Od atraktivnog prostora za sportska dešavanja i koncerte, do mračnih lokala koji zvrje prazni. Ima li Spens budućnost?

Postoji mnogo načina kojim arhitekte i projektanti rešavaju i funkcionalno osmišljavaju pojedine delove grada novim sadržajima. Izgradnjom „Sportskog i poslovnog centra Vojvodina“ Novi Sad je dobio novi, moderan centar grada.

Pre 40 godina ovaj prostor izgledao je sasvim drugačije. U neposrednoj blizini starog jezgra Novog Sada bila je smeštena mini industrijska zona sa barakama novosadskih preduzeća Novkabel, Idol, Albus, Jugofon ali i stari stambeni objekti, železničke barake…

Stonitenis za nezvanično ime

Na Zlatiborskom trgu koji se nastavljao na Stražilovsku ulicu bile su stara česma i mali park. U to vreme gradilo se najveće stambeno naselje Novog Sada – Liman. Tada je počela da se rađa ideja o izgradnji multifunkcionalnog objekta, koji bi povezao staro jezgro grada sa novim stambenim naseljem i Univerzitetskim centrom.

Od 1981. godine Novi Sad dobio je objekat koji je postao njegov simbol. Ovaj svojevrstan grad u gradu dobio je svoje nezvanično ime SPENS po 36. Stonoteniskom Prvenstvu Evrope Novi Sad održanom 1981. godine.

Veliki olimpijski bazen je zatvoren zbog renoviranja još od maja prošle godine jer radovi nisu dobro izvedeni.

Spens je poslednji izgrađeni član četvorke multifunkcionalnih centara koncipiranih od strane sarajevskog arhitekte Živorada Jankovića i njegovih saradnika (ostali su: sarajevska Skenderija, splitski Koteks-Gripe i prištinski Boro i Ramiz).

Objekat je izgrađen do otvaranja prvenstva, ali ne u potpunosti.  Njegova modularna struktura omogućavala da se pojedini delovi sukcesivno dodaju i narednih godina, tako da su skoro svi njegovi izvorno projektovani delovi izgrađeni do 1990. Samodoprinosom građana Novog Sada, izglasanom na lokalnom referendumu, pokriveno je oko 70% troškova izgradnje, što Spens zaista čini poduhvatom cele zajednice, piše Aleksandar Bede za za 84. broj časopisa DaNS povodom izložbe Fokus na modernizam koju je organizovalo Društvo arhitekata Novog Sada, a sa fotografijama Relje Ivanića.

Sport, koncerti i trgovina

Po dovršetku, Spens je dobio terene za košarku, odbojku, rukomet, vaterpolo, stoni tenis, boks, džudo, karate, hokej na ledu, kuglanje, streljaštvo, klizanje, rvanje… ali i plivanje. Međutim, veliki olimpijski bazen je zatvoren zbog renoviranja još od maja prošle godine jer radovi nisu dobro izvedeni.

Pored sportskih, Spens raspolaže i kapacitetima za javne i poslovne manifestacije kao što su kongresni centar sa pratećim sadržajima i galerijom, amfiteatar za skupove i filmske projekcije, a velika sportska sala je korišćena i kao najveći koncertni prostor u gradu.

Jedan od glavnih utisaka koje arhitektura enterijera ostavlja jeste da su svi ovi sportovi i drugi sadržaji transparentni prema unutrašnjim koridorima i vidljivi prolaznicima, čineći samu šetnju Spensom zarad istovremenog gledanja različitih aktivnosti dovoljnim razlogom za posetu ovom kompleksu, dodaje Bede.

Nakon otvaranja tržnih centara poput Lupusa, Apola, potom Bazara, Merkatora, BIG-a i Promenade, Spens je ostao u zapećku.

Međutim, potrebom za komercijalizacijom Spensa tokom devedesetih godina prošlog veka, simbol Novog Sada je postao ujedno i centar za kupovinu. Otvoreni su brojni butici i restorani, a kako bi se omogućio dodatni prostor za iznajmljivanje prostora široki hodnici su smanjivani što je rezultiralo mračnim i uskim lokalima koji svojom atraktivnošću nisu mogli da pariraju budućim tržnim centrima.

Nakon otvaranja malih tržnih centara poput Lupusa, Apola, Pariskog Magazina, a potom i većih objekata poput Bazara, Merkatora ali i giganata kao što su BIG i Promenada, zapušteni Spens ostao je u zapećku. Lokali sada zvrje prazni, restorani su u dodatnom problemu zbog pandemije, koncerti su otkazani do daljnjeg, a jedino gde se primećuje aktivnost jeste tamo zbog čega je Spens i napravljen – na sportskim terenima.

Šta dalje?

Da li upravo u sportu leži budućnost Spensa? Promovisanjem fizičke kulture i omogućavanjem građanima Novog Sada da treniraju po povlašćenim cenama moglo bi da se, uz opsežno renoviranje, Spensu vrati stari sjaj i atraktivnost. Iako je s nevericom primljena vest iz 2018. godine o najavi rušenja Spensa, stvari su promenile u junu 2020. godine kada su gradske vlasti kroz maketu najavile velika ulaganja u ovaj objekat. Kako je tada rečeno, plan je bio da se kroz 12 do 14 meseci konkuriše za novac za obnovu u okviru programa Srbija 2025, odnosno da se povuku sredstva iz republičkog budžeta.

Ostaje da vidimo hoće li renoviranjem Spens ponovo postati simbol Novog Sada.

Kad ste već ovde…

• Elektrovojvodina – zgrada koja je ostala bez svog imena

Pogledajte kako arhitektura i građevinarstvo mogu sačuvati našu planetu.

Dok obeležavamo 51. Dan planete Zemlje, teško je zamisliti vreme u kome se naš odnos sa planetom toliko razlikuje od normalnog. Dok se borimo sa najtežom zdravstvenom krizom u poslednjih sto godina, pažnju bi trebalo okrenuti budućnosti, odnosno razmišljati kako ćemo živeti jedni s drugima, ali i kako očuvati prirodu u momentu kada naši zahtevi za naftom, transportom i energijom eksponencijalno rastu.

Međutim, postoji brojni svetli primeri u arhitekturi i građevinarstvu koji svedoče tome da čovečanstvo ide krupnim koracima napred ka iznalaženju rešenja za očuvanje okoline i spasavanje planete. Predstavljamo vam 10 najzanimljivijih:

1. Parking na sunce koji daje vetar u krila promociji zelene gradnje

Nadstrešnica u formi krila sa gornje strane u celosti je obložena solarnim panelima. Arhitektonski biro Openbox Architects, koji potpisuje projekat solarnog parkinga u Tajlandu, već čitav niz godina čvrsto veruje da je alternativni, održivi energetski koncept, ključ budućeg građevinskog razvoja. Naime, oni ističu da potrošnja energije u životnom veku jednog objekta predstavlja jedan od najvećih troškova tokom poslovanja, te njihovo smanjenje može biti od velike koristi za čitavu građevinsku industriju. Srećom, primena održivih sistema poslednjih godina je u snažnom zamahu što potvrđuje i ovaj interesantan projekat koji daje vetar u krila promociji zelene gradnje. Ceo članak pročitajte ovde.

2. Kako Holanđani koriste arhitekturu da bi nahranili svet

Holandija je drugi po redu najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda na svetu, a tajna njihovog uspeha između ostalog leži i u upotrebi arhitektonskih inovacija. Prostrani staklenici koji zauzimaju površinu od 93,3 hektara, što je na primer, duplo više od ukupne površine Novog Beograda, mogu da nahrane ceo svet. Pročitajte više ovde.

3. Ovaj kišni vrt u Kaću umanjuje rizik od urbanih poplava i štiti životnu sredinu

Vrt u okviru kuće u Kaću nedaleko od Novog Sada, potpisuje Amela Greksa, master inženjer pejzažne arhitekture, projektant održivih sistema za upravljanje vodom. Ona je ovaj kišnu baštu projektovala u vidu blage depresije, kako bi prihvatio što veću količinu vode i infiltrirao je u zemljište. Osnovu vrta čini posebno dizajnirana smeša zemljišta visoke infiltracione sposobnosti, šljunak i kamen različite frakcije kao i posebno odabrane biljke koje su adaptirane na uslove povremenog plavljenja i suše. Kada je u pitanju opšti izgled biljaka, pored odgovarajućih uslova sredine, neophodno je da se one uklapaju u okolni kontekst. Pročitajte sve ovde.

4. Bečke senke: Nova ideja u borbi protiv letnjih vrućina

Drveće i zelene površine su, smatraju u bečkoj gradskoj upravi, najbolji klima uređaji. Zbog toga je bečka gradska uprava prošle godine za sadnju stabala i održavanje postojećeg zelenila izdvojila čak osam miliona evra.

Iako gotovo nema ulice ili dela grada gde nisu posađena nova stabla, razmišlja se i o lokacijama gde zbog guste izgrađenosti ili previsokih troškova preuređenja javnih površina i premeštanja podzemnih instalacija to ipak nije moguće. Na takvim lokacijama se s ciljem zaštite od letnih vrućina i štetnog sunčevog zračenja kreće s postavljanjem kreativnih zasenčenja i nadstrešnica nad javnim površinama. Više saznajte ovde.

5. Ova ekološka cigla pravi se od građevinskog otpada

Škotska start-up kompanija Kenoteq predstavila je javnosti proizvod K-Briq, održivu verziju klasične cigle. U odnosu na slične konvencionalne proizvode, proizvodnjom ove opeka emituje se znatno manje ugljenika.

K-Briq je izum Gabriele Medero, profesorke inženjerstva sa Edinburškog Univerziteta Heriot-Watt. Medero je provela više od deset godina u istraživačkom radu razvijajući ovaj proizvod, vođena željom da doprinese umanjenju štetnog uticaja građevinske industrije na životnu sredinu. Više pročitajte Ova ekološka cigla pravi se od građevinskog otpada.

6. Kako plutajuća ostrva prečišćavaju zagađeno jezero podno Avale

Osnovu projekta čini primena fitoremedijacije, odnosno bioloških sistema, kojima se pomoću biljaka i prirodnih bioloških procesa vrši prečišćavanje vode bez primene hemijskih materija, a čime se ne stvaraju nus produkti i nema negativnog uticaja na životnu sredinu. Ovakva inovativna tehnologija bazira se na prirodi zasnovanim rešenjima (Natute Based Solutuions). Pročitajte sve ovde.

