Muzička i Baletska škola Isidor Bajić u Novom Sadu spremna je da od januara 2021. primi ukupno 2.000 đaka ali i da ugosti sugrađane u novoj koncertnoj dvorani.

Uz prisustvo zvaničnika, danas je predstavljena prva Gradska dvorana u Novom Sadu u okviru nove Muzičke i Baletske srednje škole. Na Bulevaru cara Lazara, na placu između ulica Šekspirove i Balzakove, smestio se novi gradski orijentir – narandžasto-sivi objekat za buduće muzičare i baletane.

Objekat na 15.000 kvadrata na četiri nivoa ima sportski teren na otvorenom, veliku koncernu dvoranu sa 428 mesta i dve manje sa 250 odnosno 180 mesta. Projektovao ga je Mašinoprojekt Kopring a radove je izvela M Enterijer Gradnja iz Beograda zajedno sa Intec doo i Hidrozavodom dtd iz Novog Sada.

Javnosti je prvi put predstavljen enterijer velike koncertne dvorane koja nije u potpunosti završena ali se može nazreti da je u pitanju prostor koji ispunjava sve potrebne uslove za održavanje koncerata i predstava. Utisak nije bio potpun jer su sedišta i bina pokriveni zaštitnom folijom zato što su završni enterijerski radovi još uvek u toku.

Velika koncertna dvorana nalazi se u okviru nove Muzičko Baletske škole u Novom Sadu.

Pogledajte kako izgleda koncertna dvorana:

Ulazni hol

Ulazni hol za sada izgleda dosta svedeno i belo. U ulaznoj partiji izdvaja se linijska šinska rasveta koja prati krivudave forme plafona i spiralnog stepeništa.

Fasada

Objekat Muzičko i baletske škole je obložen ventilisanom aluminijumskom fasadom sa igrom narandžastih, belih i tamno-sivih polja. Bojama je postignuta vizuelna dinamika na inače prilično kubusnoj formi. Razigravanje oblika postignuto je i kružnom nadstrešnicom od istog materijala koja je oslonjena na kose stubove.

Objekat škole obložen je ventilisanom aluminijumskom fasadom sa igrom narandžastih, belih i tamno-sivih polja.

Ispod haube, objekat je bogat naprednim energetsko efikasnim rešenjima poput povezanih bunara za potrebe toplotnih pumpi koje će smanjivati račune za grejanje i hlađenje.

Fotogalerija

Velika koncertna dvorana u Muzičkoj i Baletskoj školi u Novom Sadu; Foto: Gradnja.rs

Fotografije: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

• Luksuzna kuća u Novom Sadu s bazenom koji se spaja s Dunavom

Umesto umetnika i zanatlija, poznati kvart u Novom Sadu zaposeli su radnici i kranovi, a prvi rezultat njihovog rada jeste Omladinska kulturna stanica s perforiranom aluminijumskom fasadom.   

Ima jedan deo Novog Sada u kojem je donedavno vladao jedan poseban duh – buntovnički, alternativni i pre svega kreativni. On je bio pravi magnet ne samo za ljude koji su njemu nalazili prostor za svoje zanate i umetničke aktivnosti, već i za one željne kulturnih dešavanja i dobre zabave. To je Kineska četvrt smeštena između Limana 2 i 3 na obali Dunava koje je sada jedno veliko gradilište. Ali ne samo budućih novih objekata već i gradilište koje opsežnim projektom rekonstrukcije i obnove, onog što vredi, treba da omogući da se održi vatra i duh mesta koji se tako snažno osećao među kreativnom gradskom scenom.

Ideja za preoblikovanje Kineske četvrti došla je još 2013. godine kroz Platformu 2021 koja je za imala za cilj dobijanje titule Evropske prestonice kulture, kada se projektu priključio i arhitekta Darko Polić koji je kroz analizu tipologije projekata koji poštuju nasleđe u gradovima srednje veličine poput Maribora, Graca i Pečuja – nekadašnjim prestonicama kulture – došao do zaključka da napuštene fabrike, skladišta, mlinovi ili stare bolnice imaju veliki potencijal ukoliko se na ispravan način revitalizuju i ponude građanima na korišćenje.

Ideja je bila održi vatra i duh mesta koji se tako snažno osećao među kreativnom gradskom scenom.

Osvajanjem titule Evropske prestonice kulture u oktobru 2016. na čelu sa Nemanjom Milenkovićem, pristupilo se realizaciji čitavog niza projekata kulturne infrastrukture iz aplikacione knjige – bid buka Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture. Realizacije ovih ideja uključivale su ne samo planiranje i realizaciju urbanih džepova kroz konkurs Nova mesta, već i formiranje više Kulturnih stanica kao agregatora kulturnih dešavanja u različitim delovima Novog Sada. Prvo je u oktobru 2018. godine realizovana stanica Svilara, nekadašnja fabrika svile u Almaškom kraju, koja je već postala omiljeno mesto za kulturna dešavanja u gradu.

I dok se na Novom naselju planira izgradnja kulturnog centra po projektu Slobodana Jovića i Dragane Konstantinović, u Kineskoj četvrti jedan objekat zanimljive fasade se polako privodi kraju. U pitanju je Omladinska kulturna stanica po projektu arhitekte Tamare Đujić iz Studija K, kojem je prizemlje potpuno renovirano ali je pridodat sprat.

Opeka i perforirani aluminijum

Originalna opeka sa naglašenim nadprozorskim gredama u prizemlju je zadržana, dok je objekat nadgrađen primenom drugog materijala, odnosno okačena je pikselasto perforirana aluminijumska fasada koja ima boju rđe dok su na krov postavljeni solarni paneli.

Uz uvođenje izduženih prozorskih otvora, koji se mogu zatvoriti šalonima i tako dobiti neprekinuta fasadna celina, dobijena je atraktivna zgrada koja na dobar način kombinuje tradicionalno i savremeno, staro i novo.

Cilj je da se slikarima, zanatlijama i omladincima omogući da nastave da rade na ovom prostoru ali i da se privuče nova kreativna scena.

Kombinacija starog i novog je upravo ono što je predviđeno urbanističkim planom za Kinesku četvrt, a to je da se prepoznaju aktivnosti i ljudi koji su činili ovu gradsku celinu posebnom – slikari, zanatlije, omladinci, kreativci – i da im se u objektima, kojima će biti dodata vrednost, omogući da nastave da rade ali i da se pritom privuče nova kreativna scena.

U cilju realizacija ovih ambicioznih ideja, za koji sada ne postoji jasno utvrđen rok za završetak posebno imajući u vidu da Novi Sad neće biti Evropska prestonica kulture 2021. već najverovatnije 2022. godine zbog pandemije koronavirusa, pored pomenute Omladinske kineske stanice, započeti su i radovi na brojnim drugim pozicijama u okviru Kineske četvrti. Zgrada na Bulevaru despota Stefana, u kojoj je nekada bio kultni Route 66, uveliko se rekonstruiše, a u njoj su predviđeni pre svega komercijalniji sadržaji. Zamisao je da se u njoj nalazi sedište upravljača Kineske četvrti, ali i neki zanimljivi sadržaji poput kulinarske akademije s restoranom, kao i Francuski kulturni centar.

Zgrada na Bulevaru despota Stefana uveliko se rekonstruiše, a u njoj su predviđeni pre svega komercijalniji sadržaji.

Šarm testerastog krova

Pored pozorišta koje je planirano da se useli u najvišu zgradu u Kineskoj četvrti (objekat broj 10), jedan drugi objekat je mnogo izvesniji da će uskoro otvoriti svoja vrata za korisnike i posetioce. U pitanju je šed hala (objekat broj 5 ) koju uveliko rekonstruiše kompanija Ljuba Invest iz Paraćina, a koja će postati kreativni hub za umetnike sa zajedničkim community holom u kojem će se organizovati izložbe. Testerasti krov koji pruža ambijentalno osvetljenje u kombinaciji s opekom i drvetom, pružiće dobru atmosferu za kreativni rad umetnika i zanatlija.

Šed hala će postati kreativni hub za umetnike sa zajedničkim community holom u kojem će se organizovati izložbe.

Kreativni distrikt

Osim rekonstrukcije postojećih objekata, u planu je izgradnja i novih objekata uz kej, na mestu nekadašnjih baraka i ostava. Planirana su tri objekta (objekti a, b i v), u planu predviđeni kreativne industrije IT i tehnološkog sektora, sa preporukom da se, na tenderu, mogu ustupiti privatnim investitorima. Oblikovanje ova tri objekta je u skladu sa duhom Kineske četvrti, a zato što su novi, mogu biti novi funkcionalna i oblikovna nadgradnja prvom novosadskom kreativnom distriktu u Kineskoj četvrti.

Nagrada iz Kragujevca

Plan detaljne regulacije Kineske četvrti sa Češkim magacinom u Novom Sadu, kojeg potpisuju dr Darko Polić, dipl.inž.arh., Marija Maljković Grigorov, dipl.inž.geod., mr Aleksandar Jevđenić; dipl.inž.saob., Olja Tolmač, dipl.inž.građ., Vladimir Marković, dipl.inž.el., Dejana Negovanović, mast.inž.zašt.živ.sred i Duško Marković, dipl.ek., Nada Vinokić, dipl.prav. iz JP „Urbanizam“ Zavod za urbanizam Novi Sad dobitnici specijalne nagrade u kategoriji PDR na 29. međunarodnog Salona urbanizma u Kragujevcu.

Kad ste već ovde…

• Kako izgleda prva Gradska dvorana u Novom Sadu

Ako ne znate kako da pametno popunite vreme tokom ovih pandemijskih dana, evo dobrog predloga a možda pritom nešto i osvojite.

Vikimedija Srbije ovog novembra priređuje takmičenje na Vikipediji na srpskom jeziku u okviru kog ćete imati priliku da pišete o građevinama na svetu. Takmičenje traje do 30. novembra 2020, a učesnici će osim o veličanstvenim zdanjima, moći da pišu i o mostovima, spomenicima, tvrđavama i svim objektima koji su sastavni deo istorije i kulture. Takmičari neće biti ograničeni na teritoriju Srbije, već će moći da uvećavaju sadržaj o ovakvim građevina iz celog sveta.

Učesnici će osim o veličanstvenim zdanjima, moći da pišu i o mostovima, spomenicima, tvrđavama…

Nakon završetka, članovi žirija će u roku od 10 do 15 dana da pregledaju i da ocene članke. Vikimedija Srbije je obezbedila nagrade za prva tri mesta (vaučeri za kupovinu tehnike), a pored toga dodeliće i knjige kao posebne nagrade. Svi učesnici dobiće posebnu spomenicu za doprinos takmičenju. Srećno!

Više o ovom takmičenju pronađite na Vikipediji.

Savet za pisce: slobodno se referišite na tekstove sa portala Gradnja.rs.

Novi utovarivači, bageri, rovokopači i električni viljuškari ne samo da emituju manju količinu štetnih gasova, već i povećavaju produktivnost što znatno utiče na profit.

Poznata je činjenica da građevinska industrija, ovakva kakvu je danas poznajemo, nije baš ekološki nastrojena. Proizvodnja cementa odgovorna je za proizvodnju osam procenata štetnih gasova globalno – što je više od vazduhoplovstva (2,5 procenta). Svako smanjenje emisije CO2 u proizvodnji betona veoma je važno, međutim ovaj najrasprostranjeniji građevinski materijal nije jedini krivac u sektoru.

Građevinske mašine zbog sagorevanja fosilnih goriva predstavljaju značajan izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte i drugih zagađujućih čestica. Zagađivači kao što su azotni oksidi, ugljen-monoksid, nesagoreli ugljovodonici i čvrste, praškaste materije (PM 2.5 i PM10) koji nastaju kao rezultat rada građevinskih mašina ne samo da zagađuju vazduh i celokupnu životnu sredinu pa time ugrožavaju zdravlje ljudi, već imaju i negativan uticaj na klimatske promene. „Od ukupne energije koja se oslobađa procesom sagorevanja goriva, oko 42% se koristi za pokretanje vozila, dok su preostalih 58% gubici.“ – kaže za naš portal Goran Matović, glavni inženjer u GEFF Srbija lizing.

Svakako nisu zanemarljive uštede usled manje potrošnje goriva kao i pozitivni efekti uticaja na životnu sredinu.

Kako kaže Matović, zagađenje vazduha i životne sredine postaju sve značajnije teme i za vlade država i za javnost uopšte, pa su tako i mnoge vlade širom sveta propisale zakone po kojima građevinske mašine moraju biti usklađene sa kriterijumima i količinama dozvoljenih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, građevinske kompanije su u obavezi da dostave godišnje izveštaje o ugljeničnim emisijama, a za velike infrastrukturne projekte neophodno je dostaviti procenu uticaja na životnu sredinu, kao i strategiju mitigacije.

