Pored izgradnje kompleksa uz obalu Dunava kao i na Trandžamentu, nacrt plana predviđa i povećanje broja parking mesta u novogradnji, eko stanovanje kao i Zone završenih celina.

Nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada do 2030. godine nalazi se na javnom uvidu od 28. decembra i trajaće do 5. februara 2022. godine. To je krovni dokument kojim se utvrđuje strategija urbanističkog razvoja grada kroz definisanje namene prostora, granice građevinskog područja, gradnje infrastrukture, a planovi se dalje razrađuju drugim dokumentima, kao što je plan generalne regulacije.

U obilnoj dokumentaciji na skoro 300 stranica i brojnim grafičkim prilozima definisana je urbana strategija grada i pravila građenja, a ovo su neke od najvažnijih odrednica iz GUP-a.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Atelje snova Đorđa Balaševića: Od slovenačkih arhitekata za Novi Sad
• Predstavljeni novi snimci četvrtog mosta u Novom Sadu (VIDEO)

Izgradnja na brodogradilištu

Ono što je svakako najviše skrenulo pažnju javnosti jeste izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na brodogradilištu neposredno uz Dunav. U planu se navodi da “bivše brodogradilište koje se nalazi na veoma atraktivnoj i vrednoj lokaciji već duži niz godina nije u funkciji, te se nameće potreba preispitivanja namene tog zemljišta.”

Dalje se navodi da će Novosađani time dobiti “kvalitetan izlazak na reku, sa raznovrsnim sportsko-turističkim sadržajima, dok će na prostoru starog brodogradilišta i sadašnje kasarne rečne flotile, biti formirani kompleksi sa stambenim i poslovnim sadržajima, okruženi javnim prostorima.”

Realizacija projekta uslovljena je dogradnjom nasipa, odnosno sistema odbrane od poplava.

U nastavku se kaže da će u okviru ovih prostora nalaziti šetališta, ozelenjene površine i biciklističke staze, i koja će biti pristupačna svim građanima. Pristupačnost i privlačnost priobalja svim stanovnicima grada u takvom rešenju postaje novi urbani i socijalni kvalitet uređenja obale, koliko prema gradu toliko i prema vodi.” – navodi se u nacrtu GUP-a.

U nacrtu GUP-a navodi se i da je realizacija tog projekta uslovljena dogradnjom nasipa, odnosno sistema odbrane od poplava. Tačno iznad ovog dela grada predviđena je i izgradnja četvrtog mosta preko Dunava.

Kompleks na Trandžamentu

Od interesantnih stvari svakako je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na Trandžamentu u podnožju Petrovaradinske tvrđave. U gradnji na ovoj lokaciji odavno se priča, a sada je to u nacrtu plana i utvrđeno dok će se daljim planovima definisati i visina budućih objekata.

1,5 parking-mesto na jedan stan

Što se tiče stanogradnje, novost je da se na područjima koja su planirana za nove zgrade, na parceli u nameni višeporodičnog stanovanja planira se od 1,3 do 1,5 parking-mesto na jedan stan. Moguća su odstupanja usled prostornih ograničenja (izgrađeni objekti u okruženju, oblik i veličina parcele i sl.) na pojedinim delovima grada i lokalitetima, tako što će se planirati manji odnos broja stambenih jedinica i parking-mesta, ali ne manji od 1 stan/1,1 parking-mesto.

Prema nacrtu, visina stambenih objekata u zonama višeporodičnog stanovanja ograničava se na osam nadzemnih etaža. Izuzeci su mogući na značajnim saobraćajnim pravcima ili u područjima proširenja stanovanja – izgradnja na slobodnim terenima, i to na manjim površinama (jedna parcela ili jedan blok zgrada), što bi se utvrdilo planovima kojima se razrađuje Generalni urbanistički plan.

Visina stambenih objekata u zonama višeporodičnog stanovanja ograničava se na osam nadzemnih etaža.

Visina će se takođe definisati planom detaljnije razrade, u skladu sa konkretnim uslovima lokacije, izgrađene strukture u okruženju i potreba korisnika, s tim da se ne preporučuju objekti za stanovanje veće visine od 30 metara.

Takođe, stanovanje je moguće i na višim spratovima poslovnih objekata, u vidu poslovnih apartmana.

Odstupanje od definisane površine parcele stanovanja može iznositi do 10 %, osim za parcele površine do 300 m², gde se ne toleriše odstupanje. Veća odstupanja se tolerišu samo izuzetno (već izgrađeni susedni objekti, mogućnost etapne izgradnje i sl.).

Minimalna širina parcela kod slobodnostojećih objekata ili objekata u prekinutom nizu može odstupiti do 10 % u odnosu na pravila.

Zone završenih celina

Novi nacrt plana donosi takozvane Zone završenih celina, to jest to su oni delovi grada čija je urbanističko-arhitektonska realizacija i oblikovanje završeno. Osnovna smernica za nove intervencije je prostorno usklađivanje i kvalitetno uklapanje sa postojećim načinom i pravilima izgradnje i podizanje opšteg kvaliteta javnih prostora.

Od posebnog su značaja vredne prostorne celine: naselja slobodnostojećih objekata višeporodičnog stanovanja (Limani, Novo naselje, Stara Detelinara, Blok VIII u Petrovaradinu i druge), zone tradicionalnog porodičnog stanovanja (Adamovićevo naselje, delovi Telepa, Podbare, Salajke, Petrovaradina, Sremske Kamenice i druge pojedinačne zone) i posebne prostorne celine (Ranžirna stanica, kompleksi industrijskog nasleđa, stare kasarne i vojni objekti i drugo). Navedene celine karakterišu tradicionalno najkvalitetniji prostori i objekti Novog Sada, Petrovaradina i Sremske Kamenice.

Za sve zone je karakteristično da imaju prepoznatljivu urbanističko-arhitektonsku strukturu, pa je daljom planskom razradom obavezno očuvanje prostornih karakteristika i kvaliteta ambijenata po principu harmonizacije – uklapanja u zatečeno urbano tkivo. Pažljivo definisanim uslovima uređenja i građenja doprineće se očuvanju i unapređenje dostignutog stepena kvaliteta ovih prostora, navodi se u nacrtu.

Eko stanovanje na Majevici

U nacrt plana uvodi se ekološko stanovanje koje je predviđeno između ostalog i na Majevici. Planiraju se blokovi prosečne veličine oko 5.000 m2 (uz 10 % tolerancije), indeksa zauzetosti 35 % i indeksa izgrađenosti 3.2. Spratnost objekata je do čak Po+P+9. Osim stanovanja, u okviru ove zone planiraju se poslovni sadržaji, kao i površine javnih namena (obrazovanje, zdravstvo, kultura, zelene površine, trgovi i sl.).

Osnovna odlika prostora sa namenom eko stanovanja, odnosno energetski održivog i ekološkog stanovanja je: energetski efikasan, ekološki funkcionalan i udoban za život. Primena pametnih i inovativnih sistema se osim u izgradnji objekata primenjuje i u izgradnji infrastrukturnih sistema, navodi se u planu.

Saobraćajne veze

Kako se navodi u dokumentaciji, u zoni auto-puta E-75 očekuje se značajna realizacija poslovanja, nakon usvajanja predloženih urbanističkih planova i realizaciji servisne saobraćajnice uz auto-put.

Takođe, izgradnjom gradske magistrale (produžetak Bulevara Evrope), stvoriće se uslovi za realizaciju planiranih površina na ovom delu ulaznih pravaca.

Prema nacrtu GUP-a, železnički saobraćaj će se postepeno uključivati u prigradski prevoz putnika, sa ciljem da opsluži celu teritoriju Grada Novog Sada. To podrazumeva uvođenje modernih šinskih vozila i veći broj polazaka.

„Revitalizacijom i elektrifikacijom pruga na teritoriji Grada, stvoriće se uslovi za bezbednije, brže, ekološki čistije i jeftinije odvijanje ovog vida prevoza“, kaže se u nacrtu.

Spens i Jugovićevo

Kako se navodi u dokumentaciji, Sportski i poslovni centar „Vojvodina”, popularni Spens, će se upotpuniti izvođenjem kompleksa bazena (centra za vodene sportove), a planira se izgradnja novog fudbalskog stadiona tako da on postane glavni gradski fudbalski stadion sa svim potrebnim pratećim sadržajima.

Sportski centar „Jugovićevo” se planira za izgradnju atletskog stadiona, a od ostalih sadržaja se mogu planirati: akvapark ili kompleks otvorenih i zatvorenih bazena, fudbalska igrališta, tereni za rukomet, košarku, odbojku, sportske dvorane, teniski tereni, klizalište, skejt bord park i sportski tereni na otvorenom.

Pasarele i podzemni prolazi

Kada je u pitanju pešački i biciklistički saobraćaj, nacrt predviđa proširenje pešačke zone na Ulicu Ise Bajića, deo Ulice Ignjata Pavlasa, Ilije Ognjanovića i Dunavske ulice, što će omogućiti spajanje Dunavskog parka i Dunavske ulice bez presecanja tokova automobila.

U plan je ucrtan i podzemni prolaz kod Futoške pijace u pravcu Bulevara oslobođenja.

Planirana je pešačka denivelacija (pasarela) preko Beogradskog keja naspram Dunavske ulice čime će se povezati pešačka staza na Beogradskom keju sa Dunavskim parkom i pešačkom zonom u centru.

U planu je i ostvarenje nove pešačke zone u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, što će biti omogućeno zatvaranjem Beogradske ulice u Petrovaradinu za saobraćaj motornih vozila, osim javnog prevoza, a isto važi i za „gornji plato“ tvrđave.

Dva nova mosta

Pored gore navedenih pešačkih zona, planiraju se manje pešačke zone unutar zonskih i lokalnih centara (Kineska četvrt, Svilara, itd.), zatim izgradnja pešačko-biciklističkog mosta preko Dunavca ka Ribarskom ostrvu, te ukidanje lokalne železničke pruge Petrovaradin–Beočin i pretvaranje u turistički koridor „Zelena staza” koja će omogućiti odvijanje pešačkog i biciklističkog saobraćaja po njemu.

U okviru ostale saobraćajne mreže planirana je izgradnja mosta preko Dunava u produžetku Bulevara Evrope, dogradnja Sentandrejskog mosta na četiri saobraćajne trake, povezivanje Bulevara Jaše Tomića sa Temerinskom ulicom (Ulicom Koste Šokice), izgradnja Severne ulice uz Kanal DTD (omogućiće alternativu Partizanskoj ulici), spajanje ulica Ilariona Ruvarca, Prvomajske i Ljubice Ravasi, izgradnja primarne saobraćajne mreže na Mišeluku, izgradnja denivelisane raskrsnice kod Futoške pijace (tunel) i dr.

Luka i Marina Šodroš

U oblasti vodnog saobraćaja, planira se opremanje i osposobljavanje postojeće međunarodne luke „Novi Sad” na Kanalu Novi Sad – Savino Selo za pretovar svih vrsta tereta, što zahteva rekonstrukciju keja, operativne obale i potrebne mehanizacije, kao i modernizacija i opremanje putničkih pristaništa po svetskim standardima, kako bi grad privukao što veći broj stranih turističkih brodova.

