekata preko 300 metara visine. U 2019. godine, sagrađeno je čak 26 supervisokih nebodera širom sveta, a onaj najviši nalazi se u Tianjinu u Kini visine 530 metara. Najviše visokih nebodera izgrađeno je u Kini, a od toga najviše u Šenženu. Sjedinjene Američke Države su na drugom mestu, a za njima sledi Indija sa sedam visokih zgrada.
Nema više ni čudnih zgrada
Kineske vlasti rešile su da povećaju arhitektonske standarde u Kini pa ova mera dolazi nakon zakona o zabrani izgradnje „čudnih zgrada“donesen 2016. godine. Kineski predsednik Sji Đinping apelovao je još 2014. godine da se stane na kraj „čudnoj arhitekturi“ kada je iskritikovao brojne neobične objekte po zemlji kao što je kopija američkog Kapitola ili kopija celog austrijskog sela Hallstadt koji je pod UNESCO zaštitom.
Direktiva je tada pozivala arhitekte da prave zgrade koje su više „pogodnije, ekonomičnije, zelenije i prijatnije za oko“ nego one koje su „predimenzionisane, ksenocentrične i čudne“.
Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji se ipak neće održati ove godine…
Iz organizacije Bijenala u Veneciji saopštili su da se 17. Međunarodna izložba arhitekture, sa temom „Kako ćemo živeti zajedno?“, odlaže još jednom i da će se umesto u avgustu održati od 22. maja do 21. novembra 2021. godine.
Zbog pandemije koronavirusa, Bijenale je prvobitno odloženo za period od 29. avgusta do 29. novembra 2020. godine. Međutim, zbog kompleksne zdravstvene situacije, odlučeno je da se izložba ipak pomeri za 2021. godinu i da traje 6 meseci kao što je prvobitno i planirano.
Odlučili smo da saslušamo sve one, a to je većina, koji su tražili da se Međunarodna izložba arhitekture odloži.
Nakon konsultacija sa kustosom Hashimom Sarkisom, predsednik Bijenala Roberto Cicutto objavio je vest navodeći da se „u poslednjih nekoliko dana razjasnilo stvarno stanje situacije sa kojom se svi suočavamo. Uz puno poštovanje za posao koji smo svi uradili, investicije učesnika i uzimajući u obzir teškoće sa kojima su se sve zemlje, institucije, univerziteti, arhitektonski studiji susreli, zajedno sa nesigurnošću slanja pošiljki, ograničenjima putovanja i Covid- 19 zaštitnih mera koje se spremaju i koje su usvojene, odlučili smo da saslušamo sve one, a to je većina, koji su tražili da se Međunarodna izložba arhitekture odloži “.
Nismo to planirali ovako
Kustos Hashim Sarkis prokomentarisao je situaciju i rekao: „Duboko sam dirnut upornošću svih učesnika tokom poslednja tri meseca. Nadam se da će im novi datum otvaranja prvo omogućiti da predahnu, a zatim da završe svoj posao na miru i sa puno energije. Nismo to planirali ovako. Ni pitanje koje sam postavio „Kako ćemo živeti zajedno?“ niti pristigli odgovari nisu trebali da se bave krizom u kojoj živimo, ali evo nas. Tema nam takođe pruža mogućnost da odgovorimo na pandemiju u njenoj neposrednosti. Zbog toga ćemo se narednih meseci vratiti u Veneciju zbog niza aktivnosti posvećenih arhitekturi. “
Hashim Sarkis: Duboko sam dirnut upornošću svih učesnika tokom poslednja tri meseca.
Pomeranje i izložbe umetnosti
Ovo pomeranje utiče i na 59. Međunarodnu izložbu umetnosti koja je prvobitno planirana da se održi u 2021. godini. Međutim, ova izložba se pomera za 2022. godinu i održaće se od 23. aprila do 27 novembra.
Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije raspisala je 22. maja 2020. godine javnu nabavku za izvođača radova u centru Novog Sada.
Nakon sprovedenog arhitektonskog konkursa na kojem su pobedili Igor i Jelena Čubra, uređen je projekat za izvođenje Pozorišnog trga u Novom Sadu kojeg potpisuje novosadski biro DBA na čelu sa arhitektom Đorđom Bajilom kao i Andzor engineering.
Gradska uprava je izdala svojevremeno građevinsku dozvolu za prvu fazu parternog uređenja, a 22. maja 2020. raspisana je javna nabavka za izvođača radova.
Novi izgled Pozorišnog trga
Pozorišni trg će krasiti partnerna fontana, kontinualne klupe, memorijalna traka kao i informativni stub visine 7 metara.
Na osnovu prezentovane konkursne dokumentacije, može se detaljnije videti izgled Pozorišnog trga koje je prvobitno prezentovano u januaru ove godine. Na novim renderima može se detaljnije videti partnerna fontana, različite kontinualne klupe sa punjačima za telefone od koje jedna dužine 38 metara, parking za bicikle, česme kao i perforirana autobuska stajališta.
Pejzažna arhitektura
Memorijalna traka
Kao uspomena na nekadašnju Malu jevrejsku ulicu, u nivou postaviće se memorijalne traka, širine 40 centimetara i ukupne dužine oko 160 metara, koja se ka Bulevaru Mihajla Pupina uzdiže u vidu informativnog stuba. Podaci na memorijalnoj traci zamišljeni su kao „protok vremena“ grada Novog Sada, od prve naseobine do današnjih dana. Uz memorijalnu traku biće postavljeno podno osvetljenje koje će formirati svetlosnu liniju i dati posebnu atmosferu obnovljenom Pozorišnom trgu.
Informativni stub
Informativni stub sa touch-screen ekranom biće visine 7 metara a na njemu će se prikazivati tačno vreme i datum. Od urbanog mobilijara tu je i uređaj za turističku digitalnu signalizaciju kao i digitalna tabla SNP-a.