U Srbiji ne postoji precizan popis mašina u građevinskom sektoru, ali se na osnovu dostupnih informacija pretpostavlja da je prosek starosti mašina oko 20 godina. Kako kaže Matović, trenutno je najveći problem građevinskih mašina pouzdanost i tehničko-tehnološko zastarevanje. Pouzdanost rada u srpskim uslovima kreće se od 85% za mašine starije od sedam godina do ispod 50% za starije mašine. S obzirom da je starost naših mašina u proseku znatno veća, njihova pouzdanost je još niža. “Takođe, mašine novije generacije imaju 20-30% manju potrošnju goriva, značajno manje emisije, manje gubitke materijala i manju proizvodnju otpada tokom rada.” – konstatuje Goran Matović za naš portal.

Emisioni standardi

Emisioni standardi direktno ukazuju na to da mašine utiču na zagađenje životne sredine, posebno na zdravlje ljudi i drugih živih bića. Emisioni standardi takođe su relevantni za značajna ekološka pitanja u Srbiji ove zime kada su Beograd i određeni broj srpskih gradova nekoliko puta bili najgore rangirani u svetu po zagađenosti vazduha. “Na osnovu starosti opreme, moglo bi se zaključiti da transportne mašine u Srbiji (građevinske i poljoprivredne) u proseku zadovoljavaju emisioni standard EU Stage I. U odnosu na Stage I, emisioni standardi EU Stage IIIB, Stage IV, Tier 3 i Tier 4 doprinose mnogo manjem zagađenju životne sredine, čak i po nekoliko puta manje i oprema koja zadovoljava ove standarde smatra se kao zelena.” – kaže Matović.

“Imajte u vidu da ovakve mašine donose preduzećima tehničko-tehnološko unapređenje, obično povećanje proizvodnih kapaciteta, mnogo veću raspoloživost usled manjih perioda održavanja i zastoja usled kvarova, što dalje povećava profit njihovim vlasnicima. Svakako nisu zanemarljive uštede usled manje potrošnje goriva kao i pozitivni efekti uticaja na životnu sredinu.” – kaže Goran Matović.

Kako lakše do novih mašina

Naravno, postavlja se logično pitanje kolika je primena „zelenih“ mašina u Srbiji realna imajući u vidu troškove. Kako bi se što građevinskoj industriji olakšala nabavka ekoloških mašina i opreme, na raspologanju im je kreditna linija GEFF Srbija lizing za koju su preduzeća u Srbiji sve više zainteresovana.

EBRD lizing linija za zeleno finansiranje u Srbiji (GEFF Srbija lizing) je u prvog godini rada obezbedila finansiranje za preko 120 visokoefikasnih građevinskih mašina i na taj način podržala prelazak na zelenu ekonomiju. Zamenom ovih mašina ostvarene su uštede u finalnoj energiji od 8.800 MWh/god i smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte u iznosu od 2.400 tCO₂/god. Neki od uspešnih primera realizovani kroz GEFF Srbija Lizing su Karin Komerc MD u Novom Sadu sa linijom za separaciju šljunka i peska kao i Teko Mining doo Beograd koji je uzeo dva Caterpillar utovarivača čime je ušteđena ne samo emisija CO2, već i energetska potrošnja a samim tim su ostvarene i finansijske uštede.

Zeleni tehnološki selektor

Zeleni tehnološki selektor je glavna alatka EBRD banke u promociji tranzicije ka zelenoj ekonomiji. To je globalna platforma koja je prilagođena lokalnim tržištima i vrstom kreditne linije, ali ono što je zajedničko svim platformama je da sadrže isključivo visokoefikasne i zelene tehnologije.

U Zelenom tehnološkom selektoru za Srbiju koji je deo kreditne linije GEFF Srbija lizing predstavljeno je do sada 951 proizvod, odnosno tehnologije, koji su razvrstani su u 11 kategorija (toplotne pumpe, proizvodnja električne energije iz solara i biogasa, kogeneracija, hlađenje, motori i pumpe, procesna tehnologija, transport, oprema za industrijsko pranje i čišćenje, navodnjavanje, poljoprivredne mašine i oprema, oprema za preradu i ponovno korišćenje vode). Ukupno je registrovano 195 dobavljača i proizvođača. Selekcija je otvorena i za poznate međunarodne proizvođače i za lokalne proizvođače.

Neki od uspešnih primera realizovani kroz GEFF Srbija Lizing su Karin Komerc MD u Novom Sadu kao i Teko Mining doo Beograd.

U selektoru su predstavljeni utovarivači, bageri, rovokopači, dizel, TNG i električni viljuškari… Svaka mašina koja se nalazi u selektoru prošla je proces procene i odobrena je kao visoko-efikasna i prihvatljiva za GEFF finansijsku podršku. “Takve mašine zadovoljavaju EBRD zahteve za performansama i postižu rezultate koji su najbolji u svojoj klasi tj. imaju minimum 20% bolju efikasnost u odnosu na tržišnu praksu, što rezultuje jasnim prednostima i poboljšanjima u oblasti zaštite životne sredine”, zaključuje Goran Matović.

Samo korišćenjem ekološkijih materijala, novih metoda projektovanja i planiranja resursa, kao što to nudi BIM, ali i primenom novih građevinskih mašina i opreme, moguće je smanjiti negativni uticaj koji građevinska industrija ostavlja na planetu, a samim tim, i na svakog od nas.

Kad ste već ovde…

• Nikola Rakić iz Čačka štampa celu kuću na tri sprata za 15 sati

Svi ovi pokloni mogu se poručiti onlajn, preko Instagrama ili putem web shopova. Zbog toga, ostani kod kuće, kupuj online i čitaj Gradnju.

Ko bi rekao da kada smo vam prošle godine poželeli bezbedniju i srećniju Novu godinu, da je ta želja imala toliko duboko značenje jer bismo ovu 2020. godinu svi najradije da što pre zaboravimo.

A kako najbolje ispratiti staru i toliko lošu godinu nego unošenjem malo radosti u naše živote? To možete učiniti i tako što ćete kupiti poklone za svoje najmilije ali i poslovne partnere, ali ne odlaskom u prodavnice već onlajn – kako bismo što više smanjili kontakte.

Svih 13 predloga novogodišnjih paketića su iz domaće radinosti, i u pitanju su mali proizvođači kojima svaka kupovina jako puno znači u ovom trenutku. Spremni? Krećemo!

1. KucKuc Furniture: kućica za ljubimce

Čemu bi se arhitekta obradovao više nego moderno dizajniranoj kućici za njegovog omiljenog četvoronogaša. Domaći brend pravi ove kućice od prirodnih materijala sa zaobljenim ivicama i udobnim punjenim jastučetom za macu ili kucu. Veličina kućice je 50 x 58 x 50 centimetara, i lako se montira i demontira. Možete birati i tkaninu za krov tako da se potpuno uklopi u enterijer.
Cena: 14.999 dinara. kontakt

2. Brutalizam i renesansa: majice s arhitektonskim ilustracijama

Nepogrešiv poklon za arhitektu ili građevinca – majica sa omiljenim objektom. Arhitektica Jovana Radujko je osmislila kolekciju pamučnih majica sa grafikama poznatih objekata u Beogradu i Srbiji i to u crnoj i beloj boji dok boju pozadine grafike birate sami.

Cena: 1.800 (bele) i 2.000 (crne) dinara. kontakt

3. Zart021: metalni dekor

Jelen od čelika debljine 2mm i dimenzija 80×48 cm biće odličan dekora za zid u birou. Sjajan poklon za arhitektu ili građevinca, a što je najbitnije nijedna životinja nije povređena ovom prilikom…

cena: 6.000 dinara; kontakt

4. Soko skincare; štrikani ceger

Neuništiv bakin štrikani ceger ne samo da je ekološki već i super cool detalj. Možeš ga nositi bezbroj puta, možeš u njega staviti tri glavice kupusa i dinju. Rastegne se koliko treba, i kad izvadiš teret, on vrati oblik. A i svakako su plastične kese zabranjene tako da – ceger u ruke i na pijacu! Recept za ceger – pamučni konac i 20 sati heklanja a sva zarada ide baki koja ga je isheklala.

Cena: 2.200 dinara; kontakt

5. Mihailo: Duks Minimalizam

Kome još ne treba duks sa kapuljačom? Treba čak i najvećim minimalistima! Duks u crnoj i beloj boji, naravno minimalističkog kroja za tople zimske dane donosi nam Mihailo.

Cena: 3.290 dinara; kontakt

6. Cre-activ: kecelja

A kako provesti lockdown novogodišnje praznike nego u kuhinji? Zato sjajan poklon može da bude ova kuhinjska kecelja. Tamna kecelja od kepera sa detaljima od eko kože, i delom za krpu, napravljena je od strane grupe Cre-activ odnosno Dejana i Jelene, koji se bave proizvodnjom modernih radnih uniformi.

Cena: 1.700 dinara ; kontakt

7. Tartufi.rs: komplet set

A nakon kecelje, predlog za ljubitelje nesvakidašnjeg ukusa jesu tartufi i to spakovani u luksuznu kutiju s knjižicom recepata. Eto ideje za spremanje novogodišnje večere! Bela tartufata, crni carpaccio, maslinovo ulje sa tartufima i morska so sa crnim tartufima…. mljac!

Cena: 3.660 dinara; kontakt

8: Moma: komplet čarapa

Set od 5 pari čarapa od merciziranog pamuka iz Italije, a domaće proizvodnje, ne može a da ne zagreje srce i noge novog vlasnika. Cena kutije sa čarapama zavisi da li je kraći model do pola lista ili su dokolenice.

Cena: 2.700 dinara; kontakt

9. Valore Intimo: bokserice

I još jedna ideja za sve ljubitelje kučića: senf žuta boja bokserica sa kombinacijom braon/crnog lastiša i motivima Francuskog buldoga. Proizvodi ih mlada porodična firma Valore Intimo. Materijali koji se koriste sačinjeni su od najfinijeg pamuka i elastina.

Cena: 690 dinara, kontakt

10. Angelas jewelry: minđuše

Za muškarca bokserice, a za žene naravno minđuše… i to ručno rađene od polimerne gline. Ova crveno-bela kombinacija za praznike je pun pogodak.

Cena: 590 dinara; kontakt

11. Lumika Candles: mirisna sveća

Evo sjajnog poklona za romantike. Sveća od sojinog voska sa drvenim fitiljem i mirisnim notama belog lotosa i tamne vanile idealna je za novogodišnje praznike. Upakovana u plišanu vrećicu tako da je savršena za poklon.

cena: 1.850 dinara; kontakt

12. Created for happines: šolja

I naravno, poklon za inspiraciju za narednu godinu. Šolja za radni sto i stvaranje novih projekata jer ipak „Stvaranje je najveća životna zabava“ sa čime se i mi definitivno slažemo.

Cena: 1.350 dinara; kontakt 

13. Soft: sapun

I na kraj, želimo vam da u narednoj godini imate puno ljubavi. Zbog toga se na našoj listi našao ovaj sapun od prirodnih sastojaka maslinovog, kokosovog, palminog i ricinusovog ulja, ši butera, sa etarskim uljem limun trave i eukaliptusa.

cena: 400 dinara; kontakt

Kud smo baš našli 13? Protiv uroka za srećniju Novu godinu!

Kad ste već ovde…

• 20 za 2020: Vodič za kupovinu novogodišnjih poklona s domaćim pečatom

Saznajte koji su najčitaniji tekstovi na portalu u 2020. godini, koji video je bio najgledaniji, i šta treba obavezno uraditi za kraj godine.

Godinu za nama bi svi najradije da zaborave ali pre nego što se oprostimo od nje i poželimo svima srećniju i sigurniju 2021. (ko bi rekao da će naša želja za bezbednom 2020. biti toliko aktuelna), nije loše napraviti malu retrospektivu godine za nama.

Iako sa desetkovanom posetom tokom prvih mesec dana pandemije i vanrednog stanja, portal Gradnja.rs zabeležio je ponovo rekordnu posetu. Sa 2,6 miliona poseta i 7,3 miliona pročitanih stranica, za koje je kumulativno bilo potrebno 17,59 godina da se pročitaju, portal je zabeležio rast od 16 posto.

Uprkos pandemiji, zbog koje se nije održala druga po redu konferencija BuildUp, godinama za nama pamtiće se po velikoj građevinskoj aktivnosti zbog čega se na Mapi gradilišta našlo 1.390 gradilišta koja je pregledana skoro 300.000 puta što je skok od skoro 40% u odnosu na prošlu godinu. Detaljniju analizu gradilišta u Novom Sadu u 2020. godini pročitajte ovde.