Na Dunavu se planira postavljanje pet međunarodnih putničkih pristana na teritoriji grada, kao i izgradnja međunarodne marine u zoni kanala Šodroš, na levoj obali reke Dunav, neposredno uz glavni plovni put.

Groblje i azil

Nacrtom plana GUP-a predviđa se povećanje površine Novog groblja za 18 hektara što je predviđeni kapacitet za narednih 20 godina.

U planu se navodi i da će se na severo-istoku grada graditi Centar za zaštitu životinja – azil kao i groblje za kućne ljubimce.

Javni uvid do 5. februara

Nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada do 2030. godine će biti na javnom uvidu do 5. februara 2022. godine na stranici Javnog preduzeća “Urbanizam”, kao i u svim mesnim zajednicama u Novom Sadu.

U toku trajanja javnog uvida biće održane i tri javne prezentacije u amfiteatru Spensa. Prezentacije su zakazane za 10, 14. i 21. januar u 10 časova.

Izabrali smo za vas:

• Mapa gradilišta Srbije

Krajem 2023. godine rekonstruisana ikona Beograda će pod jednim krovom kombinovati kongresno i poslovno-komercijalnu zonu sa hotelskim poslovanjem.

Dugo očekivana temeljna rekonstrukcija Sava centra zvanično je počela 23. decembra kada je kompanija Delta Holding, novi vlasnik nadaleko poznatog kongresnog centra, najavila kako će ovom objektu vratiti stari sjaj.

U razgovoru za naš portal, direktorica Sava centra Kristina Mirosavljević otkriva šta rekonstrukcija tačno podrazumeva, da li će Sava centar zadržati svoju namenu i koliko će se objekat zaista izmeniti.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Fasada Delta Planeta u Nišu inspirisana srpskim ćilimom
• Delta House se gradi od betonskih ploča s recikliranim loptama

Ono što je najvažnije, Sava centar će zadržati svoju namenu.

“Svaka svetska metropola ima svoj kongresni i kulturni centar, pa je jedan takav potreban i Beogradu. Uloga kongresnog centara jeste da se u njima se održavaju poslovni skupovi, kongresi, izložbe, kulturne manifestacije i priredbe i da tako dovode veliki broj turista.” – ističe Mirosavljević za naš portal.

Sava centar predstavlja jedinstven objekat u našoj zemlji. Ovaj objekat je izgrađen sa namerom da bude centar zbivanja, a novi sadržaji će mu to i omogućiti, kaže Mirosavljević za naš portal i dodaje da će jasno odvojena kongresno-kulturna i poslovno-komercijalna zona, sa hotelskim biznisom pod jednim krovom, činiti sinergiju u privlačenju klijenata.

Butici, konferencijske sale i prostor za izdavanje

Rekonstruisan Sava centar će imati najmodernije konferencijske sale sa savremenom audio i vizuelnom tehnikom, hibridni studio, dva ekskluzivna restorana i ketering. Trenutna unutrašnja organizacija prostora ne odgovara modernim zahtevima kongresne industrije pa će se stoga postojeći prostor prilagoditi novim kriterijumima. Predviđeno je više sala za sastanke i prostora za umrežavanje i izložbe.

“U poslovno-komercijalnom prostoru predviđa se prvoklasan prostor za izdavanje; donje etaže su namenjene buticima, a gornje etaže će ponuditi kancelarijski prostor različitih kapaciteta sa ili bez izlaza na sopstvenu terasu.” – kaže Mirosavljević.

Sanacija fasade biće izvršena prema originalnom projektu Stojana Maksimovića i uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika.

Sava centar je objekat koji je proglašen spomenikom kulture i predstavlja jedan od najvećih i najsloženijih objekata podignutih u Beogradu,  Stepen zaštite podrazumeva da arhitektonska vrednost objekta, njegova likovnost i spoljašnji izgled moraju da ostanu isti.

“Sanacija omotača objekta, odnosno fasade, biće izvršena prema originalnom projektu glavnog arhitekte Stojana Maksimovića i uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika, koji će biti uključen u sve faze projekta. Dakle, zamenićemo fasadu uz očuvanje prepoznatljivih kosih staklenih površina i njihovo unapređenje sa aktuelnim bezbedonosnim i energetski efikasnim standardima.” – kaže direktorica Sava centra.

Stilizovana tehnokratska mapa sveta, lebdeći galerijski prostori, smena sivih betonskih i zelenih površina ostaju ključni akcenat enterijera.

Rekonstruisan Sava centar biće skladna kombinacija elemenata i boja iz 70-tih i savremenog dizajna, ističe Mirosavljević.

“Stilizovana tehnokratska mapa sveta, lebdeći galerijski prostori, smena sivih betonskih i zelenih površina ostaju ključni akcenat enterijera. Čuvena Velika, odnosno Plava koncertna dvorana, biće renovirana i prilagođena savremenim zahtevima tržišta uz očuvanje kolorita.”

Dalje kaže da će se velika pažnja posvetiti opremanju ove sale, audio-vizuelnoj tehnici, rasveti, opremi i inovativnim tehnološkim rešenjima kako bi se u Plavoj dvorani, ponovo održavali koncerti, festivali, filmske smotre, premijere, svetski baletima i kongresi.

Enterijer Sava centra pre rekonstrukcije; Foto: Igor Conić

Karakteristični ventilacioni kanali; Foto: Igor Conić

Veza Sava centra sa budućim Intercontinentalom

Još od 1979. godine, hotel Crowne Plaza, takođe u Deltinom vlasništvu, fizički je, pasalerom, povezan sa Sava centrom, te se nekako prirodno nameće potreba da ova dva objekta posluju jedinstveno.

“Želja naše kompanije je da Intercontinental vratimo u Beograd, i posebno nas raduje što za taj hotel imamo lokaciju koja je na pešačkoj udaljenosti od Sava centra. Hotel će imati pet zvezdica i kapacitet od 220 soba, tako da ćemo u radijusu od 5 kilometara od Sava centra imamo skoro 5.000 hotelskih soba različitih kategorija i brendova.” – kaže Kristina Mirosavljević.

Gradnja ovog hotela planirana je da započne krajem 2022. godine. “Kada se on završi, dobićemo kompletnu strukturu poslovnog distrikta na lokaciji koja je blizu centra grada i beogradskog aerodroma, što će predstavljati veliku konkurentsku prednost naše zemlje na međunarodnom tržištu.” – ističu iz Sava centra.

Izvođači rekonstrukcije Sava centra

“Želja da vratimo stari sjaj jednom od simbola Beograda uticala je na to da sa velikom pažnjom biramo saradnike na ovom projektu.”

Rekonstrukcija je poverena domaćim kompanijama, a najveću opreznost su imali pri izboru generalnog izvođača, jer se radi o objektu koji je spomenik kulture.

“Generalni izvođač biće firma Jadran, izvođač radova na fasadi Armont, projektant Centroprojekt, dok smo stručni nadzor poverili kompaniji Zoling.” – kaže Kristina Mirosavljević.

Izazovi u rekonstrukciji

Sama rekonstrukcija objekta od kulturnog značaja je po sebi ozbiljan izazov. U ovom slučaju, radi se o objektu koji se prostire na skoro 100.000 metara kvadratnih, u koji godinama nije bilo značajnih ulaganja. Fasada koja odavno prokišnjava, ne postoje adekvatni sistemi za hlađenje i grejanje, instalacije, oprema i nameštaj su dotrajali, ili u velikom meri van funkcije, i sve to činilo je ovaj prostor neadekvatnim.

“Neophodno je uraditi opsežnu rekonstrukciju, tehnološku modernizaciju i povećati fleksibilnost korišćenja prostora, kako bi odgovorili na savremene zahteve kongresne industrije. Razmatramo mogućnost uvođenja energetski efikasnih rešenja koja će uticati na očuvanje životne sredine našeg grada.” – kaže Mirosavljević za naš portal.

Oživljavanje duha i reputacije Sava centra

Prema planu, vrata Sava centra za posetioce biće otvorena krajem 2023. godine.

“Držaćemo se ambicioznog plana i preurediti Sava centar tako da ponovo postane kongresno čvorište za ceo Balkan, što nije strano za ovaj objekat budući da je 80-tih bio označen kao top 10 kongresnih centara u svetu.”

Nažalost, od momenta kada je izgrađen, pre više od četiri decenije, zub vremena izbrisao je Sava centar sa ove liste.

“Naša ideja je da oživimo stari duh i reputaciju Sava centra i da našim sugrađanima ponudimo sadržaj zbog koga će želeti da u ovaj objekat dolaze svakodnevno.” – zaključuje Mirosavljević za naš portal.

Izabrali smo za vas:

• Urbanistički razvoj Beograda: Gde smo bili i kuda se krećemo

Kako uklopiti novo u staro? Evo jednog uspešnog primera u Crnoj Gori u kojem nijedno drvo nije uklonjeno, a korišćen je i recikliran materijal za gradnju.

Sa orijentacijom ka veličanstvenom utvrđenju, koje iza svojih zidina čuva istoriju, kulturu i autentičnost i pogledom na masive planine Rumije, ovaj kompleks odiše spojem prošlosti i sadašnjosti, tradicije i modernog. 

Ovaj projekat arhitektonski potpisuju Zlatko Vujotić i barski arhitektonski studio “B2B”, dok je izvođenje radova povereno podgoričkoj firmi „ZV Design“, sa kojima smo razgovarali o Staroj Čaršiji i kontekstu u koji je smeštena.

Pročitajte još na Gradnja.rs

• Autentična fasada na zgradi kod Kotora inspirisana brezama
• Montažno-demontažno gledalište uklopljeno u staro jezgro Bara

Nestajanje izvorne arhitekture Bara

Nekada je Stari Bar počivao na tipologiji arhitekture Istoka, većini poznatoj kao Ohridska arhitektura. Zaostavština daleke Vizantije, nastavak Osmanlijske gradnje, te naroda sa ovih prostora pod istim uticajem karakteristična je za Balkan kome Bar i pripada.

Odolevao je taj stil dugo, sve do razornog zemljotresa 1979. godine, kada se može reći da nestaje. Pritom, postojeće i novodošlo stanovništvo pribegavalo je brzim i nikako stilskim rešenjima gradnje, kako bi stvorilo osnovne uslove za život.

„Od tada pa i do danas izvorna arhitektura Starog Bara nestaje, a sagledavanje toga stanja bila nam je ideja vodilja da na savremeniji način vratimo likovnost ovom bajkovitom mjestu. Okolna arhitektura, jedva da se mogla nazvati onom od pre i to samo u pročeljima fasada uz obe strane ulice koja preseca čaršiju – loše kaldrmisane neadekvatnim kamenom. Ostatak nije za komentarisanje”, navode naši sagovornici.

Stoga je njihov rad na ovom projektu imao za cilj da vrati nekadašnji izgled, uz dozvoljene izmene, blagodetima savremene gradnje, ali i pomogne onima koji imaju nameru da menjaju svoje objekte i vrate ih na staro.

Nijedno drvo nije uklonjeno, a posađeno je još novih kultura karakterističnih za ovaj deo mediterana.

