Povezivanjem modula formira se stabilna struktura otporna na pomeranje ali i na provalnike.

Svojim oblikom i otvorenošću ovaj montažni objekat od 40 m2, po projektu arhitekte Aleksandra Matića, ravnopravno tretira okruženje u svim pravcima, pa je idealan za ravničarske terene.

“Pitomi predeli oko fruškogorskih jezera, ali i blage padine oivičene šumom u podnožju ovog nacionalnog parka, svojim nebrojenim nijansama zelene boje prekrasan su prizor i asocijacija za idiličan odmor od gradske gužve, a predloženi objekat njima dostojan pandan.” – navodi Matić u konkursnom radu Mini home: Mala kuća u prirodi.

Identičan tretman fasada povoljan je prilikom pozicioniranja objekta u odnosu na strane sveta i prema potencijalima lokacije – vidikovac, lep pejzaž…

Osnovni modularni elementi su trougaoni paneli koji povezani okovom na licu mesta formiraju kuću.

Za polazni oblik odabran je tetraedar. Njegove konturne površine u vidu identičnih jednakostraničnih trouglova predstavljaju odličan potencijal za prefabrikaciju. Odabran je poluprefabrikovani sistem. U odnosu na potpuno prefabrikovana rešenja, ovakav sistem gradnje ostavlja više mogućnosti – u pogledu veličine objekta, rasporeda elemenata, položaja otvora, želja kupca, mogućnosti transporta itd.

Osnovni modularni elementi su trougaoni paneli koji povezani okovom na licu mesta formiraju kuću. Na težištu trougaone baze postavlja se već pripremljen centralni element – kutija sa mini kuhinjom, sanitarnim čvorom (sa svim potrebnim instalacijama) i zonom za spavanje.

Spoljašnje pregrade su sendvič paneli od pločastih materijala na drvenoj potkonstrukciji sa termoizolacijom u međuprostoru.

Postupak izgradnje

Konstrukcija se postavlja na prefabrikovane betonske stope, plitko fundirane i nivelisane. KVH drvene grede su preko odgovarajućeg čeličnog okova oslonjene na betonske stope. Trougaoni moduli su izvedeni od panela sa KVH potkonstrukcijom koji su obostrano obloženi ivericom i opremljeni odgovarajućim folijama. Paneli su sa unutrašnje strane obrađeni furnirom. Potom se postavlja centralni, gotov element.

Zidni i krovni moduli sa pripremljenim folijama postavljaju se na licu mesta i povezuju u zaptivenu i vodonepropusnu celinu. Moduli su identične veličine za pod, zidovi i tavanice. Postoje razlike samo u otvorima za vrata i krovni prozor. Postavljanjem na projektovane pozicije i povezivanjem odgovarajućim okovom, formira se stabilna struktura otporna na pomeranje u svim pravcima.

Zaštita od provale

U okviru sistema za protivprovalnu zaštitu predviđeni su pomični paneli koji se mogu rotirati ili translatorno pomerati pomoću odgovarajućeg okova i opreme (hidraulika, električni pogon ili ručno).

Mala montažna kuća u prirodi

Projekat ove montažne dinarske kuće takmičio se na konkursu Mini home: Mala montažna kuća koji je organizovao portal Gradnja. Pogledajte ko je sve osvojio nagrade ovde.

Projekat rađen po principu „design for all“ sadrži i manjež kao i baby zoo vrt sa štalom za životinje koji će se koristiti u hipoterapiji.

U ulici Dr Hugo Klajna na Bežanijskoj kosi u planu je izgradnja Centra za rani razvoj dece i inkluziju (CRRDI) u Beogradu po projektu D.A. – DIZAJN ARHITEKTURA čiju će izgradnju finansirati Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Objekat Po+P+2 od 20.156 kvadratnih metara sastojaće se od terapeutskog, dijagnostičkog, edukativnog i naučno istraživačkog dela sa unutrašnjim dvorištem, koje će biti važan deo Centra i produžetak terapeutske celine.

Prostor treba da pruži osećaj sigurnosti i prijatnu atmosferu koja podseća na dom.

Dizajn projekta rađen je prema principima, „universal design“ ili „design for all“, vodeći računa o dostojanstvu osoba sa razvojnim poteškoćama, navodi se u urbanističkom projektu.

Pristupni putevi, staze, kretanje van i unutar objekta, dimenzionisanje prostora urađeno tako da se se osigura nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Ispunjenost osnovnog zahteva „zaštita od buke” obezbeđuje da buka kojoj su izloženi korisnici ili susedi bude na nivou koji ne ugrožava njihovo zdravlje i koji im omogućava igru, odmor i rad u odgovarajućim uslovima.

Zvučni komfor je važan aspekat dizajna edukativnih ustanova specijalne namene za decu sa oštećenjima sluha, govora ili poremećajima pažnje. Zvučni komfor neposredno određuje razumljivost govora, mogućnost koncentracije dece i zamor tokom odvijanja raznih aktivnosti.

Brzo i lako snalaženje u prostoru

Objekat je prilagođen korisnicima, uzrastu i specifičnim poteškoćama u razvoju dece ali i ostalih članova njihove porodice. Korišćenje prostora predviđeno je da bude jednostavno, da pruži osećaj sigurnosti i prijatnu atmosferu koja podseća na dom.

Osnovni princip projektovanja je savremen Centar sa modernim i standardnim principima rada na svetskom nivou, i to u pogledu funkcionalnosti, komformnosti (visok prostorni standard), kao i u pružanju svih usluga, kako sada, tako i u budućnosti, navodi se u projektu.

U izboru boja i materijala rukovođeno je psihologijom dece, ali i posebnim potrebama i specifičnom odnosu prema senzornim stimulansima dece sa poteškoćama u razvoju.

Raspored prostorija i komunikacije (horizontalne i vertikalne) su organizovane i pozicionirane tako da korisnici mogu brzo i lako da se snađu u prostoru.

U dvorištu su predviđene štale za držanje konja koji učestvuju hipoterapiji.

U dvorištu objekta predviđenu su bungalovi kao i štale za držanje konja koji učestvuju hipoterapiji i malih životinja iz baby zoo vrta. Ispred baby zoo vrta je dvorište za male životinje a ispred boksova za konje je staza sa penjalicom kao i manjež – arena za sprovođenje hipoterapije. Ove zone odvojene su zelenilom tj živom ogradom i ogradom.

Prepoznatljiv ambijent

Fasada objekta je u skladu sa savremenim tendencijama u arhitekturi. Svojim dizajnom ne dominira već korisnika uvedi u prepoznatljiv ambijent. Fasada je projektovana tako da bude ventilisana.

Predviđa se smanjenje potrošnje svih vrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje. Ispunjenost osnovnog zahteva „ušteda energije” ostvarena je kroz odgovarajući izbor termičke zaštite, instalacija grejanja, ventilacije, osvetljenja i pripreme tople vode što obezbeđuje niži nivo potrošnje energije, vodeći računa o korisnicima i klimatskim uslovima lokacije.

Kako je navedeno u planu, koriste se geotermalni izvori energije (geosonde) kao i solarni kolektori i paneli. Predviđa se klasa objekta B u pogledu postizanja energetske efikasnosti, navodi se u urbanističkom projektu.

Projekat na javnom uvidu

Javna prezentacija urbanističkog projekta Centra za rani razvoj dece i inkluziju obaviće se do 29. jula 2021. godine. Sve informacije o projektu pronađite ovde.

Stanovi u potkrovlju u ovoj zgradi na Lekinom brdu ne samo da su postali najekskluzivniji i najtraženiji, već su krovne ravni dale pečat celom projektu.

U usitnjenom, oblikovno razjedinjenom ambijentu južne padine Lekinog brda u Beogradu, po projektu studija Zabriskie, kompanija Merin Group podigla je stambeno-poslovni kompleks Merin Hill od 29.000 kvadrata sa preko 190 stanova i lokala.

Klijent je želeo „prepoznatljivu arhitekturu“ ne samo u smislu pojavnosti već i načina korišćenja uz maksimalnu racionalnost urbanizmom dozvoljenih, prostornih kapaciteta.

“Ovakav zahtev je proistekao iz klijentovog razumevanja da arhitektura kao rezultat znanja, posvećenog rada, ideje i vizije donosi upotrebnu, kvalitativnu, estetsku a time i tržišnu vrednost.” – kaže Lela Alempijević d.i.a. partner i direktor Zabriskie.

Zahtev je bio i da se najmanje atraktivni stambeni prostori – dupleks stanovi sa tavanom – postanu poželjni za kupovinu.

Drugi zahtev, bio je da se pronađe način, da inače najmanje atraktivni stambeni prostori – dupleks stanovi sa tavanom, ovde zadati urbanističkim planom, postanu poželjni za kupovinu.

“Takvo istinito razumevanje uloge arhitekata od strane klijenta, bilo je posebno cenjeno sa naše strane jer je ono ključ za razvoj visokokvalitetnog projekta i posebno njegovu uspešnu realizaciju, dodaje Lela Alempijević.

Kako nama i inače ne manjka motivacije i ljubavi za posao koji radimo, započeli smo opsežne analize lokacije i akcenat smo stavili na dobro postavljanje kuće na izuzetno strmi teren, kaže Milka Gnjato, partner i kreativni direktor Zabriskie.

Maksimalno je iskorišćen pad za kreiranje velikih zelenih bašti koje pripadaju stanovima, kao i postavljanje svih stambenih lamela u međuzavisnu celinu koju u unutrašnjem poluatrijumu objedinjuje centralno dvorište, dizajnirano kao jedinstveni plato koji u sebe treba da primi život ovog kondominijuma.

Krovovi kao identitet projekta

Funkcionalni kvalitet i pojavna osobenost proizašli su upravo iz posvećivanja pažnje odnosu kuće i terena. Zahvaljujući čovekomernosti zelenih bašti-terasa, celi kompleks zadobio je pitomiji karakter, nalik onome koji karakteriše udobnost privatne kuće.

“Posebno smo ponosni na ideju kako da odgovorimo na urbanistički imperativ da krov bude rešen kao klasičan kosi krov sa tavanskom etažom.” – kaže Milka Gnjato i dodaje da su posvetili značajno vreme i energiju da dođu do rešenja koje bi, poput primera bečkih tavana imalo svoju pojavnu i izražajnu autonomiju ali i izvesnu ekskluzivnost. Na taj način bi krov sasvim sigurno pripadao padini Lekinog brda, koju istinski karakterišu „grozdovi“ kosih krovova.

“Rezultat, kojim smo i mi i klijent bili zadovoljni, jeste da, ne samo što su inače najnepoželjniji stanovi u funkcionalnoj celini stambene zgrade, stanovi u prizemljima i dupleksi sa tavanom, postali najekskluzivniji i najtraženiji, već su oni definisali veoma značajan deo identiteta ovog kompleksa. Oni su ključni za njegovu autentičnost ali i za manifestaciju namere da arhitektura istovremeno, podržavajući kontekst kome pripada, preispita njegove vrednosti i urbanističke zadatosti.” – kaže Gnjato.

“Nadam se da će ovaj projekat, u beogradskim okvirima, označiti pravac ka razumevanju neophodnosti unapređivanja projektovanja i oblikovanja kosih krovova koji dobrim delom čine sliku i identitet jednog grada”, kaže Milka Gnjato.

Urbanistička predefinisanost

Izrazita urbanistička predefinisanost za ovu parcelu odnosno striktno definisana građevinska linija u obliku ćiriličnog slova „P“,  potpuno je isključila sve mogućnosti preispitivanja organizacije kompleksa, kompozicije masa, međusobnih odnosa stambenih lamela i otvorenih površina.

“Ipak, ta predefinisanost je zaslužna za to što se naše težište tumačenja kontekstualnosti koncentrisalo na kreiranje osobene krovne površine, u nalaženju načina da se ona razloži, pripadne okruženju, poigra se s njim, preispita ga i da od klasične, velike krovne površne, razvijene po prilično naivnoj, urbanistički predefinisanoj geometriji potkovice, evoluira u autonomnu temu, koja je najosobeniji znak ovog kompleksa. On ga čini prepoznatljivim, istovremeno bivajući najsnažnije mesto na kome se preispituje način smeštanja kompleksa od 29.000m2 u okruženje čiji identitet grade mali, višeporodični, stambeni objekti, prosečne kvadrature oko 2.000m2”, ističe Ivica Marković d.i.a. direktor projekta.

Nadam se da će ovaj projekat označiti pravac ka razumevanju neophodnosti unapređivanja projektovanja i oblikovanja kosih krovova.