A šta je ono što je posetioce najviše interesovalo na portalu Gradnja.rs tokom 2020. godine? Statistika kaže sledeće:

10 najčitanijih članaka na Gradnji u 2020. godini

1. Montažne kuće: Koliko koštaju i koje su im prednosti i mane (87.666 pregleda)

2. 7 domaćih proizvođača montažnih kuća sa cenama i rokovima izgradnje (63.349 pregleda)

3. Koliko košta ugradnja grejanja na gas (61.427 pregleda)

4. Bočna dvorišta na uskim parcelama: 10 dobrih primera iz prakse (42.236 pregleda)

5. Farbanje kade: Kako da se za 20 evra rešite rđe i dobijete osvežen izgled kupatila (35.086 pregleda)

6. 7 najboljih pločica za terasu i dvorište sa cenama (30.724 pregleda)

7. Montažna E-Kuća za 60 dana (26.769 pregleda)

8. Kako dobiti kredit za izgradnju montažne kuće (26.621 pregleda)

9. Pametna kuća na Kosmaju / Dejan Todorović (26.584 pregleda)

10. Drvena kuća iz Kosjerića za 20 dana (26.073 pregleda)

Usled pandemije, veliki broj ljudi u 2020. godini zainteresovao se za život van grada, odnosno za stanovanjem u prirodi. Odatle toliko broj pregleda članaka koji se bave kućama, a prevashodno montažnim objektima koji se brzo podižu na udaljenoj lokaciji.

Veliki broj ljudi se u 2020. godini zainteresovao za život van grada. Odatle toliki broj pregleda članaka koji se bave montažnim kućama.

Najgledaniji YouTube video u 2020. godini

Dizajn enterijera devojačkog stana po projektu Sonje Brstine (50.000 pregleda)

Najpopularniji Instagram post na profilu @Gradnja:

Pametna kuća na Kosmaju (1.400 lajkova)

Ne zaboravite na poklone

I na kraju, ne zaboravite da pogledajte naš vodič za kupovinu novogodišnjih poklona iz domaće radinosti ali koji se mogu kupiti onlajn. Četvrti put zaredom, izabrali smo 13 proizvoda s domaćim pečatom koji su idealni da se stave pod jelku.

Glasanje za kraj

Godina nije gotova dok ne glasate! U cilju da skrene pažnju šire javnosti na primere dobre prakse, u saradnji s vodećim biroima u Srbiji, portal Gradnja.rs pokrenuo je dodelu velike nagrade za Kuću godine 2020. Želimo da čujemo vaš glas kako bismo zajedno izabrali Kuću godine izvedenu od strane autora iz Srbije u cilju popularizacije domaćeg arhitektonskog stvaralaštva. Glasajte ovde.

Srećni novogodišnji i božićni praznici!

Čuvenoj rimskoj građevini vratiće se stari sjaj, ali će turistima i dalje biti omogućeno da zavire u istoriju Koloseuma.

Koloseumu u italijanskom prestonici uskoro sledi veliko renoviranje, a jedna od glavnih inovacija biće zapravo nešto što je ova građevina imala još u antičko vreme. Naime, u starom Rimu hiljade ljudi su se okupljali u ovoj areni kako bi gledali zatočene gladijatore i robove kako se do smrti bore s divljim životinjama. Ovi borci i zarobljene životinje su na pozornicu ulazili kroz skrivene tunele ispod drvenog, i peskom pokrivenog, poda. Po svoj prilici, pod se vraća na scenu.

Naime, Alfonsina Russo, direktorica Koloseuma, izjavila je za Times da je u planu da ova građevina dobije novi pokretni pod na kojem će se ponovo odigravati predstave… naravno, ovaj put ne tako krvave.

Pod će moći da se pomera tako da će podrum i podzemne strukture i dalje biti vidljive turistima.

Italijanske vlasti obezbedile su 10 miliona evra za nabavku i montažu novog poda koji će vratiti delić istorije ove drevne građevine. Međutim, kako bi se turistima omogućilo da i dalje mogu da zavire u istoriju Koloseuma, podrum i podzemne strukture i dalje će biti vidljive.

Naime, italijanske vlasti traže da dizajnerski i inženjerski tim da napravi pod koji će moći da se pomera i koji će biti postavljen iznad hipogeuma – prostorija koje su se nalazile ispod njega, a koje su se pružale na dva sprata i imale 8 liftova za podizanje životinja i gladijatora direktno u arenu, piše Dezeen. Sa pokretnim podom biće instalirani i svi poklopci vrata, liftovi i mehanički elementi koji su se nalazili i u originalnom Koloseumu.

Stari sjaj 2023. godine

Koloseum, koja se nalazi UNESCO listi svetske baštine, napravljen 80. godine, bio je veliki inženjerski poduhvat i takva arena do tada nije nigde viđena. Mogao je da primi između 50.000 i 80.000 ljudi. Renoviranje bi trebalo da počne 1. februara, a plan je da radovi budu završeni do 2023. godine.

Kad ste već ovde…

• Mediteranski racionalizam kao inspiracija za novi hotel u Budvi

S obzirom na to da se škola nalazi neposredno uz crkvu, i sa njom formira centar naselja, tema zajednice i okupljanja bila je ključna za ovaj projekat.

Osnovna škola “Nikola Tesla” u Novim Banovcima je objekat koji je odavno odslužio svojoj svrsi i više nije ispunjavao potrebe korisnika, pa je zahtev investitora bio da se postojeći objekat dogradi. Taj zadatak pripao je Studiju A&D Architects iz Beograda koji je celom kompleksu dao novi i osvežen izgled.

Naime, kompleks OŠ “Nikola Tesla” sastoji se od tri zasebna objekta koja su međusobno povezana – postojeći objekti škole i fiskulturne sale koji su rekonstruisani, i novoizgrađeni objekat škole koji povezuje postojeće objekte.

Pozicija kompleksa u urbanom tkivu je imala značajan uticaj prilikom projektovanja. S obzirom na to da se škola nalazi neposredno uz crkvu, i sa njom formira centar naselja, tema zajednice i okupljanja bila je ključna za ovaj projekat, kaže arhitektica Jovanka Gojković iz Studija A&D Architects za naš portal.

Novoizgrađeni objekat svojom formom i pozicijom određuje trg – prostor okupljanja – ispred crkve.

Novi objekat je formiran između dva postojeća. Sastoji se iz dve celine, spojene stepenišnim prostorom, a sa postojećim objektima se povezuje preko toplih veza. Iako su funkcionalno sve celine povezane i zajedno čine jedinstven kompleks, u oblikovnom smislu postoji jasno razgraničenje.

Novoizgrađeni objekat svojom formom i pozicijom određuje trg – prostor okupljanja – ispred crkve. Tema okupljanja se provlači i kroz unutrašnjost objekta. Glavni ulaz se otvara ka unutrašnjem atrijumu koji spaja sve etaže i formira centar okupljanja u školi. Celi prostor je dodatno naglašen staklenom trakom koja prati stepenište i nastavlja se u kosi stakleni krov.

Dve celine, dva materijala

Novoizgrađeni objekat se sastoji od dve celine što se jasno ogleda i u materijalizaciji i koloritu. Fasada i krov prve celine (crna kuća) su izrađeni od falcovanog lima. Upotrebljen je fasadni i krovni sistem Prefalz kompanije Prefa, koji predstavlja ventilisanu fasadu sačinjenu od falcovanog lima na potkonstrukciji.

Fasada druge celine (bela kuća) popločana je fibercementnim pločama, kompanije Silbonit, na potkonstrukciji, dok je na krovu ponovo primenjen Prefalz sistem. Fasade postojećih objekata su izvedene od fibercementnih ploča Silbonit.

“Svi fasadni sistemi objekata su projektovani i izvedeni kao ventilisane fasade, što nam je omogućilo da razradimo detalje skrivenih oluka i žaluzina, i objektima damo svedeni izgled”, kaže Gojković za naš portal.

Dnevno svetlo u učionicama se kontroliše žaluzinama, a prostori u potkrovlju osvetljeni su preko krovnih prozora.

Veliki je izazov bio izbor materijala za limenu fasadu, koja je u svom sistemskom rešenju imala drvenu potkonstrukciju. “S obzirom da takav sistem nije zadovoljavao klasu gorivosti propisanu za konkretnu poziciju, radili smo sa proizvođačem i izvođačem da pronađemo rešenje koje ispunjava sve zahteve”, dodaje Jelena.

Kontrola dnevne svetlosti

Motiv svetlosti se koristi kako bi se naglasile vertikalne komunikacije i prostori okupljanja u objektu, kao i tople veze koje spajaju postojeće i novoizgrađeni objekat. Dnevno svetlo u učionicama se kontroliše žaluzinama, a prostori biblioteke i medijateke u potkrovlju su osvetljeni preko krovnih prozora koji unose dodatnu dinamiku u igru svetla i senke u objektu.

Korišćene su spoljne žaluzine na motorni pogon kompanije Vipol i unutrašnji rolo zastori. Kada se skupe, žaluzine su u potpunosti skrivene u ventilisanoj fasadi. Spuštene, žaluzine stvaraju dinamiku na svedenim fasadama.

Izazov kosih staklenih krovova

Objekat je armiranobetonska konstrukcija livena na licu mesta. U konstruktivnom smislu je ramovska-okvirna konstrukcija koju čine stubovi i grede. U krovu, grede su kose, i prate formu objekta. Krovnu konstrukciju čine čelične rožnjače, koje se oslanjaju na kose betonske grede, i drveni rogovi, a preko njih je izveden limeni pokrivač.

“Na ovom projektu veliki izazov bilo je projektovanje i izvođenje kosih staklenih krovova, gde smo mi kao projektanti arhitekture, blisko sarađivali sa projektantima konstrukcije, proizvođačima sistema i izvođačima radova, kako bismo pronašli što elegantnije rešenje.” – priseća se Jovanka Gojković.

Mirealni plafoni, eposkidni podovi

U objektima su izvedeni spušteni plafoni u svim prostorijama – primenjeni su kasetirani mineralni plafoni kompanije Armstrong u kombinaciji sa monolitnim plafonima. Podovi su izvedeni kao epoksidni, kompanije BASF.

Škola ima 20 učionica, od kojih je osam u novoizgrađenom objektu. Prizemlje novoizgrađenog objekta je posvećeno zajedničkim prostorima – trpezariji, produženom boravku i prostorijama sportskog kluba, dok se učionice nalaze na spratu.

Recept za uspešan projekat

Projektovanje i izvođenje uvek donose mnogo izazova. Zato Studio A&D Architects veliku pažnju poklanja tehničkim detaljima i razradi projekata. “Uvek smo uključeni u izvođenje, jer prilikom izvođenja često iskrsnu problemi koji nisu mogli da se predvide. Saradnja sa projektantima instalacija je ključna za svaki uspešno izveden projekat, a jako često sarađujemo i direktno sa proizvođačima kako bismo pronašli najbolje rešenje”, zaključuje Jovanka Gojković.

Faktografija

• naziv objekta: Rekonstrukcija i dogradnja OŠ „Nikola Tesla“
• mesto: Novi Banovci
• investitor: Opštinska Uprava opštine Stara Pazova
• autori projekta:  Studio A&D Architects
• autorski tim: Danilo Grahovac, Ivana Mijailović, Jovanka Gojković
• saradnici: Asmec Consultants, Quiddita
• godina projektovanja: 2018.
• godina izgradnje: 2020.
• površina bruto: 3.508 m2
• površina parcele: 5.800 m2
• spratnost: P+1+Pk
• investiciona vrednost: 400.000.000,00 din.
• fotografija: Miloš Martinović, Boško Karanović

Fotogalerija

Škola se nalazi neposredno uz crkvu

Novi objekat od profilisanog lima

Novi objekat u kompleksu škole u centru Novih Banovaca

Kad ste već ovde…

• Škola u ravnici / Mia Roth i Tonči Čerin

Pomoću integrisanog 6D modela moći će da se efikasnije i pravovremenije održava i upravlja novim objektom u Beogradu.

Projekat nove zgrade Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu jedan od prvih javnih projekata na kojem se primenjuje BIM tehnologija. Najreferentnija akademska institucija za organizaciju na ovim prostorima najbolji je mogući primer i šansa da se od strane domaćih stručnjaka primene svi raspoloživi alati koji su na raspolaganju u 21. veku u građevinarstvu u cilju što bolje pripreme, upravljanja i realizacije projekta, kako tehničkog kako i sa finansijskog aspekta.

„Prepoznajući značaj BIM metoda i informacionih modela za uspešnu realizaciju građevinskih projekata Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima inicirala je BIM implementaciju na ovom projektu još fazi izrade tehničke dokumentacije.“ – kaže za naš portal Željko Žugić iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Izradom 3D BIM modela izvršena je dodatna tehnička kontrola tj. verifikacija projekta za izvođenje radova.

U prvoj fazi, po zahtevu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, izrađen je detaljan 3D BIM model na osnovu 2D projektne dokumentacije, a za potrebe kontrole projekta za izvođenje (PZI) i rešavanja detektovanih prostornih konflikata u cilju obezbeđivanja tečnog procesa izgradnje, kao i preciznu kvantifikaciju količina radova (kontrola predmera i predračuna).

„Na ovaj način izvršena je dodatna tehnička kontrola tj. verifikacija projekta za izvođenje radova (PZI) iako to po zakonu to nije obavezujuće. Naručilac posla je na ovaj način, imajući važnost projekta, pre objave tendera otklonio veliku većinu nedoumica vezanih za tehničku dokumentaciju koji bi ako bi se otklanjali u toku izgradnje svakako prouzrokovali probijanja rokova.“ – kaže Žugić.