Tokom građenja ovog kompleksa se posebno vodilo računa o okruženju i prirodnim resursima. Nijedno drvo nije uklonjeno, a posađeno je još novih kultura karakterističnih za ovaj deo mediterana.

Za gradnju su korišćeni isključivo prirodni materijali: kamen, drvo, kovano gvožđe, terakota… Oživljeni su i stari zanati, koji se mogu primetiti u izvedbi i najsitnijih detalja na hotelskom kompleksu Stara Čaršija.

„Vešti majstori koji su gradili ‘Staru Čaršiju’ stub su ove vizije. Svojim umećem i veštinama ostavili su trag u svakom kamenu”, napominju naši sagovornici.

Štednja energije do 80 posto

Kovane ograde u kompleksu su ručno rađene i kovački probijane, a sva kamena plastika na okvirima prozora, vrata, voltovima, stubovima i dr. ručno je proizvedena.

Svi krovovi su prvobitno pokriveni materijalima svetskog lidera među krovnim hidro, zvučnim i termo izolacijama – Isotecom, a na njima su rustično proizvedene kanalice ili u narodu poznate “ćeramide”.

Svaki objekat je tzv. pasivni objekat i štedi energiju do 80%. Proizvodnja spoljne stolarije poverena je slovenačkoj firmi Inles.

“Višeslojni prekidi stakla, izuzetno kvalitetno drvo meranti i boja koju smo odabrali, čine idealan spoj svih prirodnih materijala koji su za gradnju odabrani”, kažu podgoričkoj firmi.

Drvene grede sa porušenog hotela

Konstrukcija svih objekata je armiranobetonska, a konstruktivni sistem je u nekim delovima masivni, a u nekima skeletni. Takođe, izvršena su i statička merenja i proračuni.

Betonski kavezi popunjeni su Ytong silikatnim blokovima, kasnije hidroizolovani i obloženi po segmentima – veći deo klesanim kamenom, istim kamenim platnom nalik na obližnju tvrđavu.

Zidne površine, koje su nekada bile rađene od čakme, realizovali smo demit fasadama i završnim slojem nalik na istovetne od pre.

“Aplicirali smo starim drvenim gredama fasadne delove i doksate materijalom koji smo otkupili sa porušenog hotela Durmitor na Žabljaku, a koje su ručno tesane pre nekih 100 godina”, ističu naši sagovornici.

Enterijer hotela, tradicionalnim motivima izvedenim spojem kamena i drveta, odiše elegancijom i otmenošću, pružajući posjetiocima osjećaj topline i udobnosti.

Najveći izazov je bio uklopiti novootkupljeni stari objekat u već odrađeni koncept – počelo se sa dva nivoa, a završilo sa osam.

Projektovalo se i gradilo po fazama od 2018. do 2021. godine, a dokupljivala se kuća po kuća i tako se širio kompleks.

Najveći izazov je, prema rečima autora, bio uklopiti novootkupljeni (stari, postojeći) objekat u već odrađeni koncept. Počelo se sa dva nivoa, a završilo sa 8. Maksimalna spratnost u pojedinačnim objektima je Su+P+4.

Prvi hotel u Baru sa pet zvezdica

Kompleks Stara Čaršija objedinjava, u tri osnovne celine (restoran, hotel i centralna zgrada), pet objekata i više sadržaja – 37 smeštajnih jedinica, Spa centar sa zatvorenim bazenom, otvoreni bazeni, kafeterije, picerija, restoranski sadržaji sa zatvorenim i otvorenim prostorom, parkinzi, panoramske terase, kongresna sala i VIP terase.

Foto-galerija

Idealan spoj prirodnih materijala odabranih za gradnju; Foto: Stara Čaršija promo

Nakon zemljotresa pribegavalo se brzim i nikako stilskim rešenjima gradnje; Foto: Sergej Zabijako

Stara čaršija noću; Foto: Promo

Hotel Stara Čaršija u Baru; Foto: Sergej Zabijako

Nakon zemljotresa pribegavalo se brzim i nikako stilskim rešenjima gradnje; Foto: Sergej Zabijako

Faktografija

• naziv objekta: Stara Čaršija Resort & Spa
• mesto: Stari Bar, Bar, Crna Gora
• investitor: Hajriz Brčvak
• autori projekta: Zlatko Vujotić i arhitektonski studio “B2B”, Bar
• godina projektovanja: 2018–2020.
• godina izgradnje: 2018–2021.
• spratnost: Su+P+4
• izvođači: „ZV Design“ i podizvođači

Izabrali smo za vas…

• Hotel u Turskoj sagrađen iznad drevnih ruševina

Ostalo je malo vremena za glasanje na izboru za Kuću godine 2021 – Powered by Xella koje organizuje portal Gradnja.rs. 

Za laskavu titulu takmiči se 12 kuća čije projekte potpisuje autori iz Srbije, a zahvaljujući vašim ocenama proglasićemo kuću koja je obeležila godinu za nama.

Svi posetioci portala Gradnja.rs svoj glas za izbor najbolje kuće mogu dati do 21. januara 2022. godine. putem ovog linka.

Nominovani projekti

U konkurenciji za nagradu je sledećih 12 projekata, predloženih od strane redakcije portala Gradnja.rs:

1. Kuća na litici u Novim Banovcima, Advacon
2. Kuća MFL u Šapcu, Architehna
3. Kuća Hemphouse na Homoljskim planinama, Ljubica Arsić i Bach Mühle Fuchs
4. Kuća Bigovo 3 u Crnoj Gori, Verica Krstić, Vasilije Milunović i Jelena Ivanović Vojvodić
5. Kuća u Sremskoj Kamenici, Studio M+
6. Kuća Mirka u Zasavaci, Katarina Škrbić
7. Kuća i73 u Nišu, KontraStudio
8. Kuća u Petrovaradinu, Lazar Kuzmanov
9. Kuća u Železniku, Milena Zindović
10. Kuća na Čardaku, Miloš Kovačević
11. Kuća Visum u Petrovaradinu, Modelart Arhitekti
12. Kuća Krasica IB u Istri, Predrag Milutinović

Pravila glasanja

Kada pregledate nominovane projekte, glasanju možete da pristupite tako što ćete svakoj od 12 nominovanih kuća dati ocenu od 1 do 10. Pravila glasanja:

• Glasanje se vrši jedanput za svaku zgradu ocenom od jedan (1 – najlošije), do deset (10 – najbolje).
• Ocene se mogu ponavljati za različite kuće.

Izbor žirija

Nagrada će dodeliti i stručni žiri u sastavu: Nemanja Zimonjić (TEN Studio) – predsednik žirija, Jasna Kavran (Studio OBE), Sonja Brstina (Gradnja.rs), Ana Nikezić (Arhitektonski fakultet u Beogradu), Nebojša Antešević (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture), Marija Ćulibrk (Xella Srbija) i Stevan Ćulibrk (Velux).

Sekretar žirija je Dragan Marković (Gradnja.rs).

Pokrovitelji

Promociju najboljih arhitektonskih praksi podržale su kompanije Xella, Velux, ACO, Alumil, EuroDOM i Mermeta.

Spremni za glasanje?

Ako ste pregledali sve nominovane projekte i izabrali svoje favorite, vreme je da date svoj sud!

Glasanju možete pristupiti ovde:

Lukovi su glavni motiv dizajna ovog luksuznog hotela koji na najbolji način čuva tradiciju ali i nudi raskoš u skladu sa zahtevima turiste 21. veka.

Kopar je najstariji grad u Sloveniji, nastao na stenovitom ostrvu, ostrvu koza, po kojem je i dobio ime. Danas je bitan trgovinski, lučki ali i turistički centar Slovenije. Zbog toga dolikuje da ima hotel dostojan bogate tradicije.

Hotel Koper, originalno izgrađen početkom pedesetih godina prošlog veka, dobio je novo ime – Grand Koper  – ali i novi unutrašnji izgled za koji je zaslužan ljubljanski biro AKSL arhitekti.

Kako za naš portal navode autori projekta, koji je u novembru dobio nagradu za najbolji javni enterijer Slovenije, renoviranje je preduzeto sa svim raspoloživim znanjem i razumevanjem zgrade i njene istorije.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Hotel Indigo Belgrade: Atmosfera starog Dorćola prenesena u sadašnjost
• Lučna konstrukcija od opeke za hotel koji se prirodno ventilira

Ponovo probuđen značaj zgrade

Pre početka projekta renoviranja, AKSL arhitekti blisko su sarađivali sa doc. dr. Nežom Lipovec Čebron, koja je izradila studiju o razvoju i značaju Hotela Koper.

„Nastojali smo da zadržimo zgradu i njenu originalnu ideju, i da ponovo probudimo značaj zgrade i njenu ulogu u društvenom i kulturnom smislu“, navode u ljubljanskom birou za naš portal.

Želja autora bila je da hotel postane mesto druženja i upoznavanja svih, ne samo gostiju, već i stanovnika šireg primorja, jer, kako kažu, u tome vide prenošenje istorijske ideje i uloge zgrade u budućnost.

Arhitekti su otvorili glavno ulično šetalište i ponudili prizemlje hotela domaćim i drugim posetiocima.

Cilj im je bio da otvore glavno ulično šetalište i ponude njegovo prizemlje domaćim i drugim posetiocima, te da u ovom delu Kopra uspostave „dnevni boravak“.

„Namerno smo postavili hotelsku recepciju na sam kraj predvorja, još uvek dovoljno vidljivu i u fokusu ulaza“, kažu arhitekti iz AKSL-a, dodajući da se ulazna staklena fasada može u potpunosti otvoriti i povezati sa arkadnim lobijem hotela.

Mediteranski stil i lukovi

Kada je dizajn u pitanju, autori su bili vezani za mediteranski stil i njegove tipične materijale i šare, koji su izraženi na moderan način.

„Glavni motiv dizajna, čija inspiracija potiče od glavne fasade, su lukovi koji se ponavljaju u unutrašnjosti celog hotela“, kažu za Gradnja.rs u birou AKSL arhitekti.

Prilikom odabira materijala autori su zadržali duh enterijera arhitekte Eda Miheveca i prof. Olge Rusanove.

Prilikom odabira materijala autori su zadržali duh enterijera arhitekte Eda Miheveca i prof. Olge Rusanove, koji je u to vreme bio bogat raznolikim teksturama i ukrasima, kao i tipičnim prostorima Istre i šireg mediteranskog stila, ali zbog prethodnih renoviranja hotela većina elemenata originalnog enterijera, nažalost, više nije razumljiva niti očuvana.

Njegov duh se danas ogleda u prostoru u savremenom jeziku i materijalima, kao što su, na primer, keramičke pločice sa izgledom paladijum teraca, terakota položena u riblju kost, ogledalo na ulazu u predvorje i međuspratni klub koji privlači odsjaje obližnjeg mora, štampane zavese picerije i prostorija, kao i u zlatnim metalnim akcentima glavnih lukova predvorja.

Tu nije kraj iznenađenjima

Prednost hotela Grand Kopar, prema rečima projektanata, jeste njegova centralna lokacija na glavnom gradskom šetalištu, na ivici centra grada i na samo par koraka od gradske plaže.