Oblikovanje krova je rezultat specifične funkcionalne organizacije u kojoj je uobičajena logika izokrenuta, pa su dnevni prostori  – dnevni boravci, kuhinje i trpezarije projektovani na najvišoj, tavanskoj etaži a spavaće sobe na etaži ispod. Time su dnevne zone osim terasa i moćnih vizura na grad, dobile i poseban oblikovni kvalitet, zahvaljujući zanimljivoj geometriji krova koji kreira kako spoljni izgled tako i unutrašnji ambijent.

Građevinska linija u obliku potkovice

U usitnjenom, oblikovno razjedinjenom, izgrađenom ambijentu južne padine Lekinog brda, skoro da se može smatrati urbanističkim incidentom, smestiti stambeno-poslovni kompleks od od preko 190 stanova i lokala.

“Želim skrenuti pažnju struke na pitanje adekvatnosti planske regulative, koja definiše obavezujuće ulazne faktore za početak arhitektonskog projektovanja i promišljanja. I koliko je bilo sasvim adekvatno okruženju, planom definisati spratnost na P+4+PK, toliko je bilo neadekvatno definisati građevinsku liniju u obliku potkovice i ne ostaviti mogućnost arhitektonskom projektovanju da preispita kompoziciju funkcionalnih celina, njihovu organizaciju na parceli i odnos prema okolnim izgrađenim objektima”, ističe Vladimir Đorić, partner i konsalting direktor Zabriskie.

Fasadne opne kao omče

U takvoj urbanističkoj predefinisanosti, autori su smatrali imperativom pronaći način da se izgled celog kompleksa umekša, pripitomi, kontekstualizuje, kroz što je moguće više svedenu pojavnost, definisanu jedinstvenom opnom tj. jedinstvenom fasadnom temom.

“Tema fasadne opne koja podseća na niz omči, nije proizvoljna niti je rezultat nekakvog “estetskog hira”, već je rezultat traženja modula koji bi potencirao horizontalnost objekta, istovremeno podržavajući dominantnu proporciju okolnih objekata”, kaže Milka Gnjato. Ona dodaje da je ritam fasade proizašao i iz težnje ka neutralizaciji i relativizaciji repeticije prozora i terasa, koja je neminovnost svakog velikog stambenog kompleksa.

“Poseban izazov u oblikovanju je bio kreirati oblikovno autonomnu i snažnu temu krovne ravni, namerno potencirajući važnost izgleda krovova za kreiranje slike jednog grada ali i važnost slojevitog arhitektonskog promišljanja”, kaže Milka Gnjato.

Okolina i pripadajući kontekst

Okruženje je uticalo na sve aspekte objekta, funkcionalne, oblikovne i estetske. Tako je park koji pripada vrtiću uticao na kreiranje zelenih bašti u prizemljima objekta na severozapadnoj strani, teren na kaskadiranje objekata i definisanje centralnog platoa, krovovi okolnih kuća na interpretaciju krova, proporcije iz okruženja na proporcije i temu fasade, dominantna bela boja na dominantnu boju objekta, raznovrsnost okruženja na odabir reflektujućih panela, koji u zavisnosti od strane sveta i doba dana menjaju boju i kontraste i teže koloritnom uklapanju u okruženje.

Okruženje je uticalo i na formiranje duple fasade, tj. opne koja se mestimično odvaja od osnovnog tela kuće.

“Najveći izazov tokom arhitektonskog promišljanja bio je uklopiti veliki stambeno-poslovni kondominijum u okruženje koga karakteriše ili jednoporodično ili višeporodično stanovanje malog kapaciteta”, kaže Ivica Marković. On dodaje da je to što se objekat nalazi na padini brda sagledivoj iz više pravaca, uticala na to su krov tretirali kao istinsku petu fasadu.

“Kad se ode malo iza same pojavnosti objekta i uđe u odnos funkcije i pojavnosti tj. u ono što je superponiranje projektantskih odluka, okruženje je uticalo i na formiranje duple fasade, tj. opne koja se mestimično odvaja od osnovnog tela kuće. Na taj način je postignut veći stepen osećaja intimnosti u terasama i stanovima. Duplom fasadom je dakle, osim pojavne efektnosti, otvorena mogućnost za formiranje velikih staklenih pregrada na terasama i francuskih prozora u sobama, što je jedan od važnih faktora osećaja udobnosti ali i funkcionalnosti stambenog prostora.” – kaže Marković.

Prostori bez stubova

Konstrukcija objekta je armirano-betonska, projektovana u kombinovanom, dominantno ramovskom sistemu.

Želja investitora je bila da konstrukciju objekta reši korišćenjem armirano-betonskih zidova, kako se ne bi pojavljivali stubovi u stanovima tj. kako bi bili zadovoljeni i estetski i  funkcionalni standardi za stanovanje. Ovakav zahtev investitora imao je za posledicu nemogućnost da raspoloživa površina garaže bude iskorišćena za prodaju, u smislu maksimalnog broja parking mesta, ali je investitor ovim zahtevom svesno dao prednost kvalitetu stambenog prostora bez stubova.

Posebna pažnja je posvećena toplotnoj i zvučnoj izolaciji, gde su svi zidovi između stanova projektovani kao sendvič zidovi, najmanje debljine 32cm, koji u svom sastavu imaju zvučnu i toplotnu izolaciju.

Primenjeni materijali

Krov je izveden kao Sikalastic 835i membrana na bazi poliuree, koja je finalno posuta kvarcom i to je bio najefektniji način da se sačuva poligonalnost krovne ravni i postigne boja koja teži koloritnom uklapanju u okruženje.

Bela fasadna opna je izvedena preko višeslojnog zida, kao fasada od dekorativnog maltera.

Dominantna materijalizacija fasade je izvedena od Swisspearl Largo Reflex fasadnih panela. To je serija panela koji imaju mali procenat refleksije. Taj panel je izabran  kako bi objekat menjao intenzitet boje u zavisnosti od doba dana i time bolje pripadao okruženju.

Krov u Revitu

Krov je rešen kao armirano-betonska, poligonalna ploča, oslonjena na AB stubove.

“Detaljno modelovanje i definisanje geometrije je urađeno uz pomoć softvera Revit, tako da je izuzetno zahtevna krovna geometrija ne samo savladana projektantski i oblikovno, već i tehnički pripremljena za konstruktivce i izvođače”, kaže Ivica Marković.

Na složenu geometriju kosog krova, među mnogo faktora, značajno je uticalo i formiranje prostranih terasa gornjih nivoa dupleksa i istovremeno obezbeđivanje intimnosti za boravak na njima. Zasecanje krovne ravni je iz tog razloga osmišljeno kao naizmenično, svuda gde je za to „P“ oblik osnove ostavljao mogućnost, tako da je u najvećem broju slučajeva terasa oivičena zadnjim delovima susednih stanova koji su pod kosim krovom.

Dnevna svetlost u kuhinjama, kupatilima i radnim sobama obezbeđena je putem Velux krovnih prozora.

I dok su tim zasecanjima sa širokim kliznim prozorima ka terasama dnevni boravci okupani svetlošću, u zadnjem delu svih stanova pod kosim krovom, gde se tipično nalaze radne sobe, kuhinje, kupatila ili druge pomoćne prostorije, dnevna svetlost je obezbeđena putem Velux krovnih prozora, a zbog implementacije na ovako kompleksno oblikovanom krovu ovaj projekat je na VELUX regionalnom arhitektonskom konkursu “Bringing light to life” 2020, dobio “Specijalnu nagradu – Srbija”.

Saradnja arhitekata i investitora

“Zanimljivo i važno je razumeti da arhitektonsko promišljanje uvek znači superponiranje odgovora na različite aspekte objekta, bez obzira na njegovu tipologiju, koje je u slučaju krova Merin Hill proizvelo snažan i autentičan oblikovni gest. Taj gest je opravdan  činjenicom da je on rezultat promišljanja funkcije dupleks stana ali i promišljanja načina kontekstualizacije objekta.” – kaže Lela Alempijević

“Svakako, za uspešnost ovog projekta i njegove kvalitete presudno je važna činjenica da je klijent imao izuzetan projektantski i inženjerski tim koji je pratio i usmeravao proces projektovanja, i kontrolisao proces izvođenja. Dobra arhitektura je dakle neminovno rezultat saradnje arhitekata i investitora”, dodaje Alempijević.

Izazovi

Najizazovnije je bilo izvesti krovnu poligonalnu ravan ali je i izvođenje podzemnih nivoa garaže bilo ništa manje zahtevan zadatak, jer se radi o komplikovanoj konfiguraciji terena i nezahvalnom sastavu tla.

Izazov je bila visinska nivelacija stambenih lamela objekta sa ciljem da se centralno dvorište postavi na odgovarajuću visinu sa koje je moguće pristupiti svim stambenim ulazima ali na takav način da što prirodnije izraste iz terena.

“Dakle, naša pažnja je bila usmerena na prevazilaženje realne opasnosti proizvođenja efekta lebdenja središnjeg platoa iznad okolnog terena, u čemu smo uspeli.” – kaže Gnjato.

Iako ima oko 190 stanova, Merin Hill ima mali broj onih koji su u potpunosti istovetni.

“I naravno, uvek je izazov kad su stambeni objekti u pitanju, postići traženu zastupljenost različitih struktura stanova, tako da arhitektura ne trpi već pravi i kvalitativni iskorak. Veoma je bilo važno promisliti koja struktura stana se nalazi na kojoj etaži i koja im je orijentacija, koje su vizure dodeljene kojim stanovima i kako se fasadna opna ponaša u odnosu na organizaciju stana. Kao rezultat takvog pristupa Merin Hill iako ima oko 190 stanova, ima mali broj onih koji su u potpunosti istovetni, što je posledica promišljanja kontekstualizacije objekta u okruženje”, ističe Milka Gnjato.

Okretnica za vatrogasce ujedno i igralište

“Zanimljivo je da je unutrašnji poluatrijum takođe i okretnica za vatrogasno vozilo, što nismo doživeli kao ograničavajući faktor već smo tu bezbedonosnu obavezu iskoristili za dizajn dečjeg igrališta i potenciranje težišta okupljanja stanara. Tako smo formirali krug u čijem središtu se nalazi igralište a po obodu su formirane klupe za stanare kompleksa i roditelje jer dvorišni poluatrijum, doprinosi građenju osećaja pripadnosti stanara ovom kompleksu”, zaključuje ističe Ivica Marković, direktor projekta.

Faktografija:

• naziv objekta: Merin Hill
• mesto: Beograd, Lekino brdo
• investitor: Merin Group
• projektna dokumentacija IDR, PGD, PZI: Zabriskie doo Beograd
• Autorski tim Zabriskie : Milka Gnjato dia, Ivica Marković dia, Bojana Kovačević dia, Ana Mićić arh.teh, Dušica Plazinčić dia, Sandra Nekić dia, Milijana Karganović dia, Ivan Šuić dia, Ana Lazarević dia.
• Projekat konstrukcije i temeljne jame: Spasoje Derajić dig, Maja Stjepanović dig.
• Projekat hidrotehničkih instalacija: Dragana Mijailović Medenica dig.
• Projekat elektroinstalacija i signalnih instalacija: Dejan Milojević dig
• Projekat termotehničkih instalacija: Nebojša Perić dim,
• Projekat sprinklera i odimljavanja: Dr. Dalibor Stević, dim.
• Projekat liftova: Dragan Stojanović, dim.
• Projekat pejzažne arhitekture: Maja Đorđević, dipa.
• Projekat saobraćajne konstrukcije: Nikola Petrović, dig.
• Projekat zaštite od požara: Zoran Vujović, die.
• Projektantski tim – Merin Group: Sanja Ćirić dia, Miloš Stojančević dig, Nemanja Rakijaš dim, Miroslav Dmitrović die, Katarina Erić dia, Branka Janković dia, Jovana Milovanović dia, Jelena Necić dia, Stefan Karišik mig
• Generalni izvođač: Situs inženjering
• godina projektovanja: 2017 – 2019.
• godina izgradnje: 2019-2021.
• površina: 29.000m2, 184 stana, 6 lokala
• spratnost: 3Po+P+4+T
• fotografije: Relja Ivanić

Katalonski grad dobio još jedan razlog da ga posetite… čim prođe pandemija.

Nakon Kopenhagena i Rio de Žaneira, Barselona je proglašena za UNESCO Svetsku prestonicu arhitekture 2026. godine, a takođe će ugostiti i svetski kongres Međunarodne unije arhitekata. Barselona i Peking takmičile su se za ovu laskavu titulu, međutim katalonski grad pobedio je zahvaljujući, očito boljoj, aplikaciji pod imenom „One today, one tommorow“, koja istražuje temu održivosti i budućnosti građene sredine.