Planirana je sadnja listopadnog drveća, zimzelenog žbunja kao i sezonskog cveća.
Za popločanje su predviđene granitne ploče, beton Artevia na parterima kao i kamene kocke. Planirana je sadnja listopadnog drveća, zimzelenog žbunja kao i sezonskog cveća.
Osnivači ove Facebook stranice žele da upoznaju ljude s istorijom napuštenih mesta i objekata kroz fascinantne fotografije koje ostaju svedok jednog vremena.
I dok se svi pitaju šta se to novo gradi u Srbiji, ima i onih koji razmišljaju o tome koje su to zgrade i mesta u našoj zemlji koje treba sačuvati od zaborava. Urbano istraživanje Srbija kao Facebook stranica, nastala je početkom 2012. godine sa ciljem da se upoznaju ljudi sa sličnim interesovanjima i da se pokaže ljudima šta sve krije naša zemlja. Nama su zapali za oko objavljivanjem fascinantnih fotografija neobičnih mesta i zaboravljenih objekata po Srbiji poput fabrika, hotela, rudnika, železničkih tunela ali i dvoraca.
Sam termin urbanog istraživanja ili popularnije nazvano URBEX, od engleske reči Urban exploration, podrazumeva istraživanje objekata napravljenih od strane čoveka. UrbexSerbia je na dobrom putu da dokumentuje sve vredne objekte širom naše zemlje. „Objavljivanjem slika objekata želimo da upoznamo ljude sa mestom i njegovom istorijom i da taj način bar malo spasimo sećanje na to mesto, pa i kad se desi da neki objekat bude srušen, fotografije ostaju kao jedini svedok jednog vremena.“ – kaže za naš portal Nemanja Dejanović, jedan od osnivača ove Facebook stranice.
Danas je objekat nekadašnjeg Doma JNA u Beloj Crkvi potpuno ispražnjen i napušten; Foto: UrbexSerbia
Zdanje postaje dom Marijinskog donskog instituta, škole za devojke prognane sa nekadašnje teritorije Ruske Imperije.
Nas je posebno očarao nedavno objavljen objekat u Beloj Crkvi pa smo pitali Nemanju Dejanovića šta im je privuklo pažnju na ovu građevinu?
– Objekat u Beloj Crkvi je jedan od objekata na koji smo sasvim slučajno naišli. Privukla nas je arhitektura samog objekta, a kasnije smo saznali i za njegovu bogatu istoriju.
Samo zdanje podignuto je 1841. godine u baroknom stilu. Do Prvog svetskog rata zgrada je imala vojnu funkciju, tu je bila smeštena komanda mesta i oficirska kasina austro-ugarske vojske. Posle Prvog svetskog rata, tačnije 1920. godine, po nalogu kralja Aleksandra I Karađorđevića, postaje dom Marijinskog donskog instituta, škole za devojke prognane sa nekadašnje teritorije Ruske Imperije. U samom gradu se tada nalazio i jedini ruski kadetski korpus Carske Rusije. Posle Drugog svetskog rata u zgradi se nalazio Dom JNA. U tom periodu došlo je i do nekih promena na zgradi, pa je i ulazni deo pretrpeo određene izmene u duhu sa tadašnjim vremenom.
Danas je objekat potpuno ispražnjen i napušten, ali zbog kvaliteta gradnje, relativno u dobrom stanju.
Dom Marijinskog donskog instituta, škole za devojke prognane sa nekadašnje teritorije Ruske Imperije; Foto: UrbexSerbia
Kako nastaje sadržaj za ovu stranicu? Kako birate objekte?
Objekte nalazimo na različite načine: detaljnim pretragama po internetu, pregledom satelitskih snimaka, iz knjiga i novina, u razgovoru sa poznanicima ali i sasvim slučajno kad idemo nekim drugim poslom, a to neretko znaju da budu i najinteresantnija mesta.
Često ti objekti imaju istorijsku i arhitektonsku vrednost, ali je vreme i nemar učinilo svoje da oni budu zaboravljeni, kao zaljubljenik u istoriju oduvek su me fascinirala takva mesta.
Nekada budemo dobro potkovani sa informacijama o mestu pre nego što odemo da istražujemo, nalazimo informacije i stare slike, ali dešava se i da kada slučajno naiđemo na neki objekat, informacije pronalazimo na licu mesta i iz onoga što tamo nađemo sklapamo „slagalicu“ o samom mestu.
Karađorđev dom u Rači (Šumadijski dvorac) svečano je otvoren 8. decembra 1933. godine; Foto: UrbexSerbia
Ko sve stoji iza ove stranice?
Stranicu smo osnovali Vuk Stoisavljević i ja (Nemanja Dejanović), a ubrzo potom nam se pridružio i Slobodan Stanisić. Ja sam uglavnom bio zadužen za pronalaženje objekata, Slobodan za fotografiju a Vuk za same ideje oko fotografije i često kao model. Kasnije nam se pridružila i moja sadašnja žena Aleksandra (Dejanović).
Dvorac Dunđerski u Čelarevu izgrađen je u klasicističkom stilu. Podigao ga je ugarski plemić Nikola Bezeredi 1834-1837. godine, prema planu nepoznatog bečkog arhitekte.
Objavljivanjem slika objekata želimo da upoznamo ljude sa mestom i njegovom istorijom i da taj način bar malo spasimo sećanje na njega.
Koji objekat je do sada ostavio najjači utisak na vas?
Teško je izabrati jedno od mnogobrojnih mesta koje smo do sada posetili, ali možda jedan od najjačih utisaka na nas su ostavili Aleksinački rudnici iz više razloga. Prvo, staro okno nas je oduševilo samim izgledom, retko se mogu videti sačuvani primeri industrijskih objekata iz 19. veka, kada su industrija i arhitektura išle ruku pod ruku. Ovaj rudnik predstavlja svojevrsni muzej pod otvorenim nebom.