Hotel nudi posetiocima tri restorana – hotelski bar i kafe, piceriju i a la carte restoran. Pored toga, nudi sadržaje za poslovne događaje i druženja, kao i Spa usluge sa masažom i negom, dok je predvorje hotela takođe predviđeno kao mesto za zaustavljanje i opuštanje, rad ili sastanak.

„Na jesen ćemo u hotel dodati poslastičarnicu i sladoledžinicu, tako da će se hotel sa svojim javnim prizemljem i otvorenim terasama okretati i obraćati posetiocima na sve strane. Kompletnu ponudu mogao bi upotpuniti i otvoreni bazen sa pogledom na more“, navode na kraju ljubljanski arhitekti.

Foto-galerija

Renoviranje je preduzeto sa razumevanjem zgrade i njene istorije; Foto: Dragan Zlatanović

Duh nekadašnjeg enterijera ogleda se u savremenom jeziku i materijalima; Foto: Dragan Zlatanović

Duh nekadašnjeg enterijera ogleda se u savremenom jeziku i materijalima; Foto: Dragan Zlatanović

Faktografija

• ime projekta: Grand Koper
• autor projekta: AKSL arhitekti d.o.o. – Špela Leskovic u. d. i. a., Aleš Košak u. d. i. a., Vita Marolt mag. arh., Samantha Konec mag. arh., Maja Pečar mag. arh.
• investitor: Jaz in Božo d. o. o.
• lokacija: Pristaniška ulica 3, Kopar, Slovenija
• godina projektovanja: 2019–2020.
• godina izgradnje: 2020–2021.
• ukupna površina: 2.793 m²
• broj soba: 60
• tipovi soba: Executive Suite, Junior Suite, Superior Twin, Superior Double, Comfort Twin, Comfort Family, Economy
• izvođač radova: Gradbeništvo Spahiu – Urim Spahiu s.p., Hrpelje-Kozina
• fotografije: Janez Marolt mag. arh. i Dragan Zlatanović

Izabrali smo za vas…

• Kako je rekonstruisana zaštićena zgrada Tomos u Kopru

Sadašnjim Zakonom o autorskim i srodnim pravima oduzeto je pravo autoru realizovanog dela arhitekture da zabrani, odnosno, ne dozvoli davanje fasade u zakup. Ova inicijativa ima za cilj da to promeni.

Ko li se ovog meseca oglašava na kuli Geneks? A na palati Albanija? Postalo je nekako normalno da fasade objekata u našim gradovima postanu komercijalne oglasne table.

Pored toga što ovakvo oglašavanje narušava izgled zgrada, od kojih se neke utvrđene i za spomenike kulture, postavlja se pitanje šta je sa autorskim pravima?

Ovakav Zakon može da dovede da reklame osvanu i na zidinama Kalemegdanske tvrđave.

“Dozvolivši neprimerene komercijalne bilborde na fasadama zakonom zaštićenih spomenika kulture, naše društvo je pokazalo nezainteresovanost, a zaštita spomenika prepuštena je pojedincima, neformalnim grupama građana i udruženjima, posebno njihovim autorima, potomcima i fondacijama – nosiocima autorskih prava.” – kaže Slobodan Maldini na svom Facebook profilu.

Da bi arhitektonska kulturna dobra sačuvala od eksploatacije u svrhu marketinških kampanja, potrebno je, kaže on načiniti prvi korak – promeniti sadašnji Zakon o autorskim i srodnim pravima u Članu 23, gde je neobjašnjivo oduzeto pravo autoru realizovanog dela arhitekture da zabrani, odnosno, ne dozvoli davanje fasade svog arhitektonskog dela u zakup.

“U protivnom, zloupotreba Zakona može da dovede do ekstremnih slučajeva, kao na primer da komercijalne reklame osvanu na zidinama Kalemegdanske tvrđave, monumentalnim zdanjima Starog i Novog dvora, palate „Srbija“ ili na kupoli samog Doma narodne skupštine Republike Srbije.” – kaže Slobodan Maldini.

Popravljanje položaja arhitekata

Pošto je u pripremi novi Zakon o autorskom i srodnim pravima, Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) na čelu sa arhitektom Slobodanom Maldinijem podnela je inicijativu da se u Zakon ugrade rešenja koja bi popravila položaj autora iz arhitektonskog delokruga.

U članu 22. stav 1. važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano je da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela drugome na korišćenje na ograničeno vreme u svrhu ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.

U članu 23. stav 1. tačka 1. istog zakona je propisano da autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o građevinski realizovanom delu arhitekture.

“Iako je više nego jasno da je opravdani razlog za uvođenje navedenog izuzetka usmeren na davanje u zakup prostorija unutar objekta (stanovi, poslovni prostori i dr.), ovde imamo očiglednu zloupotrebu nedovoljno jasne zakonske formulacije po kojoj se i opisani vid korišćenja autoskog dela arhitekture podvodi pod davanje u zakup građevinski realizovanog dela arhitekture, iako je u pitanju spoljašnji, fasadni deo objekta.” – navodi se u inicijativi.

Dalje se kaže da na ovaj način, lica koja ostvaruju zaradu korišćenjem dela izbegavaju da od arhitekata traže dozvolu za predmetnu upotrebu dela i ne plaćaju nikakvu autorsku naknadu. Postojeća zakonska formulacija im to omogućava, kaže se u inicijativi.

Izmena Člana 23.

Zbog toga se inicijativom predlaže da se ukloni osnov za napred opisane zloupotrebe prava na davanje primeraka dela u zakup, tako što će u Zakonu odredba člana 23. glasiti:

Autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o:

1. građevinski realizovanom delu arhitekture, i to isključivo kada se radi o unutrašnjim delovima istog (stambene jedinice, poslovni prostori i dr.);
2. delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda;
3. delu koje je nastalo ili je umnoženo radi davanja u zakup kao isključivog oblika iskorišćavanja dela, ugovorenog između autora i vlasnika primerka dela.

Na ovaj način se postiže svrha postojanja pravne norme, sužava se izuzetak na konkretan vid korišćenja i omogućava autorima – arhitektama ali i njihovim naslednicima da imaju pravičnu kontrolu nad ekspoatacijom njihove intelektualne svojine, zaključuje se u inicijativi.

Odabrali smo za vas:

• Pristupačnost objektima i univerzalni dizajn – šta kaže zakon, a kako je u praksi

Koncept spajanja tradicionalnog i modernog kao i tretiranjem stanica kao muzejski prostori obezbedio je Studiju OBE prvu nagradu na konkursu.

Grad Beograd i JKP „Beogradski metro i voz“ u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisao je krajem septembra konkurs za idejno arhitektonsko rešenje i dizajn 16 metro stanica Linije 1 (faza 1) beogradskog metroa.

Rezultati su objavljeni krajem godine, a danas vam predstavljamo sva tri nagrađena rešenja. Počinjemo od pobednika konkursa a to je poznati beogradski Studio OBE u čijem timu su učestvovali Ksenija Pantović, dia; Jasna Kavran, dia; Maša Bogunović, M. arh; Nevena Nikolić, M. arh. kao i saradnik na vizualizaciji Luka Vujović, B. arh. student arhitekture.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Druga nagrada na konkursu za BG metro
• Treća nagrada na konkursu za BG metro

Na stanicama Sajam i Skadarlija bilo je moguće na najbolji način prikazati koncept spajanja tradicionalnog i modernog.

Konkurs za idejno rešenje dizajna metro stanica obuhvata prvu faza linije 1, to jest, dizajn za prvih 16 stanica linije 1 – počevši od stanice Železnik do stanice Karaburma, s tim što su se autori mogli odlučiti za jedan od dva ponuđena Lota od po 8 stanica.

Pobednički tim obradio je Lot A koji obuhvata stanice: Žarkovo, Železnik, Trgovačku, Banovo brdo, Sajam, Savski trg, Trg Republike, Skadarliju i Pančevački most.

“Odlučili smo se za Lot A jer sadrži, između ostalih, Sajam i Skadarliju, koje je bilo zanimljivo obrađivati kako se nalaze na specifičnim lokacijama u istorijskom gradskom jezgru. Na dve pomenute lokacije bilo je moguće na najbolji način prikazati koncept spajanja tradicionalnog i modernog. Može se reći da je to prevagnulo u odluci.” – kažu pobednici konkursa za naš portal.

Inspiracija za dizajn metro stanica

Glavni pristup koncipiranju dizajna i oblikovanja metro stanica arhitekata iz Studija OBE bio je stvaranje novog brenda koji će biti autentičan i prepoznatljiv, ali u svemu dostupan i prijatan korisniku.

“Dizajn je jednostavan, čistih linija i formi, izvedenih iz istorijskog konteksta kao i materijala iz prirode.”

Svaka od stanica prepoznatljiva je kao obeležje lokacije na kojoj se nalazi, dok se korišćeni elementi interponiraju i sistematski uklapaju međusobno na svakoj od stanica, što čini koncept i prepoznatljiv brend Metro Beograd. Unifikacija je jedna od osnovnih karakteristika, kao i racionalizacija i lakoća eksploatacije. Gradski kontekst i okruženje, projektovanje objekta sa dodatnim sadržajima, kao i formiranje paviljona ili nadstrešnice, glavni je izazov u kreiranju autentičnosti svake stanice, kažu za naš portal.

Pružena je reminiscencija tradicionalnih materijala i formi u savremenom, kako okruženju, tako i načinu života.

Način projektovanja ovih prostora imalo je za cilj kreiranje specifičnih prostornih oblika, čija forma, materijalizacija i sadržaj pružaju kvalitetan prostorni kontekst, kako sa stanovišta transportnih tačaka, tako i u kontekstu arhitekture i umetnosti. Kombinovanim pristupom projektovanja stanica i njihovog rešenja pružena je reminiscencija tradicionalnih materijala i formi u savremenom, kako okruženju, tako i načinu života, naglašavaju u Studiju OBE.

Lukovi, stubovi i nadstrešnice

Osnovni elementi koji se izdvajaju u pobedničkom rešenju jesu lukovi, stubovi i nadstrešnice.

Kako kažu arhitekte, veza sa tradicionalnom arhitekturom može biti i odraz primene simbola, kao na primer crteža u enterijeru ili na elementima koji se pojavljuju u određenim prostorima (stubovi, zidovi, lukovi). U ovom slučaju veza sa tradicionalnom arhitekturom može se javiti i kroz naglašene tremove – nadstrešnice (Trg Republike, Savski trg, Skadarlija, Sajam..).

Veće stanice sadrže karakteristične vertikalne površine tretirane poput muzejskih prostora. Savremeni vid komunikacije dobija posebno mesto ovim projektom.

Predlaže se zanimljiva upotreba opeke uz grafički dizajn svakog rešenja stanice.

Prostorno veće metro stanice dobijaju mogućnost za digitalnim i virtuelnim vidovima komunikacije, što ima dvostruku ulogu – olakšanu komunikaciju i pristupačnost, ali i savremeni vid izlaganja kreativnih rešenja i potencijalno kulturnih manifestacija.