4D, 5D i 6D

U daljim fazama realizacije projekta, BIM model može biti iskorišćen za detaljno 4D (vreme) i 5D (vreme+novac) planiranje i precizno praćenje dinamike izvođenja radova i potrebnih finansijskih i tehničkih resursa. Željko Žugić dodaje da je naručiocu ovo od velikog značaja s obzirom na to da je kroz ovaj proces digitalizacije umnogome olakšan proces izveštavanja Evropskoj investicionoj banci (EIB) koja je partner Vlade Srbije na ovom projektu.

Krajnji cilj je da se korisniku (Fakultetu organizacionih nauka) preda integrisani 6D modele radi efikasnijeg i pravovremenog održavanja i upravljanja objektom, zaključuje Žugić.

BIM model urađen je u Revitu, dok su upravljački parametri pridodati u model kroz Bexel Manager.

BIM model nove zgrade Fakulteta organizacionih nauka izrađen je u sklopu projekta finansiranog od
strane Evropske Unije pod Investicioni okvirom za Zapadni Balkan (WBIF). Projekat je dodeljen IPF8 koji je angažovao kompaniju Bexel Consulting iz Beograda. Sam model (geometrija i materijalizacija) rađen je u programskom alatu Revit, dok su upravljački parametri (vreme+novac) pridodati u model kroz softverski paket Bexel Manager.

„Najveći izazov bio je uraditi verifikacioni izveštaj i iskomunicirati s projektantom sve izmene i prilagođavanja u tehničkoj dokumentaciji.“ – kaže za naš portal Igor Osmokrović iz Bexel Consulting-a koji za IPF8 vodi ovu komponentu projekta.

Digitalna izgradnja

Uočeni nedostaci u projektnoj dokumentaciji redovno su komunicirani sa projektantskim timom i razrešavani u procesu generisanja BIM modela. S obzirom na to da proces izrade BIM modela predstavlja digitalnu izgradnju na osnovu projektne dokumentacije, uočene nejasnoće i nedostaci, obezbediće neometan proces rada na gradilištu gde svako zaustavljanje povlači i najveće troškove i dodatno vreme, zaključuje Osmokrović.

Završetak do kraja 2021.

Podsetimo, nova zgrada FON-a povezana je sa postojećim objektom toplom vezom u vidu pasarele na prvom spratu. U oblikovnom smislu, objekat je svedena geometrijska forma sa naznačenim zalučenim delom koji je saglediv iz pravca ka centru grada iz ulice Bulevar oslobođenja.

Izgradnja nove zgrade Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, prema projektu beogradskog biroa Krip inženjering, uveliko je u toku, a završetak radova očekuje se do kraja godine.

Kad ste već ovde…

• Kako je proširen Elektronski fakultet u Nišu

Pored izgradnje stanične zgrade, komercijalnih objekata i garaže, planirana je izgradnja saobraćajnice, a plan je da kompleks u celosti bude izgrađen tokom 2024. godine.

Na novoj glavnoj železničkoj stanici “Beograd Centar”, popularnom “Prokopu”, planirana je izgradnja stanične zgrade, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja, a početak radova očekuje se u trećem kvartalu 2021. godine. Početak radova uslovljen je završetkom radova koji se trenutno izvode iznad budućeg prvog i drugog staničnog koloseka.

Pored stanične zgrade, komercijalnih objekata i garaže, gradiće se i saobraćajnice, uređivaće se zelene površine…

Idejno rešenje je završeno, a urbanistički projekat je predat na razmatranje nadležnim institucijama. Idejno rešenje, koje će proći kroz dalje faze izrade investiciono-tehničke dokumentacije, biće detaljno razrađeno i prema potrebi modifikovano. Pored izgradnje stanične zgrade, poslovno-komercijalnih objekata i višespratne garaže, planirana je izgradnja saobraćajnice, kao i uređenje zelenih i drugih otvorenih površina. Autor idejnog rešenja je privredno drustvo PFB Design d.o.o. iz Beograda.

Višeetažne garaže

Idejno rešenje podrazumeva izgradnju oko 890 parking mesta na otvorenom i u višeetažnoj garaži. Predviđena je fazna izgradnja, s tim što će se u prvoj fazi graditi stanična zgrada i parking mesta na otvorenom, dok će se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža graditi u nekoliko sukcesivnih faza.

Plan je da prva faza bude izgrađena do kraja 2022. godine, a da kompleks u celosti bude izgrađen tokom 2024. godine.

Procena je da su neophodne značajne intervencije na ojačanju ploče radi dalje izgradnje.

U toku je izrada investiciono-tehničke dokumentacije, nakon čega će biti obavljena selekcija izvođača. S obzirom na kompleksnost projekta, izvesno je da će na realizaciji radova biti angažovano više izvođača.

Ispitivanja nosivosti i stanja postojeće armirano-betonske konstrukcije izvršio je Institut za materijale i konstrukcije, Građevinskog fakulteta u Beogradu. Njihova procena je da su neophodne značajne intervencije na ojačanju ploče radi dalje izgradnje.

Idejno rešenje podrazumeva izgradnju oko 890 parking mesta na otvorenom i u višeetažnoj garaži.

Poslovno-komercijalni deo kompleksa prvenstveno će biti namenjen budućim korisnicima i posetiocima poslovno-komercijalnih objekata, ali će u sklopu kompleksa svakako biti i sadržaji namenjeni posetiocima železničke stanice.

Nakon završetka izrade investiciono-tehničke dokumentacije, uključujući i projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje radova, biće predstavljeni ostali detalji projekta.

Javna prezentacija

Naručilac izrade projekta je Railway City doo Beograd, a nosilac izrade Urbanistički centar doo Beograd. Javna prezentacija traje do 25. januara 2021. godine.

Kad ste već ovde…

• Spektakularna železnička stanica u Talinu koja je ujedno i most

Dok se pripremaju novi radovi u okviru zdravstvenog kompleksa u Novom Sadu, zgrade Interne klinike i Neurohirurgije potpuno su rekonstruisane.

Pandemija koronavirusa još jednom je pokazala koliko je ulaganje u zdravstveni sektor važno i to ne samo kroz investiranje u nove objekte već i u održavanje postojećih. Klinički centar Niš je završen, u toku je rekonstrukcija i dogradnja Kliničkog centra Srbije, očekuje se investicija u KC Kragujevac, a veliki posao urađen je i u Novom Sadu na Kliničkom centru Vojvodine koji je ceo obuhvaćen projektom rekonstrukcije.

Dok čekamo početak rada na blokovima B i C Urgentno dijagnostičkog centra, koji obuhvata površinu od 33.000 hiljade kvadrata, obišli smo dva objekta koja su potpuno rekonstruisana tokom 2020. godine: zgrade Interne klinike i Neurohirurgije.

Interna klinika – novo ruho

Prilikom rekonstrukcije zgrade, koja je 60-tih godina prošlog veka građena kao bolnica, ona je za početak bila potpuno ogoljena do konstrukcije fasadnih zidova, pa su svi slojevi i sve završne obloge ponovo izvedene, ističe Nebojša Mihaljev, glavni projektant rekonstrukcije i nadzor na izvođenju radova.

Rekonstrukcijom je obuhvaćen kompletan objekat. U objektu su smeštene četiri klinike i hematologija, kao najzahtevniji i najsloženiji prostor koji je zahtevao najstrože uslove. Prilikom projektovanja i izvođenja, vođeno je računa da se ugrade kvalitetni materijali koji zadovoljavaju visoke zahteve koji su potrebni u medicinskim objektima. Objekat je protivpožarno rešen u skladu s važećim zakonom, što je za rekonstrukcije starijih objekata uvek posebna tematika koja zahteva dodatna rešenja.

Urađena je ventilisana fasada, Alubond na potkonstrukciji dok je za termoizolacioni sloj postavljena kamena vuna i paropropusna folija. Ova materijalizacija odabrana je kako bi se objekat što što bolje uklopio sa zgradom Urgentnog centra sa kojim je povezana toplom vezom – pasarelom.

Za fasadnu stolarija na Internoj klinici izabrani su aluminijumski profili sa termoprekidom, dvostrukim staklom punjenim plemenitim gasom, a izvedene su i automatske žaluzine s daljinskim upravljanjem. Za krovni pokrivač izabran je plastificiran rebrasti lim.

Za fasadu je izabran Alubond kako bi se zgrada što bolje uklopila sa Urgentnim centrom sa kojim je povezana pasarelom.

Podovi u rekonstruisanoj zgradi interne klinike su različiti tipovi PVC podova u zavisnosti od namene prostorije, i to proizvođača Forbo sa njihovim proizvodima Sphera Element, Shure Step i ostali, dok su plafoni, u zavisnosti od namene prostorije, tipa Armstrong Q Clip-Bioguard, Armstrong Sahara Board i monolitni gips-kartonski plafoni.

Grejanje na toplotne pumpe

Unutrašnja vrata u Internoj klinici izvedena su sa aluminijumskim plastificiranim štokovima dok su krila završne obrade u vidu HPL-a.

Objekat se hladi i delimično greje centralnim klima sistemom (fan-coil + centralna spoljašnja jedinica), a primarni način grejanja je radijatorsko grejanje preko dve toplotne pumpe. Postoji i daljinsko toplotno grejanje kao rezervno grejanje. Izveden je kompletno nov razvod mašinskih instalacija i zamenjena su sva grejna tela kao i kompletne instalacije jake slabe struje i dojave požara. Rekonstruisana je kompletno vodovodna, kanalizaciona i hidrantska mreža.

Prozori sa automatskim žaluzinama. Foto: Gradnja.rs

Ventilisana fasada na potkonstrukciji. Foto: Gradnja.rs

Ulaz u kliniku za Interne bolesti. Foto: Gradnja.rs

Neurohirurgija – zadržavanje autentičnog izgleda

Zgrada Neurohirurgije u Kliničkom centru Vojvodine sagrađena je početkom 20. veka i nije bila zidana u funkciji bolnice. Međutim, ovaj objekat je pod zaštitom i stoga je zadržao autentičan izgled. Originalni fasadni ukrasi oko prozora kao i stakleni mural na prednjoj fasadi sačuvani su i obnovljeni prilikom rekonstrukcije, kaže za naš portal Mihaljev koji je i na ovom objektu bio glavni projektant rekonstrukcije i nadzor.

Originalni fasadni ukrasi oko prozora kao i stakleni mural sačuvani su i obnovljeni prilikom rekonstrukcije.

Dotrajala fasadna stolarija zamenjena je za odgovarajuću novu, a objekat se hladi i greje centralnim klima sistemom (fan-coil + centralna spoljašnja jedinica), a primarni način grejanja je radijatorsko preko podstanice u objektu. Izvedene su kompletno instalacije jake slabe struje i dojave požara, a rekonstruisana je kompletna vodovodna, kanalizaciona i hidrantska mreža.

Nova, a stara fasada

U objektu Neurohirurgije primenjeni su PVC podovi i to Forbo Colorex SD2, dok je unutrašnja stolarija aluminijumska bez termo prekida. Krov je od plastificiranog rebrastog lima.

Prilikom rekonstrukcije, i ovaj objekat je ogoljen do konstrukcije fasadnih zidova, a potom su svi slojevi i sve završne obloge ponovo izvedene.

Nije kraj radovima

Nakon obnove zgrada Interne klinike i Neurohirurgije, na red dolazi dogradnja lamela B i C Urgentno dijagnostičkog centra Kliničkom centru Vojvodine na kojoj će se nalaziti hirurški blok sa 16 operacionih sala, jedinice intenzivne i poluintenzivne nege i stacionar sa ukupno 348 kreveta. Vrednost radova je 28,5 miliona evra, a za izvođača radova izabran je Konzorcijum „Ge-Ha Holding“ iz Ljubljane i Delta Inženjering iz Beograda koji imaju rok od 29 meseci za završetak nedavno započetih radova.

Potom sledi nadgradnja mnogih objekata, uklanjanje dotrajalih zgrada, izgradnja tri garaže, pravljenje puno površina za pešake i ostalih radova predviđenih Planom generalne regulacije prostora za Klinički centar Vojvodine koji je bio na Javnom uvidu do 30. decembra 2020. godine.

Faktografija Interna klinika

• investitor: Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije
• površina: 5.348 m2
• naručilac: Klinički centar Vojvodine
• izvođač: GAT doo
• projektant i stručni nadzor: ING81ARHITEKTURA doo

Faktografija Neurohirurgija

• investitor: Klinički centar Vojvodine
• površina: 1.833 m2
• izvođač: Intec doo Novi Sad
• projektant i stručni nadzor: ING81ARHITEKTURA doo

Kad ste već ovde…

• Šta predviđa plan za Klinički centar Vojvodine

Motiv za oblikovanje arhitekture bio je najjednostavniji tradicionalni oblik kuće, kao simbol porodice, zajedništva i bliskosti.