Drugo, ono što je ostavilo snažan utisak je „centralno okno“, drugi deo rudnika, dosta moderniji deo, udaljen nekih par kilometara od starog dela. Nažalost, na ovom mestu utisak nije ostavilo nešto lepo već to što se na tu dogodila najveća rudarska tragedija u našoj zemlji. Dogodilo se to 17. novembra 1989. godine, u minut do podneva, kada je 90 rudara, prve smene, stradalo u požaru. Danas mesto polako propada pod zubom vremena ali se i dalje mogu videti rudarski predmeti i oprema.
17. novembra 1989. godine u jami „Morava“ u Aleksinačkim rudnicima, 90 rudara prve smene stradalo je u požaru; Foto: UrbexSerbia
Na ovom mestu utisak nije ostavilo nešto lepo već to što se na tu dogodila najveća rudarska tragedija u našoj zemlji.
Može li ova Facebook stranica pomoći u tome da objekti koje objavljujete jednog dana vrate stari sjaj?
Svakako da bi iskreno voleli da objekti ponovo zasijaju starim sjajem ali tako nešto je ipak daleko od onog što pojedinac može da učini. Tu mnogo više moraju da se angažuju lokalne samouprave i država.
Ukoliko znate za objekat koji je vredan dokumentovanja ili želite da pogledate šta je sve obavljeno na Facebook stranici Urbano istraživanje Srbija posetite ih na ovom linku.
Parasiterrace je odgovor na fenomen nedostatka prostora terase u stanovima u urbanim područjima.
Studentkinje master studija arhitektonskog fakulteta u Beogradu Sandra Ojdanić i Isidora Nikolić učestvuju na konkursu Coronavirus Design Competititon, koji je organizovao DesignClass by GoArchitects.
Pored glavne nagrade žirija, dodeljuje se i Designer’s Choice Award. Glasanje traje do 15. juna, a nagradu dobija pet radova sa najvećim brojem glasova. Rad Sandre i Isidore je jedini iz Srbije, odnosno sa Balkana koji učestvuje u ovom dizajnerskom takmičenju.
Zamišljeno je da korisnik samostalno naručuje i montira terasu.
Grade ih profili, čiji broj zavisi od dimenzija prozora na koje se kače. Profili su napravljeni od karbonskih vlakana.
Njihov rad pod nazivom Parasiterrace je odgovor na fenomen nedostatka prostora terase u stanovima u urbanim područjima. To su montažne terase koje se kače na postojeću arhitekturu. Grade ih profili, čiji broj zavisi od dimenzija prozora na koje se kače. Profili su napravljeni od karbonskih vlakana. Stabilnost je omogućena kontrategom, odnosno balonom napunjenim vodom, a on ujedno predstavlja stepenik preko kog se kroz prozor pristupa terasi.
Moguće je podesiti samu terasu u odnosu na visinu parapetnog zida. Takođe, stranice imaju mogućnost izvlačenja radi bezbednog pristupa, ali i stvaranju zaklonjenog ambijenta.
Parasiterrace je odgovor na fenomen nedostatka prostora terase u stanovima u urbanim područjima
I nakon pandemije
Zamišljeno je da korisnik samostalno naručuje i montira terasu. Ona gradi prostor koji je zaštićen i intiman, a predstavlja vezu između spoljašnjosti i unutrašnjosti.
Parasiteterrace je predviđena za korišćenje i nakon pandemije.
Ako vam se sviđa projekat i želite da podržite Sandru Ojdanić i Isidoru Nikolić, možete glasati na ovom linku.
Na atraktivnoj lokaciji na Novom Beogradu planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na oko 100.000 kvadrata sa ukupno 604 stana i 952 parking mesta.
Na osnovu inicijative privrednog društva Termomont doo za izgradnju stambeno poslovnog kompleksa u delu bloka 12 na Novom Beogradu, Urbanistički centar doo je izradio Urbanistički projekat za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u zoni M-S, na delu bloka 12 na Novom Beogradu između Bulevara Nikole Tesle i planirane dve nove ulice. Konkretan obuhvat urbanističkog projekta zauzima oko 2/3 neizgrađenog dela bloka 12, ka „Palati Srbija“.
Blok 12 je zamišljen kao kombinacija slobodnostojećih kula i poluatrijumskih lamela
Kule su smeštene tako da užom stranom „zaklanjaju“ lamele, tako da se u najvećoj meri ostvari pogled ka reci.
Na svakoj od predmetnih parcela planira se izgradnja podzemne garaže u dva nivoa (2Po), lamele terasastog oblika nP+vP+7+Ps i kule spratnosti P+26 visine 95 metara. Stambeno-poslovni kompleks će predstavljati jedinstvenu funkcionalnu celinu, a svaka parcela zadovoljava urbanističke parametre za izgradnju posebno. U prostorno oblikovnom smislu predloženim rešenjem jasno se uočava koncept otvorenog bloka.
Namena novoprojektovanog dela Bloka 12 na obe parcele je istovetna objektima u neposrednom okruženju i koncipirana kao stambeno-poslovni kompleks, pri čemu su prizemlja i prve etaže namenjene različitim uslužno trgovačkim sadržajima, sadržajima socijalnog standarda i poslovanju. Predviđeno je stanovanje u 90 posto kompleksa dok je ostatak za poslovne prostore. Obavezni prateći sadržaji u kompleksu podrazumevaju kombinovanu dečiju ustanovu, ambulantu i biblioteku.