Grafički dizajn u bliskoj je saradnji sa arhitekturom i enterijerom, i sastavni je deo relacija stanice i korisnika, kao i stanice i konteksta. Ovim predlogom predlaže se zanimljiva upotreba opeke uz grafički dizajn svakog rešenja stanice, a takođe i koristi kao idealan način promovisanja novog vida transporta na našem tlu, naglašavaju arhitekte.

Odabir što prirodnijih materijala

Koncept pri odabiru glavnog materijala projektovanog rešenja, bio je odabir što prirodnijeg materijala, koji će istovremeno predstavljati savremeni element, ali takođe i imati vanvremenski karakter paralelno se vodeći željom da se nove stanice Metroa što više približe senzibilitetu čoveka.

Opekarski proizvodi, kao i kamen i drvo, predstavljaju tradicionalne materijale koji se mogu definisati kao karakteristični za arhitekturu Srbije. Cilj ovog konkursnog rešenja je da se primenom opeke kao jednog od spomenutih izvornih materijala u savremenom arhitektonskom delu postigne veza sa tradicionalnom arhitekturom, a uz primenu savremenih formi i oblika.

Svojom specifičnom bojom i oblikom opeka je uvek aktuleni izbor koji nadživi svaki trend.

Uz pažljivu dopunu rešenja savremenim i dostupnim materijalima kao što su aluminijum i staklo, podovima od keramike i terazza, kreira se poseban spoj starinskog i tradicionalnog sa modernim. U takvom konceptu, svaka cigla je element tog dizajna i daje poseban pečat i izraz, kažu arhitekte.

Dalje navode da kao prirodni materijal i sirovina, svojom specifičnom bojom i oblikom ona je uvek aktuleni izbor, koji čini se, nadživi svaki trend koji se razlikuje iz godine u godinu u arhitekturi i dizajnu enterijera. Sklonost ka prirodnim materijalima je oduvek bila izražena i u istoriji arhitekture Srbije i Beograda, kako u zidarstvu, tako i u oblaganju fasada, a kasnije i sve više kao detalj u enterijeru. Opeku različitog izgleda i boja možemo primetiti i na istorijskim građevinama, što dodatno uliva poverenje u značaj i kvalitet tog materijala.

Prirodnim materijalima i nenametljivim formama koje prate kontekst u kome se nalaze, kao i pažljivim odabirom biljnih vrsta i specifičnih autentičnih detalja, radi se i na podizanju kvaliteta okruženja, uz očuvanje prirodnih resursa i dodatnim unapređenjem životne sredine, kažu arhitekte.

Lak pristup je omogućen i osobama sa invaliditetom

Novoprojektovane stanice Metroa kao karakteristični prostori, bilo da su objekti ili nadstrešnice, orijentisani su tako da su pristupi omogućeni iz zona sa najvećom frekvencijom kretanja i uočljivi sa svih pozicija trga. Lak pristup je omogućen i osobama sa invaliditetom, podjednako kao i svim ostalim korisnicima, što daje dodatni akcenat na važnost signalizacije stanica, koja je obuhvaćena ovim konkursnim rešenjem, kažu pobednici konkursa.

“Brze komunikacije u vidu liftova, taktilna polja, jasna signalizacija i pregledna horizontalna komunikacija bez prepreka služe kako bi osobe sa invaliditetom na najbolji mogući način koristile metro.” – kažu za naš portal.

Dizajn podređen funkciji

Podovi i plafoni, zidovi, stubovi, drugi konstruktivni elementi, oprema prostora, elementi enterijera – nameštaj i osvetljenje, kao i dodatni detalji, prilagođeni su i podređeni funkciji metroa kao saobraćajnog sredstva.

Tokom projektovanja stanica kao i okoline, pažljivo su planirani pristupi, kao i parterno rešenje. Zelenilo je dominantno, dok su planirane i pristupne trase pogodne za boravak i kretanje osoba sa otežanim kretanjem, osoba sa invaliditetom, starijim građanima, kao i roditelja sa malom ili decom u kolicima, kažu arhitekte.

“Dizajn je prvenstveno podređen toj funkciji, kao i olakšanom kretanju kroz stanice, kroz dizajn signalizacije i markera prostora, osvetljenjem i mobilijarom, pa tek onda u funkciji narativnog i ekspresivnog dizajna koji je u velikoj meri jednostavan i prepoznatljiv.” – zaključuju iz Studija OBE.

Grafički prilozi

Savski trg osnova

Savski trg presek

Trgovačka presek

Sajam presek 2

Foto-galerija

Stanica Savska

Stanica Sajam

Stanica Sajam

Stanica Sajam

Stanica Sajam

Stanica Pančevački most

Stanica Pančevački most

Stanica Banovo brdo

Stanica Banovo brdo

Stanica Banovo brdo

Stanica Železnik

Stanica Žarkovo

Stanica Trg Republike

Stanica Trg Republike

Stanica Trg Republike

Stanica Trg Republike sa intenzivnim korišćenjem opeke; Render: Studio OBE

Stanica Trgovačka

Stanica Skadarlija

Stanica Skadarlija

Stanica Skadarlija

Stanica Savski trg

Stanica Savski trg

Stanica Savski trg mezanin

Stanica Savski trg hol

Odabrali smo za vas:

• Druga nagrada za BG metro: Moderni materijali uklopljeni u postojeći kontekst

Najveća srednjoškolska ustanova na teritoriji Srbije privedena je ove godine savremenoj nameni u skladu sa svim tehnološkim potrebama.

Na gradilištima u Srbiji radi se punom parom, a novi objekti niču praktično iz dana u dan, menjajući zauvek izgled naših gradova. Međutim, sve je više i starih zdanja koja ponosno ostaju na svojim istorijskim lokacijama ali kroz proces renoviranja dobijaju novi sjaj.

Jedan takav objekat je i zgrada Zemunske gimnazije, ustanove osnovane 1858. godine kao jedanaesta gimnazija na teritoriji tadašnje Austrije. Današnja zgrada škole podignuta je 1879. i izgradio ju je Nikola Kolar, a proširena je u periodu između 1912. i 1916. godine. Od tog doba, gimnaziju sačinjavaju dve građevine koje formiraju atrijum.

U toku poslednje dve godine, ova ustanova pod zaštitom države i spomenik kulture doživela je opsežnu rekonstrukciju, a zaslugu za njen današnji izgled nose beogradski arhitekti Zoran Đorđević iz studija Meritus i Miloš Raonić iz studija Raum.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pijaca u Negotinu u skladu sa drvoredima platana / Studio Raum
• Osnovna škola u Belegišu inspirisana uticajem Dunava

Projektni zadatak

Kako za naš portal navodi Raonić, projektni zadatak koji se našao pred njim i njegovim kolegom bila je kompletna rekonstrukcija, adaptacija i sanacija objekta, njegove arhitekture, konstrukcije i svih instalacija neophodnih za funkcionisanje najveće i jedne od najstarijih gimnazija u Srbiji.

Deo objekata izveden je pred sam početak Velikog rata, o čemu svedoči i zapis zidara na zidu dimnjaka u tavanu.

Sami objekti su, dodaje, namenski projektovani – prvi (u osnovi kao ćirilično slovo P) davne 1879. godine u neoklasicističkom maniru, a drugi, koji je simetričan prvom i formira blok s unutrašnjim dvorištem, izveden je u jugendstilu pred sam početak Velikog rata 1914, o čemu svedoči i zapis zidara na zidu dimnjaka u tavanu, koji su arhitekti otkrili i sačuvali.

Drvena stolarija umesto PVC-a

Prema Raonićevim rečima, potrebno je bilo sačuvati originalni objekat i privesti ga savremenoj nameni u skladu sa svim tehnološkim potrebama.

Tako je, na primer, zamenjena celokupna fasadna stolarija koja je devedesetih godina prošlog veka neadekvatno izvedena u PVC-u, a sada su stavljeni drveni fasadni prozori, dok je sva unutrašnja stolarija reparirana.

Takođe, reparirani su svi podovi u hodnicima od livenog teraca, kao i stepeništa. Postavljeni su akustički plafoni u učionicama i kabinetima, rekonstruisan je tavan, a dodata su i čelična stepeništa radi izlaska na tavan.

Pročitajte i ovo:

• Šta izabrati: PVC, drveni ili aluminijumski prozor?

Ponosni što je projekat uopšte izveden

Kako napominje naš sagovornik, rad na ovakvom projektu bio je vrlo osetljiv, jer su se, u nedostatku arhivske dokumentacije, neke stvari otkrivale na samom gradilištu u toku radova.

Tokom restauracije zgrade gimnazije korišćeni su materijali koji svojom bojom, teksturom itd. odgovaraju duhu epohe objekata, čija je namena, dodaje, organizovana prema zahtevima kolektiva.

A na pitanje na šta su on i Đorđević najviše ponosni kada je ovaj projekat u pitanju, Raonić na kraju kratko odgovara: „Što je uopšte izveden“.

Foto-galerija

Foto: Boris Nikolašević

Osvežen izgled Zemunske gimnazije; Foto:

Današnja zgrada škole izgrađena je pre skoro 150 godina; Foto: Boris Nikolašević

Faktografija

• naziv projekta: Zemunska gimnazija
• mesto: Gradski park, Zemun
• investitor: Agencija za javna ulaganja RS
• autori rekonstrukcije: dia Zoran Đorđević; Studio Meritus i dia Miloš Raonić; Studio RAUM
• godina projektovanja: 2019.
• godina rekonstrukcije: 2021.
• površina: 6.500 m²
• spratnost: Po+Pr+2+T
• fotografije: Boris Nikolašević
• izvođači: Morava In, Kruševac

Izabrali smo za vas…

• 18 domaćih građevinskih projekata koji će obeležiti ovu godinu

Ovaj projekat je uspeo da zadovolji želje investitora ali da istovremeno ponudi arhitektonsko oblikovanje koje prija oku.

Po projektu arhitekata Milorada Obradovića i Milana Maksimovića, podignut je „Planinski mir“, apartmanski objekat okružen borovima i smešten u jednom od najlepših delova Divčibara na planini Maljen.

Izgradnja vile spratnosti Su+Pr+4Pk  i ukupne neto površine neto površina 833 m² završena je prošle godine, a objekat je projektovan kao stambeni sa 19 apartmanskih jedinica i sedam višenamenskih lokala koji su smešteni u suterenu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Divčibar: Multifunkcionalni objekat sa savršenim pogledom na ski-stazu
• Divčigora: Skijaška baza odenuta u planinsko ruho

Posebna tipologija apartmanskih objekata

Osnovni zahtev investitora i istovremeno izvođača objekta bilo je ostvarivanje maksimalno dozvoljene izgrađenosti parcele za gradnju, a što se ogledalo i u pogledu većeg broja apartmanskih jedinica.

Pravila gradnje izmena i dopuna PGR-a turističkog naselja Divčibare ograničavaju malu zauzetost parcele na 15% površine i ukupnu spratnost objekata na etaže suterena, prizemlja i više nivoa potkrovlja sa nagibom krovnih ravni do 60 stepeni.

U takvim uslovljenostima, veća dozvoljena izgrađenost može se postići jedino korišćenjem značajnog potkrovnog volumena, koji se dobija zahvaljujući velikom nagibu krovnih ravni, navode autori za naš portal.