Barselona je u takmičenju za titulu Svetske prestonice arhitekture potukla Peking.

Barselonu u narednim godinama očekuju značajni arhitektonski događaji. Pre svega, planiran je dugoočekivani završetak Sagrade Familie za stogodišnjiicu smrti Antonija Gaudija.

Grad takođe radi na ugošćavanju manifestacije Novi evropski Bauhaus, a takođe će biti domaćin 25. izdanja Španskog bijenala arhitekata i urbanog planiranja (BEAU).

Pandemijska prestonica

UNESCO je proglasio Rio de Žaneiro za prvu Svetsku prestonicu arhitekture 2020. godine. Međutim, zbog pandemije, svetski kongres Međunarodne unije arhitekata održan je digitalno.

Grad je spremao brojne manifestacije koje promovišu 11. princip Agende 2030 – da gradovi budu inkulzivniji, sigurniji i održiviji – međutim, veliki broj njih je otkazan ili održan u elektronskoj formi.

Titula svake treće godine

Međunarodna unija arhitekata osnovana je 1948. godine kao neprofitna organizacija u sklopu UNESCO, sa ciljem da se naglasi uloga arhitekture i urbanog planiranja u oblikovanju gradova.

Titula Svetske prestonice arhitekture dodeljuje se gradovima širom sveta svake treće godine počev od 2020. godine.

Kad ste već ovde…

• Reakcije na srpski paviljon na Bijenalu arhitekture u Veneciji (FOTO)

U vojvođanskoj prestonici kreće izgradnja pravosudnog objekta koji ide u susret trendu smanjenja emisije ugljen dioksida.

Palata pravde biće sagrađena na uglu Stražilovske i Maksima Gorkog u centru Novog Sada, u bloku u kome se nalazi postojeći objekat suda. Oivičen ulicama sa jedne, a sa druge dvorištem koje koriste stanari okolnih zgrada, ovaj objekat od oko 10.000 kvadratnih metara zahtevao je specifičan pristup oblikovanju pa je tako prema ulicama objekat projektovan kao poslovni, odnosno javni.

“Transparentnost kao ideja savremenih pravosudnih objekata naznačena je materijalizacijom fasade. Na fasadi se pojavljuju i elementi koji ukazuju da se tu nalaze dve važne institucije, sud i tužilaštvo”, kaže za naš portal autor projekta arhitekta Miodrag Trpković iz beogradskog biroa DOMAA.

Transparentnost kao ideja savremenih pravosudnih objekata naznačena je materijalizacijom fasade.

Fasada prema dvorištu će biti „zelena“. Biljke će preovladati na fasadi prema parku i stanari okolnih zgrada će koristiti i deo parka koji formalno pripada ovom pravosudnom objektu. Tu ideju podržalo je i Ministarstvo pravde i neposredni korisnici, pravosudni organi u Novom Sadu.

“Takvim pristupom ovaj pravosudni objekat ide u susret trendu smanjenja emisije ugljen dioksida, i postaće prvi zeleni objekat u pravosudnom sistemu Srbije”, kaže Trpković.

Staklo i zelena fasada

Palata pravde gradiće se u okruženju posleratnih objekata, projektovanih u različito vreme i u arhitektonskom smislu nemaju iste korene. Ta različitost u okruženju kao i karakter novog objekta opredelili su autora da koristi, u arhitektonskom smislu, neutralne materijale u oblikovanju.

“Staklo, kao dominantan način materijalizacije, uvek je dobar izbor”, kaže autor projekta.

Pored stakla, na fasadi će se nalaziti alukobond, pikovana fasada i „zelena“ fasada. Konstrukcija objekta je rađena u armiranom betonu. Obezbeđenje susednih objekata radi se dijafragmama, a skeletni sistem sa armirano betonskim jezgrima je osnov konstrukcije objekta.

Najveći izazov je uklopiti sve elemente u projekat i napraviti dobar kompromis.

“Uobičajeno je da su zahtevi korisnika uvek iznad prostornih mogućnosti koja pruža lokacija. Predviđeni budžet je, neosporno, veoma važan element o kome morate voditi računa i koji vas na izvestan način ograničava. Najveći izazov je uklopiti sve te elemente u projekat i napraviti dobar kompromis”, kaže kaže arhitekta Miodrag Trpković za naš portal.

Dizajn i materijalizacija enterijera prati specifičnu funkciju objekta. Enterijer će biti moderan i usaglašen sa specifičnim zahtevima za ovu vrstu objekata.

Povećanje efikasnosti sudova

Objekat je projektovan po Evropskim standardima i savremen je kako u funkcionalnom smislu tako i u tehnološkom smislu. To se odnosi na koncepciju, opremu koja ce biti implementirana, sisteme instalacija i bezbedonosne sisteme.

“Projekat pravosudnog objekta u Novom Sadu rađen je u sklopu Projekta „Judicial Infrastructure Assessement Republic of Serbia“ koji je finansirala Delegacija Evropske unije u Srbiji. Izradi tehničke dokumentacije za objekat u Novom Sadu prethodile su analiza Pravosudnih objekata, njihovog kapaciteta, opremljenosti, funkcionalnosti i usaglašenosti sa zahtevima savremenog pravosuđa.” – kaže Trpković.

Dodaje da je dopunjeno uputstvo za projektovanje sudskih objekata i urađeno uputstvo za projektovanje objekata tužilaštva. Uputstva za projektovanje su usaglašena sa standardima Evropske unije i ona su bila osnov za formiranje projektnih zadataka za ovaj pravosudni objekat.

“Ovakav pristup, u infrastrukturnom smislu, treba da osavremeni i poveća efikasnost pravosudnih institucija. Ministarstvo Pravde Republike Srbije i pravosudne institucije u Novom Sadu kao neposredan korisnik novog objekta, puno su pomogli oko formiranja projektnog zadatka, i kasnije u realizaciji ovog projekta”, kaže autor projekta.

“Verujem da će zbog svega toga objekat uspešno funkcionisati na zadovoljstvo korisnika i zaposlenih.” – zaključuje Trpković.

Rok dve godine

Radovi kreću u avgustu 2021. i treba da se završe za dve godine.

Faktografija:

• naziv objekta: Objekat pravosudnih organa
• mesto: Novi Sad
• investitor: Republika Srbija, Ministarstvo pravde
• finansijer: Delegacija Evropske unije pri Republici Srbiji
• autori projekta: Miodrag Trpković, dipl.ing.arh, biro DOMAA
• godina projektovanja: 2019-2020.
• godina izgradnje: 2021- 2023.
• površina: 10.578 m2 bruto
• spratnost: 2Po+Su+Pr+6
• izvođači: Jadran d.o.o., Gradina d.o.o. Beograd

Srodni link:

• Zgrada Prekršajnog suda u Pančevu / 1X2STUDIO

Tamne nijanse u enterijeru ne viđaju se često. Ipak, u ovom trosobnom stanu u Novom Sadu, vlasnici su želeli toplu, zagasitu atmosferu što je postignuto sivim tonovima ali sa svetlim detaljima.

Za stan u novogradnji od 51 m2, u čijem sklopu su kuhinja, trpezarija i dve spavaće sobe bilo je potrebno osmisliti enterijer koji će pružiti utočište od gradske vreme. Vlasnici stana želeli su stan koji odiše zagasitijom atmosferom, u kojem će pojedini elementi iskočiti u prvi plan. Taj zadatak pripao je dizajnerski enterijera Sonji Brstini iz Novog Sada, piše portal Dizajn enterijera.

Najupečatljiviji detalji stana su velika slika iza sofe i dominantni Artemidin luster.

Kako bi se ipak vizuelno razdvojile celine obedovanja i dnevne sobe u jednom prostoru, iznad trpezarijskog stola postavljen je spušten plafon što je omogućilo postavku ugradne rasvete i indirektnog svetla u vidu LED traka. Ovaj prostor dodatno je istaknut sa policom s lestvicama ispred koje je okačen veliki Artemidin luster.

S obzirom na to da su police otvorene, posebna pažnja morala je biti posvećena njihovom dekorisanju. Zelenilo, vaze i skulpture u svetlim bojama otvorile su kolorit i učinile ambijent kompletnim.

Ipak, najupečatljiviji detalj stana jeste velika slika iza sofe. Ona je svojim dimenzijama, motivom i bojama potpuno otvorila ambijent i učinila ga kompletnim. Slika u drvenom ramu postavljena je direktno na pod.

Oko zidne obloge je LED traka koja dodatno ističe teksturu površine zida.

Kuhinja je izvedena u dve nijanse sive boje dok su radna ploča i zidna obloga u istoj teksturi drveta. Kao dominantan elemenat izdvaja se zidni aspirator i otvorene police sa ugrađenim LED trakama.

Zid oko televizora oblikovan je tapetom i sa zidnom oblogom iza koje su skriveni kablovi. Oko zidne obloge je LED traka koja dodatno ističe teksturu površine zida.

Dim stakla

U hodniku je jednostavan orman sa dim staklima na bočnim stranicama ormara. Dim staklo se pojavljuje i u spavaćoj sobi sa bočne strane kreveta. Sa druge strane su lestvice na zidu koje su naglašene visilicom ispred njih.

U svega osam kvadrata bilo je potrebno staviti radni sto, krevet i orman.

Dečija soba je relativno male površine. U svega osam kvadrata bilo je potrebno staviti radni sto, krevet i orman. Zbog toga je orman stavljen oko kreveta, dok je u nišu postavljen ležaj s tapaciranim uzglavljem. Radni sto je smešten ispod prozora, zajedno sa ladicama i otvorenim policama koje su potrebne za jednog školarca.

Ceo projekat, faktografiju i sve fotografije možete pogledati ovde.

Ovaj luksuzni turistički objekat u Dalmaciji može se posmatrati kao jedna rezidencija s osam soba ili kao butik hotel s osam soba s pogledom na Jadransko more.

Villa Nai 3.3 je novi luksuzni hotel usidren na Dugom otoku kod Zadra, potpuno uronjen u prirodu i obavijen plažama i liticama. Priča o ovom hotelu s pet zvezdica započinje s ocem građevinskog inženjera Gorana Morovića, koji mu je poklonio zemljište na Dugom otoku, kojih trenutno ima oko 40 hektara. Usledila je ideja za Villu Nai, koja se rodila bez previše razmišljanja, piše Yacht Croatia.

Arhitektura vile konceptualno počiva na lokalnoj baštini, a njena struktura oponaša elemente suhozida.

Morović je za taj zadatak angažovao poznatog hrvatskog arhitektu Nikolu Bašića, kojeg znamo po Morskim orguljama u Zadru ali i po luksuznom hotelu D-Resort u Šibeniku. Oni su zamislili vilu koja pod jednim krovom koji ima i mlin za masline, prostor za degustaciju i smeštaj na nivou vodećih svetskih hotela.

Tako je Bašić stvorio pravi arhitektonski dragulj, fascinantan neobičnom geometrijom i besprekornim stapanjem s terenom. Arhitektura vile konceptualno počiva na lokalnoj baštini, a njena struktura oponaša elemente tradicionalne metode suhozida u Dalmaciji.

Kamen i beton

Objekti su građeni od kamena donesenog iz maslinika, a sav beton proizveden je od kamena koji je iskopan iz brda. Hotelske sobe krase neobični geometrijski oblici i usečene su u brdo, sinhronizirane s prirodom. Ista hidroizolacija koja je korišćena na tunelu Gotard u Švajcarskoj nalazi se u Villi Nai, navodi Yacht Croatia.

Klizna vrata u sobama uvezena su iz Švajcarske (Sky-Frame), a debljina njihovih okvira omogućava uživanje u neometanom pogledu. Takođe, ona nude najviši nivo zaštite od vetra, što znači da ako vetar duva preko 200 km/h, gost je siguran i neće ga ni osetiti.

Hotelske sobe krase neobični geometrijski oblici i usečene su u brdo.

Dimenzije soba kreću se oko 70 kvadratnih metara, a suiteova oko 90 m2, s privatnim terasama koje su zapravo produženi dnevni boravci. Sve sobe i suiteovi opremljeni su ekskluzivnim nameštajem Giorgetti, imaju prostrana kupatila s tuš-kabinama, dva umivaonika i kade. Kao dodatak vrhunskom izgledu soba i suiteova, sva posteljina nosi potpis najboljeg italijanskog proizvođača tkanina, Frette.

Dva restorana

Villa Nai ima dva restorana otvorena za goste, koji poslužuju samo najbolje s ostrvskih farmi i iz morskih dubina. Grotta 11.000 je tradicionalni restoran sa kapacitetom do 18 mesta, dok se Restoran 3.3 može pohvaliti modernijom mediteranskom kuhinjom i ima 22 mesta.