Planirana je izgradnja 100.000 kvadrata, od čega je 90% rezervisano za stanovanje
Pešačka rampa
Deo kompleksa na poziciji lamela podignut je na visinu postojećeg platoa izgrađenih objekata JU biznis centra. Takav novoformirani plato blago se spušta u vidu široke pešačke rampe između dve stambene kule ka Bulevaru Nikole Tesle. Novoprojektovani uređeni pešački plato i rampa pod blagim uglom, spajaju se kao jedinstvena celina zajedničkog javnog prostora za obe parcele i predstavljaju mesto za razonodu i socijalizaciju građana.
Široke pešačke rampe između dve stambene kule
Novoformirani plato blago se spušta u vidu široke pešačke rampe između dve stambene kule ka Bulevaru Nikole Tesle.
Naglašeni pešački koridori planirani su u produžetku već formiranih pešačkih pravaca dela Bloka 12 koji je izgrađen i formiraju posebne mikroambijente. Ovi prostori funkcionišu kao javni ambijent tokom čitavog dana sa odgovarajućim urbanim mobilijarom i sadržajima i prilagođeni su osobama sa smanjene pokretljivosti. Položaj stambenih objekata je koncipiran na način da se ostvari što veća prohodnost ka unutrašnjosti bloka i susednim blokovima i parkovima u Bloku 10 i Bloku 13, čime se podržava koncept otvorenog bloka.
U oblikovnom smislu, pored distribucije gabarita u skladu sa definisanim zonama građenja i definisanim zonama visokih objekata, rešenje je podređeno maksimalnom iskorišćenju svih benefita same lokacije. Kule su smeštene tako da užom stranom „zaklanjaju“ lamele, tako da se u najvećoj meri ostvari pogled ka reci, a sa druge strane obezbedi osunčanost svih objekata.
Lamele – poluatrijumski objekti, sa specifičnim kaskadiranjem i pozicijom u odnosu na kule, daju prepoznatljiv kvalitet u vizurama i dobrom odnosu masa.
Poluatrijumske lamele su terasastog oblika
Gotovo svi stanovi imaju najmanje dvostranu orijentaciju sa strukturom stanova od dvosobnih do petosobnih.
Generalno je ispoštovan zahtev investitora da gotovo svi stanovi imaju najmanje dvostranu orijentaciju sa strukturom stanova od dvosobnih do petosobnih.
U pogledu materijalizacije, idejnim rešenjem je tretiran, pre svega, odnos otvora i punih površina fasade (kombinacija stakla, punih parapeta, cementnih fasadnih ploča i dr.) na stambenom delu, dok je puna staklena opna predviđena na pozicijama prostora namenjenih uslužnim delatnostima i poslovanju.
Prioritet je dat kvalitetnom rešavanju partera, uvođenjem zelenila, gde god je to bilo moguće, kao i mogućnosti ozelenjavanja terasa i ravnih krovova u što većoj meri.
Javna prezentacija
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za stambeno-poslovni kompleks u bloku 12, od 2. do 9. 6.2020. godine na sajtu Grada Beograda.
“Zbogom Lenjine” je peta Jonkova knjiga u kojoj predstavlja izbor fotografija nastalih tokom četiri godine istraživanja širom Istočnog bloka.
Francuski fotograf Jonk putuje svetom tražeći napuštena mesta i arhitekturu. Do sada je posetio više od hiljadu i pet stotina njih u gotovo pedeset zemalja na četiri kontinenta. Privlače ga ona mesta na koje je uticalo samo vreme, ne i ljudske intervencije. Napukli zidovi, oljuštena boja, zarđalo gvožđe i priroda koja preuzima arhitekturu je ono što Jonka najviše zanima. Kada stekne utisak da se vreme zaustavilo, to je za njega pravo mesto na napravi fotografiju.
Nakon Jonkove knjige o spomenicima bivše Jugoslavije, ovog puta se ovaj francuski fotograf usredsredio na ostatke sovjetske arhitekture širom Istočnog bloka. Tako je nastala knjiga “Zbogom Lenjine” sa fascinantnim slikama poput derutnog pozorišta na kojem ćirilicom piše citat Lenjina: “Umetnost pripada narodu”, a tu je i fotografija strateških mapa napada na Berlin uslikanih u sedištu Sovjetskih snaga u Istočnoj Nemačkoj. Ipak, jedna od najzapaženijih fotografija je i ona na krovu zgrade u Pripjatu u zabranjenoj zoni u Černobilu sa metalnom konstrukcijom koja se završava srpom i čekićem.
Zbogom Lenjine je peta Jonkova knjiga
Jedna od najfascinantnijih fotografija je i ona na krovu zgrade u Černobilu sa metalnom konstrukcijom koja se završava srpom i čekićem.
“Zbogom Lenjine” je peta Jonkova knjiga u kojoj je predstavljen izbor fotografija realizovanih tokom 16 putovanja između 2015. i 2019. godine. Putovao je svim bivšim sovjetskim socijalističkim republikama u istočnoj Evropi, danas nezavisnim državama: Estoniji, Latviji, Litvaniji, Belorusiji, Ukrajini i Moldaviji, ali i zemljama satelitima: Istočna Nemačka, Poljska, Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Jedno poglavlje posvećeno je i Rusiji, odnosno ostacima Lenjinove ere koji su postali istoriju zemlje.
Pozorište u Ukrajini s natpisom „Učite vojne nauke na pravi način. Lenjin“Bazen u vojnoj bolnici u PoljskojBaza za podmornice u EstonijiFabrika u Moldaviji s natpisom „Mir u svetu“Barake u NemačkojBolnica u ČeškojPozorište u Bugarskoj s natpisom „Upornost vodi do realizacije ciljeva“
Svetski priznat umetnik, Hristo Javašev – Kristo, preminuo je u 84. godini u svom domu u Njujorku.
„Kristo je živeo život punim plućima, ne samo maštajući o stvarima koje su smatrane nemogućim, već čineći ih“, stoji u saopštenju a prenosi RTS.