7. Betonski hotel za divlje pčele i insekte

Divlje pčele i insekti obično se gnezde u drveću ali i na drugim nebezbednim mestima koja mogu povrediti pčelu i njena nežna krila. S druge strane, Beehaus je veoma gladak. Pored toga, beton je izuzetno robustan materijal i gotovo neuništiv pa nije potrebno posebno održavanje. Nakon što mlade pčele odlete, hotel se može lako očistiti tankom četkom. Tako će Beehaus nuditi divljim pčelama „krov nad glavom“ mnogo godina. Pročitajte ceo članak ovde.

8. Prvo naselje u kojem će se sklopiti PAKT između ljudi i prirode

Za novi kvart u Kopenhagenu, koji će se u potpunosti graditi od drveta, planirano je obezbeđivanje prirodnih staništa koja podstiču bolji razvoj biljnih i životinjskih vrsta.

Projekat Faelledby, planiran na periferiji Kopenhagena, trebalo bi da bude izgrađen na mestu nekadašnje deponije, a planirano je da u ovom zelenom naselju živi 7.000 ljudi. Više pročitajte ovde.

9. Stambeni kompleks s urbanim baštovanstvom u Beču

Zgrada wabe23 nudi svojim stanarima da se voćem i povrćem snabdevaju iz lokalnih izvora. U 23. bečkom okrugu Liesing nedavno je proslavljeno useljenje 1.100 novih stanova. Najveća zanimljivost ovog kompleksa jeste koncept zajedničkog korišćenja spoljašnjeg prostora kao i težište na urbanom baštovanstvu. Naime, svaka od pet stambenih zagrada svojim stanarima nudi mogućnost baštovanstva na povišenim ili normalnim gredicama smeštenih oko objekta ali na krovu zgrade. Više pročitajte ovde.

10. Zgrada-elektrana proizvešće struju i za njeno rušenje

Arhitektura ovog poslovnog objekta u Norveškoj je u službi prikupljanja što veće količine sunčevih zraka tokom cele godine. Zahvaljujući odličnoj izolaciji ali i velikom fotonaponskom omotaču krova i fasade objekta koja je okrenuta ka jugu, Powerhouse Telemark će generisati 256.000 kWh svake godine što je otprilike 20 puta više od godišnje potrošnje jednog prosečnog norveškog domaćinstva. Više saznajte ovde.

Drvo i opeka tvore fasadu novog objekta u sklopu postojeće vinarije Salaxia koja se spojila s vinarijom Imperator.

Fruška gora poznata je ne samo po prirodnim lepotama i šumama, koje se nažalost intenzivno eksploatišu, već i po živopisnim vinogradima i brojnim vinarijama čija slava je daleko prešla granice Vojvodine, Srbije i regije. Upravo na njenim obroncima, niče novi objekat ali za dobro poznate vinarije.

Naime, nedaleko od Beočina, u poznatom vinogradarskom mestu Rakovac, postojeća vinarija Salaxia u Rakovcu spaja se s vinarijom Imperator. Samim tim bilo je potrebno proširiti kapacitete za smeštaj barik buradi i magacin gotovih boca vina.

Ukopavanje za podrumsku klimu

Ovaj interesantan projekat poveren je arhitekti Nikoli Martinoviću iz N-Martin Studija iz Novog Sada. Ideja je bila da se napravi novi objekat koji bi služio toj svrsi u sklopu postojeće vinarije Salaksija.

Objekat od 348 kvadrata je delom ukopan u brdo tako da je celo prizemlje praktično podrum sa podrumskom klimom. Celo prizemlje rezervisano je za smeštaj barik buradi kao i za posete u manjim grupama, gde se mogu organizovati degustacije. Sprat je rezervisan za punionicu i smeštaj gotovih boca.

Opeka se lučno podiže iznad ulaznih partija, otkrivajući drvene teksture i tvoreći tako dinamiku objekta.

“Neposredna blizina nacionalnog parka Fruška gora, postojeći objekat vinarije Salaxia kao i elementi koji se koriste u vinogradarstvu su bili osnovna inspiracija za ovaj projekat.” – kaže Martinović za naš portal.

Iz okolne arhitektura i pripadajućeg kontakta, proistekla je sama arhitektura vinarije. Zato su upravo drvo i cigla, kao najzastupljeniji lokalni materijali, odabrani za materijalizaciju fasade. Opeka se lučno podiže iznad ulaznih partija, otkrivajući drvene teksture i tvoreći tako dinamiku objekta.

Spoj za budućnost

Kako naglašava autor za naš portal, najveći izazovi u projektovanju bili su “spoj sa okruženjem, postojećim objektom, prirodom i lokalnim ambijentom”. Spoj novog i starog, modernog i tradicionalnog – upravo na najbolji način prezentuje i spoj dve vinarije.

Vinarija Salaxia Imperator je u izgradnji i očekuje se završetak radova do kraja 2021. godine.

Faktografija:

• naziv objekta: Vinarija Salaksija Imperator
• mesto: Rakovac
• investitor: Salaxia – Imperator
• autori projekta: Nikola Martinović, N-Martin Studio
• godina projektovanja: 2020
• godina izgradnje: očekuje se završetak do kraja 2021.
• površina: 348m2
• spratnost: P+1

Kad ste već ovde…

• Vinarija Virtus u Viteževu / Branimir Popović i Nataša Stanković

Rodila se ideja kako da se derutnom objektu u Novom Sadu vrati stari sjaj ali i da postane novi gradski reper.

Novosadska Ranžirna stanica, u čijem projektovanju je navodno učestvovao i biro Gustava Ajfela, vredan je deo industrijskog nasleđa međutim, on već dugo godina propada. Iako se više puta najavljivala njena revitalizacija, oformljavanjem Kreativnog konzorcijuma koji čine Fondacija za zaštitu kulturne i industrijske baštine iz Novog Sada, Coworking i IT korporativni akcelarator ICT Hub iz Beograda kao i arhitektonski studio Zabriskie, stvari se konačno pomeraju s mrtve tačke. Ali koliki je put Ranžirna stanica prešla od svoje izgradnje do danas?

Pruga i železnička stanica na mestu današnje Limanske pijace, puštena je u saobraćaj 1883, odnosno godinu dana pre Beograda.

“Grad Novi Sad kao deo Austrougarske doneo je odluku o izgradnji železnice 1872. godine. Dakle, i pre no što je na Berlinskom kongresu 1878. godine doneta odluka da se Evropa preko tada nove i nezavisne države Srbije poveže sa Orijentom. Međutim, pruga i železnička stanica na mestu današnje Limanske pijace, puštena je u saobraćaj tek 1883. godine, odnosno godinu dana pre Beograda.” – kaže za naš portal Zlatko Crnogorac iz konzorcijuma koji je predstavio ideju obnovu Ranžirne stanice.

Zlatko Crnogorac, nekadašnji kreativni direktor i izvršni producent Parobroda, aktivno je pratio istoriju umetnosti savremene arhitekture, odnosno transformacije industrijskog graditeljska u novi život multifunkcionalnih i multimedijalnih prostora. Od Evropskih prestonica kulture Esena i Pečuja, preko Turkua u Finskoj, Gimaraeša, Košica, Marseja, Umea, Plzena, Vrocava, Arhausa do železničkih muzeja u Hamburgu i Jorku, odnosno Desaua, Lajpciga i Lođa.

Ajfelovo delo?

“Kada je početkom 20. veka, iz Novog Sada bilo preko 50 polazaka i 50 dolazaka dnevno, takozvanih 100 parova primanja, otpremanja i opsluživanja, na nekadašnjem Subotičkom, danas Bulevaru Evrope 1912. godine sagrađena je Ranžirna (Teretna) stanica u čijem projektovanju je, ali prema danas nažalost do kraja neistraženim, odnosno nepotvrđenim indicijama, učestvovao i projektni biro Gustava Ajfela. Njena izgradnja potrajala je do 1921. godine, odnosno do nove države Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca kada je kompletirana.“ – dodaje Crnogorac.

Objekat se nalazi još uvek aktivnoj funkciji uprkos činjenici da je tokom ove zime došlo do urušavanja četvrtine krova same Ložionice.

Osnovni potkovičasti objekat takozvani Remize predstavljao je ložionicu teretne stanice s okretnicom, a vremenom su joj pridodati objekti upravne zgrade, vodotoranj. Nažalost, kompleks je srušen u savezničkom bombardovanju 1944. godine, pa posle rata stanica dobija novi izgled, kao i depo šinobusa, kolski depo, radionice i strugaru, koji su sukcesivno dodavani po dekadama u drugoj polovini 20. veka.

Ceo kompleks nalazi se danas pod zaštitom Zavoda za spomeniku kulture grada Novog Sada. Činjenicom da odavno ne postoje ni saobraćaj parnih lokomotiva, da su šinobusi povučeni u Suboticu i Zrenjanin, a da je pruga Beograd – Novi Sad već godinama u rekonstrukciji, objekat se nalazi u hibernaciji ali još uvek aktivnoj funkciji uprkos činjenici da je tokom ove zime došlo do urušavanja četrvritne krova same Ložionice.

Ideja za stogodišnjicu

“Ova 2021. je godina železničkog saobraćaja u Evropskoj Uniji, a ona je bila i nesuđena godina Novog Sada kao Evropske prestonice kulture. Ujedno ove godine obeležava se stogodišnjica završetka Ranžirne stanice, koja je uprkos činjenici da se nalazi između Novog naselja i Detelinare, ostala netaknuta u svojoj derutnoj lepoti industrijskog i saobraćajnog industrijskog nasleđa.” – kaže Zlatko Crnogorac.

S obzirom na to da je ovo i godina gde nas očekuje završetak najznačajnijeg infrastrukturalnog saobraćajnog gradilišta u Srbiji danas, brze pruge Beograd – Novi Sad, imperativ je bio da se razmišlja o Ranžirnoj stanici u trenutku kada ona izgubi svoju i najmanju aktivnu funkciju. Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, pokazalo je senziblitet za graditeljsko nasleđe učestvovanjem u formiranju resorne grupe više ministarstava za revitalizaciju dvoraca, građanskih vila i zdanja u vlasništvu Republike Srbije na njenoj teritoriji.