Kako dodaju, specifična fizionomija objekata koji nastaju ovako definisanim uslovima, u poslednjih nekoliko godina stvorili su posebnu tipologiju apartmanskih objekata na Divčibarama.

Projekat je težio da zadovolji želju investitora za značajnom izgrađenošću, a da istovremeno koncipira prihvatljivu arhitektonsku interpretaciju.

U mnogim slučajevima, potkrovne etaže postale su prostor za značajnu manipulaciju nedefinisanim odnosom krovnih ravni i podignutih „badža“ za osvetljenje.

Tako su, u ekstremnim primerima, izgrađeni apartmanski objekti u kojima potkrovne „badže“ čine najveći deo potkrovlja, stvarajući utisak gradskih stambenih četvorospratnica, a ne objekata „planinske arhitekture“, a što je bio cilj urbanističkih uslova gradnje vezanih za dozvoljene velike krovne nagibe.

„Čini se da problemi urbanizacije i razvoja Divčibara, poslednjih godina prate slične probleme intenziviranje gradnje na većini planinskih i turističkih centara u Srbiji“, navode autori za Gradnja.rs.

U konkretnom slučaju, projekat apartmanskog objekta „Planinski mir“ težio je da zadovolji želju investitora za značajnom izgrađenošću, a da istovremeno koncipira prihvatljivu arhitektonsku interpretaciju, pre svega u rešenju „otvaranja“ potkrovlja i ukupnog arhitektonskog oblikovanja.

Naizmenično smicanje oblikovne forme

Oblikovni koncept je proizašao iz projektnog zadatka, urbanističkih uslova i konteksta planinskog okruženja. Zamišljen je jednostavan volumen sa dominirajućom dvovodnom krovnom „kapom“ i „kutijama“ krovnih terasa postavljenim u određenom ritmu.

Raspored ovih kutija rešen je tako da svaka stambena jedinica ima po jednu pripadajuću terasu u okviru otvaranja i osvetljenja dnevnog boravka.

S obzirom na izražen nagib krovnih ravni, kutije svojim rasporedom prate nagib krova i po vertikali i horizontali, te se „pomeraju“ stvarajući naizmenično smicanje oblikovne forme i utisak hotimično definisane kompozicije.

Na određeni način, navode autori, ovo smicanje prati prirodu okruženja, kako u rasporedu i odnosima manjih i većih objekata susedstva, tako i u spontanosti zelenog okruženja.

Kutije terasa su naglašene i materijalizacijom „toplog“ tonaliteta, koji sledi tonalitet stabala belog bora na samoj lokaciji i u neposrednoj okolini.

Završna obrada badža, odnosno krovnih kutija sa lođama, je od keramičkih pločica u tonalitetu i imitaciji drvene obloge.

Krovna konstrukcija je drvena i sastoji se od drvenih slemenjača, rožnjača, venčanica i rogova, preko kojih je daščana oplata. Konstruktivni sistem je masivni, sa nosećim zidovima od giter blokova, ukrućenih horizontalnim i vertikalnim serklažima.

Obodni zidovi podruma i suterena, koji su ukopani u teren, su armiranobetonski. Međuspratne konstrukcije su pune krstasto armirane ploče, kao i stepenišni kraci, podesti i konzole. Temelji su armiranobetonska temeljna ploča.

Završna obrada fasade je kombinovana od kulirplasta i bavalita na sloju građevinskog lepka preko lake armaturne mreže i sloja kamene vune, a završna obrada badža, odnosno krovnih kutija sa lođama, je od keramičkih pločica u tonalitetu i imitaciji drvene obloge.

Završna obrada fasade suterena su kamene ploče u cementnom malteru, dok je krovni pokrivač crep u tamnosivoj boji.

Značajna ograničenja u prostornom i funkcionalnom definisanju trebala su da isprate težnju da se ostvari konceptualna ideja ukupnog oblikovanja.

Kako navode autori, svakako najveći izazov u projektovanju ovog apartmanskog objekta predstavljalo je rešavanje primarne funkcionalne organizacije koje treba da se uklopi u specifičnu volumetriju objekta sa izraženim potkrovljem.

Same stambene jedinice namenjene su privremenom boravku sa nižim standardom površina prema nameni. Po vertikali, sažimanje etaža potkrovlja povlači nužnost prilagođavanja prostorne organizacije svake etaže pojedinačno, a značajna ograničenja u prostornom i funkcionalnom definisanju trebala su da isprate težnju da se ostvari konceptualna ideja ukupnog oblikovanja.

Atipičnost ovakvog prostornog rešenja povlači i određene atipične zahteve u izvođenju, a koje su se odnosile najviše u pogledu materijalizacije i izvođenja potkrovlja. Projektom je bilo predviđeno da krovna materijalizacija obuhvati i vertikalni deo prve potkrovne etaže, ali je investitor odustao od realizacije tog detalja.

„To je bilo koncipirano kako zbog ukupnih oblikovnih odnosa prostorne volumetrije, tako i zbog veće zaštite fasadne ravni od atmosferskih padavina i rešenja odvodnjavanja bez horizontalnih oluka„, kažu za Gradnja.rs autori.

Mogućnost modifikacije svake stambene jedinice

Objekat je projektovan kao stambeni sa 19 apartmanskih jedinica namenjenih za privremeni boravak, jedan studio i 7 višenamenskih lokala u suterenu objekta. Svaka apartmanska jedinica ima prostor za dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinjom, kupatilom i izdvojenom sobom za spavanje.

Značajna ograničenja u pogledu praktično minimalnih površina jedinica, rešena su kroz jednostavnu podelu u kojoj su konstruktivni zidovi istovremeno elementi razdvajanja pojedinih stanova. Na taj način je ostvarena i fleksibilnost u mogućnosti pojedinačne modifikacije svake stambene jedinice preme potrebama korisnika.

Poslednje dve etaže potkrovlja rešene su sa dupleks apartmanima, tako da je niža etaža namenjena dnevnom boravku, a viša sobama za spavanje.

Uređenja enterijera što se tiče, taj segment investitor je prepustio individualnim vlasnicima pojedinačnih apartmana.

Grafički prilozi

Presek

Osnova prizemlja

Osnova prve etaže potkrovlja

Osnova treće etaže potkrovlja

Osnova četvrte etaže potkrovlja

Faktografija

• naziv objekta: Apartmanski objekat „Planinski mir“
• mesto: Divčibare, Srbija
• investitor i izvođač: Gradnja Beton d.o.o. Valjevo
• autori projekta: Milorad Obradović i Milan Maksimović
• godina projektovanja: 2019.
• godina izgradnje: 2020–2021.
• površina: BRGP 1.040 m², neto površina 833 m²
• spratnost: Su+Pr+4Pk
• fotografije: Milan Maksimović

Izabrali smo za vas…

• Savremena verzija planinske kuće na Goliji specifične forme i dizajna

Predstavnici JP Urbanizam i Društva arhitekata Novog Sada ukrstili su svoje stavove o Nacrtu generalnog urbanističkog plana u živom prenosu na portalu Gradnja.

Nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada do 2030. godine nalazi se na javnom uvidu do 5. februara. U pitanju je krovni dokument kojim se utvrđuje strategija urbanističkog razvoja grada kroz definisanje namene prostora, granice građevinskog područja, gradnje infrastrukture.

U cilju podsticanja stručne polemike o ovom strateškom dokumentu za grad Novi Sad, portal Gradnja.rs organizovao je 27. januara panel debatu na kojoj su učestvovali predstavnici JP Urbanizam kao i predstavnici Društva arhitekata Novog Sada.

Debatu možete pogledati ovde:

Predstavnici JP Urbanizam

• dipl. inž. arh. Dušan Miladinović, direktor JP Urbanizam – Zavod za urbanizam Novi Sad
• dipl. inž. arh. Silvija Kacenberger, pomoćnik direktora za urbanizam Novi Sad
• dipl. inž. građ. Olja Tolmač, šef službe za hidrotehniku

Predstavnici Društva arhitekata Novog Sada

• dipl. inž. arh. Miljan Cvijetić, Predsednik Društva arhitekata Novog Sada
• dipl. inž. arh. Slobodan Jović, član upravnog odbora DaNS
• mast. inž. arh. Dr Aleksandar Bede, član upravnog odbora DaNS

Moderator panela

• dipl. građ. inž. Igor Conić, urednik portala Gradnja.rs

Kako pratiti

Panel debatu možete pratiti uživo na ovom linku kao i YouTube kanalu.

Debata je dostupna za gledanje i nakon njenog završetka.

Kako postaviti pitanja

Pitanja za učesnike panela mogla su se postavljati u komentaru na ovaj članak ili na YouTube kanalu.

Vreme održavanja

Debata je bila održana u četvrtak 27. januara. Predviđeno vreme trajanja panela 120 min.

Izabrali smo za vas:

• Šta sve predviđa Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2030. godine

Na vrlo ograničenoj parceli dograđen je zatvoreni bazen kao samostalan objekat, dok je postojeća kuća proširena umetanjem vertikalnih staklenih badža i terase.

Projekat pod nazivom „Jedan mali bazen i kuća“ rezultat je rekonstrukcije i dogradnje vrlo jednostavnog malog prizemnog objekta u predgrađu Zenice, građenog devedesetih godina po nekom od tipskih projekata koji su bili uobičajeni u to vreme.

Početkom 21. veka kuća menja vlasnika, te počinju planovi za rekonstrukciju, a kao projektantkinja angažovana je dipl. ing. arh. Vedina Babahmetović iz zeničkog biroa Entasis.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kuća na litici u Novim Banovcima s pogledom na Dunav i banatske ravnice
• Kuća izolovana od civilizacije sa spektakularnim pogledom na more

Izgradnja bazena kao prvi korak

S obzirom na to da je parcela vrlo ograničena, želja da se smesti mali zatvoreni bazen kao samostalan objekat, te kuća proširi samo toliko da zadovolji potrebe porodice – a da i dalje ostane dovoljno livade kao unutrašnje dvorište – dala je vrlo jasno rešenje, navodi za naš portal autorka.

Kako dodaje, idejno rešenje za taj mali kompleks napravljeno je u celosti, ali se nije moglo izvoditi istovremeno – budući da se radilo o celovitoj rekonstrukciji kuće i dogradnji, iz praktičnih razloga u realizaciju je prvo išao bazen kao novi objekat.

Objekat bazena se locira upravno na kuću sa ostakljenim delom prema livadi. Volumen bazena je vrlo jednostavna jednovodna struktura koja se završava malom ostakljenom baštom prema kući.

„Na taj način, mada je blizu kuće, staklena struktura svojom lakoćom pravi vrlo lagan odnos“, napominje Babahmetović.

S obzirom na to da je bazen urađen sa svim potrebnim instalacijama, omogućena je njegova upotreba tokom cele godine.

Pored aktivnog dela bazena smešteni su prateći prostori čajne kuhinje i toaleta, te neophodne tehnike za bazen, a svi vidljivi materijali su prirodni – kamen, drvo kedra za oblogu, kao i drveni deking oko bazena.