Hristo Javašev rođen je 1935. godine u Gabrovu. Bežeći od komunizma, napustio je Bugarsku 1957. Prvo je otišao u Prag, zatim u Beč, a odatle u Ženevu. Godinu dana kasnije, preselio se u Pariz, gde je upoznao Žanu-Klod, koja mu nije bila samo supruga, već i partner u kreativnosti i umetnosti. Ona je umrla 2009. godine.
Njihov najpoznatiji projekat je umotavanje Rajhstaga u Berlinu pomoću 100.000 kvadrata srebrne tkanine.
Zajedno su postali poznati po originalnim postavkama, uključujući i pakovanje najpoznatijih svetskih građevina i prostora. Njihov najpoznatiji projekat je umotavanje Rajhstaga u Berlinu pomoću 100.000 kvadrata srebrne tkanine.
Umotavali su obalu u Australiji, tkaninom opkolili ostrva na Floridi, spustili platnenu zavesu u Kaliforniji, u Londonu je, pre dve godine, napravljena plutajuća mastaba, sačinjena od 7.506 buradi za naftu.
Pandemija koronavirusa odložila je umotavanje Trijumfalne kapije, ali na njegovom zvaničnom Tviter profilu stoji da će projekat, uprkos Kristovoj smrti, biti realizovan.
Christo passed away today, on May 31, 2020, at his home in New York City. Christo and Jeanne-Claude have always made clear that their artworks in progress be continued after their deaths. L'Arc de Triomphe, Wrapped (Project for Paris) is still on track for Sept. 18–Oct. 3, 2021. pic.twitter.com/xHPURw60w2
— Christo and Jeanne-Claude (@ChristoandJC) May 31, 2020
46. Međunarodni sajam građevinarstva u Beogradu, koji je trebalo da se održi od 24. do 27. juna 2020, otkazan je zbog pandemije koronavirusa.
Zbog izbijanja pandemije koronavirusa, Sajam građevinarstva je prvobitno odložen sa aprila za period od 10. do 13. juna. Nakon toga, početkom maja Sajam građevinarstva dobio je novi datum održavanja (24-27. jun), ali je situacija sa pandemijom koronavirusa takva da ni ovaj datum neće moći biti ispoštovan pa je uprava Beogradskog sajma odlučila da 46. Međunarodni sajam građevinarstva u Beogradu otkaže.
Sajam i dalje kovid-bolnica
U njihovom današnjem saopštenju piše da je ovakva odluka „doneta zbog nemogućnosti adekvatnog planiranja tako složenog i obimnog sajma u uslovima neizvesnog statusa “kovid-bolnice” na Beogradskom sajmu i ostalih uvedenih mera i ograničenja sa neizvesnim trajanjem.“
U saopštenju se dalje navodi da im je žao zbog situacije „u kojoj smo se svi zajedno našli, ne našom voljom, već sticajem vanrednih okolnosti.“
Ovakva odluka bila je logična između ostalog i što je Sajam građevinarstva međunarodna manifestacija. U okolnostima otežanih putovanja, nije se moglo očekivati da bi ga izlagači iz okolnih zemalja zaista i došli.
Kurs je zgodan i za one koji već rade u popularnom programu ali žele da obnove znanje o osnovnim postavkama BIM okruženja.
Koliko god da je srpsko tržište malo i usporeno, BIM tehnologije pronašle su put ne samo do velikih biroa već i do manjih inženjerskih firmi koji žele da unaprede kvalitet rada i projektovanja.
Građevinska industrija je u poslednih 70 godina zabeležila rast produktivnosti od svega 6 posto, dok je, na primer, taj rast u mašinstvu 760 posto, a u poljoprivrednoj industriji čak 1.510 posto. Objašenjenje za ovu poražavajuću statistiku leži u tome što je prodor digitalizacije u građevinskom sektoru praktično zanemarljiv. Kao što smo o tome pričali na konferenciji BuildUp 2019, BIM je tu da to konačno promeni!
Na ovom kursu saznaćete o osnovama BIM metodologije rada, interfejsu Revita, kao i kako se pravilno modeluju objekti.
Za razliku od klasičnog crtanja u dve dimenzije, BIM (Building Information Modeling) ne uvodi u projekat samo treću dimenziju već i dimenzije vremena, troškova, održivosti i potrošnje energije, kao i upravljanja i održavanja objekta. Zvuči komplikovano? Zapravo i nije ako se krene ispočetka.
Prijavite se na besplatan kurs do 30. juna; Foto: GoPillar Academy
BIM: krenite ispočetka
Odličan način da krenete ispočetka jeste da pohađate početnički kurs Revita koji organizuje GoPillar Academy. Ako želite da savladate BIM, na ovom kursu saznaćete o osnovama BIM metodologije rada, interfejsu popularnog Autodeskovog programa, kao i kako se pravilno modeluju objekti. Profesionalci u arhitekturi i građevinskoj industriji moći će da saznaju koja je razlika između CAD-a i BIM-a, dok će kroz praktične primere u Revitu savladati početne korake. Kurs je zgodan i za one koji već rade u Revitu ali žele da obnove znanje o osnovnim postavkama BIM okruženja.
Sve što treba da uradite jeste da se prijavite na kurs kojem ćete moći da pristupite sa bilo kojeg uređaja. Zgodna stvar je što će vas na kraju kursa sačekati kratki test čijim rešavanjem ćete moći sami da procenite koliko ste naučili i na koji čas bi možda trebalo da se vratite i obnovite gradivo. Prijavite se besplatno do 30. juna.
Veliki prostor otvorenog plana pretvoren je u atraktivno i dinamično radno okruženje zahvaljujući korišćenju velikog broja biljaka ali i elemenata u jarkoj žutoj boji koji su oplemenili enterijer.