U Kreativnu fondaciju uključila se FB stranica Baština bez zaštite, a potom i proaktivni konzorcijum u koji su se uključili ICT hub kao IT i korporativni coworking akcelarator iz Beograda, odnosno arhitektonski studio Zabriskie koji se u tom trenutku uveliko bavio Novim Sadom kroz predlog nove fasade zgrade Radnički. Zlatko Crnogorac povezao je ova tri subjekta u razradu i razigravanje ideje šta bi bilo kad bi bilo.

Na sve buduće zahvate, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada mora dati konzervatorske uslove.

Urađene su skice kao podloga za recepciju takozvanih glavnih stakeholdera koje čine Ministarstvo građevine saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo kulture, i grad Novi Sad. Na sastanku održanom 23. aprila načelno je dogovoren početak razrade koncepta budućnosti uz uvažavanje dva osnovna preduslova. Prvi je da u dogledno doba mora da dođe do konverzije vlasništva između Železnica Srbije i grada Novog Sada, odnosno izgradnje nove teretno-ranžirne stanice pri novoj trasi pruge Beograd – Novi Sad, kao i da na sve buduće zahvate, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada da konzervatorske uslove.

“Dobro je biti prokativan u ovom slučaju, jer objektu preti vremenska devastacija, grad Novi Sad je u procesu izgradnje GUP-a koji trasu Bulevara Evrope definiše kao stambenu zonu, a sama ulica kao ne samo saobraćajna nego i socijalna osa, zahteva svoj centar, pešački trg i novu uređenu parkovsku zelenu celinu uz očuvanje svih objekata kao novi centar Novog Sada. Postoji loše iskustvo sličnog Bulevara Milana Milankovića u Beogradu koji uprkos tome što se na njemu nalazi i Holiday Inn i Beoexpo centar, FDU i Nordeus i desetine drugih što novih poslovnih objekata, što starih stambenih zgrada nije generisao svoju centralnu tačku”, kaže Zlatko Crnogorac za naš portal.

Muzej, trg, restoran…

“U narednim danima, dodatno će se definisati programski zadaci i mogući koncept budućnosti Ranžirne stanice, ukinuti sva moguća anticipirana strepnja stanovnika okolnih naselja veličine jednog grada od 50.000 stanovnika, i izaći u javnost sa mnogo više konkretnih detalja i gantogramom aktivnosti. Šta će biti njegovi sadržaji ostaje da vidimo, sada je sve to samo spisak želja i ideja. Od muzeja mini maketa železnica, do depoa nasleđa pokretnosti železničkog saobraćaja sa prostora Vojvodine, pošto još uvek postoji aktivna veza kojom je moguće sabrati deo artefakata koji se nalaze diljem železničkih postaja Srbije. Vremenom je svakako moguće dodati sadržaje za decu, različite vidove coworkinga i kantina, nešto što bi predstavljalo tehničku zaostavštinu dve države Austrougarske i Jugoslavije na prostoru Vojvodine, ali u meri samoodrživosti i atraktivnosti sadržaja za posetioce”, zaključuje Zlatko Crnogorac za naš portal.

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda vijadukt od 3,3 kilometara kod Čortanovaca

Zgrade kao svedoci preplitanja evropskih i azijskih motiva.

U drugoj polovini 20. veka sovjetska arhitektura širila je kolektivnu estetiku u veoma raznolikim sredinama, čineći sastavni deo promocije totalitarne ideologije koja je zanemarivala lokalne kulture, a sve u cilju stvaranja što homogenijeg društva. Ipak, u praksi se arhitektura pokazala podložnom lokalnim uticajima najviše u Srednjoj Aziji.

Koliki je ovaj uticaj bio možda se najviše vidi iz fotografija Roberta Contea i Stefana Perega objavljenih u njihovoj novoj knjizi Sovjetska Azija (Soviet Asia) koju je objavio FUEL.

Autori istražuju arhitekturu u bivšim sovjetskim republikama Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadžikistan.

Iako je brutalizam nastao u posleratnom Ujedinjenom Kraljevstvu, on je osvojio sovjetsku arhitekturu tek sedamdesetih godina prošlog veka, zamenjujući klasicistički stil koju je zagovarao Staljin. Ono što se generalno naziva sovjetskim modernizmom zapravo je arhitektura koju odlikuju masivne strukture i sirove teksture. “Međutim, režim je bio otvoren za kompromise i za ponovnu kontekstualizaciju lokalne istorije, kao što je slučaj sa sovjetskom arhitekturom Srednje Azije”, kažu autori knjige.

Od 1950. do 1991. godine

U ovom fotografskom eseju, autori istražuju brutalističko nasleđe u bivšim sovjetskim republikama Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadžikistan, detaljno opisujući regionalne varijacije sovjetskog modernizma u Srednjoj Aziji. Fotografi dokumentuju arhitektonsko nasleđe izgrađeno od 1950. pa sve do 1991, odnosno do godine raspada SSSR-a. Veliki deo ovih arhitektonskih dela uglavnom je nepoznat široj publici, a neke zgrade se po prvi put uvršćene u foto-arhivu sovjetske arhitekture.

Persijski i islamski uticaji

Urbani razvoj u sovjetskoj Srednjoj Aziji poprimio je specifičan oblik, crpeći inspiraciju iz persijskih i islamskih uticaja koji su oblikovali identitet i arhitekturu regiona mnogo pre asimilacije u SSSR. Arhitekte iz Kijeva, Moskve i Lenjingrada dovedeni su u prestonice bivših država SSSR u Srednjoj Aziji kako bi razvili arhitekturu i urbanizam u duhu Sovjetskog Saveza. Međutim, lokalni arhitekti su uzeli slobodu u projektovanju. Tako su nastale zgrade u bojama, teksturama i oblicima u kojima se jasno vidi preplitanje evropskih i azijskih uticaji .

Živopisne fasade

Betonska konstrukcija kupole na Čorsu bazaru u uzbekistanskoj prestonici Taškentu tipična je za pijace širom Sovjetskog Saveza. Međutim, ono što je izdvaja jeste živopisni spoljašnji izgled zgrade, koji prikazuje istočnjačke uticaje. Isto tako, kružna zgrada Cirkusa u Biškeku u Kirgistanu ima ukrašenu fasadu sa motivima lokalnog arhitektonskog konteksta.

Svedoci vremena

Tokom poslednje dve decenije, mnoge od ovih sovjetskih zgrada u Dušanbeu, Taškentu i Almatiju srušene su u pokušaju da se države odvoje od totalitarne prošlosti. Međutim, u nekim drugim bivšim sovjetskim državama nastoji se da se zadrže svi zatečeni objekti kao svedoci jednog vremena ali i lokalnog arhitektonskog konteksta.

Knjigu možete kupiti ovde.

Kad ste već ovde…

• Zbogom Lenjine: Knjiga o napuštenoj sovjetskoj arhitekturi

Zona Gredelj na 45 hektara udaljena je od centra svega 15 minuta hoda, a uređenje ovog prostora prilika je da se reši jedan od najvećih urbanističkih problema Zagreba.

O obnovi lokacije bivše fabrike Gredelj raspravlja se gotovo tri decenije, a međunarodno priznati stručnjaci za arhitekturu, nekretnine i izgradnju su na inicijativu EBRD-a ponudili rešenje kakvo su već uspešno implementirali gradovi poput Beča, Osla i Ciriha.

Studija revitalizacije zone Gredelj u Zagrebu premijerno je prikazana na Evropskoj konferenciji o arhitektonskim politikama REUSE ARCHITECTURE 22. aprila 2021. Zasnovana na nizu prethodnih radova i javnih izlaganja koje su nastajali od 1995. naovamo, studija je izrađena na inicijativu Evropske banke za obnovu i razvoj te uključuje novu izgradnju i revitalizaciju industrijske baštine veličine 420.000 m2.

O obnovi lokacije bivše fabrike Gredelj raspravlja se gotovo tri decenije.

Kako bi se osigurao celoviti pristup planiranju, na studiji integralnog pristupa četvrti Donji Grad i zoni Gredelj koju je 2020. pokrenuo EBRD timski su radili stručnjaci iz različitih područja: konsultanti PwC Advisory, arhitekti Studio 3LHD, Colliers International i advokatskog društva MS Partners. Studija se nadovezuje na prethodne studije iz 2018. na kojima su radili holandsko hrvatski biro de Architekten Cie, institut IGH i HDC.

„Zona Gredelj obuhvata 45 hektara i jedan je od najvažnijih prostornih potencijala Grada Zagreba udaljen od centra svega 15 minuta hoda, a uređenje ovog prostora prilika je da se reši jedan od najvećih urbanističkih problema Zagreba – nepovezanost severa i juga, koji su zbog železničke pruge spojeni u samo tri tačke. Urbanističko rešenje bloka je samo okvir za buduće arhitekte pojedinih zgrada, čija će različita rešenja pridoneti vizuelnoj raznolikosti kvarta“, pojašnjava Marko Dabrović, arhitekta i partner u Studiju 3LHD.

Zadržavanje vrednih elemenata industrijske baštine

Koncept sugeriše podizanje pruge, čime bi se olakšao prolazak vozilima i pešacima, kao i izmeštanje Autobuske stanice u podzemni prostor ispod parkirališta Paromlin. Time bi se južno od Glavnog kolodvora stvorilo novo saobraćajno središte, dok bi ostatkom prostora dominirale nove pešačke površine.

Nova izgradnja ne znači brisanje postojećeg identiteta prostora – vredni elementi industrijske baštine fabrike Gredelj zadržali bi se i ostali sačuvani, uz prihvatanje savremene arhitekture, što je poslednjih dvadesetak godina uobičajena praksa u zapadnoevropskim metropolama, poput Beča, Minhena, Ciriha i Osla. Takav je koncept, kroz koji se napušteni i dotad nedostupni prostori transformišu u javne sadržaje, pešačke i parkovne površine, podržao i Zavod za zaštitu spomenika kulture i prirode Grada Zagreba.

Ovakav ambijent može ponuditi uslove za kvalitetan život i rad stanovnicima svih dobi, životnih stilova i socijalnog statusa.