„Velika terasa ispred bazena zajedno sa otvorenim kliznim staklenim stenama i livada ispred sa brižno negovanim biljkama učinili su da taj deo postane osnovni prostor za relaksaciju i druženje sa porodicom i prijateljima“, kaže naša sagovornica.

Takođe, s obzirom na to da je bazen urađen sa svim potrebnim termo-tehničkim instalacijama, omogućena je njegova upotreba tokom cele godine, što je bio jedan od uslova klijenta.

Livada kao centar dešavanja

Kuća se, navodi Babahmetović, takođe proširuje prema livadi, tako da ona postaje sastavni deo dnevnih delova kuće upotrebom velikih staklenih ekrana, ali, fizički, glavno proširenje se radi sa bočne strane u širini bazena, te se tako vrlo jasno definiše intimni, dvorišni deo kuće, odnosno livada oko koje se sve dešava. Ulazno dvorište tako je odvojeno i ono je javno.

Prepravke u prizemlju i potkrovlju

Postojeći objekat je kako organizaciono tako i oblikovno doživeo suštinske prepravki u prizemlju, a i potkrovlje se jednostavnim umetanjem vertikalnih staklenih badža i terase pretvorilo u vrlo funkcionalan deo kuće, opet sav orijentisan prema već spomenutoj livadi.

Tu su smeštene dve dečje sobe i velika terasa, dok se sa zadnje strane u potkrovlju nalaze gostinska i radna soba sa krovnim kosim osvetljenjem.

Pokrivanje krova objekta i zadnje fasade crnim falcovanim Al limom naglasilo je neutralnost leđne sekvence.

Dograđeni deo trpezarije u prizemlju urađen je tako da se sačuva stablo breze, čija je lepota još dodatno naglašena ostakljivanjem dela krova trpezarije sa pogledom na grane drveta.

„Pokrivanje krova objekta i zadnje fasade crnim falcovanim Al limom naglasilo je neutralnost ove leđne sekvence“, napominje Babahmetović, dodajući na kraju da je ostatak objekta obložen talpama kedra i prirodnim kamenom iz okruženja, kao i bazen na početku.

Izgled kuće pre rekonstrukcije

Grafički prilozi

Foto-galerija

Foto: Anida Krečo

Jedan mali bazen i kuća u Raspotočju kraj Zenice; Foto: Anida Krečo

Foto: Anida Krečo

Upotreba bazena moguća je tokom cele godine; Foto: Anida Krečo

Jedan mali bazen i kuća u Raspotočju kraj Zenice; Foto: Anida Krečo

Faktografija

• naziv objekta: Jedan mali bazen i kuća
• mesto: Raspotočje, Zenica, Bosna i Hercegovina
• investitor: privatni
• autori projekta: Entasis d.o.o.; Vedina Babahmetović dipl. ing. arh.
• godina projektovanja: 2012–2017.
• godina izgradnje: 2014–2019.
• površina: 350 m² (kuća)  + 125 m² (bazen)
• spratnost: P+1
• autorka fotografija: Anida Krečo dipl. ing. arh.
• izvođači: Zanati d. o. o. Maglaj, Grading d. o. o. Zenica, FTM d. o. o. Novi Travnik

Izabrali smo za vas…

• Lepota skladnih volumena: Kuća u Igmanskoj ulici u Nišu

Na mestu starog betonskog postamenta nikao je prostor zamišljen tako da atmosferu leta i Mediterana prenese i u najveći grad u Mačvi. 

U sklopu rekonstrukcije Velikog parka u Šapcu, započete 2016. godine, posebnu pažnju privlači novi plato sa fontanom i polukružnom pergolom koji je, iako izgrađen lane, već postao omiljeno okupljalište Šapčana svih generacija.

Ovaj projekat arhitektonski potpisuje Milena Zindović iz beogradskog biroa MZ Studio, koja u razgovoru za naš portal navodi da je kružni plato kao takav bio formiran u prethodnom projektu rekonstrukcije, koji je bio realizovan pre više decenija.

„To je bio asfaltiran prostor sa fontanom u centru i polukružnom cvetnom lejom. Nažalost, ta fontana je u nekom trenutku zatvorena i zabotenirana, sva tehnika uklonjena, i ostala je kao izdignut betonski postament, dok je cvetna leja je ostala oko nje“, navodi autorka.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Nebeski park: Sportski kompleks na krovu stare metro stanice
• Vinaverov trg u Šapcu: Kako je ceo prostor postao spomenik našem piscu

Galaksija Velikog parka

Dizajn platoa, dodaje Zindović, deo je šireg konteksta novog koncepta za Veliki park, gde je park posmatran kao jedinstvena gradska celina. Na tom konceptu radio je tim šabačkih umetnika i arhitekata koji su, osim naše sagovornice, činili Katarina Dubljanin, Igor Marsenić, Marijana Vasić, Marko Gavrilović i Slobodan Arsenović.

Kao rezultat prethodne analize postojećih parkovskih prostora i infrastrukture, kao i istorije nastanka jedinog gradskog parka u Šapcu, predložen je koncept „brendiranja“ jedinstvenog prostora Velikog parka kao skupa raznolikih postojećih i novih ambijenata koji će takođe imati jedinstven i prepoznatljiv karakter.

Iz postojećeg specifičnog dizajna parka kao mreže kružnih i polukružnih platoa povezanih stazama, proistekao je i predloženi jedinstveni karakter: Galaksija Velikog parka. U okviru „Galaksije Velikog parka“ prepoznati su, potom, specifični ambijenti kojima su takođe dodeljeni astronomski karakteri: Mesec, Sunce, Mlečni put, Kometa, Planeta igre i sl.

Ideja je bila preneti atmosferu i ambijent leta, mediteranskog odmora pored vode.

Zbog nižeg drveća i rastinja u zelenim površinama koje ga okružuju, kao i zbog svoje veličine, plato je prilično osunčan tokom celog dana, te mu je u konceptu Galaksije Velikog Parka dodeljen karakter „Sunca“, što je postalo i inspiracija za njegov dizajn.

„Prilikom dizajna suncem inspirisanog prostora u parku, ideja je bila preneti atmosferu i ambijent leta, mediteranskog odmora pored vode, opuštenog prostora za upijanje sunčeve toplote„, kaže Zindović.

Nova fontana zamišljena je tako da omogući kontakt sa vodom i u prostor uvede zvučnu senzaciju žubora tekuće vode kao umirujući aspekt, za razliku od uobičajenog, ali glasnog i uznemirujućeg, zvuka vodopada koji proizvode mnoge savremene fontane.

Arhitektonski kontekst

Iz prostora platoa sagledavaju se okolne ulice i visoki stambeni blokovi koji okružuju park. S obzirom i na raznolike tipologije i na vreme u kome su se okolni blokovi gradili, nema jedinstvenog arhitektonskog konteksta na koji je bilo potrebno ugledati se, navodi autorka za Gradnja.rs.

Sa druge strane, dodaje, sam park i njegovi stari ili rekonstruisani prostori daju određeni arhitektonski kontekst, i potrebu da se različiti ambijenti donekle ipak povežu, oblikovno ili kroz materijalizaciju, kako bi se očuvao ili čak i pojačao osećaj celine u Velikom parku.

U dizajnu platoa sa fontanom ovo je postignuto na dva načina. Najpre, u odabiru dimenzije popločanja, Zindović se odlučila za sitne kocke od behatona, koje se po dimenziji i osećaju dobro povezuju sa popločanjem od granitnih kocki, koje je iskorišćeno na platou sa fontanom koji se nalazi u starijem delu parka.

Pergola je segmentirana i delimično pokrivena u trijangulisanoj geometriji, koja evocira jedra i brodove, i nastavlja mediteransku temu platoa.

Drugi element povezivanja sa kontekstom samog parka jeste polukružna pergola koje se povezuje sa polukružnom klasičnom kolonadom koja simbolizuje ulaz u park iz pravca centra grada. Nova pergola je neka vrsta savremenog pandana kolonadi na ulazu, i tako vizuelno i simbolički definiše prostor koji zauzima Veliki park.

Pergola je segmentirana i delimično pokrivena u triangulisanoj geometriji, koja evocira jedra i brodove, i nastavlja mediteransku temu platoa, dok ispod nje nastaje delimično natkriven javni prostor koji se može koristiti za različite događaje i dešavanja u parku.

„Dizajn pergole uvodi i potreban vertikalni element u parterno rešenje platoa i fontane, i predstavlja vizuelni atrakter koji se sagledava i iz okolnih ambijenata“, napominje naša sagovornica.

Fontana je izvedena od natur betona, a njen vodeni tok okružen je drvenim klupama.

Popločanje je izvedeno od behatona dimenzije 10×10 u dva različita tona, stvarajući oblike koji naglašavaju kružni motiv, karakterističan za prostore Velikog parka. I u drugim delovima parka korišćene su sitne kocke – granitne ili od behatona, u popločavanju plato i staza, što dodatno doprinosi povezivanju raznolikih ambijenata koji sačinjavaju Galaksiju Velikog parka.

Fontana je izvedena od natur betona, a njen vodeni tok okružen je drvenim klupama, čija tekstura stvara kontrast sa brutalističkom konstrukcijom fontane i okolnim popločanjem. Drvena sedišta postavljena su na različitim visinama i različitih su širina – prateći kontinualni pad vodenog toka, i omogućavaju različitim uživaocima direktan kontakt sa vodom.

Voda u fontani ima kružno kretanje, a pokrenuto dno od krupnih rečnih oblutaka stvara potok čiji tihi žubor ispunjava prostor. To omogućava osećaj privatnosti, odmora i opuštanja u javnom prostoru, koji obično povezujemo sa glasnom dečijom igrom sa obližnjeg dečijeg igrališta ili fudbalskog terena, navodi autorka.

Dizajn platoa upotpunjuje čelična pergola čija polukružna forma vizuelno naglašava obližnji kraj/početak parka.

Zeleno ostrvo u središtu fontane

Sam plato osim žardinjere sa cvećem nije imao drugog zelenila. Sve okolne zelene površine nisu ni na koji način poremećene, niti se zadiralo u njih. Na samom platou, u središtu fontane, formirano je novo zeleno ostrvo.

„Nisam sigurna koliko se površinski razlikuje od prethodne žardinjere sa cvećem, ali se značajno razlikuje u mogućnostima i funkcionalnosti„, napominje autorka za naš portal.

Naime, kako dodaje, centralno zeleno ostrvo nije žardinjera – radi se o prirodnom tlu i u ovom prostoru predviđena je sadnja tri nove sadnice bora. Sadnjom drveća u centralnom delu platoa obezbediće se dodatni prirodni hlad za boravak oko fontane.

Nismo bili uključeni u izvođenje niti nadzor ali su zadovoljna postignutim rezultatom.

Kako navodi Zindović, realizacija projekata u javnom prostoru uvek je izazov, pre svega zbog specifičnosti saradnje sa javnim sektorom.

„S obzirom na to da se radi o javnim sredstvima, uvek postoje velika ograničenja budžeta i potreba da se maksimalno optimizuje izbor materijala, način izvođenja i sve što može da utiče na cenu realizacije, a da se opet očuva integritet originalne ideje od koje smo krenuli“, napominje ona i dodaje:

„MZ Studio je za Grad Šabac izradio idejni projekat i projekat za izvođenje ovog prostora, ali nismo bili uključeni u izvođenje niti nadzor. U tom smislu sam zadovoljna postignutim rezultatom iako se on desio potpuno bez naše kontrole i uticaja – to govori da je projektna dokumentacija bila dovoljno detaljno urađena“.