Morska voda u bazenu

Jedan mali zatvoreni bazen uglavnom deluje kao jacuzzi, dok je spoljašnji bazen s morskom vodom dugačak 23 metra. Voda u bazenu takođe se može promeniti na zahtev gosta.

Redefinisanje luksuza na Jadranu

Kako arhitekturom i nivoom kvalitete uređenja, tako i ponudom, Villa Nai 3.3 redefiniše ponudu luksuza na Jadranu. U potpunosti integrisana u prirodu, Villa Nai 3.3 je nepretenciozna, kao i sve druge lepote koje krase ovo ostrvo.

Kad ste već ovde…

• Grand Park Hotel Rovinj / 3LHD

Ova fasada ne samo da vizuelno olakšava betonski volumen već i stvara polutransparentni zaslon prema okolini i štiti objekat od pregrevanja.

Vreme je da se vratimo u kancelarije ali kako bi one trebalo danas da izgledaju? Novi poslovni prostor u Šibeniku površine 7.672 m² osmišljen je prema savremenim principima organizacije kancelarijskog prostora koji se zasnivaju na upoznavanju, druženju i saradnji različitih korisnika.

Centar za nove tehnologije i preduzetništvo Trokut u Šibeniku autorski potpisuje Arhitektonski biro Prostor, u čijem su se projektnom tim našle Nastja Alfier, Iva Petković Pavić, Marija Rupa i Marijana Sodar.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Enterijer IT kompanije Tymeshift u Novom Sadu / Sonja Brstina (video)
• Kuća kod Splita koja se iz turističkog pretvara u porodični režim

Tri osnovna elementa građevine

Objekat je smešten na jugoistočnom rubu grada, na parceli u padu između dve ulice. Lokacija s koje se pruža pogled na groblje s južne strane i okolno zelenilo, s tek u pojedinim mestima zanimljivijim vizurama na more i grad, nametnula je koncept građevine okrenute prema sebi, ali ne i hermetički zatvorene.

Oblikovno, građevina se sastoji od tri osnovna elementa: proširene komunikacije u sredini; ukopane betonske baze servisnog dela i konzolnog lebdećeg volumena masivne betonske konstrukcije koji je vizuelno olakšan prozračnom fasadom od perforiranog belog lima.

Uz zaštitu od sunca, fasada vizuelno olakšava betonski volumen te stvara polutransparentni zaslon prema okolini.

U unutrašnjosti građevine dominira vidljivi beton, a spolja bela fasada. Fasada ima višestruku ulogu. Uz zaštitu od sunca, ona vizuelno olakšava betonski volumen te stvara polutransparentni zaslon prema okolini.

Proširenjem na južnoj strani fasada dobija dodatnu funkciju balkona. Zaokretnim panelima korisnicima je omogućena kontrola radnog ambijenta.

Proširene komunikacije različitog karaktera u središtu građevine spajaju severni i južni ulaz.

Unutrašnja tribina sa svetlarnikom

Donje spoljno stepenište ekstenzija je južnog ulaznog trga, dok je unutrašnja tribina sa svetlarnikom mesto za neformalan rad, interakciju i različita događanja.

Oko središnje tribine smešteni su različiti tipovi radnih prostora: fleksibilni uz kafe bar i tribinu; fiksni u otvorenom prostoru, te zatvorene kacelarije.

Uslovi  za kvalitetan rad u otvorenom prostoru ostvareni su dodavanjem zvučno izolovanih kabina te kancelarija za sastanke i stoni tenis.

Uz radne prostore u objektu se nalaze propratni sadržaji i prostori za odmor. Dodatna vrednost za korisnike je „fab lab”, tj. radionica opremljena raznim alatima.

Košarka uz posao

Zanimljivo je da je uz objekat napravljen i košarkaški teren pa se preduzetnici mogu opustiti i povezati tokom sportskog predaha.

Tako je dobijen kancelarijski prostor po meri 21. veka u kojem je organizacija kancelarijskog prostora zasnovana na upoznavanju, druženju i saradnji korisnika prostora.

Grafički prilozi

Situacija

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Presek

Faktografija

• naziv objekta: Centar za nove tehnologije i poduzetništvo „Trokut”
• autori: Arhitektonski biro Prostor
• projektni tim: Nastja Alfier, Iva Petković Pavić, Marija Rupa, Marijana Sodar
• saradnici: arhitektonski projekat: Bruna Alfier, Valentina Nemet, Roberta Škugor; konstrukcija: Marko Maglov, Aner Kajan (GRAĐEVINSKI PROJEKT); elektroinstalacije: Živko Škevin, Josip Badžim (Elektromix); mašinske instalacije: Dario Hrastović (HRASTOVIĆ Inženjering)
• investitor: Grad Šibenik
• izvođač: M-P-Beton d.o.o., Solin
• godina početka projektovanja: 2016.
• godina završetka projektovanja: 2017.
• godina početka gradnje: 2018.
• godina završetka gradnje: 2020.
• površina obuhvata: 7.672 m²
• ukupna površina osnove: 2.017,85 m²
• program/vrsta: Poslovanje
• lokacija: Šibenik
• fotografije: Neven Petrović

Izabrali smo za vas…

• U Rusiji otvorena prva poslovna zgrada Normana Fostera

Vikendica sa bazenom maksimalno se otvara ka fruškogorskim brežuljcima, dok se sa druge strane suptilno zatvara od komšijskih pogleda.

Zdravstvena situacija navela je veliki broj ljudi da se vrate prirodi kako bi u njoj provodili što više vremena. Popularnost vikendica je naglo skočila ali i izgradnja novih kuća u okolini velikih gradova.

Ideja Kuće na Čardaku, popularnom vikendaškom naselju u neposrednoj blizini Novog Sada, krenula je od jednostavnog zahteva da se pozicija placa sa pogledom ka susednom brdu Popovici i samom gradu maksimalno iskoristi za beg iz grada.

Dobijena je kuća koja pleni svojom jednostavnošću ali i materijizacijom fasade za sva vremena – večnom opekom.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ekološka i moderna: Kuća od konoplje na Homoljskim planinama
• Kuća u Šapcu koja pruža maksimalnu funkcionalnost i komfor

Ideja je da se sva ekstrovertnost objekta pokaže sa dvorišne strane ali da se sa druge strane ne ograniči željena privatnost.

Međutim, izazova u projektovanju bilo je mnogo. Pre svega, sam profil placa koji je prilično strm, uslovio je autoru kuće Milošu Kovačeviću iz novosadskog k2-kovačević konstrukcije, pristup projektovanju kao i samu ideju da se sva ekstrovertnost objekta pokaže sa dvorišne strane, ali da se sa druge strane ne ograniči željena privatnost.

Tako je dobijeno rešenje u kojoj se kuća zajedno sa bazenom maksimalno otvara ka fruškogorskim brežuljcima, dok se sa druge strane suptilno zatvara od komšijskih pogleda.

Uvertira za materijale

Uličnom stranom kuće uvode se materijali koji će potom oblikovati celu fasadnu opnu kuće, istovremeno kreirajući funkcionalni pristup objektu.

Crvena fasadna opeka koja prati nit susednih objekata i njihovih zidova i krovova.

Jednostavna forma objekta naglašena je ne samo antracit aluminijumskom stolarijom i limarijom već i crvenom fasadnom opekom koja prati nit susednih objekata i njihovih zidova i krovova.

Pozicija bazena ispod kuće proizašla je iz zahvalne konfiguracije placa, čime je dobijeno i estetski i funkcionalno dobro rešenje cele kaskadne kompozicije bez potrebe za suvišnim detaljima.

Uz bazen je formirano i sunčalište, prostor za sedenje na otvorenom dok je ostatak dvorišta ozelenjen.

Prostor otvorenog plana

Dobijena arhitektura rezultovala je enterijerom u kojem dominira prostor otvorenog plana u prizemlju, dok su se na spratovima smestile spavaće sobe iz kojih je takođe ostvaren pogled ka Fruškoj gori.

Uklapanje u ambijent

“Često vidimo neuspeh u adaptiranju na postojeće jer objekti, u želji za samoiskazivanjem, izazovu utisak koji želimo da izbegnemo naročito u ovakvim urbanističkim sredinama. Toga smo sve svesniji očigledno na čitavoj planeti…” – zaključuje Miloš Kovačević za naš portal.

Grafičke podloge

Situacija

Osnova sprata

Presek

Foto-galerija

Vikendica sa bazenom podignuta nedaleko od Novog Sada; Foto: Nemanja Mandić

Večna fasadna opeka

Večna fasadna opeka

Crna bravarija i crvena opeka za dobitnu kombinaciju

Ulični front

Kaskadno formirana kuća

Bazen, dvorište i pogleda ka Popovici

Faktografija

• ime: Kuća na Čardaku
• spratnost: Pr+1
• površina: 165 kvadrata
• projektanti: k2-kovačević konstrukcije
• autori: dig Miloš Kovačević
• saradnici: dia Jovana Matović – arhitektura, dig Sandra Ristić – konstrukcija
• godina: 2021.
• fotografija: Nemanja Mandić

Izabrali smo za vas:

• Kako se kuća Visum u Petrovaradinu izborila za bolji pogled

Pomoću RGB kamera na bespilotnim letelicama postiže se daleko veći nivo detaljnosti, uz značajno manje utrošenog vremena i optimalnu tačnost.

Građevinarstvo bez geodezije ne može. To je naučna disciplina kojom se pravi ne samo premer zemljišta na osnovu kojeg se dolazi do situacionih planova, već se geodezijom postavlja objekat na plac, proveravaju njegove visine i pozicije.

Planovi se izrađuju na osnovu podataka prikupljenih na terenu različitim geodetskim instrumentima. Nekada se to radilo teodolitom, potom se prešlo na Totalne stanice i GPS uređaje, a danas su teren osvojili i dronovi, odnosno bespilotne letelice.

Marko Marković, naš sagovornik na ovu temu, docent je na katedri za hidrotehniku i geodeziju, departman za građevinarstvo i geodeziju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Angažovan je u nastavi na studijskom programu za geodeziju i geoinformatiku na sva tri nivoa studija, osnovne, master i doktorske, kao i na doktorskim studijama studijskog programa za Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara.

Predaje uskostručne predmete, a jedna od oblasti stručnog interesovanja mu je primena bespilotnih letelica (dronova) u geodeziji.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Geodetski snimak placa: Kako saznati koje su zvanične granice vaše parcele
• Kako izgleda brza pruga Beograd-Novi Sad iz drona

Osnovna prednost mapiranja dronom je što se posao može realizovati sa daleko većim nivoom detaljnosti.

Kako navodi Marković, bespilotne letelice koriste se u praksi iz praktičnih razloga, koji se ogledaju u tome da se pored geometrijske interpretacije predmeta mapiranja dobija i vizuelna interpretacija u vidu georefernciranih ortofoto snimaka.

Osnovna prednost mapiranja primenom bespilotnih letelica se ogleda u tome da se određeni posao može realizovati sa daleko većim nivoom detaljnosti, uz značajno manje utrošenog vremena za potrebe prikupljanja podataka na terenu u odnosu na primenu konvencionalnih metoda snimanja, sa postizanjem optimalne tačnosti koja mora biti zadovoljena.

Kako naglašava naš sagovornik, na dron se mogu montirati različiti tipovi senzora kao što su žiroskop, barometar, akcelerometar, GNSS, magnetometar, daljinomer, inercijalna jedinica, senzor izbegavanja prepreka, LiDAR, georadar, i dr.

Najčešći senzor koji se koristi u postupku mapiranja primenom drona jeste RGB kamera.

Obrada podataka za manje od sat vremena

Proces mapiranja dronom može se podeliti u tri osnovne faze – Planiranje misije, Prikupljanje podataka i Procesiranje podataka, kaže Marković, te dodaje da su osnovni rezultati mapiranja 3D model objekta, digitalni model visina/površi, oblak tačaka i ortofoto snimak.

Postupak obrade podataka se može obaviti i za kratko vreme, odnosno za manje od jednog sata, ukoliko je prilikom mapiranja prikupljen mali broj fotografija, dok je za projekte sa velikim brojem prikupljenih fotografija potrebno znatno više vremena za obradu podataka.

“U svakom slučaju, u cilju minimalizacije utrošenog vremena za obradu podataka neophodan je računar sa visokim performansama”, zaključuje Marković.

Dronom se, kako navodi, može dobiti realističan digitalni 3D model objekta pod uslovom da između objekta koji je predmet mapiranja i kamere koja se koristi za snimanje ne postoje fizičke prepreke.