Po projektu arhitekte Sonje Brstine u Novom Sadu je izveden enterijer kompanije HitardEngineering koja je svoje nove kancelarije preselila u prostor kojim je dominirala šuma stubova. Beo i sterilan prostor od 450 metara kvadratnih bilo je potrebno oplemeniti kako bi se stvorio prijatan prostor za rad mašinskih inženjera, piše portal Dizajn enterijera.
Beli i neugledan plafon ofarnan je u tamno sivu boju što je prostoru dalo podlogu za vizuelno razigravanje.
Po zamisli arhitekte, kreiran je prostor otvorenog plana, sa zadržavanjem unutrašnjeg rasporeda u osnovi, ali su primenjena rešenja koja su prostoru dala dinamiku i atraktivnost. Za početak je beli i neugledan Armstrong plafon ofarban u tamno sivu boju pomoću kompresora što je prostoru dalo podlogu za vizuelno razigravanje.
Zeleni zid sa biljkama penjačicama
U prostoru otvorenog plana kreirano je 28 radnih mesta. Svako radno mesto je radna stanica sa svojim prostorom za odlaganje, zelenim zidom koji ih odvaja od bočnog kolege, kao i belim pleksiglasom koji ih odvaja od kolege prekoputa. Zeleni zid izrađen je od metalnog rama sa žicom u rasteru 4×4 centimetara koja pored toga što služi za biljke penjačice može da posluži i za kačenje posuda za olovke i sitnice.
Rastojanje od 2 metra
Radne stanice su organizovane oko stubova kako bi se iskoristile postojeće instalacije dok je rastojanje između radnih mesta 2 metara što obezbeđuje optimalne uslove za rad. Takođe svaka radna stanica ima svoju lampu koja je okačena o stub.
Konferencijske sale su vizuelno istaknute ali fizičke odvojene od ostatka prostora toplo žutim gredicama.
U okviru prostora kreirani su dve manje konferencijske sale koje su vizuelno istaknute toplo žutim gredicama ali su ovim rešenjem ujedno i odvojene od ostatka prostora kako bi se stvorila privatnija atmosfera. Prostori ušuškani u drveni enterijer mogu da prime osam, odnosno petoro ljudi.
Privatni prostori s pogledom na grad
U prostoru otvorenog plana, kojim preovlađuju sivi tonovi, kreirane su dodatne vizuelno dinamične zone za odmor. Jedna je takođe žute boje sa foteljama iz kojih se može uživati u lepom pogledu na užurbani život grada dok je drugi prostor sa sofama u zelenoj boji sa visokim uzglavljem koji obezbeđuje zaposlenima da se na kratko isključe iz okruženja.
Zeleni pod na zidu
Jedina fizička odvojena prostorija u centralnom prostoru iskorišćena je za kreiranje glavne konferencijske sale sa 12 mesta u kojoj su primenjena slična enterijerska rešenja kao i u ostatku prostora ali u drugačijem koloritu. Boja itison tepiha podignuta je na zidove pa je cela prostorija dobila zeleni kolorit koji je upotpunjen zelenilom oko televizora kao i biljkama na konferencijskom stolu.
Zaposlenima je na raspolaganju i kantina sa dva velika trpezarijska stola i barom sa šank stolicama. U okviru ovog prostora organizovana je i velika kuhinja.
Faktografija
ime projekta: enterijer Hitard Engineering doo
lokacija: Novi Sad
autor: Sonja Brstina, Studio za unutrašnji dizajn Gradnja.rs
Drvene E-kuće iz Čačka su energetski efikasni i ekološki objekti, otporni na zemljotrese i požare, a pritom omogućavaju da veoma brzo rešite pitanje krova nad glavom.
Ukoliko ste i vi ovih postpandemijskih dana rešili da živite u prirodi daleko od gradske vreve ali i ljudi, sigurano ste ste zapitali kakav objekat praviti na vašem placu iz snova. Zidana ili montažna kuća? To je večito pitanje na koje ne postoji jednoznačan odgovor jer on zavisi od toga kakvi se materijale koriste za pravljenje objekta.
Ovom prilikom predstavićemo vam rešenje montažnog objekta firme E-kuća iz Mrčajevaca kod Čačka koje se može pohvaliti ne samo visokom otpornošću strukture, ekološkim aspektima i energetskom efikasnošću već i brzinom gradnje. Zbog toga smo smo razgovarali s Bogdanom Pejićem, vlasnikom firme, koga smo za početak pitali koje su prednosti montažne kuće u odnosu na zidanu.
– Prednosti montažne kuće u odnosu na zidanu su velike. Prave se od ekoloških materijala, zvučna i toplotna izolacija je neuporedivo bolja nego kod zidanih objekata. Prosečan zid kod e-Kuće je debeo oko 350 mm, u kome ima oko 300 mm izolacije. Koeficijent zida koje mi preporučujemo za naše tržište je 0,12 W/m2K. Pritom, montažne kuće su otpornije na zemljotrese kao i na požare.
Proces izgradnje kuće po nemačkoj tehnologiji Lehner haus od drvenih tabli.
E-kuća pravi se od ekoloških materijala, a zvučna i toplotna izolacija je neuporedivo bolja nego kod zidanih objekata.
Uvreženo je mišljenje da montažne drvene kuće nisu otporne na požar?
Drvo obezbeđuje duže vreme za evakuaciju od drugih konstrukcija, na primer od čelika, koji se pri visokoj temperaturi odmah vitoperi i konstrukcija se momentalno ruši. Drvo suprotno tome ima dugo trajanje gorenja, pa obezbeđuje vreme da se svi bezbedno evakuišu ali i da se požar blagovremeno ugasi dok šteta nije prevelika ili potpuna. Dodatno, kod drvenih kuća upotrebom određenih pločastih materijala u sendvič zidovima postiže se vatrootpornost 60 pa i 90 minuta, između prostora kod dvojnih kuća ili kuća u nizu, odvojenih jedinica u stambenim zgradama i tako dalje.