„Na ovako važnoj gradskoj lokaciji treba izbeći stvaranje generičkih prostora. Savremena interpretacija ove baštine logično je proširenje Lenucijeve potkove. Javni potez s parkovima, zelenim površinama i trgovima, uz sadržaje poput tržnice, muzeja ili nove scene zagrebačkog HNK stvorio bi vitalan i sadržajno raznolik urbani ambijent jedinstvenog karaktera, a unutar zone planirani su i drugi sadržaji važni za funkcionisanje grada, kao što su škole, fakulteti i funkcije javne uprave“, ističu autori.

Formiranje trgova i parkova

Novi savremeni blok otvorenog je karaktera i formira manje trgove i parkove u merilu susedstva, s maksimalizovanjem efikasnosti dnevnog svetla, kako bi se stvorili najbolji mogući uslovi za život i rad. Ujedno, industrija bi bila uklonjena iz neposredne blizine centra grada.

Sistemskim pristupom Gredelj bi mogao postati deo savremene gradskog jezgra uklopljenog u njeno tkivo. Takav ambijent može ponuditi uslove za kvalitetan život i rad stanovnicima svih dobi, životnih stilova i socijalnog statusa.

EU New European Bauhaus

Ovo je trenutak u kojem se pokazuje potreba dugoročnog, društveno odgovornog i socijalno osvešćenijeg planiranja, koje će objediniti sve struke u boljem promišljanju prostora, na dobrobit građana. Takav pristup promoviše i inicijativa EU New European Bauhaus. To je ekološka, ekonomska i kulturna inicijativa usmerena na objedinjavanje komponenti dizajna, održivosti, dostupnosti, cenovne pristupačnosti i ulaganja s ciljem provođenja evropskog zelenog plana – a sve kako bi se stvorili preduslovi za održivi zajednički život svih ljudi u budućnosti.

Kad ste već ovde…

• Nov projekat za nekadašnju zgradu Beobanke na Zelenom vencu

Slaganjem opeke u dva pravca u naizmeničnim redovima unutar čeličnih ramova postignut je efekat olakšanog, prozračnog, čipkanog zida.

Po projektu Studija D’ART iz Novog Sada, u zoni zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine Starog centra Sremskih Karlovaca, nikla je kuća od 177 kvadrata. Zbog njene pozicije, posebno se vodilo računa o oblikovanju objekta i njegovom vizuelnom uklapanju u karakteristični ambijent ulice.

Objekat sledi sve karakteristike tradicionalne panonske stambene prizemne kuće jednostavne osnove.

“Harmonični prostorni odnosi su uspostavljeni pažljivim uklapanjem novog volumena u prekinuti ulični niz, uz puno poštovanje nasleđene strukture i tipologije, čime nije narušena nasleđena građevinska matrica bloka, likovnost i vizure zatečenog prostora. U tipološkom smislu objekat sledi sve karakteristike tradicionalne panonske stambene prizemne kuće jednostavne osnove.” – navode autori projekta.

Oblikovanje fasade

Posebna pažnja je posvećena oblikovanju fasada – njihovoj geometriji, ritmu, plastici i fenestraciji, čime su ostvareni kvalitetni proporcijski odnosi, kao i likovnoj obradi fasada i odabiru materijala. Oblikovanjem objekta jednovremeno su projektovani i enterijer i eksterijer objekta.  Potkrovni prostor je osvetljen vertikalnih zabatnim otvorima maskiranim laganim brisolejima od aluminijumskih profila.

Prozračni, čipkani zid postignut je slaganjem opeke u dva pravca u naizmeničnim redovima.

“Fasade objekta su po tradicionalnom principu ravno malterisan, a uvučeni delovi trema su oživljeni posebno projektovanim prozračnim platnima od fasadne opeke. Slaganjem opeke u dva pravca u naizmeničnim redovima unutar čeličnih ramova postiže se efekat olakšanog, prozračnog, čipkanog zida na delovima fasade koji zatvaraju dvorišni trem” – zaključuju iz Studija D’ART za naš portal.

Faktografija

• Mesto: Sremski Karlovci
• Vrsta objekta: Jednoporodični stambeni objekat
• Godina projektovanja: 2017.
• Godine izvođenja: 2020-2021
• Površina objekta: Pbruto=251,46 m2, Pneto=177,85 m2
• Autori: Studio D’ART, Cara Dušana 51, Novi Sad

Kad ste već ovde…

• Konkurs: Mala montažna kuća u prirodi

Stanogradnja u Jugovićevu pravi je primer kako bi trebalo da izgledaju urbanistički uređena naselja.

Između Novog naselja i Sajlova, na severozapadu Novog Sada, prostire se naselje koje je ime dobilo po vojnom aerodromu Jugovićevo koji se ovde nalazio početkom dvadesetog veka. Avioni su odavno otišli, ali su na lokaciju stigli brojni kranovi.

U Jugovićevu je od 2019. godine podignuto 548 stanova, dok se trenutno gradi 1.972 stana za pripadnike snaga bezbednosti. U pitanju je državna stanogradnja, a kolike su njegove proporcije govori i podatak da je ovo ogromno gradilište po veličini odmah iza Beograda na vodi.

Trenutno se postavlja spoljna stolarija, završavaju se fasade pa se mogu sagledati siluete budućih objekata.

Naselje na 15 hektara

Proporcije gradilišta mogu se sagledati na Mapi gradilišta, međutim dovoljno je prošetati se ovim krajem i prebrojati kranove, radnike i građevinske mašine pa shvatiti o kakvom poduhvatu se ovde radi.

Na objektima se trenutno postavlja spoljna stolarija (primenom RAL montaže), završavaju se fasade (kamena vuna, ne stiropor) pa se mogu sagledati siluete druge faze izgradnje ovog velikog naselja koji se prostire na ukupno oko 15 hektara.

Urbanizam na prvom mestu

Ono što je svakako najveći utisak jeste da se ovaj stambeni kvart podiže uz poštovanje svih urbanističkih normi po kojima su u Novom Sadu, od novije gradnje, poznati još samo Limani i Novo naselje.

Pre sve, blokovi su otvorene forme što korisnicima prostora omogućava slobodan prolaz između slobodnostojećih zgrada i zajedničku društvenu aktivnost. Takođe, unapred su isplanirane saobraćajnice sa signalizacijom, parkinzi, zelene površine, dečija igrališta…

Blokovi su otvorene forme što korisnicima prostora omogućava slobodan prolaz između slobodnostojećih zgrada.

Parterno uređenje u završenim blokovima već je formirano pa su tako u pešačkim zonama postavljene klupe i kante za đubre od kompakt ploča, zasađeno je drveće, zasejana je trava…

Iako objekti ne poseduju garaže (podzemne niti nadzemne), planirane su i, delom izgrađene, velike parking površine za koje se nadamo da će zadovoljiti potrebe svih budućih vlasnika stanova.

Prizemlja su stambena pa blokovi neće biti opterećeni agresivnim reklamama na izlozima.

Arhitektura objekata (uglavnom P+6+Pk) jeste dosta svedena, ali je umerenim koloritom i materijalizacijom unesena izvesna dinamika. Svidelo nam se što su zgrade udaljene jedna od drugih na propisnim rastojanjima tako da će svaki stanar imati svoju intimu.

U Novom Sadu je danas retkost videti novu stanogradnju u kojima prizemlja nisu komercijalnog sadražaja. U ovim zgradama prve etaže su stambenog karaktera pa blokovi neće biti opterećeni agresivnim reklamama na izlozima.

Prvi utisci stanara

U našem obilasku izgrađenog dela naselja Jugovićevo, buduća stanarka je za naš portal rekla da je zadovoljna funkcionalnim rasporedom svog stana u koji će se useliti za mesec dana. Požalila se jedino na to da što stanovi nemaju ostave, ali da je generalno zadovoljna kvalitetom gradnje kao i ugrađenim materijalima “iako je u pitanju socijalna stanogradnja”.

Zgrade u Jugovićevu su jedne od retkih u Novom Sadu koje imaju urađene rampe za kretanje osoba sa invaliditetom po svim pravilima struke. Takođe, ograde na balkonima nisu horizontalne (što je nije preporučljivo sa stanovišta bezbednosti) već vertikalne.

500 evra po kvadratu

Pravo da kupe nove stanove u Jugovićevu po ceni od 500 evra po kvadratu imali su pripadnici vojske, policije, BIA-a, Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih bezbednosnih službi. Konkurs je završen u septembru 2020, a očekuje se da će svi oni koji su te stanove dobili, moći u njih da se usele krajem ove godine.

Fotogalerija

U novosadskom Jugovićevu ne mogu se prebrojati kranovi; Foto: Gradnja.rs

U završenom bloku već su postavljene klupe; Foto: Gradnja.rs

Urbanistički sklad na Jugovićevu; Foto: Gradnja.rs

Prave rampe za osobe sa otežanim kretanjem; Foto: Gradanja.rs

Trenutno se gradi 1.972 stana za pripadnike snaga bezbednosti

Radove izvode grupa W.D. Concord West doo; Foto: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

• Mapa gradilišta 2021: Nova verzija s naprednim mogućnostima

Arhitektura poznate zgrade u Prištini biće sačuvana ali će dobiti novu nadstrešnicu pod kojom će biti organizovan novi javni prostor u gradu.   

Renomirani japanski arhitekta Kengo Kuma, u saradnji s Bekimom Ramkom i lokalnim biroom OUD+ Architects, osvojio je prvu nagradu na konkursu za pretvaranje nekadašnje robne kuće Grmija (Germia) u koncertnu dvoranu.

Ikona iz 1973.

Njihovo rešenje predviđa očuvanje postojeće strukture ali i kreiranje novog programa unutar i oko poznate prištinske zgrade.  Nekadašnja robna kuća Grmija, sagrađena 1973. godine, jedna je od najprepoznatljivih zgrada u Prištini zahvaljujući svojoj upečatljivoj fasadi. Zahvaljujući inicijativi organizacije Docomomo, ovaj soc-modernistički objekat je sačuvan, ali će sada biti oplemenjen rešenjem poznatog japanskog arhitekte.

Oko stare robne kuće biće formirana velika nadstrešnica pod kojom će se naći restoran, galerija i auditorijum.

Karakteristika ovog projekta jeste krov, odnosno velika nadstrešnica koja je u kontrastu sa modernističkim linijama postojeće zgrade i dizajnirana je tako da podstakne socijalnu interakciju.