Na kvalitet i tačnost snimka utiču karakteristike kamere koja je montirana na dron i detalji plana leta – visina leta, ugao kamere, vrednosti podužnog i poprečnog preklopa između fotografija, tačnost i međusobna geometrija postavljenih kontrolnih tačaka na objektu koji je predmet snimanja, itd.

Digitalni model površi

Ortofoto snimljen iz bespilotne letelice; Foto: FTN

Mapiranje nije moguće realizovati po kiši i, u najvećem broju slučajeva, po jakom vetru, niskim ili ekstremno visokim temperaturama.

Vremenski uslovi, dodaje Marković, jesu ograničavajući faktor jer mapiranje nije moguće realizovati po kiši i, u najvećem broju slučajeva, po jakom vetru, niskim ili ekstremno visokim temperaturama.

Pogodni vremenski uslovi se ogledaju i u tome da predmet snimanja ne bude u senci usled nepovoljnog upadnog ugla zraka sunčeve svetlosti.

Oblačnost u većini slučajeva nije problem, navodi naš sagovornik, jer se snimanja vrše sa malih visina što je definisano i u okviru zakonske regulative.

Takođe, operater koji upravlja dronom mora imati potvrdu o položenom ispitu o poznavanju vazduhoplovnih propisa na osnovu pravilnika o bespilotim vazduhoplovima izdatog od strane Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije.

Zatim, u većini slučajeva dron kojim se obavlja mapiranje mora biti registrovan i let može da se odvija samo u alociranom delu vazdušnog prostora, odnosno delu vazdušnog prostora koji je utvrdila kontrola letenja na osnovu podnete prijave leta od strane pravnog ili fizičkog lica koje će realizovati let.

Flota Fakulteta tehničkih nauka

Departman za građevinarstvo i geodeziju na novosadskom FTN-u poseduje više vrsta bespilotnih letelica koji se koriste u nastavi, to jest, u radu sa studentima, kao i u okviru saradnje sa privredom.

Iz praktičnih razloga koji se ogledaju u relativno malim dimenzijama drona i jednostavnom planiranju letačkih misija i upravljanju najčešće je u upotrebi quadcopter Anafi Parrot sa RGB kamerom.

Pored navedenog drona, u “floti” su još i Anafi Parrot sa RGB i termalnom kamerom, kao i dron sa fiksnim krilima SenseFly eBee X sa RGB kamerom.

Vođenje računa i o najsitnijim detaljima

Neki od karakterističnih projekata Markovića i njegovog tima bili su mapiranje objekta za potrebe izrade 3D modela i detekciju pukotina, mapiranje i obračun zapremine otpada na deponijama, mapiranje i obračun zapremine nasutog i iskopanog materijala, snimanje energetskih gubitaka objekta termalnom kamerom, mapiranje zemljišta u poljoprivredi za različite namene, mapiranje terena za potrebe izrade georefereciranih ortofoto snimaka za potrebe izrade GIS-a, mapiranje terena u cilju evidencije poplavljenih područja, itd.

„Svaki projekat je karakterističan za sebe i prvenstveno je neophodno sagledati šta je predmet mapiranja, koja je zahtevana tačnost, koji je zahtevan nivo detaljnosti i u kom vremenskom opsegu je neophodno prikupiti podatke i isporučiti obrađene rezultate klijentu“, kaže docent na novosadskom FTN-u

Takođe, dodaje on, potrebno je voditi računa o najsitnijim detaljima prilikom procesa planiranja i izvršavanja misije u cilju uspešne realizacije i izbegavanja neželjenih događaja.

Usavršavanjem do kvalitetnijih izlaznih rezultata

Prema Markovićevom mišljenju, budućnost primene bespilotnih letelica u geodeziji leži u razvoju novih i usavršavanju postojećih senzora koji se koriste za mapiranje, u cilju postizanja kvalitetnijih izlaznih rezultata, kao i u proširenju oblasti primene u odnosu na trenutnu situaciju.

Takođe, dodaje, budućnost je i u razvoju algoritama za obradu podataka u cilju povećanja stepena automatizacije i smanjenju neophodnog vremena za obradu podataka.

Izabrali smo za vas…

• Beograd iz letećeg objektiva Zorana Mesarovića

Ova vikendica nije zamišljena da svojom pojavom bude nametljiva, već da prostor bude prilagođen potrebama korisnika i da im boravak u njoj bude prijatan i uvek zanimljiv.

Po projektu arhitekte Dragana Marinčića sa saradnicama Anom Gojković i Aleksandrom Marinčić iz novosadskog Studio M+, u Sremskoj Kamenici nikla je kuća za odmor čiji je položaj objekta od početka bio najveća inspiracija i vodilja prilikom projektovanja.

Pozicija ove vikendice od 373 kvadrata odlikuje se na prvom mestu izuzetnim položajem – smeštena je na padini zapadne orijentacije sa panoramskim pogledom na Novi Sad.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Prozračna fasada za novu generaciju zgrada na novosadskom Telepu
• Gde i kakvu kuću bi za sebe sagradile arhitekte Martinović, Mitov i Marinčić

Kuća u potpunosti okrenuta gradu

U okruženju lokacije smeštene su individualne kuće i vile, svaka u svom intimnom okruženju, te u tom smislu kontekst postojeće okolne arhitekture nije postavljen kao tačka koja je od posebnog značaja za oblikovanje objekta.

„Zapravo, to možda i nije sasvim precizno, jer se odatle pojavila ideja da kuća pomalo ’okrene leđa’ ulici, na čijem se završetku nalazi i u potpunosti se okrene gradu“, kaže za naš portal arhitekta Dragan Marinčić.

Osnovni zadatak, dodaje, bio je isprojektovati kuću koja će služiti za povremeni, po potrebi i duži boravak, i koja će zadovoljiti sve funkcionalne potrebe komfornog stanovanja sa dodatnim sadržajima kao što su bazen, letnja kuhinja, sauna…

Kuća je pozicionirana na najvišem delu parcele i najbliže ulici, kako bi se omogućile najlepše vizure.

Proces definisanja objekta u prostoru imao je svoje trajanje i tok u kojem su se ideje uobličavale, analizirale, neke su se napuštale, a neke – transformisale.

Jedna od prvih ideja, na primer, bila je da kuća, s obzirom na nagib padine, bude polu-ukopana i da krov postane deo terena sa zadnje strane.

„Ono što se nije menjalo i što je od početka bilo sasvim jasno, jeste pozicioniranje kuće na najvišem delu parcele i najbliže ulici, kako bi se omogućile najlepše vizure, ali olakšalo priključenje na komunalnu infrastrukturu“, napominje naš sagovornik.

Dnevni boravak okrenut prema terasi i dvorištu

Funkcionalana postavka kuće prati „T“ šemu, u dva volumena koja uokviruju prostranu terasu na koju se nadovezuje bazen sa plažom.

U glavnom volumenu smešten je dnevni boravak koji se velikim zastakljenim površinama ugaono otvara prema terasi i dvorištu. Sa druge strane, uz terasu se nižu dečija i roditeljska soba sa kupatilom, koje se takođe velikim staklenim površinama otvaraju ka terasi.

U mirnijem delu, prema unutrašnjem dvorištu, smeštena je radna soba, sauna i garaža sa vešernicom, dok je ispod dela objekta smešten podrum, kojem se, zbog denivelacije terena, pristupa spolja.

Sadržaji se nižu duž dve ukrštene ose, što zapravo predstavlja glavni koncept i specifičnost ovog projekta.

Gledano u osnovi, sadržaji se nižu duž dve ukrštene ose, što zapravo predstavlja glavni koncept i specifičnost ovog projekta.

„Rezultat ovakvog koncepta je racionalna funkcionalna organizacija sa jedne strane, a istovremeno organsko prožimanje unutrašnjeg i spoljnjeg prostora uz stvaranje specifičnih mikoroambijenata i vizura u samom enterijeru“, kaže Marinčić.

Centralni motiv tako postaje terasa, koja je duž jedne ose „razrezana“ tako da okolno zelenilo kao klin ulazi u nastali procep, a u podu terase definisane su i dodatne površine za zelenilo. Kao dodatak terasi, na granici sa susednom parcelom, a neposredno uz bazen, smeštena je „letnja kuhinja“.

Izbor materijala i enterijerska završnica

Konstruktivni sistem objekta je skeletni armiranobetonski, sa punom AB pločom ravnog krova i zidovima od bloka. Za fasadu su razmatrani različiti predlozi, a klijenti su se na kraju opredelili za fasadnu oblogu od opeke u sivoj nijansi.

Nadstrešnica terase izvedena je od lameliranih drvenih greda, dok je opremanje enterijera – izbor obloga i rasvete, izbor i dizajn nameštaja, urađeno u saradnji sa novosadskim A1 design hub.

Spoljnim stepenicama postignut je dodatni kvalitet i dinamika kružnog toka oko i kroz kuću.

Koncept pejzažnog uređenja je, kaže Marinčić, takođe imao svoju evoluciju, od sasvim prirodnog, praktično zatečenog, do terasasto projektovanog terena po želji klijenata,u kasnijoj fazi.

„Tada su osmišljene spoljne stepenice za pristup terasi iz dvorišta, sa nivoa podruma – čime je zapravo postignut dodatni kvalitet i dinamika kružnog toka oko i kroz kuću“, objašnjava on za Gradnja.rs.

Nenametljiva već prijatna

Kako dodaje, moglo bi se reći da kuća nije zamišljena da svojom pojavom bude nametljiva, budući da je osnovna ideja bila da prostor bude prilagođen potrebama korisnika i da im boravak u njoj bude prijatan i, na neki način – uvek zanimljiv.

Foto-galerija

Koncept pejzažnog uređenja je imao je imao svoju evoluciju, od sasvim prirodnog, do terasasto projektovanog terena; Foto: Relja Ivanić

Kuća na Čardaku sa odličnom kružnom vezom objekta i tla; Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Kuća okrenuta gradu; Foto: Relja Ivanić

Faktografija

• naziv objekta: Kuća na Čardaku
• mesto: Sremska Kamenica
• investitor: privatni investitor
• autori projekta: Studio M+, Dragan Marinčić; saradnice: Ana Gojković, Aleksandra Marinčić
• enterijer: A1 design hub
• godina projektovanja: 2017/2018.
• godina izgradnje: 2018/2020.
• površina: 373 m²
• izvođač: M1 TIM 2017 d.o.o. Novi Sad
• fotografije: Relja Ivanić

Izabrali smo za vas…

• Crteži arhitekte Natka Marinčića lansirani u 21. vek

Tri istovetne stambene jedinice pružaju mogućnost različitog korišćenja prostora na temelju povezanih funkcionalnih zona enterijera i eksterijera.

Okružen visokim zelenilom koje stvara prirodnu barijeru u gradskom urbanom tkivu, Stambeni niz LND smešten je u Lendavskoj ulicu u Zagrebu, a čine ga tri stambene jedinice i garaža.

Objekat površine 400 m² izveden je prema projektu arhitektice Sandre Perić Klapan iz Klipsa ateljea, a po narudžbi privatnog investitora.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pasarela u Sloveniji koja osnažuje principe tradicionalne gradnje
• Hibrid prizemlja od opeke i sprata od bakra na kući u Zagrebu

Koncept stanovanja u zelenom okruženju

Oblikovanjem triju stambenih jednica koje su međusobno povezane u jedinstvenu strukturu stvoren je minimalni višestambeni koncept – koncept stanovanja u kući okruženoj mirom i oazom zelenila u neposrednoj blizini glavnog gradskog središta.

„Jednostavni volumeni unutar kojih je zamišljen moderan porodični život uklopljeni su u postojeće tkivo porodičnih kuća“, kaže Sandra Perić Klapan za Gradnja.rs.

Kako dodaje, zelenilo koje dira volumene oblikovano je na način da stvara različite ambijente spoljnog prostora koji su sastavni deo stambene jedinice, ali nastavak najvećeg blaga lokacije – šumskih poteza koji se spuštaju s planine Medvednice u sam centar Zagreba.

Fasadu odlikuju jasne i jednostavne linije koje su naglašene igrom različitih materijala.

Osnovna ideja autorke bilo je stvaranje tri istovetne jedinice za život, koje svojim osnovnim postavkama pružaju budućim stanarima mogućnost različitog korišćenja prostora na temelju povezanih funkcionalnih zona enterijera i eksterijera kuće.

Volumen svake jedinice se odmiče od susedne da bi stvorio bolje poglede, otvorio se prema kontekstu, ali zadržao privatnost unutar sopstvenih granica.