Vlasnik velikog porodičnog biznis, imao je želju za formiranjem prostora u kojima se istovremeno i živi i radi. Tu želju ispunio je arhitektonski studio Proambo iz Beograda, koji potpisuje projekat kondominijuma u Beški od 697 m2, u kojem su sve porodice organizovane oko istog porodičnog biznisa.

“Motiv je bio najjednostavniji tradicionalni oblik kuće, kao simbol porodice, zajedništva i bliskosti.” – kaže za naš portal arhitekta Dejan Matejić iz Proamba. Time su želeli da potkrepe koncept višeporodičnog stanovanja u okviru jedne familije, jer je ovaj model stanovanja na našim prostorima prisutan još od davnina. Takođe, želja je bila da se formom objekat uklopi u okolinu, ali da se istovremeno pruži inovativni dizajn, koji bi upravo zbog jednostavnosti forme došao do izražaja.

Motiv je bio najjednostavniji tradicionalni oblik kuće, kao simbol porodice, zajedništva i bliskosti.

Objekat prati linije parcele i pravougaonog je oblika. Ulična fasada je na regulaciji, u ravni sa ogradom, čime se prati tradicija vojvođanske gradnje, dok zadnje dvorište istovremeno pruža mir i privatnost. U prizemlju je smeštena porodična radionica, na spratu se nalaze dve stambene jedinice, a u potkrovlju dve stambene jedinice sa baštom. Krovna bašta orijentisana je ka Dunavu i selu Beška i ona je jedna od najintesatnijih detalja u projektu.

“Ova mala zelena oaza, sa svojim prelepim pogledom na okolni pejzaž, pre svega služi za relaksaciju i okupljanje članova porodice. Zatim, može služiti za pijem poslovnih partnera, pregovore u prirodnom ambijentu, kao i proslave. Namena je multifunkcionalna, a cilj je maksimalna ugodnost i uživanje.” – kaže Dejan Matejić.

Akcenat na zelenilu

Konstrukcija objekta od armiranog betona i čelika, dobiće fasadu od pretežno prirodnih materijala. Dominira zidna opeka u kombinaciji sa akrilnim dekorativnim malterom. Poseban utisak pružaju vertikalni profili od termotretiranog drveta, koji na frontalnoj fasadi imaju ulogu pomerljivih žaluzina, dok na ostalim fasadama predstavljaju fiksni element estetike. Kolorit objekta je topao, u zemljanim tonovima, sa akcentom na zelenilu.

Vertikalni profili od termotretiranog drveta na frontalnoj fasadi imaju ulogu pomerljivih žaluzina.

Zelenilo je organizovano u vidu horizontalnih žardinjera. Postavljeno je ispod prozora i naglašeno je posebnim projektom rasvete.

Zadatak je bio i da se kreiraju zajedničke zelene površine za odmor i druženje koje bi u velikoj meri oplemenile ovakav način života.

Izazovi

“Karakterističan način življenja i aktivnosti koje je trebalo organizovati i uklopiti bili su poseban izazov ali i zadovoljstvo pri projektovanju.” – zaključuje Dejan Matejić za naš portal i dodaje da se početak izgradnje očekuje na proleće 2021. godine.

Faktografija:

• naziv objekta: Stambeni objekat u Beški
• mesto: Beška
• autori projekta: Arhitektonski studio Proambo
• godina projektovanja: 2020.
• godina izgradnje: 2021.
• površina: 697 m2
• spratnost: PR+1+PK

Kad ste već ovde…

• Mala zgrada u Ljubljani s velikim zadatkom

Otvaranje Instagram naloga dobar je način da se bar deo opusa poznatog novosadskog arhitekte približi publici.

Natko Marinčić pripadao je generaciji novosadskih arhitekata koji su u Beogradu studirali 60-ih godina kod poznatih profesora poput Dobrovića, Zlokovića, Deroka, Petrovića… Ovi renomirani profesori svojim autoritetom ostavljali su jak pečat na svoje studente. U to vreme nije bilo mnogo studenata iz Novog Sada i Vojvodine na Beogradskom fakultetu tako da je to bila neka vrsta privilegije.

Oni su takođe podsticali rad svojih studenata ne samo u praksi već i na konkursima širom cele bivše Jugoslavije. Tako i Natko tokom svoje karijere nikada nije prestao da se drži tih principa. Učestvovanje na konkursima i dobijanje mnogih nagrada donelo je i mogućnost realizacije nekih od konkursnih projekata. Uvek se trudio da afirmiše timski rad u svom okruženju, koji je osim rada na projektu podrazumevao i druženja iz kojih su se prepričavala razna iskustva i anegdote.

Još na studijama u Beogradu bio je prepoznat kao sjajan crtač. Njegovo oko videlo je nedoglede na perspektivi snagom rođenog crtača.

“Sa Natkom sam provela dobar deo mladosti, što u Gimnaziji, što na studijama… a i u kafanama. Bili smo u društvu šmekera, i imali smo dobre učitelje.” – priseća se Sonja Stoja, profesorka u građevinskoj školi koja je iškolovala „pola“ novosadskih arhitekata i građevinaca. “Još na studijama u Beogradu bio je prepoznat kao sjajan crtač. Njegovo oko videlo je nedoglede na perspektivi snagom rođenog crtača. Nema te škole koja bi ga tome naučila.“ – kaže Stoja za naš portal.

„Ovako se ne crta perspektiva“

Natkov crtački početak bio je u vreme gimnazijskih dana, u crtačkoj školi u okviru KUD „Svetozar Marković“, koja se nalazila u njegovom komšiluku u Šumadijskoj ulici. Ovo svoje interesovanje nastavio je da nadograđuje tokom svojih studentskih dana, gde je u prvi plan izašla arhitektoničnost grafičkog crteža.

Postoji anegdota o tome kako je polagao ispit iz perspektive kod čuvenog profesora Anagnostija. Zadatak je bio da se u perspektivi konstruiše manastir Gračanica. U momentu kada je shvatio da neće stići da završi celu konstrukciju, Natko je otišao do likovnog kabineta, vratio se sa olovkama za crtanje i ugljem. Crtež je završio slobodoručno, po slobodnom osećaju. Na crtežu su prikazane i figure, drveće, senke… Nije imao nameru da rad preda i hteo je da odustane, međutim profesor ga je sreo i zatražio da vidi rad. Sledećeg dana rad je osvanuo na oglasnoj tabli sa ocenom 10 i komentarom: “Ovako se ne crta perspektiva”.

Natko na novoj platformi

“Natko je slobodoručne crteže radio u dahu, svakodnevno, sa puno inspiracije. Samim tim, njihov broj je teško odrediti. Mnoge crteže je nesebično poklanjao, mnogi su i sačuvani u originalnom formatu.” – kaže arhitekta Dragan Marinčić, osnivač biroa M+ Studio iz Novog Sada i sin Natka Marinčića, koji je odlučio da očev stvaralački opus lansira na platformu 21. veka – Instagram.

Kako kaže Marinčić, već duži vremenski period u planu je priprema izložbe i monografije o njegovom radu, tako da već izvesno vreme pripremaju materijal, skenirajući crteže. “Kako sva ta građa ne bi čekala konačnu realizaciju, smatrali smo da je otvaranje Instagram naloga dobar način da se bar deo Natkovog opusa približi publici. Ideja je da se do realizacije izložbe nalog dopunjava.”

Omiljeni motiv bila mu je Petrovaradinska tvrđava na kojoj je provodio puno vremena u umetničkoj atmosferi tamošnjih ateljea.

Natko je crtao različite motive, u različitim tehnikama, od portreta, pejzaža i gradskih ambijenata sve do svojih arhitektonskih objekata. Međutim, najzapaženiji su crteži Novog Sada. “Poput Tabakovića koji je crtao akvarele Novog Sada, tako je i Natko tražio svoju inspiraciju u neočekivanim i nekonvencionalnim vizurama, svaki put iznova uspevajući da pronađe karakterističan duh grada. Omiljeni motiv bila mu je Petrovaradinska tvrđava na kojoj je provodio puno vremena u umetničkoj atmosferi tamošnjih ateljea.” – kaže Dragan Marinčić.

“Na Tvrđavi, u ateljeu arhitekte Mirka Krstonošića, Natko je počeo da stvara. I dobro je izabrao, jer se imalo šta naučiti od Majstora.” – kaže Sonja Stoja koja se priseća i Natkove skice na konkursu za urbanističko rešenje Gradskog centra. „Izložba svih prispelih radova bila u Muzeju savremene umetnosti. Znam da sam vodila moje đake da vide značaj ozbiljnog konkursa. Natko je tada dao sjajno, sažeto rešenje velikog prostornog trougla s neprekinutom linijom fasada na Bulevaru, u ulice Modene i na Trgu Slobode, a malu ulicu Ilije Ognjanovića uveo je u Bulevar kao pasaž. Time je na Bulevaru zatvorio onu denivelisanu rupu koja i danas ruži taj deo grada.”

Prikaz boemskog duha Novog Sada

Jedna izložba Natkovih radova već je održana 2012. godine u manjem obimu, u prostorijama DaNS-a, a Sonja Stoja arhitektica Tanja Babić, zajedno sa Draganom Marinčićem, bile su zadužene za organizaciju. Tada su shvatili da s obzirom na broj radova, postoji potencijal za izložbu sa prikazom više radova, koju bi propratila i monografija. “Želja nam je da izložba i monografija ne budu samo prikaz Natkovih radova već i prikaz specifičnog vremena i boemskog duha Novog Sada, naročito 60-ih i 70-ih godina, u kome su radovi nastajali.” – kaže Dragan Marinčić na koga je očev rad uticao još od malih nogu i praktično je bilo nemoguće „zaobići“ ga.

Crteži i računari

U vreme srednjoškolskih dana, kada je Dragan ozbiljnije počeo da se bavim osnovama arhitekture, kompjuteri nisu bili aktuelni i sva inspiracija i uzor bili su Naletovi crteži i rad. Mnoštvo razgovora, pomaganja u radu, njegovih časopisa i knjiga, koje i dan danas čuva, bili su jedini načini spoznavanja vrednosti u arhitekturi u vreme bez interneta. “U jednom momentu, korišćenje kompjutera i crtačkih softvera postalo je nezaobilazan proces u projektovanju, ali i dalje smatram da slobodoručno crtanje najdirektnije iskazuje osnovnu ideju. Ono omogućava spontanije izražavanje i daje karakter ideji, koja se kasnije upotrebom kompjutera razrađuje i dobija novu dimenziju.” – kaže Dragan za naš portal.

Drago mi je što i njegovi unuci mogu da se pohvale onim što je uradio njihov deda i da osete karakter njegovog rada.

Dragan Marinčić je imao sreću da zna pozadinu nastanka mnogih od objekata koje sada možemo videti na Instagram profilu, pa ga uz njih vezuju mnoge priče i anegdote. Možda, iz tog ugla gledanja, ti objekti ne predstavljaju za njega samo arhitektonska dela, već i emotivne lične podsetnike. “Saznanje o tome koliki broj varijanti i crteža je pratio svaki projekat, daje mi uvid u proces nastajanja objekta, koji nije bio samo pravolinijski nego ima svoje uspone i padove. S obzirom na to da su neki od tih objekata postali značajni za arhitekturu Novog Sada, poput Prirodnjačkog muzeja i Asistentskog doma, posebno mi je drago što i njegovi unuci mogu da se pohvale onim što je uradio njihov deda i da osete karakter njegovog rada.” – zaključuje Marinčić.

Preko 60 radova već onlajn

Na Instagram naloga se već sada može pogledati preko 60 radova arhitekte Natka Marinčića, a već na prvi pogled može se videti o kakvom uspešnom stvaraocu se radilo.

“I pored izuzetno uspešne arhitektensko-urbanističke karijere i brojnih nagrada i priznanja, ime Natka Marinčića ima prvu asocijaciju na crteže Tvrđave, Katedrale, delova Zmaj Jovine ulice, Matice Srpske… kao zvuk fijakera ili  muzička pratnja onoga što je ostvario ili zamislio.” – zaključuje Sonja Stoja.

Kad ste već ovde…

• Milenija Marušić: Arhitektura je nekad bila segment kulture i umetnosti

„Ne možemo se složiti sa idejom da se u ime izgradnje muzeja posvećenog 20. veku nepovratno uništi nasleđe tog 20. veka, što bi se desilo rušenjem dela bivših radijskih zgrada.“ – kažu u Društvu arhitekata Novog Sada.

DaNS je podneo inicijativu sa zahtevom nadležnoj instituciji – Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada – da se nedavno iseljeni radijski kompleks zgrada sa Studijom M u centru grada u najkraćem mogućem roku utvrdi za kulturno dobro i da se time pravno-formalno uredi buduća rekonstrukcija objekata.