Krovom se stvara veza između različitih javnih prostora u okviru različitih programa, kao što su restoran, galerija i auditorijum. Pod nadstrešnicom će se organizovati i novi privremeni izložbeni prostor.

Auditorijum će za razliku od postojeće strukture, biti oblikovan kroz organske forme za koju su inspiraciju arhitekte našle u okolnoj prirodi, piše ArchDaily.

Održivost u centru pažnje

Održivost je bila ideja vodilja pri projektovanju pa će osvežena Grmija biti opremljena sistemom za sakupljanje kišnice, vetriće se prirodnom ventilacijom, dok će nadstrešnica imati zeleni krov.

Očuvanje nasleđa

Kengo Kuma osmislio je ovaj projekat tako da se očuva modernističko nasleđe Prištine, ali da se istovremeno stvori savremena platforma za lokalnu umetničku scenu.

Kad ste već ovde…

• Narodna biblioteka u Prištini proglašena za svetsko čudo moderne

Stvaralački opus poznate jugoslovenske arhitektice biće predstavljen kroz crteže, skice kao i korespodencije iz njene lične arhive.

U okviru sporednih događaja na 17. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji, u Palati Palumbo Fossati, biće izloženi radovi jugoslovenske arhitektice Svetlane Kane Radević (1937-2000). Kuratori izložbe pod imenom “Skirting the Center: Svetlana Kana Radević on the Periphery of Postwar Architecture”, su Dijana Vučinić i Ane Kats.

Izložba u organizaciji neprofitnog instituta APSS iz Crne Gore, ima za cilj da predoči javnosti važnog stvaralačkog opusa arhitektice iz Crne Gore kroz fotografije, originalne crteže i skice, i korespodencije iz njene lične arhive.

Njen rad je ušao u centar pažnje nakon što je pobedila na konkursu za dizajn Hotela Podgorica.

Svetlana Kana Radević (1937-2000) koja je sarađivala sa Luisom Kanom i Kišom Kurokavom, projektovala je antifašističke spomenike, stambene objekte ali i hotele. Naime, njen rad je ušao u centar pažnje nakon što je pobedila na konkursu za dizajn Hotela Podgorica (1964-1967) u glavnom gradu Crne Gore (naslovna fotografija), a kasnije i Hotela Zlatibor (1979-1981). Od radova se posebno izdvajaju i stambena zgrada u Petrovcu (1967), Autobuska stanica u Podgorici (1968) kao i Spomenik palim borcima na Barutani (1980).

Najmlađi laureat

Svetlana Kana Radević bila je najmlađi (29) laureat prestižne Borbine nagrade za arhitekturu, 1969. godine. Ona je jedini arhitekta iz Crne Gore i jedina žena arhitekta dobitnik ovog najvećeg arhitektonskog priznanja u tadašnjoj Jugoslaviji.

Bijenale od 22. maja

Rad Svetlane Kane Radević bio je predstavljen u okviru izložbe o jugoslovenskoj arhitekturi u čuvenom Muzeju moderne umetnosti u u Njujorku. Sada će njen stvaralački opus biti predstavljen i na Bijenalu u Veneciji, koji će nakon prošlogodišnjeg otkazivanja biti održan od 22. maja do 21. novembra 2021. godine.

Kad ste već ovde…

• Budućnost Bora u fokusu pobedničkog rada koji će Srbiju predstavljati na Bijenalu 2021. u Veneciji

Ovaj impresivni most od 516 metara napravljen je od metalne konstrukcije koja je oslonjena na betonske pilone.

U gradu Aroka, u portugalskom okrugu Aveiro, otvoren je most nazvan „516 Arouca“ koji je zvanično postao najduži viseći most na svetu za pešake.

Sa dužinom od, pogađate, 516 metara i na visini od 175 metara od reke Paiva koju premošćava, ovaj impresivni most oborio je rekord koji je do sada držao most Charles Kuonen dužine 494 metara u švajcarskim Alpima.

Most kao i ograda urađeni su metalne rešetke kako se ne bi remetio pogled na planine i klisuru.

Most otvoren 2. maja obezbeđuje pešacima da pređu s obale na obalu popularnog parka za izlete koji se nalazi UNESCO listi. Izgradnja mosta počela je 2018. godine, a čini ga metalna konstrukcija koja je okačena o dva betonska pilona u obliku slova V.

Nije za one sa slabijim srcem

Most kao i ograda urađeni su metalne rešetke kako se ne bi remetio pogled na planine i klisuru. Za prelaz mosta potrebno je oko 10 minuta, uz prethodno kupljenu kartu, a kako se navodi na zvaničnom sajtu ova atrakcija “nije za one sa slabijim srcem”.

Projekat je uradio portugalski studio Itecons, a izgradila ga je kompanija Conduril Engenharia.

Izgradnja mosta koštala je oko 2,3 miliona evra.

Pogledajte kako izgleda prelaz preko mosta:

Kad ste već ovde…

• Beograd kroz mostove: Graditeljska istorija domaće mostogradnje

Nova verzija mosta preko Dunava ima karakterističan lučni pilon sa novosadske strane.

Maketa novog mosta preko Dunava u produžetku Bulevara Evrope koji će povezati Novi Sad sa obilaznicom u Sremskoj Kamenici, predstavljena je javnosti u junu prošle godine.

Međutim, izgled četvrtog novosadskog mosta još uvek nije definisan pa su tako predstavnici kineske kompanije CRBC, kome je poverena izgradnja mosta ali i Fruškogorskog koridora čiji je ovaj most sastavni deo, danas predstavili više idejnih rešenja za izgradnju novog mosta preko Dunava.

Nova verzija mosta koja ima karakterističan lučni pilon sa novosadske strane koji kablovima nosi konstrukciju ispod sebe.

Za razliku od makete, na renderima se može videti nova verzija mosta koja ima karakterističan lučni pilon sa novosadske strane koji kablovima nosi konstrukciju ispod sebe. Most se dalje nastavlja u gredni, a potom ponovo prelazi u most sa pilonima koji dosta liči na varijantu mosta predstavljenu pre godinu dana.

Nekoliko rešenja mosta

Sa kineskim kompanijom razgovarano je o nekoliko mogućih tehničkih i vizuelnih rešenja novog mosta kojem će ime izabrati Novosađani.

Veliki posao sledi i na eksproprijaciji zemljišta i sa bačke i sa sremske strane.

Plan je da se četvrti most preko Dunava u Novom Sadu gradi u nastavku Bulevara Evrope. Most se diže iznad nivoa terena pre kružnog toka na kojem se ovaj bulevar ukršta sa Bulevarom patrijarha Pavla i Bulevarom cara Lazara. Dalje most na stubovima nastavlja preko novog kružnog toka sa Heroja Pinkija i potom kod Šodroša prelazi Dunav i završava se na obilaznici u Sremskoj Kamenici.

Kad ste već ovde…

• Kuda će prolaziti četvrti most u Novom Sadu (VIDEO)

Pojavnost paviljona definišu tri univerzalna elementa arhitekture: pod, stub i krov, materijalizovani korišćenjem resursa masovne proizvodnje i industrijskog nasleđa grada Rijeke.

Prošle nedelje je u Zagrebu predstavljen projekat „Togetherness / Togetherless“ – hrvatskog nastupa na 17. Venecijanskom bijenalu  – međunarodnoj izložbi arhitekture koje će biti otvoreno u Veneciji 22. maja 2021, s predotvarenjem 19. maja.

Poverenik ovogodišnjeg nastupa je arhitekta Idis Turato, a multidisciplinarni autorski tim koji je koncipirao i realizovao projekat čine arhitektica Ida Križaj Leko, istoričarka umetnosti Morana Matković, arhitekta i fotograf Ivan Dorotić, sociolog Davor Mišković, dizajneri Maša Poljanec i Leo Kirinčić, arhitektica Jana Horvat kao i kulturolog Renato Stanković.

Naziv paviljona označava potrebu za bliskošću i suživotom individualaca, ali i nemogućnost potpunog postizanja zajedništva.

Paviljon Togetherness / Togetherless je prostorna kompozicija, asamblaž aktera koji sugeriše kako se svakodnevnim, bazičnim elementima može stvoriti specifični ambijent, prostor trenutne zajednice. Naziv paviljona Togetherness / Togetherless nastaje kao kovanica na engleskom jeziku, istovremeno označavajući potrebu za bliskošću i suživotom individualaca, ali i nemogućnost potpunog postizanja zajedništva.

Pojavnost paviljona Togetherness / Togetherless definišu tri univerzalna elementa arhitekture: pod, stub i krov, materijalizovani korišćenjem resursa masovne proizvodnje i industrijskog nasleđa grada Rijeke. Grad je u ovom konkretnom slučaju shvaćen kao laboratorija i arhiv elemenata koji se istražuju, biraju, prikupljaju, okupljaju te konačno izmeštaju u sasvim novo okruženje kako bi im se upisala potpuno nova značenja i drugačiji prostorni odnosi.

Rijeka u fokusu

Istorija, reference i kontekst upisani u koncept paviljona svoje ishodište povlače iz iskustva grada Rijeke – Evropske prestonice kulture 2020. godine kao i višegodišnjih istraživačkih i izložbenih aktivnosti u sklopu programskih pravaca projekta. Samoj konceptualizaciji Togetherness / Togetherless projekta kao organizacioni i tematski okvir prethodila su istraživanja o fenomenima grada kroz aktivnosti DeltaLaba – Centra za urbanu tranziciju, arhitekturu i urbanizam, zatim programske pravce „Slatko & Slano“ i „Dopolavoro“ projekta Rijeka 2020 – EPK, te konačno kroz izložbu i prateću knjigu “Fiume Fantastika: Fenomeni grada”. Projekat „Togetherness / Togetherless“ kondenzuje i objedinjuje zaključke ovih istraživanja i izložbe te ih koristi kao konkretno znanje predstavljeno kroz autentični izložbeni paviljon.