Šta je potrebno da budući vlasnik kuće obezbedi kako bi se započeo projekat montažne kuće?
Za početak izgradnje montažne kuće, investitor je obavezan da obezbedi plac i priključke. Sve druge obaveze preuzima naša firma. Od pribavljanja dozvole, koja je ista kao i za zidanu gradnju, do pravljenja temelja i potom cele kuće.
Naša firma ima svoj arhitektonski biro u Beogradu, koja radi kompletan projekat. Kada mi ne radimo temelje, svom kupcu obeležimo kote, izradimo crteže temelja i uradimo statiku.
Da li postoje tipski projekti montažnih kuća ili se projekat izrađuje na osnovu želja klijenta i buduće lokacije?
Mi nemamo tipske kuće. Crtamo ih po želji kupca. Svaki plac ima neko svoje ograničenje, strane sveta… Smatramo da tipske kuće i nisu neko pametno rešenje.
E-kuća na Novom Beogradu
Za kuću površine 150+-30 kvadrata potrebno je oko 5 dana da se sagradi.
Koji je sastav zidova u vašim montažnim kućama i kakve termokarakteristike spoljnih zidova se preporučuju?
Zidove koje mi preporučujemo su niskoenergetski ili pasivni. Njihova U vrednost iznosi između 0,08-0,12 W/m2K. Debljine ovih zidova su između 350mm do 400 mm. Jedan ovakav zid u energetskom smislu je ekvivalent oko 1200mm prosečnog zida zidane gradnje.
Šta je najbolje izabrati za krovni pokrivač?
Krovni pokrivač može da bude šta god klijent poželi. Radili smo od zelenih krovova po Norveškoj, preko šindri i crepa pa sve do lima. Nije toliko bitno koji je krovni pokrivač. Više nam je važno da taj krov bude dobro izolovan i na tome insistiramo.
Koje su cene montažnih kuća i šta ulazi u cenu?
Cene variraju i one zavise od mnogo faktora kao što su količina stolarije, odabir stolarije, keramike, parketa… Neka naša prodajna cena se kreće od 420 evra/m2 pa naviše po sistemu ključ u ruke. U ovoj ceni su uključeni Schuco PVC prozori, troslojna stakla, Bramac crep, oluci u boji, S klasa bukovog parketa i pločice i iznosu od 12 evra/m2, sanitarije, vodovod, kanalizacija, molerski radovi, sobna vrata… Temelji su takođe u ovoj ceni. Spoljna gotovost se kreće od 270 evra/m2 sa unutra završenim molerskim radovima.
Kuće se proizvode u fabričkim uslovima a potom se montiraju na licu mesta
Prodajna cena se kreće od 420 evra/m2 pa naviše po sistemu ključ u ruke.
Koliko traje proces projektovanja i izgradnje jedne montažne kuće?
Rok isporuke je od 60 do 90 dana od momenta ugovaranja. Ovaj rok podrazumeva razradu projekta, nabavku sirovina, proizvodnju… Sama montaža – dizanje objekta pod krov – traja vrlo kratko, par dana. Na primer, za kuću površine 150+-30 m2 potrebno je oko 5 dana da se sagradi. Posle toga slede ostale faze izgradnje: ugradnja crepa, instalaterski i unutrašnji završni zanatski radovi.
Koja je cena montažne kuće Mini Home, po projektu Tim8 izložene na Sajmu građevinarstva pre dve godine?
Mini Home ima 16 metara kvadratnih, radi se A energetskom razredu sa drvo aluminijum stolarijom. Dolazi na svojoj ploči i njegova cena iznosi 12.000 evra, montiran i kompletno završen.
Mini-Home kuća stigla na adresu
Minimalni vek trajanja naših kuća je 100 godina, ali traju i značajno duže, naravno uz adekvatno održavanje.
Kakva je budućnost montažnih kuća u Srbiji?
U poređenju pre 15 godina i danas, tržište se malo promenilo na bolje. Polako ljudi shvataju šta znači živeti zdravo i štedeti, ali smatramo da bez pomoći države i edukacije, jako teško se može promeni svest građana. E-kuća je 90% izvozna firma i naše kuće prodajemo i montiramo po celoj Evropi. Tamo je zakon skroz drugačiji. Država daje subvencije za niskoenergetske kuce i ljudima je onda takva kuća mnogo dostupnija. Kod nas je standard za montažne kuće iz 1978. godine, i to se nista od tada nije promenilo.
Šta ne valja u ovom standardu?
Standard za montažne kuće iz 1978. godine je zastareo… prezastareo! On predviđa sitan panel dužine 1,2m, samim tim i puno hladnih mostova, zbog čega kuća ne može biti energetski napredna, efikasna. Ovim standardom predviđaju se tanki zidovi, loši izolacioni materijali ali i loš kvalitet sirovina uopšte. U standardu postoji nedostatak propisa za svaku sirovinu pojedinačno. Na primer, propisi za suvoću drveta i kontrolu kvaliteta.
Ako se poveća broj montažnih drvenih kuća, odakle dobijati građu? Da li je potrebno imati obnovljive izvore?
Mi građu kupujemo u Austriji i Nemačkoj jer njihova građa poseduje sve potrebne sertifikate za izvoz robe u EU i Skandinaviju. I ta oblast je tamo mnogo uređenija nego kod nas. Zna se šta se seče, kako se obnavlja, pošumljava… Oni to tamo rade planski.
Koliki je rok trajanja vaših montažnih kuća?
Minimalni vek trajanja je 100 godina, ali traju i značajno duže, naravno uz adekvatno održavanje. Mi smo konkretno u Norveškoj imali priliku da budemo u kući – sali za venčanja – iz 1692. godine. Odličan primer dugovečnosti montažnih objekata su stare drvene crkve.