“Na ovaj način želimo da pokrenemo i javnu debatu o najboljem rešenju za prenamenu ovog vrednog arhitektonskog kompleksa i pozivamo sve zainteresovane pojedince, grupe i institucije da se pridruže našoj inicijativi. DaNS nedvosmisleno podržava mogućnost da ovaj kompleks dobije novu namenu i pozdravlja napore da se obezbede finansijski uslovi za to, ali sve treba da bude u skladu sa stručnim kriterijumima najvećeg stepena.” – kažu u DaNS-u.

Zgrada Studija M, arhitekte Pavla Žilnika, je mesto koje ima funkciju kultnog koncertnog prostora na ovim prostorima.

Radi se o nizu zgrada koje je do skoro koristila Javna medijska ustanova RTV – Radio Novi Sad, čije su projekte potpisali naznačajnije arhitekte grada dvadesetog veka: Đorđe Tabaković, Daka Popović i Pavle Žilnik.

“Imajući u vidu prošlonedeljnu primopredaju zgrada radijskog kompleksa Pokrajini, kao i najave o osnivanju i izgradnji novog muzeja na njegovom mestu, apelujemo na nadležne da bilo kakvu rekonstrukciju u cilju prenamene sprovedu isključivo u skladu sa zakonskim regulativama i prema validnoj stručnoj analizi. Na ovo upozoravamo s obzirom na značajnu činjenicu da gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture već priprema materijal za proglašenje ovog kompleksa za kulturno dobro. Taj postupak, međutim, još nije okončan, zbog čega svi moraju biti veoma oprezni kada promišljaju o bilo kakvim intervencijama.” – navodi se u sopštenju DaNS-a i dodaju da se ne mogu složiti sa idejom da se u ime izgradnje muzeja posvećenog 20. veku nepovratno uništi nasleđe tog 20. veka, što bi se desilo rušenjem dela bivših radijskih zgrada.

Kultni koncertni prostor

Zgrada Studija M, arhitekte Pavla Žilnika, je mesto koje od izgradnje 1959. godine ima funkciju kultnog koncertnog prostora na ovim prostorima. Holovi i koncertna sala Studija M predstavljaju najvredniji enterijer iz pedesetih godina u gradu, a sama zgrada sa platoom najreprezentativniji javni objekat kulture iz te epohe koju Novi Sad ima.

Dodatno, Studio M čini organsku celinu sa starom zgradom Radija Novi Sad, arhitekte Davida Dake Popovića, koja sadrži reprezentativni hol sa stepeništem iz međuratnog perioda. Njenim proglašenjem za kulturno dobro bi se otvorila mogućnost da se zgradi rekonstrukcijom vrati originalni izgled iz 1932. kada je izgrađena za Trgovački Lojd, i da time zasija u punom sjaju kao deo istorije grada.

Studio M čini organsku celinu sa starom zgradom Radija Novi Sad, arhitekte Davida Dake Popovića.

Ovaj niz se nastavlja zgradom aneksa radija iz 1959, kojom je arhitekta Žilnik ostvario harmoničnu vezu sa starom zgradom Doma novosadske trgovačke omladine, najlepše ugoane zgrade iz međuratnog perioda u Novom Sadu. Nju je 1932. godine podigao čuveni arhiteka Đorđe Tabaković i njome se završava ansambl radijskih zgrada koje smo kao društvo u obavezi da sačuvamo.

Dodatni značaj ove grupe zgrada čine i retki komadi tehnike iz svih epoha istorije Radija Novog Sada, potom bogata arhiva snimaka radijskog programa i održanih koncerata, a posebno je važna i kulturna memorija ovog mesta kao epicentra domaće i svetske muzičke i kulturne produkcije.

Odbačeni Lokacijski uslovi

“S obzirom na to da je Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove u junu 2020. odbacila zahtev Pokrajine za izdavanje Lokacijskih uslova za rekonstrukciju radijskog kompleksa, jer projekat koji je podnešen, a koji je dobijen na javnoj nabavci, nije ispunjavao uslove za građenje zbog nekolicine problema u zahtevu i neusklađenosti sa planskim dokumentima i zakonskim procedurama, pozivamo da se svi budući projekti usklade sa svim važećim planovima, propisima i uslovima nadležnih organa.” – navodi se u saopštenju DaNS-a.

Vladimir Mitrović, viši kustos u MSUV, objavio je na svom ličnom Facebook profilu moguće novo vizuelno rešenje Studija M u Novom Sadu:

Raspisati konkurs

“Stoga Društvo arhitekata Novog Sada poziva Pokrajinsku vladu AP Vojvodine da efikasno iskoristimo vreme i dođemo da projekta rekonstrukcije koji će ispunjavati najviše stručne standarde. DaNS se principijalno zalaže da se pre svega raspiše arhitektonski konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije ovog kompleksa u cilju buduće prenamene, čiji bi zadatak bio da se dođe do najboljeg arhitektonskog rešenja usklađivanja nove namene sa postojećim karakterom zgrada radijskog kompleksa koje treba očuvati. Društvo arhitekata Novog Sada, kao i do sada, stoji na raspolaganju za bilo kakvu vrstu stručne pomoći u ovom procesu.” – zaključuje se u saopštenju DaNS-a.

Kad ste već ovde…

• Centralna zona Novog Beograda dobila status kulturnog dobra

Zahvaljujući atrijumu, natkrivenoj pergoli ali i celokupnoj arhitekturi, ovaj vrtić omogućava deci direktan kontakt s prirodom i boravak u tehnološki naprednom objektu.

Dečiji vrtić Vrbani II je pobednički rad s javnog konkursa iz 2005. godine, sagrađen 15 godina kasnije na parceli unutar zagrebačkog stambenog naselja Vrbani, a potpisuju ga mladi arhitekti Marin Binički, Marko Salopek i Siniša Blaženka.

Vrtić je s tri strane okružen visokim višestambenim zgradama, dok se na severoistoku parcele nalazi potok Vrapčak. Usred gusto i visinski naglašenog okruženja, zgrada vrtića postavljena je na severozapadnu ivicu parcele pravougaonog oblika, oslobađajući tako čitav južni i istočni deo terena za otvorene sadržaje za boravak, igru decu i zelenilo.

Sve jedinice povezane su hodnikom s nadsvetlom koji omogućava idealno osvetljenje prostora, ali i prostor za igru.

Dispozicija vrtića projektovana je kao prizemni objekt u dva trakta, ostvarujući na taj način najoptimalniju funkcionalnu organizaciju, omogućujući deci direktan kontakt s prirodom i spoljašnjih igralištima te istovremeno izbegavajući arhitektonske barijere prevelikih visinski razlika i otežanog pristupa osobama s teškoćama u kretanju.

Uzduž čitave jugoistočne strane objekta proteže se 12 jedinica za jasličku i vrtićku decu. Prostorije su dimenzionalno istih modula ali za potrebe formiranja većih skupina postoji mogućnost spajanja susednih jedinica koje su podeljene pokretnim panelima. Enterijerska povezanost svih jedinica ostvarena je longitudinalnim hodnikom – centralnom zonom vrtića koja, osim same funkcije komunikacije, svojim presekom i velikim uzdužnim prozorskim nadsvetlom omogućava idealno osvetljenje prostora, a svojom prostranošću osigurava prostor za igru, boravak i edukaciju dece u zatvorenom, posebno kada vremenske prilike ne dozvoljavaju izlazak na otvorene prostore.

Ovaj prostrani multifunkcionalni hodnik tangira i atrijum, koji služi kao natkriven i otvoren prostor za boravak dece najmlađeg uzrasta, osiguravajući blizinu osoblja i lakšu kontrolu nad jasličkom decom.

Natkrivena pergola

Eksterijerski kontrapunkt unutrašnjem hodniku je natkrivena pergola postavljena uz fasadu uzduž svih jedinica vrtića, stvarajući zaštićeni natkriveni prostor, kao filter zonu između potpuno zatvorenih i potpuno otvorenih prostora. U centralnom delu vrtića, uz spomenuti prostrani hodnik, smešten je i prostor više namena koji se izolovanjem ili otvaranjem, u zavisnosti od potreba, može koristiti za edukacione svrhe i zabavu (predstave, aktivnosti, vežbanja, druženja s roditeljima…). Uz ulični severozapadni deo zgrade vrtića nalaze se ulazi, administrativne prostorije, uprava vrtića i kuhinja.

Ekspolozija boja

Snažno zelena boja dominira eksterijerom zgrade vrtića – trima pročeljima i limenim krovom, naglašavajući namenu edukacione ustanove koja se žarkim bojama razlikuje od isključivo stambenog komšiluka. Koloristički akcenti se u objektu nastavljaju žarko žutim stubovima i gredama spoljašnje pergole kao i žutom signalistikom u hodniku, zeleno-žuto-crvenim mobilijarom u enterijeru te narandžastim pločicama na zidovima sanitarija vrtićkih jedinica. Kao vizuelni kontrast spoljašnjosti zelene zgrade unutrašnji atrijum je u celosti izveden u komplementarnoj crvenoj boji.

Ovako postavljeni energetski koncept vrtića ispunjava današnje energetske zahteve za zgrade gotovo nulte energije.

Nosiva konstrukcija zgrade vrtića su armiranobetonski zidovi i pune ploče, dok je žuta nadstrešnica izvedena kao čelični okvir sa staklenim pokrovom. Vrtić je projektovan kao niskoenergetska zgrada, zahvaljujući povećanim debljinama toplotne izolacije, sistemu ventilacije s povratom toplote kao i južnoj orijentaciji, koja omogućava iskorišćavanje pasivnih solarnih dobitaka.

Posebna pažnja pri projektovanju takođe je posvećena odabiru pomičnih elemenata; horizontalnih brisoleja, žaluzina i blackout zastora, za zaštitu od pregrejavanja leti. Termotehnički sistemi zgrade vrtića bazirani su na obnovljivim izvorima energije – toplotnim pumpama i solarnim panelima uz pomoćne gasne kondenzacione kotlove. Ovako postavljeni energetski koncept vrtića ispunjava današnje energetske zahteve za zgrade gotovo nulte energije.

Grafički prilozi

Osnova

Presek 1

Presek 2

Fotogalerija

Novi vrtić u Zagrebu; Foto: Bosnić+Dorotić

Faktografija

• Naziv dela: Dečiji vrtić Vrbani II
• Autori: Marin Binički, Marko Salopek i Siniša Blaženka
• Projektni tim: Marin Binički, Marko Salopek, Siniša Blaženka, Vlasta Binički K.A.T. doo
• Investitor: Grad Zagreb
• Izvođac: AB gradnja
• Saradnici: Darko Žerjav ELAG – elektroinstalacije, Marko Bajič Alarm automatika – tehnička zaštita, Nikola Zadravec Eco Plan – Strojarske instalacije, Martina Gajdek FLAMIT – zaštita od požara, zaštita na radu, Ivanka Mlinarić krajobrazno uređenje, Robert Gojani ROBUR – promet, Miroslav Sokolaj GEO 88 – geodetski projekt, Ivan Matković Institut Građevinarstva Hrvatske – geotehnički elaborat
• Lokacija: Zagreb
• Godina početka projektovanja: 2005.
• Godina početka gradnje: 2019.
• Godina dovršetka gradnje: 2020.
• Površina obuhvata: 6133,6 m2 m2
• Ukupna površina: 2176,59 m2 m2
• Ukupna vrednost investicije bez PDV-a: 3,7 miliona evra
• Fotografije: Bosnić + Dorotić, Pavle Čondrić

Do 10. marta svoja rešenja fasade daće četiri poznata arhitektonska biroa iz Novog Sada i Beograda.

Novosadska kompanija Vega IT kupila je krajem decembra zgradu Radničkog univerziteta, na javnoj licitaciji, po početnoj ceni od oko 5,2 miliona evra. Da što pre u nju žele i da se usele govori i podatak da je ova IT kompanija već raspisala pozivni konkurs na koji je pozvala četiri poznata domaća biroa.

Kako u intervjuu kaže Saša Popović, CEO kompanije Vega IT, pozivni konkurs raspisali su kako bi dobili najbolje rešenje fasade Radničkog. Do 10. marta svoja rešenja poslaće Kuzmanov and partners iz Novog Sada, Zabriskie Studio iz Beograda, Remorker Architects iz Beograda kao i Synthesis Quatro iz Novog Sada.

U pozivnom konkursu učestvuju Kuzmanov and partners, Zabriskie Studio, Remorker Architects kao i Synthesis Quatro.

Pobednik će dobiti priliku da dalje razvija svoju ideju, a preostala tri biroa dobiće utešne nagrade, kaže Popović i dodaje da su sva četiri arhitektonska biroa rado prihvatila poziv za učešće. “Po završetku konkursa, planiramo da objavimo pobedničko, kao i ostala tri rešenja.” – kaže Popović.

Popović dalje navodi da paralelno s ovim konkursom, aktivno rade na drugim važnim koracima neophodnim da bi ovu ideju pretvorili u stvarnost i učinili da ova zgrada služi svojoj svrsi. “Kada svi projekti budu gotovi i dobijemo sve potrebne dozvole, planiramo da započnemo rekonstrukciju.” – kaže vlasnik Vega IT.