„Fasadu odlikuju jasne i jednostavne linije koje su naglašene igrom različitih materijala, dok je atraktivni volumen stvoren različitim prostornim odnosima između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, a čime je i obogatio kvalitet življenja“, naglašava Perić Klapan.

Različiti slojevi korišćenja

Spoljašnji prostori zamišljeni su kao tkivo koje ne samo da dodiruje volumen, već ga oblikuje stvarajaći na taj način intimnije ili javnije zone boravka u zelenilu.

Kako dodaje, različiti ambijenti ulaznog atrijuma i predbašte, dvorišne terase te atrijuma na spratu oplemenjuju prostore enterijera i preuzimaju funkciju dnevnog boravka na otvorenom.

„Time je eksterijer kuće obogatio ne samo njen izgled, već i stvorio različite slojeve korišćenja“, zaključuje zagrebačka arhitektica.

Terasa na spratu predstavlja intimni karakter spavaće zone, ali ujedno propušta svetlost u etažu prizemlja.

Svaka stambena jedinica definisana je jasnom podelom boravišne zone u prizemlju, koja je i u strukturi prostora otvorenija, dok je spavaća zona na spatu intimnija i fokusirana na jezgro jedinice.

Centar prizemlja, dodaje, oblikovan je oko otvorenog i prozračnog boravka na koji se nastavlja potez kuhinje i trpezarije, dok tkivo spoljnog volumena dvorišnog dela zadire u njega i nastavlja prema ulazu.

„Terasa na spratu predstavlja intimni karakter spavaće zone, ali ujedno propušta svetlost u etažu prizemlja“, kaže sagovornica našeg portala.

Sopstveni komadić neba

Identitet spoljnog prostora čita se kroz slojeve materijala koji su utkani u opnu fasade, ali i u samom zelenilu, dok je kontrast tome oblikovanje enterijera koji bi trebalo da predstavlja neutralnu bazu za život i karakter budućih stanara.

„Odabrani materijali i boje stvaraju osnovu koja će se u potpunosti prilagoditi zamišljenom životu unutar volumena stana“, navodi naša sagoronica.

Pojedine spoljne zone stana oblikovane su na način da se u potpunosti zatvaraju od pogleda sa strane, a otvaraju prema enterijeru.

„Ti atrijumi postaju privatne oaze zelenila u potpunosti uklopljene u kolaž stanovanja i stvaraju dodatno bogatstvo boja, tekstura i svetla, te pružaju sopstveni komadić neba“, kaže Perić Klapan.

Preklapanje stvorenih ambijenata u enterijeru, te zelenilu spoljašnjeg prostora –  stvara bogati kolaž življenja.

Kako dodaje, oblikovanjem jednostavnog volumena koji se obogaćuje pomno odabranim materijalima daje se identitet arhitekturi, a time i životu unutar nje.

Prema njenim rečima, višestruki slojevi materijala, tekstura i prostornih odnosa definišu različite ambijentalne zone.

„Preklapanje stvorenih ambijenata u enterijeru, te zelenilu spoljašnjeg prostora –  stvara bogati kolaž življenja“, navodi na kraju Sandra Perić Klapan.

Grafički prilozi

Situacija

Osnova

Osnova

Fasade

Foto-galerija

Projekat potpisuje Sandra Perić Klapan iz Klipsa ateljea: Foto: Jure Živković

Privatne oaze zelenila u potpunosti su uklopljene u kolaž stanovanja; Foto: Jure Živković

Faktografija

• ime projekta: Stambeni niz LND
• autorka: Sandra Perić Klapan (Klipsa ateljea)
• investitor: privatni
• lokacija: Zagreb, Lendavska ulica
• površina objekta: 400 m² (3 stambene jedinice + garaža)
• spratnost: P+1
• površina parcele: 144 m²
• godina projektovanja: 2018/2019.
• godina gradnje:2019/2020.
• autor fotografija: Jure Živković

Izabrali smo za vas:

• Zagrebački studenti osmislili sklonište koje se sklapa brzo i bez alata

Korak smo bliži realizaciji projekta koji obuhvata proširenje ETF-a, uključujući zajedničke objekte koje će koristiti svih pet fakulteta u kampusu i rehabilitaciju postojećih zgrada.

Danas je na Elektrotehničkom fakultetu održana prezentacija projektnog zadatka za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje proširenja ovog fakulteta za koji je početkom oktobra raspisan konkurs za pretkvalifikaciju.

Sledećih osam biroa su prošli pretkvalifikaciju:

1. Dejan Miljković
2. Dva Studio
3. Teking, Niš
4. Zabrskie Studio
5. Studio 1×2 studio
6. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd
7. Mapa Architects
8. 4MIND

Kako je funkcionisao konkurs

Poziv je bio otvoren za sve zainteresovane arhitektonske biroe, a prijave za pretkvalifikaciju bile su otvorene do 18. oktobra 2021. godine. Potom je izabrano 8 takmičara koji sada imaju rok za podnošenje projekata do 15. februara 2022.

Šta tačno podrazumeva projekat proširenja

Projekat Kampusa Elektrotehničkog i tehničkih fakulteta u Beogradu obuhvata proširenje ETF-a, uključujući zajedničke objekte koje će koristiti svih pet fakulteta u kampusu i rehabilitaciju postojećih zgrada i opreme.

Predviđena bruto površina novih objekata biće veća od 20.000 m² sa mogućnošću faznog razvoja. Ceo projekat obuhvata rušenje postojećih privremenih objekata, izgradnju novih objekata i spoljne infrastrukture, kao i rekonstrukciju postojećih objekata sa adaptacijom napuštenih prostora, poboljšanje bezbednosti, pristupačnosti i energetske efikasnosti, krovova, unapređenje sistema termotehničkih instalacija.

Ko je sve u projektu

Ova tehnička podrška sprovodi se u saradnji sa Jedinicom za upravljanje projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, krajnjim korisnicima (ETF i ostala četiri fakulteta) i drugim zainteresovanim stranama, kao što su Univerzitetska biblioteka, Arhiv Srbije, EPS Elektrodistribucija, organi za planiranje i zaštitu kulturnog nasleđa Grada Beograda, NIPAC, CEB i Delegacija EU u Srbiji.

Aktivnosti projekta započete su 1. jula 2021. godine izradom Prostorno-programske  analize i početkom arhitektonsko-urbanističkog konkursa, sa planiranim trajanjem projekta od 16 meseci.

Ko finansira

Projekat se realizuje kroz donaciju koju finansira Evropska unija kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), dok će se radovi finansirati kroz kredit Razvojne banke Saveta Evrope. Projekat realizuje Hill IPF7 Int. Konzorcijum koji je ugovoren od strane Evropske investicione banke (EIB).

Izabrali smo za vas:

• Konkurs za novu zgradu FPU u Karađorđevoj ulici u Beogradu

Tri osmatračnice markiraju teritoriju kao što su to nekad činili čardaci i pritom omogućavaju posmatranje bogatog životinjskog sveta ali bez lova.

Park prirode Lonjsko polje nalazi se na oko 75 kilometara jugoistočno od Zagreba, a prostire se na 50.650 hektara zaštićenog područja uz levu obalu reke Save u dužini od stotinak kilometara.

Od ove jeseni, Lonsko polje je svoju turističku ponudu obogatilo novim centrom za posetioce i, što je nama posebno zanimljivo, tri atraktivna vidikovca koja arhitektonski potpisuju Mia Roth i Tonči Čerina iz zagrebačkog studija Roth i Čerina.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Spektakl prirode i arhitekture: Centar za klimatske promene na Grenlandu
• Ovako će izgledati Ekološki centar u Deliblatskoj peščari

Radikalne promene krajolika

Kako za naš portal navode autori, Lonjsko polje tokom godine prolazi kroz radikalne promene – reka nakon zime plavi, pretvarajući ravnicu u niz plitkih vodenih ogledala u kojima se u proleće mreste ribe.

Povlačenjem vode nastaju jezerca – gozba za veliki broj vrsta ptica, a nakon toga nepregledne bogate livade za slobodnu ispašu stoke.

Brojne autohtone vrste tako se ovde sele i putuju, a posmatrati ih u prirodnom ambijentu na njihovim proputovanjima posebna je privilegija koja počinje uvažavajućim dijalogom pažljivih intervencija, kažu iz studija Roth i Čerina.

Vidikovci su tačke kojima se uspostavlja novi identitet, platforme za promatranje bogatog biljnog i životinjskog sveta.

Centar za posetioce u Osekovu s interpretacijskom izložbom i osmatračnice u blizini Čigoča, Repušnice i Osekova predstavljaju tragove vekova kultivisanog krajolika, antropogeno-prirodnih simbioza, graničarske istorije, navode autori.

Centar za posetioce sempluje zatečene ruralne morfologije i uvodi novi javni prostor između komunicirajućih volumena.

Vidikovci su pak – izvorno planirani kao replike graničarskih čardaka – metamorfozirali u ludički element polja, tačke kojima se uspostavlja novi identitet, platforme za promatranje bogatog biljnog i životinjskog svijeta, kažu zagrebački arhitekti.

Pogled na životinje, ali bez lova

Kako dodaju, oni su i nezavisna vrsta novih bića koja pripadaju svim slojevima i akterima podjednako, dok njihove biomorfne konfiguracije nisu eksplicitne, ali ipak uključuju kretnju, organski oblik, oruđe, senku lokalno poznatog.

Vidikovci u Lonjskom polju markiraju teritoriju kao što su to nekada činili čardaci, ali bez potrebe za granicama, omogućavaju pogled na životinje, ali bez lova, čine nas sudeonicima krajolika bez da budemo primećeni.

„Nepomična fantastična bića brišu granicu i izjednačavaju jezik antropogenog i prirodnog, vire u daljini kao novi bestijarijum“, kažu na kraju za naš portal iz studija Roth i Čerina.

Foto-galerija

Vidikovce ahitektonski potpisuju Mia Roth i Tonči Čerina; Foto: Marko Mihaljević

Vidikovac koji omogućava posmatranje životinja ali bez lova; Foto: Marko Mihaljević

Vidikovci izjednačavaju jezik antropogenog i prirodnog; Foto: Marko Mihaljević

Faktografija

• investitor: Javna ustanova Park prirode Lonjsko polje
• godina projektovanja: 2016–2020.
• godina izvođenja: 2020–2021.
• lokacije: Čigoč, Repušnica i Osekovo
• autori: Mia Roth i Tonči Čerina
• lokacije: Osekovo, Repušnica, Čigoč
• arhitektura: roth i čerina (Mia Roth i Tonči Čerina, saradnici: Larisa Čisić, Luka Fatović, Karla Jelić Balta, Neven Vlahović)
• produkt dizajn: Clinica studio (Vedran Kasap i Ozana Ursić)
• skulptura: Borna Demel
• grafički dizajn: Niko Mihaljević
• dizajn interakcije: Vanja Cuculić
• dizajn multimedije: Novena
• ilustracija: Franka Tretinjak
• interpretacija: Ivana Fabrio
• statika: BB Structuralis
• izvođači: Binđo + Vios + Pegra + Tehno-elektro, Primat RD
• fotografije: Marko Mihaljević

Izabrali smo za vas…

• Montažna kuća na Staroj planini oblikovana šarom pirotskog ćilima

Na placu od 550 kvadratnih metara u predgrađu slovenačke prestonice nikao je objekat potpuno zatvoren od svog vizuelno užurbanog neposrednog okruženja.

Ova atrijumska kuća dizajnirana je da ujedini stambeni prostor jedne porodice sa radnim ateljeom svog vlasnika – keramičara i umetnika – pod jednim krovom.

Cilj je bio je da se objekat kreira kao odgovor na rastući trend rada od kuće, a tu ideju u delo su sproveli Boštjan, Peter i Aleš Gabrijelčič iz ljubljanskog biroa Arhitektura d. o. o.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Porodična kuća u Sloveniji koja stvara sopstveni urbanizam
• Rok Žnidaršič: Dah Ljubljane u Beogradu

Povezanost životnog i radnog prostora

Plac od 550 kvadratnih metara nalazi se u predgrađu slovenačke prestonice, na području koje trenutno prolazi kroz opsežnu gentrifikaciju i okružen je gustom i raznolikom gradnjom porodičnih kuća.

Klijent je želeo da kuću drži zatvorenu od njenog vizuelno užurbanog neposrednog okruženja, koje će u budućnosti doživeti nepredvidiv razvoj, a istovremeno je želeo da stekne dobro osvetljen i potpuno povezan životni i radni prostor.

Kuća je dizajnirana u obliku slova „U“. Sa tri zidane površine, omeđene susednim kućama, pogledi su usmereni ka unutra, obezbeđujući privatnost od spoljašnjeg sveta.