Kriza gradova

Paviljon „Togetherness / Togetherless“ stavlja u temu savremene izazove zajedništva, položaj pojedinca u društvu i mogućnost arhitekture da svojim pristupom analizira krizu gradova nastalu razvojem novih tehnologija, digitalizacijom, promenom uslova rada i stanovanja te različitim shvatanjima načina korišćenja, planiranja i gradnje javnog prostora. Referirajući se na temu 17. Venecijanskog bijenala – međunarodne izložbe arhitekture „How will we live together“ kustosa Hashima Sarkisa, posebno je značajan doprinos specijalizovanih lokalnih preduzetnika, majstora i radnika brodogradilišta, koji su svojim iskustvima i veštinama dodatno naglasili lokalni kontekst paviljona.

Pandemijsko Bijenale

Paviljon Togetherness / Togetherless, koji je već postavljen u venecijanskim Arsenalima i čeka svoje službeno otvarenje 21. maja u 15.30 sati.

S obzirom na činjenicu da će ovogodišnje Bijenale u Veneciji, zbog pandemijskih okolnosti, sigurno biti slabije posećeno nego ranijih godina te će sama organizacija imati znatno veći fokus na online sadržaj, važan element projekta „Togetherness / Togetherless“ je digitalni otisak projekta. Fokus komunikacije bit će na vidljivosti i diseminaciji čitavog projekta kroz službene web stranice togetherness-togetherless.com te sistemsku komunikaciju paviljona kroz društvene mreže. Autorski tim je na svojoj web, Instagram i Facebook stranici već počeo objavljivati segmente paviljona, njegovih detalja, narativa, zanimljivosti i procesa izrade, ne želeći pokazati čitav paviljon do samog otvaranja.

Kad ste već ovde…

• Budućnost Bora na Bijenalu 2021. u Veneciji

Savremeno oblikovane kućice urađene su od drvene konstrukcije, a pokrivene su tamnim limenim krovom zbog čega se dobro uklapaju u zeleno okruženje, ali u glavnu temu ovog rizorta – a to je čokolada!

Dobro došli u raj za prave ljubitelje čokolade! To je parola sa kojima nastupaju CV99, vlasnici „Chocolate Village by the river“, odmorišta na Dravi u mestu Limbuš kraj Maribora.

Na osnovu dizajna Uroša Mlakara, kompanije A-Lux i Lushna, nikao je glamping (glamurozni kamp) u živopisnom okruženju prirodnog parka u slovenačkom Pohorju.

Smeštaj je organizovan odmah do reke u vidu kamp kućica koje nude sav luksuz i komoditet kakav očekuju zahtevni gosti.

U Čokoladnom selu sve se vrti oko čokolade: čokoladni doručak, čokoladne radionice, čokoladna kozmetika i masaže koje su takođe, pogađate, čokoladne.

Smeštaj je organizovan odmah do reke Drave u vidu kamp kućica koje nude sav luksuz i komoditet kakav očekuju zahtevni gosti. Savremeno oblikovane kućice urađene su od drvene konstrukcije, a pokrivene su tamnim limenim krovom zbog čega se dobro uklapaju u zeleno okruženje.

Multifunkcionalan nameštaj

Pojedine kućice nudi panoramski pogled sa krošnje drveta, dok se druge mogu pohvaliti jacuzzijem, kaminom i terasom. Koji god smeštaj da odaberete, svi imaju velike prozore koji omogućavaju lepe vizure na okolinu.

Multifunkcionalan nameštaj nudi komfor u kućicama od oko 25 kvadrata, a tamne boje u enterijeru pojačavaju efekat luksuza ali i glavne teme ovog kampa – čokolada.

Bazen i sauna

Rizort se može koristiti tokom cele godine zahvaljujući bazenu, sauni u kućici na drvetu, a gostima su na raspolaganju jutarnje i večernje šetnje pored reke.

Prve nagrade

Projekat „Chocolate Village by the river“ osvojio je nagradu BIGSEE 2020. za dizajn u sekciji Turizam.

Kad ste već ovde…

• Kako je od drveta napravljen centar u Sloveniji za posmatranje prirode

Nedaleko od Gospića niče atraktivna kuća od drvene konstrukcije sa zimskim vrtom od čelika i stakla.

Zdravstvena situacija u celom svetu podstaknula je ljude da sve više razmišljaju o tome u kakvim uslovima žive. Kolektivno stanovanje sve je manje atraktivno, a na popularnosti dobijaju kuće koje su dovoljno daleko ali i dovoljno blizu gradova.

Jedan takav primer stiže nam iz Velikoj Plani kraj Gospića gde će po projektu splitskog arhitektonskog biroa MAP1 nići vikendica za porodicu s dvoje dece i dva psa iz Splita. Roditelji žele da u njoj provode što više vremena tako da im bude kao drugi dom.

Nosiva konstrukcija kuće je drvena, dok je zimski vrt od čelične konstrukcije i staklene obloge sa kliznim stenama.

Kuća se nalazi u jedinstvenom ambijentu podnožja Velebita. Nedaleko od kuće se nalazi i planinarska staza koja vodi na vrh Velebita, a u blizini kuće su i izvori vode. Dakle, idealno mesto za podizanje vikendice.

“Kuća je delom projektovana prema održivim principima gradnje. Nosiva konstrukcija kuće je drvena, sa sendvič panelima kao izolacijom. Otpadne vode se odvode u bio-jamu, a grejanje je ostvareno preko peći na drva. Dvorište i okolina je u potpunosti prema permakulturnom dizajnu sa kompostom.” – kaže za naš portal Jakša Martić iz MAP1.

Drvo, čelik i staklo

Kuća se sastoji od ulaznog prostora, dve spavaće sobe, kupatila, dnevnog boravka kao i zimskog vrta kao produžetak dnevnog prostora.

“Zimski vrt će biti izveden od čelične konstrukcije i staklene obloge sa kliznim stenama po uzoru na francuske arhitekte Lacaton i Vassal.” – dodaje Martić.

Kuća će biti proširena s pomoćnim objektom u kojem će se nalaziti teretana i sauna.

Zahvaljujući spoju antracit boje na fasadi i velikih staklenih površina na zimskom vrtu, kuća izgleda veoma savremeno i efektno iako je njen oblik sam po sebi tradicionalan. Međutim, upravo zbog svoje svedenosti ona se odlično uklapa u idilično okruženje.

U budućnosti će se kuća nadgrađivati s pomoćnim objektom u kojem će se nalaziti teretana i sauna za kompletan boravak i odmor.

Dobar odnos investitora i arhitekte

Zanimljivo je da su investitori željeli da bez kredita izgrade kuću te su godinama štedeli za izgradnju vikendice.

“Projekt je dobar zahvaljujući investitorima koji su na najbolji način shvatili ulogu arhitekta u projektovanju. Rekli su nam budžet, svoje želje i zahteve te su nam prepustili projektovanje i vođenje projekta, a mi smo očito dobro odgovorili na zadatak.” – kažu autori.

Kako navode za naš portal, izgradnja kuće kreće za dva meseca.

Fotogalerija

Savremena vikendica niče podno Velebita; Foto: MAP1

Faktografija

• ime projekta: Kuća V
• autori: MAP1
• projektni tim: Jakša Martić, Inka Černić, Ante Lalić, Kristina Brajković, Marta Šunjo
• godina projektovanja: 2020.
• lokacija: Velika Plana, Hrvatska

Do sada je iskopano oko 50.000 kubnih metara zemlje, ugrađeno je oko 2.200 kubika betona i oko 350 tona armature. Prvi stub je podignut već posle dve nedelje od početka radova.

Nakon što su prošle godine podignute Covid bolnice u Batajnici i Kruševcu, u aprilu ove godine počela je izgradnja još jedne takve bolnice u Novom Sadu, odnosno na Mišeluku, koja će nakon epidemije koronavirusa poslužiti kao Gradska bolnica.

Bolnica sadrži tri glavna objekta: centralni objekat, intenzivnu i poluintenzivnu negu. Tu su sedam pomoćnih objekata: objekat medicinskih gasova, gasna kotlarnica, magacin apoteke, magacin, kapela, distributivnu kuhinja i portirnica. U sklopu projekta spada spoljno uređenje sa svim internim saobraćajnicama i parkingom.

Plan je da se do sredine juna zavši konstrukcija sva tri glavna objekta.

Građevinska kompanija Termomont doo angažovana je kao glavni izvođač. Za sve radove su angažovani podizvođači osim za mašinske radove koje će takođe izvoditi beogradska firma koja je podigla i ostale dve Covid bolnice u Srbiji.

Trenutno se postavljaju stubovi, grede i ploče na dva od tri glavna objekta, dok se na trećem izrađuju temeljne trake i postavljaju čašice za stubove na trake. “Plan je da se do sredine juna zavši konstrukcija sva tri glavna objekta”, kaže za naš portal građevinski inženjer Uroš Leskovac iz Termomonta.

Montažni sistem s monolitnim elementima

Bolnica na Mišeluku gradi se u montažnom sistemu ali su neki elementi monolitni. Temeljne trake su monolitne, nakon izrade prvog takta temeljne trake postavljaju se prefabrikovane čašice za stubove na prvi takt i prilikom betoniranja drugog takta temeljne trake postaju celina sa temeljom. Stubovi, grede i međuspratne ploče spratova su prefabrikovane.

S druge strane, seizmička platna, obodni zidovi u nivou temelja, ako postoje, podna ploča, stepenišno jezgro, stepenice i lift jezgro su monotlitni. Kada se postave ploče spratova vrši se monolitizacija gde se postavlja armatura preko prefabrikovanih ploča i zatim se betonira, kaže Leskovac na naš portal i dodaje da su je kod pomoćnih objekata primenjena čelična konstrukcija.

Najveći izazovi

Naravno, kratak rok završetka projekta najveći je izazov. Ali s obzirom na to da je kolegama iz Termomonta ovo treća COVID bolnica na kojoj rade, imaju iskustva o organizovanju radova i otklanjanju potencijalnih problema i pre nego što se dogode, kaže Uroš Leskovac.

“Loše vreme isto predstavlja neku vrstu izazova, ali zbog prirode načina izvođenja ne usporava montažu elemenata. Malo nam je usporilo izvođenje temelja na jednom objektu jer je odložilo betonaže ali već smo uspeli da nadoknadimo izgubljeno vreme radom u dve smene i da se vratimo u dinamiku za taj objekat.”

Prvi stub posle dve nedelje radova

Koliko je ovaj projekat velik, govori i podaci da je do sada iskopano oko 50.000 kubnih metara zemlje, ugrađeno je oko 2.200 kubika betona, oko 350 tona armature. Da se gradi veoma brzo, svedoči i činjenica da je prvi stub je podignut već posle dve nedelje od početka radova.