DropDetail je platforma na kojoj će arhitekte moći da zajedničkim snagama rešavaju problematične arhitektonske detalje ali i da razmenjuju znanje.
Zamislite situaciju: Desi ti se neki problem sa detaljem koji ne znate ili nemate vremena da rešite i napravite screenshot, opišete šta vas tačno muči i postavite to na platformu. Po principu crowdsourcea, zajednica arhitekataće da pripomogne savetima koje vi možete ali i ne morate primeniti.
Iza ove inovativne ideje stoji naš arhitekta Marko Lazić koji je platformu DropDetail osnovao sam. „Stajala je zapisana kao misao u svesci sa idejama više od godinu dana, a na njoj se intezivno počelo raditi tokom pandemije Covid-19 kada se radilo od kuće i imalo malo više vremena za sebe i eksperimentalne projekte.“ – kaže Lazić koji živi u Berlinu nešto više od godinu dana i radi u jednom međunarodnom arhitektonskom birou.
Objavite problem, a zajednica arhitekata će ga rešiti; Foto: DropDetail
DropDetail vam omogućava da delegirate kolegama na mreži svoj problem i zajedno sa njima ga rešite.
Na ideju o pravljenju ovakve platforme došao je iz lične potrebe. „Nekad je potrebno vrlo brzo rešiti detalj koji je specifičan a u katalozima i na internetu ne možete naći isti ili onaj koji možete da primenite 100%.“ – kaže Lazić na naš portal i dodaje da se vreme gubi na brainstorming, razgovor sa kolegama ili traženje već nekog sličnog postojećeg detalja u arhivama. „Isti problem se javlja kod mnogih biroa u kojima sam radio i sa kojima sam sarađivao.“ – tvrdi Lazić.
DropDetail rešava upravo problem gubljenja vremena na gore navedene situacije i omogućava fokusiranje na veći cilj i na bitnije stvari u samom projektu. „Platforma radi za vas u pozadini“ – dodaje Lazić.
Anketa koja je presudila
Na sprovedenoj anketi od više stotina ispitanika u studijima širom evrope Marko Lazić dobio je veoma ohrabrujuće podatke koji su ga još više pogurali u pravljenju test verzije DropDetail. Na jedno od pitanja „Koliko često naiđete na problem tokom crtanja arhitektonskog detalja“ na prvom mestu sa 69,6% odgovora bilo je „Često„, dok je na drugom mestu bilo „Stalno„.
Kod pitanja „Kako najčešće rešavate arhitektonski problem?“ na prvom mestu je bio „Web istraživanje“ sa 73,9%, na drugom mestu „Pitam kolegu“ i ono najvažnije pitanje „Ukoliko bi postojala crowdsourcing platforma gde možete da objavite arhitektonski detalj kako bi vam neko drugi pomogao da ga rešite, da li biste ga koristiti?“ 88,7% je odgovorilo sa Da.
„Ovo pitanje je bilo presudno da potvrdim moju tezu o neophodnosti ovakve platforme.“ – kaže Lazić za naš portal. Teza je formirana nakon razgovora sa velikim brojem kolega kako u Srbiji tako i u zemljama EU. Ukratko: DropDetail vam omogućava da delegirate kolegama na mreži svoj problem i zajedno sa njima ga rešite, nešto naučite ili pak podučite nekoga. Dakle, zajednička razmena znanja.
Od arhitekata za arhitekte
Naravno, ostaje pitanje kako motivisati kolege da rešavaju tuđe probleme. Marko Lazić kaže da smo se svi našli u situaciji da pitamo za stručnu pomoć ali i da pružimo stručnu pomoć. „Nije sramota nešto ne znati. Sramota je ne pitati i tapkati u mestu.“ – dodaje Lazić.
Najbolji primer su platforme za programere kao na primer Stack Owerflow, Reddit , Github gde već godinama IT inženjeri razmenjuju svoja iskustva, sarađuju i uspevaju da stvore nove poslovne šanse.
Sličan princip će imati i finalna verzija DropDetail platforme na kojoj ćete moći da napravite svoj profil, direktno komunicirate sa kolegom koji je ponudio najbolje rešenje za vaš problem ali i da vaš rejting kao „Good troubleshooter“ bude vidljiv ostalim arhitektama i kompanijama. „Kada neko zna da radi sa detaljima, vrlo brzo će biti prepoznat i eventualno i angažovan“ – dodaje Lazić.
Slanje arhitektonskog problema na platformu; Foto: DropDetail
U finalnoj verziji ćete moći da napravite profil i automatski postavljate detalje kao na platformama Behance ili Pinterest.
DropDetail je trenutno beta fazi gde se testira kako sve funkcioniše. Za sada su omogućeni samo komentari na postavljeni detalj, a u finalnoj verziji će moći da se odgovora skicom, voice porukom, ili crtežom preko postavljenog detalja. Takođe, u finalnoj verziji će postojati kategorije, tagovi i search engine koji će uprostiti pretragu. „U finalnoj verziji ćete moći da napravite profil i automatski postavljate detalje kao na platformama Behance ili Pinterest.“ – dodaje Lazić.
Šaljite probleme
U ovoj fazi Marko Lazić traži od kolega arhitekta da ili direktno na mail ili kroz kontakt formular podnesu detalje sa opisom. Na ovaj način stvara se baza detalja, komentariše se na njih i uz pomoć povratnih informacija se optimizuje platforma.
U ovoj fazi funkcioniše ekskluzivni odabir detalja koji će biti postavljeni na platformu kao ugledni primeri koji će u finalnoj verziji služiti kao vodič drugim korisnicima. Dakle, prvi podneseni detalji će služiti kao vodič za sve one koji će platformu koristiti u finaloj verziji.