Velike staklene površine ocrtavaju unutrašnjost spolja kao tanka nevidljiva membrana i unose u objekat puno sunčeve svetlosti.

Unutrašnji prostori kuće otvaraju se kroz velike panoramske prozore prema centralnom atrijumu, koji je dizajniran kao međuprostor, a iz kog se omogućava prolaz u različite delove kuće i direktna komunikacija između radionice i stambenog prostora.

Velike staklene površine ocrtavaju unutrašnjost spolja kao tanka nevidljiva membrana i unose u objekat puno sunčeve svetlosti.

Programski, kuća je podeljena na tri zone. Prva sadrži radionicu i atelje za dizajn keramike, kome se pristupa preko zasebnog ulaza ispod isturenog krova, a takođe i preko zajedničkog prostora.

Srce i glavna raskrsnica kuće

Sa svojim grnčarskim točkovima, pećima i puno prostora za stolove za vajanje, poliranje i ukrašavanje, radionica se otvara ka velikom atrijumu koji se može koristiti za tehnike paljenja na otvorenom, kao što su kao obvara ili raku.

Centralni stambeni prostor je srce i glavna raskrsnica kuće, do kog se dolazi preko glavnog ulaza, a poseduje veliku kuhinju sa prostranom trpezarijom i prostorom za sedenje.

Tokom letnjih meseci centralni prostor povećava svoju upotrebljivost tako što se dnevne aktivnosti prenose kroz velika klizna vrata na atrijum.

Unutrašnji životni prostori delom su obloženi toplim jasenom i hrastovim drvetom, dok drveni nameštaj i pucketanje kamina stvaraju atmosferu intimnosti

Spavaći deo kuće sadrži veliku spavaću sobu, dve manje sobe i dva kupatila. Prostor je koncipiran tako da omogući više programa i doživljaja i da kreira raznovrsnu atmosferu.

Zgradom i njenim enterijerom dominira neutralna paleta boja. Tektonska spoljašnjost sa svojom svilenkastom i glatkom betonskom fasadom i svetli teraco podovi dominiraju ispred dela kuće namenjenom za pravljenje skulptura, dok topao i intiman osećaj krova obloženog drvetom nagoveštava drugačiju atmosferu unutra.

Unutrašnji životni prostori delom su obloženi toplim jasenom i hrastovim drvetom, dok drveni nameštaj i pucketanje kamina stvaraju atmosferu intimnosti, uprkos neposrednoj blizini gradske vreve.

Grafički prilozi

Situacija

Osnova

Presek

Aksonometrija

Foto-galerija

Foto: Miran Kambič

Foto: Miran Kambič

Foto: Miran Kambič

Faktografija

• arhitektonski biro: Arhitektura — kancelarija za urbanizam i arhitekturu
• autori: Boštjan Gabrijelčič, Peter Gabrijelčič i Aleš Gabrijelčič
• autorka umetničkih instalacija i svetla: Tanja Goršič, Novi objekti
• lokacija i godina: Ljubljana, Slovenija, 2020.
• foto: Miran Kambič

Izabrali smo za vas…

• Letnjikovac od fiberglasa obložen keramičkim pločicama

Pogledajte kako je od trosobnog napravljen prostrani dvosobni stan u boho stilu koji je spreman za prazničnu atmosferu.

Nikada dovoljno kvadrata… A ni soba! Međutim, arhitektica Sonja Brstina je u ovom projektu imala potpuno drugačiji zadatak.

“Retko kada imamo priliku da u projektima enterijera smanjujemo broj soba u stanu. Tako smo u ovom slučaju od trosobnog napravili dvosoban stan, odnosno na uštrb jedne male sobe dobili smo prostran dnevni boravak s trpezarijom.” – kaže Sonja.

Pročitajte još na Gradnja.rs

• Dizajn enterijera stana u Bloku 32 / Sonja Brstina (video)
• Enterijer stana za izdavanje u Novom Sadu / Sonja Brstina (video)

Od trosobnog stana napravljen je prostrani dvosobni stan sa walk-in garderoberom i vešernicom.

Trosobni stan od oko 50 kvadrata sa dve spavaće sobe, kupatilom i toaletom nije bio funkcionalan. Stoga je Sonja vrlo maloj dnevnoj sobi pridružila deo spavaće sobe i na taj način dobila veliki centralni prostor.

Vrata walk-in garderobera kao najupečatljiviji deo enterijera

Ostatak prostora od spavaće sobe pretvoren je u prostrani walk-in garderober. Upravo ovaj deo, odnosno klizna vrata, postala su najupečatljiviji deo enterijera.

Vrata od MDF-a se klizaju na vidnom crnom nosaču, a ručkice su napravljene po meri i ofarbane u zlatnu nijansu.

Iznad trpezarijskog stola postavljeni su lusteri od pruća koji doprinose ušuškanom izgledu prostora.

Trpezarijski sto napravljen je po meri od masiva sa nogicama od metala. Iznad stola postavljena su dva lustera od pruća koja doprinose ušuškanom izgledu prostora.

Na zidu trpezarije je bela dekorativna opeka, a umesto stolica postavljena je klupa koja je ujedno i dodatni prostor za odlaganje.

Zlatne ručke na tamnim vratima

Tapacirana klupa u trpezariji

Od toaleta nastao vešeraj

Međutim, tu nije bio kraj iznenađenjima sa prekrajanjem ovog stana.

Na mestu toaleta, napravljen je vešeraj sa mašinom za veš i velikim prostorom za odlaganje. Kako bi vizuelno neutralisala ulaz u vešeraj, Sonja je ceo zid obložila pločama od MDF-a pa se vrata iz dnevnog boravka ne vide.

Svetlo, prirodno i zrno crnih elemenata

“Klijentkinja je želela enterijer u boho stilu pa smo u prostoru koristili svetle tonove, dosta drvenih detalja i zrno crnih elemenata” – kaže Sonja Brstina koja potpisuje dizajn ovog enterijera.

Uz svetlu i sada prostranu dnevnu sobu nalazi se bela i svedena kuhinja sa naglašenim zidom u crno-beloj keramici. Aspirator je zidni, vidan, a otporne police su izvedene od masiva. Radna ploča je tamna, izvedena od kerrocka.

Bela kuhinja uz dnevni boravak

Kuhinja je vizuelno razbijena dekorativnim pločicama

Prava vizuelna poslastica je radna ploča koja obuhvata masku radijatora.

Baš kao i trpezarijski, i radni sto u dnevnom boravku je napravljen od masiva. Prava vizuelna poslastica je radna ploča koja obuhvata masku radijatora. Svi ovi detalji napravljeni su po meri na osnovu projekta dizajna enterijera.

I spavaća soba u boho stilu

I na kraju, tu je spavaća soba koja je postala prava oaza za odmor zahvaljujući drvenom uzglavlju i prirodnim materijalima. Uz krevet su napravljeni noćni ormarići dok je na uzglavlje postavljena zidna lampa za čitanje.

Novogodišnji enterijer

“Enterijer smo uredili prema stilu i ukusu klijentkinje kako bi mogla da ove novogodišnje i božićne praznike da provede uživajući u novom prostoru” – zaključuje arhitektica Sonja Brstina.

Pogledajte YouTube prilog o ovom enterijeru:

Foto-galerija:

Od trosobnog napravljen prostrani dvosobni stan u boho stilu; Foto: Igor Conić

Kuhinja je vizuelno razbijena dekorativnim pločicama

Bela kuhinja uz dnevni boravak

Zlatne ručke na tamnim vratima

Tapacirana klupa u trpezariji

Faktografija:

• ime projekta: Stan u boho stilu
• lokacija: Novi Sad
• autor: Sonja Brstina, Studio za unutrašnji dizajn Gradnja.rs
• saradnici: Milena Filipović
• površina: 50 m2
• godina projektovanja: 2020.
• godina realizacije: 2021.
• fotografija: Igor Conić

Izabrali smo za vas:

• Mali devojački stan / Sonja Brstina (VIDEO)

Kao kontrast okolnom parku, stoji gruba betonska konstrukcija okružena novim zasadima drveća iz pesama Đorđa Balaševića.

Poznati kantautor iz Novog Sada bio je ikona daleko van teritorije naše zemlje. Balašević je preminuo u februaru ove godine ostavivši ceo region u tuzi, pa se rodila ideja da se u njegovom rodnom gradu podigne muzej – zapravo Atelje snova Đorđa Balaševića, kako ga je nazvao slovenački projektni biro Bevk Perović arhitekti koji je sa ovim rešenjem pobedio na internom konkursu.

Predviđeno je da se muzej podigne u blizini Dunava, odnosno u okviru parka novosadskog kampusa, neposredno u blizini zgrade Rektorata.

Povezani članci na portalu Gradnja.rs:

• Putevima Sremskog fronta – memorijalna arhitektura panonske ravnice
• Virtuelni memorijali: kriza bronzanog spomenika

Kao kontrast nežnom vrtu stoji gruba betonska konstrukcija, izvedena sa dunavskim peskom i šljunkom, otporna i robusna.

Kako se navodi u projektu, novi objekat je više od kuće, više od muzeja. On sa okolnim „parkom u parku“ unutar postojećeg parka “uspostavlja novu platformu čitanja pesnikovog dela”.

Dalje se navodi da je objekat materijalno jednostavan. Kao kontrast nežnom vrtu stoji gruba betonska konstrukcija, izvedena sa dunavskim peskom i šljunkom, otporna i robusna.

10 memorijalnih soba

Na delu placa veličine 20×25 metara predviđa se gradnja objekta P+1 kojem se prilazi rampom. Atelje snova postavljen je na pijedestal, ploču koja objekat izdvaja iz teritorije parka, a istovremeno je i trem objekta.

U prizemlju se nalazi prsten izložbenih prostora sa centralnom dvoranom i stepeništem koje predstavljaju tribine za sedenje. Prvi sprat je predviđen za 10 memorijalnih soba koje predstavljaju deo muzeja.

“Memorijalne sobe muzeja su hibrid klasične hotelske situacije i scenografije/slike specifične pesme. Zajedno ispostavljaju iskustvo spajanja u pesmi”, navodi se u projektu.

Tako se na spratu nalaze sobe: „Ne lomite mi bagrenje“, „Jesen stiže dunjo moja“, „Devojka sa čardaš nogama“, „Boža zvani Pub“, „Život je more“ i druge.

Krovna terasa muzeja predstavlja svet snova Đorđa Balaševića, prepleten simbolima, to je tačka dodira pesnika i grada, pesnika i neba.

Krov je predviđen kao javna terasa, svet snova Đorđa Balaševića.

“Krovna terasa muzeja predstavlja svet snova Đorđa Balaševića, prepleten simbolima, to je tačka dodira pesnika i grada, pesnika i neba.” ističe se u projektu.

Kao što se vidi na renderima, na krovnoj terasi je predviđeno kružno vodeno ogledalo.

Drveće iz pesama

Oko objekta je predviđena sadnja drveća koje su u vezi sa delima Đorđa Balaševića: orah (…na dan kada sam rođen…), bagrem (…ne lomite mi bagrenje…) i rasad breza, a sve osmišljeno kao park u parku.

Spolja je predviđen otvoreni atrijum koji bi se koristio za okupljanje ljudi i javne performanse.

O slovenačkom birou

Biro Bevk Perović arhitekti radili su na projektima zgrade Erasmus Univerziteta u Briselu, novog muzeja u Viner Nojštatu u Austriji, Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci u Ljubljani, kompleksu islamskog centra u Ljubljani, novoj zgradi BGG fakulteta u Zagrebu, rekonstrukciji Slovenačkog nacionalnog pozorišta, a nedavno su i osvojili konkurse za Palatu pravde u Ljubljani i novu autobusku stanicu u Ljubljani.

Muzej snova Đorđa Balaševića je njihov prvi projekat u Srbiji. Izgradnja bi trebalo da počne 2022. godine.

Maketa muzeja

Grafički prilozi

Izdvojili smo za vas:

• Mila Gvardiol: Beograđanka koja je spojila umetnost i arhitekturu

Popločavanjem novog trga teracom u obliku nekadašnje zgrade ovom slovenačkom gradiću vraćeno je ono što mu je oduzeto.

Slovenački gradić Ptuj, smešten u dolini Drave na oko 30 kilometara jugoistočno od Maribora, odskora se može pohvaliti preuređenim javnim prostorom na otvorenom i novom zelenom pijacom, a za čiji je arhitektonski izgled zaslužan ljubljanski biro Arhitektura Krušec.

Glavni zadatak projekta bio je da se gradu vrati njegov društveni prostor koji je izgubljen tokom decenija, odnosno da se stvori mesto za upoznavanje i druženje stanovnika Ptuja.