Kapacitet Covid bolnice u Novom Sadu biće oko 600 kreveta, od kojih će 400 biti namenjeno za pacijente na poluintezivnoj nezi i oko 200 kreveta za najteže pacijente, odnosno za one kojima je potrebna intezivna nega. Kamen temeljac položen je 28. aprila, a rok za završetak radova je mesec septembar.

Kad ste već ovde…

• U poseti najvećem novosadskom gradilištu: 2.000 stanova u Jugovićevu

Danas je svečano otvoren Paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji sa postavkom „Osmi kilometar“ autorskog tima „Moderni u Beogradu“.

Nakon prošlogodišnjeg odlaganja usled pandemije koronavirusa, 17. Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji danas je svečano otvorena, a sa njom i Paviljon naše zemlje koji u fokus stavlja grad Bor.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja je otvorila Paviljon, ocenila je da izložba na višeslojan način odgovara na ovogodišnji temu Bijenala „Kako ćemo živeti zajedno?“ koju je postavio libanski arhitekta Hašim Sarkis kurator Bijenala.

„Odgovor na to pitanje, kroz umetnički koncept izložbe, predstavlja iskorak u prostor post-industrijskog grada Bora, u kome se metaforično ‘nudi i nagoveštaj budućih rešenja urbanog razvoja’“, primetila je Gojković.

Na temu je odgovoreno primerom Grada Bora, koji se razvijao u zavisnom odnosu sa njegovom glavnom privrednom delatnošću – rudarstvom.

Komesar izložbe Slobodan Jović rekao je na otvaranja da je tema Bijenala ”Kako ćemo živeti zajedno?”, Hašima Sarkisa, kustosa 17. Međunarodnog bijenala arhitekture, od 2019. godine, kada je postavljena, do danas dobila nova značenja i nova čitanja, a da je ukazala na urgentnu potrebu za novim promišljanjima o građenoj sredini.

“Grad možemo posmatrati kao društveni dogovor, a ubrzanje u promišljanju novog društvenog dogovora mora biti jednako ubrzanju tehnološkog razvoja, sve negativnijeg uticaja čoveka na životnu sredinu i konstantnih društvenih promena”, primetio je Jović i dodao da grad definišu i kultura i identitet ljudi koji u njemu žive.

Osmi kilometar

Ispred osam mladih autora izložbe „Moderni u Beogradu“ obratila se Dalia Dukanac koja je istakla da su na temu Bijenala odgovorili na primeru Grada Bora, koji se razvijao u zavisnom odnosu sa njegovom glavnom privrednom delatnošću – rudarstvom i objasnila da stanovnici Bora u svakodnevnom govoru iskazuju pojedinačna mesta grada kroz meru njihove udaljenosti od rudarskog površinskog kopa Bor ka jugu.

Precizirala je da je odatle potekla tema projekta „Osmi kilometar“, koji predstavlja budućnost grada Bora na metaforičkom nivou.

Autori

Autorski tim „Moderni u Beogradu“ čine arhitekte: Iva Bekić, Irena Gajić, Dalia Dukanac, Stefan Đorđević, Snežana Zlatković, Mirjana Ješić, Hristina Stojanović i Petar Cigić.

Kad ste već ovde…

• Sve o paviljonu Srbije na 17. Bijenalu arhitekture u Venciji

Svi se pitaju hoće li skoro pojeftiniti kvadrati. Imajući u vidu rast cena čelika, PVC-a, aluminijuma ali i transporta robe iz Kine, to se neće skoro dogoditi.

Sudeći po Mapi gradilišta, građevinska aktivnost u Srbiji nikad nije bila veća u poslednjih deset godina. Kranovi su preplavili panorame Beograda, Novog Sada i turističkih centara, a cene kvadrata su u stalnom porastu pa se svi se pitaju “ko kupuje te stanove po tolikim cenama?”.

Da li je u pitanju balon koji će pući ili su visoke cene kvadrata opravdane? Teško je reći, ali sudeći po cenama sirovina, kao što su čelik, PVC, bakar, drvo ili aluminijum, novogradnja neće skoro pojeftiniti.

Čelik rekorder u poskupljenju

Na osnovu podataka sa portala Boursorama, čelik je rekorder u poskupljenju. On je u julu 2020. koštao 492 dolara, dok je u aprilu 2021. njegova cena porasla na 1.519 dolara što je poskupljenje od neverovatnih 209%.

Cena nerđajućeg čelika je za nepunih godinu dana skočila za 49%, odnosno sa 609, na 900 dolara po toni. Slično je i sa aluminijumom koji je u periodu od jula do aprila 2021. poskupeo za 52%, dok je bakar sa 6.000 otišao na 9.995 evra za 100 kilograma.

Cena građevinskog drveta je u posmatranom periodu sa 492 porasla je na 1.180 dolara, dok je indeks polipropilena sa 86 skočio na 134 što je promena od čak 56 procenata. Veliki cenovni skok zabeležen je kod PVC-a koji je u za nepunih godinu dana sa 700 poskupeo na 1.300 evra po toni što je rast od čak 86 posto.

Sudeći po trendu rasta, smanjenje cena sirovina nije skoro na vidiku.

Transport poskupeo 465%

Međutim, ono što takođe drastično diže cenu proizvoda jeste povećanje brodskog transporta robe koji je poskupeo više od pet puta u kratkom vremenskom periodu! Naime, u septembru 2020. godine transport manjeg kontejnera od 6 metara od Kine do Evrope koštao je 900 dolara, dok je u januaru 2021. ta cena bila 4.900 dolara što je promena od 444 procenata. Transport većeg kontejnera od 12 metara je poskupeo još više: sa 1.700 (septembar 2020.) na 9.600 dolara (januar 2021), odnosno poskupljenje od čak 465 procenata.

Predpostavlja se da je do drastičnog rasta cene transporta došlo zbog dostupnosti kontejnera koji stoji zauzeti u lukama usled poremećaja tržišta izazvanog pandemijom. Dodatni poremećaj prouzrokovalo je zaglavljivanje teretnog broda u Sueckom kanalu zbog čega su usledila velika kašnjenja u isporuci i samim tim raspoloživosti kontejnera.

Promene cene, izvor Boursorama

Čelik

• jul 2020: 492 $
• feb 2021: 1.268 $
• apr 2021: 1.519 $
• promena: +209%

Nerđajući čelik

• jul 2020: 603  €/T
• feb 2021: 756 €/T
• apr 2021: 900 €/T
• promena: +49%

S-PVC

• jul 2020: 700  €/T
• feb 2021: 1.000 €/T
• apr 2021: 1.300 €/T
• promena: +86%

Aluminijum

• jul 2020: 1.580  $/T
• feb 2021: 2.223 $/T
• apr 2021: 2.300 $/T
• promena: +86%

Bakar

• jul 2020: 6.000  $/100KG
• feb 2021: 7.800 $/100KG
• apr 2021: 9.995 $/100KG
• promena: +53%

Građevinsko drvo

• jul 2020: 492  $
• apr 2021: 1.180 $
• promena: +140%

Packaging index

• jul 2020: 90
• apr 2021: 141
• promena: +57%

Polipropilen index

• jul 2020: 86
• apr 2021: 134
• promena: +56%

Brodski transport

6m kontejner

• sep 2020: 900 $
• jan 2021: 4.900 $
• promena: +444%

12m kontejner

• sep 2020: 1.700 $
• jan 2021: 9.600 $
• promena: +465%

Srpski paviljon je jedan od tri najbolja na ovogodišnjoj 17. Međunarodnom bijenalu arhitekture, ocenio je jedan od vodećih kritičara u oblasti umetnosti, arhitekture i dizajna Aron Betski.

Nakon prošlogodišnjeg odlaganja usled pandemije koronavirusa, 17. Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji svečano je otvorena u subotu 21. maja, a sa njom i Paviljon naše zemlje koji u fokus stavlja grad Bor.

U Paviljonu Srbije u Đardinima, posetioci mogu da vide izložbu autorskog tima Moderni u Beogradu koja, odgovarajući zadatu temu „Kako živeti zajedno?“, otvara pitanja odnosa rada i života, korelacija sa stanovanjem, društvenim okolnostima, slobodnim vremenom, dokolicom, novim doseljenicima, navikama, širenjem, data na primeru Grada Rudnika Bora.

Reakcije na Paviljon Srbije dobre i iz razloga što posetioci prepoznaju problem i u svojim državama.

Prostorno-geografski pozicioniran u okviru rudarskog basena obojenih metala, ovaj grad je urbanistički i arhitektonski razvijen u periodu posleratne industrijalizacije, čime je nadograđen njegov multikulturalni karakter prethodno razvijen zahvaljujući osnovnoj privrednoj delatnosti ovog grada – rudarstvu.

Stanovnici Bora u svakodnevnom govoru iskazuju pojedinačna mesta grada kroz meru njihove udaljenosti od rudarskog površinskog kopa Bor, koji računaju kao polaznu tačku, „nulti kilometar” ili ,,smak sveta”. Sistem orijentacije stanovnika analogan je načinu planiranja i izgradnje samog grada kroz sedam gradskih kilometara. U ovom smislu, „osmi kilometar” predstavlja kvalitativno novi sloj grada, predlažući pravce njegovog budućeg razvoja nezavisnog od rudarske  industrije.

Foto: MuBGD

Foto: MuBGD

Odnos života i rada

Izložba prikazuje kako se na primeru Borskog basena razvijena rudarska proizvodnja do sada jednoznačno postavljala kao isključivi faktor postojanja grada. Umrežavanjem ove proizvodnje u globalne tokove kapitala, u gradu se ispoljava odsustvo mogućnosti rada na društvenom i prostornom planu. Ujedno, usled neodrživosti predloženih alternativa socio-ekonomskog razvoja Bora, to je i prilika za redefinisanje odnosa život – rad, a time i fizičkog okvira unutar kog se navedeni procesi odvijaju. Stoga izložba i istraživanje razmatraju budućnost ovog odnosa kroz temu „osmog kilometra”, koji uvodi poremećaj u poredak postojećih sedam gradskih zona.