Zašto pozivni konkurs

“Svidela nam se ideja pozivnog konkursa jer na ovaj način imamo priliku da dobijemo nekoliko zanimljivih rešenja s obzirom na to da se više timova praktično takmiče među sobom.” – dodaje Popović i dodaje da razlog zašto su se odlučili da to treba da bude pozivni konkurs jeste samo zato što su želeli da posvete dovoljno vremena svakom timu koji učestvuje u projektu u cilju postizanja najboljih mogućih rezultata.

“Imali smo nekoliko sastanaka sa svakom od četiri ekipe – prošli smo kroz zgradu i analizirali sve stvari na koje treba da obratimo dodatnu pažnju. Jednostavno rečeno, da je bio otvoren konkurs, ne bismo mogli sve to da postignemo sa velikim brojem timova.” – kaže Popović.

Selidba?

Popović kaže da imaju velike planove za dalji rast i razvoj Vega IT-a, pa će im ova rekonstrukcija zgrade „Radničkog“ pomoći da te planove pretvore u stvarnost.

“Planiramo da ostanemo u sadašnjem poslovnom prostoru u Novom Sadu, koji je takođe u našem vlasništvu, i da se dalje proširimo u novu zgradu. Verovatno će se neke od naših ćerki firmi preseliti u „Radnički“ po završetku rekonstrukcije.” – zaključuje Popović.

Podsetimo, zgrada nekadašnjeg Radničkog univerziteta „Radivoje Ćirpanov“ izgorela je u požaru 6. aprila 2000. godine.

Kad ste već ovde…

• 3Lateral kupio atraktivnu parcelu u Novom Sadu

Najveći izazovi u ovom projektu bili su kako intervenisati u pejzažu, a ne narušiti ga, kao i na koji način prevazići ograničenja drvene kuće i stvoriti autentičan dizajn.

Nije tajna da je beg iz grada i pravljenje vikendica postalo veoma popularno u Srbiji, međutim malo je projekata koji se svojim savremenim pristupom arhitektonskom projektovanju ali i načinu izgradnje mogu izdvojiti. Međutim, ovo je drugačiji primer. Projektni zadatak za arhitekte iz biroa miuarhitekti iz Užica bio je da se privatnog investitora na Zlatiboru napravi grupacija od šest kuća, brvnara od 60 kvadrata, namenjene za kratke boravke, ali sa željom da budu u skladu sa potrebama savremenog čoveka i vremenom u kome živimo.

“Naše težište razmišljanja i koncepcija proistekli su iz potencijala lokacije, međuodnosa objekata i sinergije objekata i prirode. Težili smo da stvorimo autentične kuće – kabine, da iskoračimo iz ograničenja drvene gradnje i prevaziđemo uniformnost, i to što svi objekti liče jedni na druge.” – kaže Marija Gardić Lazić za naš portal.

Kuće niču iz zemlje, poput periskopa koji izranjaju iz vode i upijaju prirodu.

Projektni biro dizajnirao je pojedinačnu kuću s namerom da bude pojednostavljene forme, jer je ona element grupacije u specifičnom prirodnom okruženju. “To nije tipska kuća i grupacija kuća koja može da egzistira bilo gde, već je proizašla iz uticaja konkretnog lokaliteta.” – kaže Marija i dodaje da su to kuće koje izranjaju iz zemlje, kao periskopi koji izranjaju iz vode i upijaju prirodu. Koncipirane su u funkciji doživljaja prirode i velikim staklenim portalom orijentisane ka pejzažu i pogledu.

Na arhitekturu objekata nije uticala okolna arhitektura već okolni pejzaž, i kako ga što manje promeniti. “Ali dinarska brvnara sa kraja 19. i početka 20. veka jeste uticala” – kažu autori projekta. Kao i kod njih, ovo je u osnovi pravougaona kuća, postavljena na masivni temelj od betona, dok su zidovi drveni. Konstrukcija i obloga složeni su u horizontalni slog, što je reminiscencija na brvnare, ali savremena interpretacija. Krov je veliki, spušta se nisko, ali remodelovan u odnosu na tipičan krov dinarske brvnare.

Materijali iz prirode

Materijali iz prirode – drvo, kamen, metal. Fasada je pretežno sa oblogom od drveta u horizontalnom slogu. U nekim delovima se krov spušta preko fasade, tako da je tu završna obrada falcovani čelični lim. Za drvenu oblogu preporuka je bila da bude sibirski ariš ili termotretirano drvo (sa skrivenim kačenjem na potkonstrukciju) zbog dugotrajnosti, otpornosti na vremenske uticaje i slično. Ispuna spoljnih elemenata termičkog omotača je sa odgovarajućom termoizolacijom od kamene vune.

Krovnu konstrukciju čine rogovi oslonjeni preko „bondručnih“ ramova.

Konstrukcija objekta koju je izveo Garden design Kosjerić se sastoji od armiranobetonskog postamenta na koji se postavlja objekat od drvene konstrukcije – krov i zidovi. Krovnu konstrukciju čine rogovi oslonjeni preko „bondručnih“ ramova. Krov je jednovodni nagiba krovne ravni 20 stepeni. Ramovi se sastoje se od nosećih neprekinutih stubova, drvenih greda, kosnika i ispune. Međuspratna konstrukcija se sastoji od greda tavanjača koje su oslonjene na grede u ramovima. Pod se postavlja preko drvenih temeljnih greda i podnih greda.

Kako prevaziđi organičenja drvene kuće

“Kod ovakvih montažnih objekata nema značajne projektantske razlike pošto je u pitanju drvena kuća – to bi moglo predstavljati ograničenje u slučaju nekih većih objekata. Ali, da bi se ispoštovali zahtevi energetske efikasnosti i da bi objekat imao zadovoljavajući kvalitet i trajnost, sklopovi i izbor materijala moraju biti pažljivo odabrani i razrađeni, tako da je u tom smislu projektovanja i razrade zahtevnija od klasične gradnje.” – kaže Marija Gardić Lazić za naš portal i dodaje da su najveći izazovi bili kako intervenisati u pejzažu, a ne narušiti ga. “Kako prevazići ograničenja drvene kuće i stvoriti autentičan dizajn.” – kažu autori ovih kuća.

Komfor u 60 kvadrata

Prizemlje sadrži natkriveni ulazni trem, vetrobran, kupatilo, jednoprostornu dnevnu zonu (kuhinja, trpezarija, dnevna soba), i delimično natkrivenu terasu. Između dnevne zone i terase celom dužinom prozorskog portala projektovana je klupa za sedenje i relaksaciju. Brodskim stepenicama prizemlje je povezano sa potkrovljem gde su smeštene dve spavaće sobe. U prizemlju je projektovana i ostava u koju se ulazi spolja. Glavna orijentacija dnevne zone i noćne zone je prema istoku.

Neto korisna površina prizemlja iznosi 40, potkrovlja 20, ukupno 60 m2.

Za projekat je dobijena građevinska dozvola i izvođenje radova je trenutno u toku.

Faktografija:

• Naziv objekta: Grupacija savremenih mini kuća za odmor
• mesto: Zlatibor
• investitor: privatni
• autori projekta: miuarhitekti – Marija Gardić Lazić, dia i Uroš Lazić, dia
• godina projektovanja: 2020.
• godina izgradnje: 2020-2021.
• površina: 6 x 77m2
• spratnost: Pr+Pk
• Izvođači:  Garden Design Kosjerić

Kad ste već ovde…

• Montažne kuće: Uselite se u ekološki objekat za 60 dana

Koncept proširenja postojećeg depoa zgrade Narodne biblioteke u Beogradu zasnovan je na mimikričnom stavu i poštovanju arhitekture zaštićenog objekta.

Narodna Biblioteka Srbije, u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda, raspisala je u decembru prošle godine arhitektonski konkurs za idejno rešenje proširenja postojećeg depoa biblioteke, a povod je bio nedostatak prostora za smeštaj bibliotečke građe. Kako je nedostatak prostora za navedene potrebe NBS prepoznat pre više decenija, planski osnov za predmetnu izgradnju sadržan je u Planu detaljne regulacije dela Vračarskog platoa.

Prvu nagradu na konkursu osvojili su autori prof. Branislav Mitrović, d.i.a. i doc. dr Đorđe Alfirević, d.i.a. kao i projektanti Dušan Međedović, mast.arh., Uroš Majstorović, mast.arh., Stefan Lakić, mast.arh., Dušan Grujović, mast.arh. Konkursno rešenje je rađeno u okviru arhitektonskog studija MITarh d.o.o. iz Beograda.

Novi objekat je gotovo u potpunosti ukopan i usklađen sa topografijom i nivelacijama okolnog partera.

Kako je navedeno u obrazloženju, koncept proširenja postojećeg depoa zgrade Narodne biblioteke je zasnovan na mimikričnom stavu i poštovanju arhitekture zaštićenog objekta. Novi objekat je gotovo u potpunosti ukopan i usklađen sa topografijom i nivelacijama okolnog partera. Arhitekturu objekta čini forma zatravljenog postamenta, čija gornja regulacija proističe iz nivelete partera biblioteke, dok je prema Nebojšinoj ulici formirana vitoperna škarpa koja prati njen nagib.

Škarpa je otklonjena prema Nebojšinoj ulici u odnosu na paralelni pravac škarpe koja postoji u rešenju platoa (arh. B. Mitrovića i D. Miljkovića), čime zadržava karakter postamenta koji su autori prethodno pretpostavili kao smernicu artikulacije zapadne strane svetosavskog platoa. Glavni pristup objektu je iz Skerlićeve ulice na mestu platoa koji je određen kotom službenog ulaza u biblioteku na nivou niskog prizemlja.

Funkcionalna organizacija prostora

Strukturu proširenja depoa čine tri osnovne prostorno-funkcionalne celine: multifunkcionalni izložbeni prostor sa pratećim prostorijama, kancelarijski blok i prostori depoa, a objekat ima i četiri podzemna nivoa.

Osnovna karakteristika funkcionalne organizacije prostora je proistekla iz stava da izložbeni prostor treba da bude vizuelno eksponiran i pristupačan posetiocima iz pravca Skerlićeve ulice, a da se iza njega nadovezuju ostali sadržaji. Izložbeni prostor je razvijen u dva nivoa i pristupa mu se preko glavnog ulaza i holskog prostora. Glavni nivo izložbenog prostora prostire se delimično i ispod pristupnog platoa.

Svi nivoi su po vertikali povezani protivpožarnim stepeništima na propisanim međurastojanjima, pri čemu je glavno jezgro sa stepeništem i liftovima pozicionirano uz ulazni hol na granici objekta sa istočne strane.

Kancelarijski blok osvetljen je sa severne strane zenitalnim osvetljenjem.

Kancelarijski blok je pozicioniran neposredno iza izložbenog prostora i osvetljen je sa severne strane zenitalnim osvetljenjem. Novi depoi se prostiru na sva četiri nivoa. Sa postojećim depoima su povezani na nivoima blagim rampama, koje se nalaze u produžetku komunikacija postojećeg depoa biblioteke. Svi depoi su podeljeni u manje celine zbog protivpožarnih uslova. Prostori za rad bibliotečkih radnika su na svakom nivou u zoni neposredno uz glavno jezgro. Tehničke prostorije su objedinjene i pozicionirane u istočnom delu objekta u prostoru
ispod pristupnog platoa u dva nivoa. Pristup tehničkim prostorijama je omogućen kroz svetlarnik i alternativno u zoni iza silazne rampe u javnu podzemnu garažu „Narodna biblioteka” koja je predviđena urbanističkim projektom.

Betonska konstrukcija i dijafragma

Konstruktivni sistem objekta je skeletni sa armiranobetonskim kvadratnim stubovima u osnovnom rasteru 6,6×6,6 metara. Međuspratne tavanice su armiranobetonske ploče debljine 20cm. Objekat je fundiran na armiranobetonskoj temeljnoj ploči pretpostavljene debljine 80cm. Po obodu čitavog objekta je zbog dubine ukopavanja nove zgrade predviđeno izvođenje armiranobetonskih zidova i dijafragmi. Seizmičko ukrućenje objekta je sprovedeno armiranobetonskim zidovima u dva pravca. Na svim nivoima su oko depoa predviđeni armiranobetonski zidovi i kanali kao zaštita od potencijalne vlage.

Materijali i rasveta

Na mestima gde postoje zastakljene fasadne pozicije predviđena je primena kvalitetne prohromske bravarije sa niskoemisionim staklima. Na podnim površinama je predviđeno da bude izlivena epoksidna smola u svim prostorijama u koje ne ulaze posetioci, dok je za javne prostorije (izložbeni prostor, hol i sl.), predviđeno oblaganje kamenim pločama velikih formata.

Veštačko osvetljenje nove zgrade depoa je predviđeno sistemom rasvete koji je integrisan u spušteni plafon. Osvetljenje objekta je koncipirano da bude nenametljivo, a ipak da daje neophodan svetlosni učinak u ostvarivanju ambijenta. Osvetljenje izložbenog prostora je predviđeno da bude na šinama, pomično i pozicionira se po potrebi izlaganja.