“Crvena boja krovova od cigle je ono što daje identitet gradu i popločavanjem novog trga crvenkastim teracom želeli smo da ga približimo svakodnevnim korisnicima”, kažu ljubljanske arhitekte.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pasarela u Sloveniji koja osnažuje principe tradicionalne gradnje
• Porodična kuća u Sloveniji koja stvara sopstveni urbanizam

Prostor koji se nikad nije smatrao gradskim trgom

Istorija otvorenog prostora iza crkve Svetog Đorđa u Ptuju započela je 1913. godine rušenjem takozvane Male kasarne, koje je grad odlučio da se oslobodi kako bi dobio više prostora posvećenog događajima na otvorenom.

Dizajn otvorenog prostora s početka 19. veka fokusiran je uglavnom na ulice koje okružuju pijacu, dok se ceo prostor nikada nije smatrao gradskim trgom. Tačnije, nedostajala mu je definicija i ostao je uklesan između dve susedne ulice, te samim tim nije zaživeo kao centralni društveni prostor grada – sve do danas.

Krovovi od crvenog crepa vekovima su definisali stari centar Ptuja, a kada je Mala kasarna srušena, grad je izgubio jednu od najvećih krovnih površina, dobijajući pritom novi otvoreni prostor.

Tako je, navode autori, popločavanjem novog trga crvenkastim teracom u obliku nekadašnje zgrade gradu vraćeno ono što mu je oduzeto.

Popločavanjem novog trga crvenim teracom u obliku nekadašnje zgrade gradu vraćeno ono što mu je oduzeto.

Novi crveni teraco prostor jasno definiše dimenzije kvadrata i odnose između postojećih elemenata otvorenog javnog prostora.

Ploča je postavljena kao urbani ćilim, prateći siluetu srušene Male kasarne i terena. Tako je stvorena fizička veza u vidu širokog stepeništa koje povezuje dva nivoa trga i Slomšekovu ulicu.

Kako napominju autori, urbani tepih nije samo dizajnerski element, već i arhitektonsko sredstvo koje definiše odnose u prostoru i obezbeđuje funkcionalni integritet široke javne površine.

Stolice koje podstiču na druženje

Pored širokog stepeništa, prostor posetiocima nude i urbane stolice koje su dizajnirane posebno za ovaj prostor. Njihov transparentan dizajn i boja stvaraju anonimnu gradsku pozadinu, koja naglašava život ljudi na trgu.

Stolice su postavljene u prostor ili na kvadratnim ivicama ili pak u klasterima u senci drveća, podstičući ljude da se okupe i druže.

One su istinski došle do izražaja tokom pandemije korona virusa, jer su bile jedno od retkih dostupnih mesta za sedenje u gradu, te se oko njih se tokom izolacije odvijao gradski život.

Šljunak reke Drave korišćen je kao agregat za karakterističnu strukturu teraca koja pokriva novu pijacu.

Istorija arhitekture je bogata tektonskim promenama iz jednog materijala u drugi, te se tako popločanje na ptujskoj pijaci ogleda u kompoziciji dilatacija između pojedinih teraco površina. Tekstilna šara urbanog ćilima kreirana je od kvadrata sa naglašenim fugama.

Tokom izgradnje, arheološkim iskopavanjima je utvrđeno da su srednjovekovne ulice na ovom području bile popločane šljunkom iz obližnjih reka i potoka.

Šljunak reke Drave je stoga korišćen kao agregat za karakterističnu strukturu teraca koji pokriva novu pijacu.

Pozornica za svakodnevni život

Pored odabranog agregata, teraco struktura je specifična po svom crveno-braon pigmentu koji stvara veoma poseban urbani ambijent.

Celokupan dizajn, uključujući i zgradu pijace, svrsishodan je u svojoj monohromatici, ističući raznolikost boja voća, povrća i drugih proizvoda koji se prodaju na tezgama.

“Trg tako postaje pozornica za svakodnevni život građana Ptuja”, kažu na kraju za Gradnju iz biroa Arhitektura Krušec.

Grafički prilozi

Nekad i sad

Foto-galerija

Foto: Miran Kambič

Pijaca u Ptuju, jedini slovenački projekat užem izboru, Foto: Miran Kambič

Foto: Miran Kambič

Foto: Miran Kambič

Foto: Miran Kambič

Glavni zadatak projekta bio je da se gradu vrati izgubljeni društveni prostor; Foto: Miran Kambič

Teraco struktura stvara veoma poseban urbani ambijent; Foto: Miran Kambič

Faktografija

• ime projekta: Tržnica Ptuj
• autori projekta: Arhitektura Krušec d.o.o. – Lena Krušec, u.d.i.a.,
• mag. Tomaž Krušec, u.d.i.a., Vid Kurinčič, u.d.i.a. i Zala Likavec Perovšek, u.d.i.a.
• saradnici: Jurij Nemec, u.d.i.a., Neža Novak, m.i.a. i Janja Vesel, m.i.a.
• pejzažna arhitektura: Studio AKKA d.o.o. – dr. Ana Kučcan, u.d.i.k.a. i Luka Javornik, u.d.i.k.a.
• godina projektovanja: 2017–2018.
• godina izgradnje: 2018–2020.
• Investitor: Opština Ptuj
• površina parcele: 6.000 m²
• izgrađena površina: 410 m²
• fotografije: Miran Kambič

Izabrali smo za vas…

• U Sloveniji niklo Čokoladno selo za glamurozno kampovanje

Zgradu podignutu od autohtonih materijala karakterišu pojednostavljene linije koje su svojevrsnan omaž planini Bjelasica.

Objekat Troglava izgrađen je za potrebe razvoja ski-centra „Kolašin 1600“ u Crnoj Gori, a arhitektonski ga potpisuje dr Sonja Radović Jelovac iz podgoričkog Studio Synthesis.

Namena objekta je ugostiteljstvo sa uslugama za rentiranje skijaške opreme i drugih tehničkih sadržaja potrebnih za održavanje staza i žičare, a odlikuju ga svedene linije sa blago pokrenutom formom koja podržava konture okolnog pejzaža.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Divčigora: Skijaška baza odenuta u planinsko ruho
• Hotel Bobotov na Žabljaku inspirisan tradicionalnom durmitorskom kućom

Zgradu karakterišu pojednostavljene linije sa blagom pokretnom formom koja održava konture okolnih pejzaža.

Korišćeni materijali za spoljašnju i enterijersku obradu objekta su autohtoni materijali, drvo i kamen, u različitim dimenzijama, slogovima i debljinama sa reflektujućim staklom na kom se oslikava okolni pejzaž.

“Poseban izazov u toku projektantskog procesa je bio kako integrisati objekat u netaknuti pejzaž planine Bjelasica, pa pored pažljivog uklapanja u ambijent, uspešnost ove realizacije je u tome da je kao pilot projekat postao ugledni primer za druga skijališta u okruženju koja su pripremnim fazama razvoja”, kaže arhitektica dr Sonja Radović Jelovac.

Maksimalna povezanost svih funkcionalnih segmenata

Dizajn je morao da predvidi optimalno, racionalno i funkcionalno rešenje, koje se pored svoje osnovne namene koristi i za održavanje ski-staza i ski-lifta, a cilj je bio da se maksimalno povežu svi segmenti.

Zbog konfiguracije terena, a da bi se obezbedila kvalitetnija funkcionalnost, objekat je razvijen kroz tri nivoa S+P+S na površini od 1.640 m².

U polupodrumu su smeštene tehničke prostorije i garaža za vozila za čišćenje ski staza i motorne sanke. U prizemlju se nalazi prostor za iznajmljivanje ski opreme sa pratećim sadržajima.

Na gornjem spratu zgrade nalazi se restoran sa kuhinjom i impresivnom terasom, dok korisnici skijališta imaju nesmetan pristup ski stazama sa svih nivoa zgrade.

Struktura ugrađena u planinu

Za ovaj projekat autorka je prošle godine dobila i priznanje u kategoriji Gost salona na 42. Salonu arhitekture u Beogradu. Kako se navodi u odluci žirija, ovaj objekat pokazuje jednu vrlo pedantnu analizu okruženja, kako u smislu završne materijalizacije, tako i u smislu funkcije i saradnje objekta sa okruženjem.

“Pokrenut i strm teren je omogućio da se neophodne funkcije ovog ski-terminala poređaju i po vertikali i po horizontali, tako da se najveći deo objekta sagledava kao ugrađena struktura u planinu Bjelasicu, dok se poslednja etaža restorana percipira kao jedini objekat u pejzažu zbog drvene materijalizacije. U skladu sa tim žiri prepoznaje i dodeljuje priznanje za autorkin jasan arhitektonski izraz i veštinu da objekat saživi sa prirodom”, dodaje se u odluci.

Video-prilog

Grafički prilozi

Foto-galerija

Zbog konfiguracije terena objekat je razvijen kroz tri nivoa; Foto: Relja Ivanić

Za spoljašnju i enterijersku obradu korišćeni su autohtoni materijali – drvo i kamen; Foto: Relja Ivanić

Objekat je integrisan u netaknuti pejzaž planine Bjelasica; Foto: Marko Popović

Faktografija

• lokacija: Ski centar Kolašin 1600, Opština Kolašin, Crna Gora
• projektantski studio: Studio Synthesis architecture & design
• vodeći projektant: Dr Sonja Radović Jelovac, dipl. inž. arh.
• saradnici: Marija Lukić, dipl. inž. arh., Milić Đerković, dipl. inž. arh.
• godina projektovanja: 2016.
• godina izvođenja: 2018.
• bruto površina: 1.640 m²
• investitor: Uprava javnih radova Crne Gore
• korisnik: Skijališta Crne Gore
• fotografije: Relja Ivanić i Marko Popović
• video: M Photo

Izabrali smo za vas…

• Pasivna kuća u Kolašinu inspirisana plastom sena

Ideja za izgled objekta bila je da se istakne ugaona parcela korišćenjem jednostavnih geometrijskih oblika i kolorita. 

Ova zgrada nalazi se u stambenoj četvrti u Skoplju, na adresi Varšavska ulica 68. Većina postojećih urbanih struktura i razvoja u okruženju je mešavina dvospratnih jednoporodičnih kuća i trospratnih stambenih zgrada.

Na ugaonom placu površine svega 305 kvadrata bilo je potrebno postaviti novi stambeni objekat, a taj zadatak pripao je birou Attika arhitekti koji čine arhitekte Bojan Tasev, Nikola Tomevski i Metodija Gjorgjiev.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Tri u jedan: Minimalni višestambeni koncept u Zagrebu
• Trg u Skoplju s mobilijarom u obliku kancelarijske opreme

Isticanje ugaone parcele

Arhitektonski plan obuhvata šest stambenih jedinica raspoređenih na tri nivoa i jedan podzemni nivo koji služi za parking sa glavnim pristupom zgradi sa istočne strane.

„Ideja iza fizičkog izgleda objekta bila je da se istakne ugaona parcela korišćenjem jednostavnih geometrijskih oblika“, napominju u birou Attika arhitekti.

Južna fasada ima simetričan izraz horizontalnih i vertikalnih elemenata koji kontinuirano teku i spajaju se sa obe bočne fasade formirajući „kutiju“ u kojoj se nalazi masa objekta.

Završni sloj je uglavnom izveden od gipsa, u tri različite nijanse u odnosu na geometrijske oblike.

Za glavnu konstrukciju objekta korišćen je armirani beton, dok termofasadne zidove pokriva debeli izolacioni sloj. Završni sloj je uglavnom izveden od gipsa, u tri različite nijanse u odnosu na geometrijske oblike.

„Svaki grad, naselje ili naseljeno područje je fizički izraz onih koji ga naseljavaju. Stoga, naš profesionalni pristup teži stvaranju originalnih arhitektonskih koncepata koji ostavljaju trag u urbanim fragmentima“, navode na kraju autori za portal Gradnja.rs.

Zgrada je useljena 2020. godine i od tada je postala novi gradski orijentir.

Grafički prilog

Foto-galerija

Faktografija

• ime projekta: Stambena zgrada Varšavska
• lokacija: Skoplje, Severna Makedonija
• autori: Attika arhitekti – Bojan Tasev, osnivač/arhiteka, Nikola Tomevski, osnivač/arhitekta, Metodija Gjorgjiev, arhitekta
• klijent: Hrising FS
• fotografije: Vladimir Mirčevski
• godina izgradnje: 2020.
• površina: 605 m²
• plac: 315 m²

Izabrali smo za vas…

• Stogovo 14 u Skoplju / Attika Arhitekti