Osmi kilometar

Uočavajući aktuelnu ograničenost i neodrživost Bora kao grada stanovanja i dokolice, lišenog njegove jedine materijalne baze – rudarske industrije, promišljanje odnosa život – rad pronalazi provokativan teren upravo u njegovom već izgrađenom prostoru. Nasuprot postojećem stavu koji razdvaja navedene aspekte i distribuira ih u izolovane lokacije, kvalitativno drugačija sredina treba da doprinese njihovom zajedništvu, otvarajući nove psihološke, društvene, ekonomske i ekološke perspektive.

Foto: MuBGD

Foto: MuBGD

Reakcije

Srpski paviljon je jedan od tri najbolja na ovogodišnjoj 17. Međunarodnom bijenalu arhitekture, ocenio je na svom Facebook profilu jedan od vodećih kritičara u oblasti umetnosti, arhitekture i dizajna Aron Betski. Ovaj američki kritičar bio je kustos Bijenala 2008. godine.

Komesar izložbe Slobodan Jović rekao je za naš portal da su reakcije na Paviljon Srbije dobre i iz razloga što posetioci prepoznaju problem i u svojim državama. Svaka zemlja ima svoje rudnike i svoje gradove u kojima se nekako mora živeti zajedno – što je i tema ovih Bijenala.

Kako u Veneciju

Međunarodna izložba arhitekture održava se u Veneciji, međutim državljani Srbije ne mogu da uđu u Italiju u turističke svrhe. Ulazak iz Srbije u Italiju dozvoljen je samo u određenim slučajevima, kao što su poslovne svrhe. Pozivnica ili karta za Bijenale (proveramo, prim.ur) može ispuniti ovaj uslov uz obavezan antigen test ne stariji od 48h. Uz ovaj ispunjen uslov, u Italiji se može boraviti najduže 120h.

Kad ste već ovde…

• Kriza gradova u fokusu hrvatskog paviljona na 17. Venecijanskom bijenalu

Zgrada Biosensa biće jedinstvena u zemlji jer će zahvaljujući apsorberima i seizmičkim izolatorima omogućiti korišćenje osetljive opreme neophodne za razvoj nano elektronike.

Po projektu EuroKons grupe doo, na parceli površine 1.357 kvadrata u novosadskom kampusu, počela je izgradnja naučnog instituta Biosens, bruto površine 6.472 m2.

Naručilac projekta vrednog 28 miliona evra je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, dok će na izgradnji učestvovati Gat iz Novog Sada, kao i beogradske firme Modulor, Koto i Elita-Kop.

Zgrada će u svom središtu imati jezgro koje praktično pliva na specijalnim gumenim nosačima i tako sprečava prenošenje spoljnih vibracija.

Osnovna koncepcija objekta u smislu njegove funkcionalne organizacije, nastala je kao posledica kompleksnog programa i nepravilne geometrije parcele. Međutim, najsloženiji deo projekta bio je isprojektovati deo zgrade s laboratorijama u kojima se nalazi oprema osetljiva na vibracije potrebna za razvoj mikro i nano elektronike, senzora i drugih uređaja.

Projektom konstrukcije bilo je neophodno smanjiti prenos vibracija iz okoline u te prostorije pa je zato predviđeno dilatiranje tog segmenta objekta od ostatka objekta. Izdvojena konstrukcija se oslanja na zajedničku temeljnu ploču, ali ne direktno, već posredno preko seizmičkih izolatora. Pored izolatora u temeljnoj konstrukciji izolovanog dela objekta projektovani su i apsorberi. Na taj način je sprečeno direktno prenošenje vibracija što bi bio slučaj da je konstrukcija tih laboratorija monolitno vezana sa ostalom konstrukcijom i postiže se veći stepen seizmičke otpornosti konstrukcije.

Pored seizmičkih izolatora i apsorbera projektovani su i kontrolori pomeranja za slučaj da dođe do pojave velikih pomeranja izolovane konstrukcije usled dejstva seizmičkih sila. Iako će u dilatiranu konstrukciju usled seizmičkih dejstava biti akumulirana značajno manja seizmička sila zbog postojanja izolatora, ovaj deo konstrukcije je sračunat da prihvati i prenese maksimalne seizmičke sile u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmički aktivnim područjima.

Zgrada koja pliva

Apsorberi i seizmičkih izolatori nisu nepoznanica u građevinarstvu, međutim oni se u svetu najčešće koriste u antiseizmičke svrhe, odnosno kako bi se zgrade osigurale od zemljotresa. Međutim, kod ove zgrade u Novom Sadu oni će biti implementirani kako bi se omogućio rad osetljivoj mikroskopskoj opremi. Implementacijom ovog sistema, zgrada će u svom središtu imati jezgro koje praktično pliva na specijalnim gumenim nosačima i tako sprečava prenošenje spoljnih vibracija.

Konstrukcija objekta

Konstrukcija objekta je armirano betonska, monolitna. Gravitaciono opterećenje prihvataju i prenose međuspratne AB pune ploče debljine 20 cm i 22 cm koje se oslanjaju na AB grede dimenzija prema statičkom proračunu. Sa AB greda se opterećenje prenosi na AB stubove i platna. Stubovi su u osnovi uglavnom pozicionirani duž fasada objekta, dok je u srednjem delu objekta projektovana kruta vertikalna konstrukcija sačinjena od AB zidova oko stepenišnog i hodničkog prostora i liftova koja pored prihvatanja vertikalnog opterećenja treba da obezbedi dovoljnu krutost konstrukcije u horizontalnom pravcu, a za uticaje usled dejstva vetra i seizmičkih dejstava. Glavno stepenište je projektovano kao čelično, pri čemu se oslanja na AB ploče spratova i na delu međupodesta preko čelične konzole na AB stub. Sporedno stepenište je projektovano kao AB ploča debljine 15 cm oslonjena na podesne grede. Betonski elementi su projektovani od betona marke MB40 izuzev pojedinih fasadnih stubova prizemlja koji su od betona marke MB50.

Zbog peskovitog sastava tla, objekat će se fundirati na bušenim šipovima dužine od 9 do 13 metara.

Zbog peskovitog sastava tla, objekat će se fundirati na bušenim šipovima prečnika 600 mm i 800 mm dužine 9, 11 i 13 metara. Duž fasada su projektovani šipovi prečnika 800 mm ispod stubova, kao i pomoćni šipovi prečnika 600 mm oko glavnih šipova ispod stubova. U centralnom delu je projektovan veći broj šipova ispod krute centralne konstrukcije od AB zidova koja prenosi veliki deo gravitacionog opterećenja. Šipovi su povezani u vrhu temeljnom pločom debljine 50 cm. U pojedinim delovima u kojima temeljna ploča treba da prihvati i prenese na šipove veliko gravitaciono opterećenje projektovana je debljina temeljne ploče od 100 cm.

Deo objekta iznad ulaza, a u kom je predviđen amfiteatar, projektovan je kao čelična konstrukcija. U nivou etaža su projektovane čelične grede I preseka koje se oslanjaju na AB stubove i koje su međusobno povezane vertikalama i dijagonalama od kružnih cevi prečnika 219.1 mm. Na taj način je formirana rešetkasta čelična konstrukcija kroz tri etaže. Konstrukcija za oslanjanje sedišta amfiteatra projektovana je od čeličnih IPN profila. Ispod te konstrukcije projektovan je spreg koji povezuje glavne nosače i ima funkciju da zajedno sa pločama u nivou etaža obezbedi krutost konstrukcije u horizontalnom pravcu.

Statički proračun

Statički proračun, modalna analiza i seizmički proračun urađeni su primenom programskog paketa “TOWER 7”. Na osnovu arhitektonskog projekta i plana pozicija urađen je prostorni model konstrukcije. AB ploče i zidovi su modelirani površinskim konačnim elementima, dok su grede i stubovi modelirani linijskim konačnim elementima. Stepeništa i konstrukcije pomoćnih delova objekta modelirani su zasebno, a njihov uticaj na glavnu konstrukciju je modeliran odgovarajućim reakcijama. Interakcija temeljne ploče i tla modelirana je površinskim osloncem čija krutost odgovara modulu reakcije tla u vertikalnom pravcu, a koji je definisan Elaboratom o geotehničkim uslovima izgradnje objekta za deo sa suterenom 4000 kN/m3, a za deo bez suterena 2000 kNm3. Interakcija šipova i tla modelirana je linijskim osloncima čija krutost odgovara modulu reakcije tla u horizontralnom pravcu. Modul reakcije tla u horizontalnom pravcu definisan je za svaki sloj kroz koji prolazi šip. U bazi šipa je u statičkom modelu usvojen apsolutno krut oslonac uzimajući u obzir da je Elaboratom o geotehničkim uslovima izgradnje objekta na toj dubini konstatovana odgovarajuća nosivost tla za oslanjanje šipova.

Protivpožarna zaštita objekta

Objekat je vrlo kompleksan po funkciji zbog čega je i zahtevan po pitanju primenjenih rešenja za zaštitu od požara. U skladu sa elaboratom zaštite od požara, objekat je izdeljen kako po vertikali tako i horizontali na više PP sektora. Osnovni materijali  konstrukcije kao što je armirani beton je PP otporan a za potrebe PP zaštite čelične konstrukcije, projektovana je zaštita bojenjem specijalnim PP premazima u više slojeva, sve zavisno od mesta i značaja elemenata koji se štite.  Objekat spada u SOP IV kategoriju objekata i u skladu sa tim je i projektovan.

Sadržaj

Objekat je spratnosti TE+P+M+2 na delu parcele koja se nalazi u zoni do 50 m od nožice odbrambenog nasipa, odnosno spratnosti SU+P+M+4 na delu parcele koji se nalazi van zone zaštite nasipa.

U objektu su planirani sledeći sadržaji: laboratorije, čiste sobe, radni prostori za zaposlene, radni prostori za eksterne korisnike, sale za predavanja, kantina sa pratećim prostorijama,  sanitarni prostori, pomoćne prostorije, tehničke prostorije, potrebne vertikalne i horizontalne komunikacije i natkriveni parking.

Natkriveni parking ima 11 parking mesta i više zasebnih segmentnih vrata, projektovanih između stubova konstrukcije prizemlja.

Kad ste već ovde…

• U poseti najvećem novosadskom gradilištu: 2.000 stanova u Jugovićevu