Akcenat na energetskoj efikasnosti

Ostvarivanje i unapređenje energetske efikasnosti objekta je postignuto primenom kvalitetnih, ekološki održivih materijala, koji doprinose sveukupnom termičkom i energetskom balansu i funkcionalnom komforu u objektu. Predviđena su troslojna stakla u fasadnim zastakljenim sistemima i veće debljine kamene vune u kompozitnim fasadnim zidovima.

Amfiteatar za javne skupove

Funkcionalnu specifičnost korišćenja nove zgrade depoa čini mogućnost horizontalnog povezivanja prostora novog i postojećeg depoa. Takođe, značajna je veza izložbenog prostora sa postojećim kapacitetima i službenim ulazom biblioteke. Krovne površine objekta su zatravljene i blago nagnute u severnom delu prema zgradi biblioteke, čime je ostavljena mogućnost da se natkriveni prostor ispod sprata biblioteke koristi kao amfiteatar sa prostorom za javne skupove. Pristup za lica sa posebnim potrebama je omogućen preko prisutpnog platoa iz pravca Skerlićeve ulice. Prostori za parkiranje su predviđeni prema raspisu konkursa u okviru javne garaže.

Ostali nagrađeni

Na konkursu za Idejno rešenje proširenja postojećeg depoa Narodne biblioteke Srbije, druga nagrada dodeljena je radu AKVS arhitektura (Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum, Ana Petrović i Aleksa Bekić), dok je treće nagrada pripala autorima Zoran Radojičić i Dejan Miljković, sa projektantima saradnicima: Petar Sazdanović i Vida Nedeljković.

Fotogalerija prvonagrađenog rešenja

Kad ste već ovde…

• Šta zapravo predviđa rekonstrukcija platoa Hrama Svetog Save

Predstavljamo sva nagrađena rešenja za proširenje depoa Narodne biblioteke Srbije u Beogradu.

Narodna Biblioteka Srbije, u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda, raspisala je u decembru prošle godine arhitektonski konkurs za idejno rešenje proširenja postojećeg depoa biblioteke, a povod je bio nedostatak prostora za smeštaj bibliotečke građe.

Prvu nagradu na konkursu osvojili su autori prof. Branislav Mitrović, d.i.a. i doc. dr Đorđe Alfirević, d.i.a. kao i projektanti Dušan Međedović, mast.arh., Uroš Majstorović, mast.arh., Stefan Lakić, mast.arh., Dušan Grujović, mast.arh. Ovo rešenje možete videti u posebnom članku.

Druga nagrada

Drugu nagradu osvojili su tim koji čine: Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Aleksa Bekić, a konkursno rešenje je rađeno u okviru arhitektonskog studija AKVS arhitektura iz Beograda.

Arhitektura pejzaža

Kako kažu arhitekte, projekat proširenja postojećih depoa Narodne biblioteke Srbije ima za cilj da oživi usnulu tačku u srcu vibrantne centralne zone glavnog grada. U kompleksnom gradskom tkivu kao što je ovo, neposredno uz impozantnu zgradu Narodne biblioteke, i velike i značajne ozelenjene javne prostore grada, nova arhitektura teži da ostane minimalna, i u okviru morfologije terena, suptilno proizilazeći iz pejzaža na koji se nadovezuje.

Nova arhitektura teži da ostane minimalna, i u okviru morfologije terena, suptilno proizilazeći iz pejzaža na koji se nadovezuje.

Osnovnom arhitektonskom intervencijom zasecanja i razmicanja ravni tla u dva poteza – jedan deo se odiže, i novi gradski izložbeni prostor smešta se ispod i otvara se ka jugu, dok se drugi deo upušta formirajući zaštićeni mikroambijent novog ulaznog platoa Galerije. Sa strane Svetosavskog platoa i iz Nebojšine ulice, objekat ostaje u linijama partera, i samo nagoveštava svoje postojanje, primarno pružajući ozelenjenu oazu u podnožju Biblioteke.

Sa druge strane, ka Skerlićevoj ulici, izdiže se i određuje novi identitet gradske celine koja je do sada tretirana kao neaktivna i samo u momentima kao prolazna. Pokrenute ravni tla su potpuno ozelenjene, nadovezuju se na dodirne parkovske celine i formiraju nove tačke sagledavanja prirodno i semantički izuzetno bogatog okruženja.

Jedini fasadni zidovi su masivni prozračni volumeni koji izranjanju iz unutrašnjosti Galerije, i isijavaju ujedno i ka eksterijeru i u enterijeru.

U širem kontekstu, pravci zasecanja tla pozicionirani su tako da omoguće povezivanje dva velika i značajna javna gradska prostora – Svetosavski plato i Karađorđev park, koji su trenutno grubo razdvojeni usnulim prostorom samog mesta intervencije, kao i Nebojšinom ulicom koja je intenzivno opterećena saobraćajem, paralelno sa Bulevarom oslobođenja.

Ulazni plato i pešačke površine su tako pozicionirane da omogućavaju kružnu vezu Svetosavskog platoa, Narodne biblioteke, ulaznog platoa nove Galerije, i Karađorđevog parka. Pristup Galeriji je dvojni, tako da i ona zadržava karakter vibrantne prometne zone grada – glavni pristup je sa platoa iz Skerlićeve ulice, dok je sa strane Svetosavskog platoa omogućen direktan pristup dugačkom rampom koja se spušta ispod nivoa tla, otkrivajući obrise skrivenih prostora Galerije. Oba prilaza susreću se u ulaznom holu, odakle je početna tačka obilaska izlagačkog prostora. Ulazni plato je delom zakošen ka Biblioteci, tako da formira zonu neformalnog sedenja u javnom prostoru grada, i specifičan prostor okupljanja prilikom svečanih otvaranja izložbi.

Kaskadirani izlagački prostor

Veliki reprezentativan izlagački prostor zauzima zonu odmah ispod pokrenutih ozelenjenih ravni tla, ujedno i krova Galerije, i kaskadno je fomiran tako da volumetrijski prati pad krovnih ravni iznad, kako bi se sa tačke ulaza sagledavao ceo prostor u planovima. Ulazni hol proteže se celom dužinom objekta na najvišoj koti, sa pogledom na postavku sa visine, i sa izložbenim delom je povezan rampom.

Izložbeni prostor čine tri celine kroz koje se kruži – glavni deo koji je odmah vildjiv sa ulaza, deo izložbe koji je skriven niže u dubini i multimedijalna sala kojom se završava obilazak postavke. Radni prostor za zaposlene je smešten u volumenu koji povezuje Galeriju sa Bibliotekom, tako da gleda na ulazni plato, osunčan je sa juga, i direktno je povezan i sa novim i sa postojećim prostorom. Prostori za smeštaj arhivske građe zauzimaju jednu polovinu nivoa -2, neposredno uz postojeće depoe Narodne Biblioteke, i prostiru se u punoj površini etaža -3 i -4 ispod.

Prozračni zid: iznutra-spolja

Jedini fasadni zidovi objekta su masivni prozračni volumeni koji izranjanju iz unutrašnjosti Galerije, i isijavaju ujedno i ka eksterijeru i u enterijeru, gradeći ambijentalnu i mentalnu vezu podzemnog i nadzemnog prostora. U parteru, lagani prozračni zid nosi velike ozelenjene krovove, dok iznutra prolazi kroz sredinu izlagačkog prostora, formirajući manje celine kroz koje se kruži u obilasku postavke. Masivne krovne ozelenjene ploče nosi čelična konstrukcija u okviru samih prozračnih zidova, tako da je ona sakrivena duplim slojem mutnog stakla spolja i iznutra, praveći efekat velikog prozračnog volumena zida koji gradi i fasadu i unutrašnjost Galerije.

Krovne ploče su u detalju blago zakošene na ivicama tako da je samo tanka okapnica vidljiva na staklenoj fasadi, a masivnost krovne ravni je sakrivena iza. Mutno staklo filtrira direktnu dnevnu svetlost i pušta je difuzno u izlagački prostor, dok noću, po oblačnom danu ili u
zoru isijava različitim intenzitetima ka parteru. Parterno uređenje je jednostavno i čisto, imajući u vidu blizinu uređenih parkovskih površina. Urbani mobilijar je sveden na minimum, dok su parterne površine ozelenjene travom, i potpuno čiste – bez niskog i visokog zelenila, otvaraju i usmeravaju poglede ka zgradi Narodne biblioteke, i parkovima u okruženju.

Treća nagrada

Treća nagrada pripala je timu koji čini: Zoran Radojičić i Dejan Miljković, sa projektantima saradnicima: Petar Sazdanović i Vida Nedeljković. Rad je izrađen u okviru biroa „ARCHTIC d.o.o.“ i „Dejan Miljković arhitekti d.o.o.“

Koncept predloženog rešenja je formiranje prostorno determinisanog javnog prostora ispred postojećeg objekta Narodne biblioteke Srbije. Denivelisanjem postojećeg terena formira se novi ambijent – pristupni plato sa glavnim ulazom u multifunkcionalnu salu i uspostavlja se veza između prostora ispred Hrama Svetog Save i Skerlićeve ulice.

Pristup platou je ostvaren celom dužinom iz Skerlićeve ulice, rampama sa prostorom ispred Hrama Svetog Save i stepeništem prema Narodnoj biblioteci Srbije (opciono sa novom vezom ka atrijumu unutar objekta).

Novi prostor je u formi atrijumskog dvorišta čiji ambijent karakterišu stakleni kubusi.

Novi prostor je u formi atrijumskog dvorišta čiji ambijent karakterišu stakleni kubusi, kao elementi koji prostorno i funkcionalno povezuju spoljni, unutrašnji prostor i ulaze u hol multifunkcionalne sale.

Dvovisinski hol povezuje nivo platoa i multifunkcionalne galerije. Fleksibilnost izložbenog prostora omogućena je sistemom kliznih panela – polica.

Administrativni deo je pozicioniran u produžetku postojećeg administrativnog trakta, koji horizontalnim i vertikalnim komunikacijama (stepeništa, rampe, teretni lift/platforma) povezuje sve nove sadržaje sa postojećim objektom.

Topdown izgradnja

Depo je projektovan u predloženom sistemu skladištenja u podzemnim etažama i rampama je povezan sa postojećim depoom objekta Narodne biblioteke Srbije. Primenom tehnologije iskopavanja i gradnje odozgo-nadole (topdown), obezbediće se stabilnost postojećeg objekta i ostvariti neophodan prostor za smeštaj bibliotečke građe.

Srodni link:

• Prva nagrada za proširenje depoa Narodne biblioteke

Nova verzija Mape gradilišta Srbije omogućava lakše pretraživanje podataka ali i njihovo preuzimanje u Excel formatu.

Mapa gradilišta portala Gradnja.rs korisna je alatka kojom možete da saznate šta se sve zida u vašem komšiluku ali i u celoj Srbiji. Međutim, nova verzija ove aplikacije od sada dopušta napredne mogućnosti. Pored bolje preglednosti na mobilnim telefonima, novu Mapu sada možete pretraživati po čak šest različitih parametara: po imenu zgrade, gradu, ulici, tipu zgrade ali i po investitoru ili projektantu što može biti posebno interesantno ukoliko tražite specifične objekte.

600 gradilišta već na Mapi

Nova Mapa gradilišta za građevinsku sezonu 2021. već sada broji preko 600 gradilišta. Najbrojnije su stambene zgrade, ali tu su i fabrike, tržni centri, verski objekti, klinički centri, aerodromi…

“Pravljenju nove Mape gradilišta pristupili smo detaljno. Trenutno je na njoj označeno oko 600 gradilišta, a do kraja građevinske sezone očekujemo bar još toliko. Najviše gradilišta je mapirano u Novom Sadu i Beogradu, u kojima se očekuje realizacija najvažnijih projekata.” – kaže Drago Polić, urednik Mapa gradilišta.

Mapa gradilišta u Excel formatu

Posebna pogodnost nove verzije aplikacije namenjena je profesionalnim korisnicima, a to je mogućnost da se podaci sa Mape gradilišta preuzmu u Excel formatu. Ova mogućnost omogućava sortiranje i pregled podatka u tabeli prema različitim potrebama. Tabelarni podaci se mogu listati i preuzimati za proizvoljni vremenski period i za različite parametre sortiranja.

Promotivna cena ove usluge iznosi 3.000 dinara mesečno sa plaćanjem na godišnjem nivou. Zainteresovani mogu da se prijave ovde.

Registrujte se i istražujte Mapu

Da biste iskoristili pun potencijal Mape gradilišta, potrebno je da se (besplatno) registrujete a potom i ulogujete na Mapu gradilišta. Nova mogućnost aplikacije jeste i primanje nedeljnog izveštaja o novim gradilištima na email. Potrebno je samo da prilikom registracije selektujete opciju „Da, obaveštavaj me o novim gradilištima na email“.

Mapi gradilišta možete pristupiti na ovoj adresi.