Fontana privlačna i životinjama

Prema onome što je naša sagovornica videla na licu mesta, i što je, kako dodaje, izuzetno raduje, jeste to što prostor koriste zaista različite grupe građana – tu se okupljaju i deca, i stariji, i mladi na rolerima ili biciklima, i mame sa decom u kolicima, i građani sa svojim ljubimcima, i za svakog ima ponešto. „Žubor i blizina vode definitivno privlači korisnike“, zaključuje ona.

Inkluzivnosti prostora doprinosi koncept sedenja oko fontane jer njegova promenljiva visina omogućava da se različiti korisnici tu osećaju udobno. Na primer, kaže autorka, manja deca vole da koriste niže postavljene klupe koje im više odgovaraju po visini, što je takođe retka pojava u našim javnim prostorima.

Sam vodeni tok fontane privlači i životinje u letnjim mesecima – u fontanu sleću ptice i utrčavaju psi, tražeći osveženje.

„Zaista se nadam da će se realizovati i planirana sadnja drveća u zelenom ostrvu što bi dodatno doprinelo da fontana bude prijatno mesto za okupljanje. Takođe se nadam i očekujem da u toku vremena i pergola zaživi kao specifičan ambijent za događaje u parku“, kaže na kraju za Gradnja.rs Milena Zindović.

Grafički prilozi

Radna mapa

Osnova

Preseci

Foto-galerija

Autorka projekta je Milena Zindović iz biroa MZ Studio; Foto: Đorđe Đerić

Centralno ostrvo nalazi se na prirodnom tlu; Foto: Đorđe Đerić

Centralno ostrvo nalazi se na prirodnom tlu; Foto: Đorđe Đerić

Snimak platoa iz ptičje perspektive; Foto: Đorđe Đerić

Faktografija

• naziv projekta: Plato sa fontanom u Velikom parku
• mesto: Šabac
• investitor: Grad Šabac
• autori projekta: Milena Zindović (Arhitektonski studio “MZ Studio”)
• godina projektovanja: 2020.
• godina izgradnje: 2021.
• površina:  1.235 m²
• izvođači: Mašinokop d.o.o. (građevinski radovi), Naturalist d.o.o. (hidromašinske instalacije i fontanska oprema)
• fotografija: Đorđe Đerić

Izabrali smo za vas…

• Kako je Drina donela prve pokretne stepenice u Loznicu

Fasade ovog poslovnog objekta različito reaguju na neposrednu blizinu železnice, ali i na prostranstvo javnih prostora i zelenih površina tipičnih za novobeogradske blokove.

Na uglu ulica Đorđa Stanojevića i Nove 1, u Bloku 42 na Novom Beogradu, prošle jeseni je otvoren tehnološki kampus kompanije NCR koji se prostire se na 30.000 m² i treba da na jednom mestu okupi više od 3.000 stručnjaka različitih profila.

Autorstvo arhitektonsko-urbanističkog i oblikovnog rešenja ovog open space objekta, u koji je inače uloženo više od 100 miliona dolara, potpisuje prof. arh. Vladimir Lojanica d.i.a. dok je odgovorna projektantkinja bila Maja Derajić d.i.a. iz beogradskog biroa Beging, a u redovima koji slede oni će vas pobliže upoznati sa čitavim procesom rada na ovom velikom projektu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• BIG dizajnirao IT kampus u Bratislavi inspirisan Karpatima
• Nadomak Zagreba niče Rimčev kampus vredan 200 miliona evra

Prvi objekat u okviru novoplaniranog bloka

Kampus „NCR“ deo je celine Bloka 42 koja je tretirana konkursom iz 2014. godine, a tema je bila urbanističko-arhitektonsko rešenje Bloka 42, koje je podrazumevalo projektovanje autobuske i železničke stanice, uz prateći kompleks poslovnih objekata i kula.

Pojedinačne zone iz konkursnog obuhvata se fazno izvode, tako je kampus „NCR“ prvi realizovani objekat u okviru novoplaniranog urbanog novobeogradskog bloka, a prema projektnom zadatku investitora, u pitanju je poslovni objekat u koji je trebalo smestiti oko 3.000 zaposlenih, navode autori.

Rešenje podrazumeva postavljanje centralne “kičme” objekta koja nosi vertikalne komunikacije, sanitarna i tehnološka čvorišta i slične introvertne sadržaje, dok je u ostatku objekta zastupljen tzv. otvoreni plan, koji nudi veliku fleksibilnost u organizaciji i korišćenju prostora.

Objekat je pozicioniran uz perone železničke stanice, naslanjajući se na postojeću fizičku strukturu naglašene horizontalnosti.

Objekat je pozicioniran neposredno uz perone železničke stanice, naslanjajući se na postojeću fizičku strukturu naglašene horizontalnosti, ostavljajući ispred sebe prostor rezervisan za trg, zelene površine i urbane elemente kao što su totemi, fontane i slično.

Prema rečima profesora Lojanice, upravo je dvojni karakter samog mesta uticao na specifičan izgled objekta, koji svojim fasadama različito reaguje na neposrednu blizinu intenzivne saobraćajne infrastrukture (železnica), odnosno na prostranstvo javnih prostora i zelenih površina tipičnih za novobeogradske blokove.

Fasade koje reflektuju savremene tehnološke mogućnosti

Kako za naš portal navode autori, pristup oblikovanju arhitekture ogleda se u refleksiji duha i tehnologije vremena u kome ona nastaje, crpeći inspiraciju iz konteksta.

“Fasade reflektuju savremene tehnološke mogućnosti vremena u kome objekat nastaje, reflektuju brzinu kojom se ljudi kreću u saobraćaju, kadriraju dinamične smene svetlosnih refleksija i oblaka, purpurne zalaske sunca, vazdušno prostranstvo karakteristično za Novi Beograd”, ističe profesor Lojanica za Gradnja.rs.

Poslovna funkcija objekta, kako dodaje, bila je zahvalna za slobodan, skulptoralni pristup staklenim ravnima i aluminijumskim brisolejima, dok segmentiranje izuzetno dugačkog fronta na manje celine smanjuje utisak o veličini objekta i uvodi ga u gradski samerljive razmere.

Odnos korpusa prema široj okolini

Horizontalna regulacija objekta vezana je za uticaj tranzitnih struktura kao što su pravci šinskog i putnog magistralnog saobraćaja – železnica, UMP i dr.

Snažne obodne saobraćajnice, kažu autori, uticale su na to da objekat bude što više povučen od ivica bloka, dok je visinska regulacija korpusa u bloku motivisana odnosom korpusa prema široj okolini i neposrednom susedstvu, uzduž ulice Milutina Milankovića i susednog objekta “Holiday Inn”.

Struktura objekta je linearna, podužna, definisana funkcionalno-tehnološkim uslovljenostima programa i urbanističkih parametara, a javni trg koji se planira ispred objekta je važan integrativni element u kompoziciji – baza iz koje izrastaju pojedinačni urbano-morfološki naglašeni oblici, napominje Lojanica.

Perimetar fasade je u potpunosti oslobođen konstrukcije i stubovi su povučeni od ivice.

Konstrukcija objekta je projektovana u armirano-betonskom skeletnom sistemu, sa centralno pozicioniranim liftovskim i stepenišnom jezgrima sa AB platnima.

Perimetar fasade je u potpunosti oslobođen konstrukcije i stubovi su povučeni od ivice, kako bi se, osim fleksibilnosti unutrašnjeg prostora, ostvarila i maksimalna fleksibilnost u oblikovanju fasadnih ravni.

Izuzetak su, kako dodaje profesor, bočne fasade sa vidnim spoljašnjim evakuacionim stepeništima u AB jezgru, koja daju dinamičnu strukturu čitavoj kompoziciji.

Estetika fasade zamišljena je kao dinamična kompozicija staklenih i metalnih panela.

Estetika fasade zamišljena je kao dinamična kompozicija staklenih i metalnih panela, kaže za Gradnja.rs profesor Lojanica.

Na severoistočnoj fasadi, okrenutoj trgu, stakleni paneli imaju stakla različite refleksije odnosno transparentnosti, postavljeni su na različitim dubinama i isprepletani sa ramom vertikalnih i horizontalnih metalnih belih brisoleja koji doprinose utisku spontanosti i iregularnosti.

„Ovoj fasadi manjka sunca zbog orijentacije, i ovo su elementi koji pomažu stvaranje utiska svetle i reprezentativne fasade“, ističe Lojanica.

Zarotirani kubus u središnjem delu objekta, koji odstupa od ostatka geometrije, uveden je da naglasi poziciju centralnog atrijuma i glavnog ulaza u objekat, dok se na bočnim fasadama objekta nalaze se otvorena evakuaciona stepenišna jezgra.

„Kalkani su tretirani skulptoralno, uz uvođenje tamne, antracit boje, koja se zatim u zonama kamenog bazisa i metalnih obloga gornjih spratova prenosi na fasadu orijentisanu suprotno od trga, ka železničkim peronima“, navodi naš sagovornik.

Poslovni sadržaji zgrade NCR

Glavni ulaz u objekat nalazi se u centralnoj zoni, pristup je sa glavnog trga koji je orijentisan ka Ulici Milutina Milankovića, ali i sa interne ulice Nova 1 koja je paralelna sa železničkim mostom. Pozicija je naglašena zarotiranim staklenim kubusom, a utisak svečanosti podvučen dvovisinskim unutrašnjim atrijumom.

Ostatak prizemlja rezervisan je za restorane, kafee, lokale i pristupne rampe dvoetažnoj podzemnoj garaži.

Spratovi su isključivo poslovnog sadržaja, sa kancelarijama, salama za sastanke i prezentacije, sa neophodnim pratećim sadržajima kao što su server sale, čajne kuhinje, toaleti, zone za odmor i sl.

Vetrikalne komunikacije ostvarene su preko tri bloka liftovskih jezgara sa po četiri lifta, i preko šest stepenišnih jezgara na odgovarajućim protivpožarnim rastojanjima.

Povučeni, poslednji sprat, namenjen je tehničkoj etaži.

Brisoleji za zaštitu od buke i sunca

Fasada koja je orijentisana ka železničkim peronima ima više industrijski karakter i naglašene horizontalne elemente. U pitanju su zaštitni brisoleji koji dodatno štite poslovni prostor od buke i sunca (jugozapadna orijentacija), i likovno naglašavaju temu brzine i horizontalnosti koja ide uz saobraćajnu infrastrukturu u bliskom okruženju.

Tamna boja na bočnim stranama i fasadi koja je orijentisana ka železničkim peronima vizuelno umanjuju širinu objekta uklapajući ga tako u kontekst, čine ga užim i elegantnijim, praktičan je izbor boje kada je u pitanju blizina saobraćajne infrastrukture, i u potpunosti se svodi akcenat na prednju reprezentativnu fasadu.

Tragalo se za bojom stakla koja najprirodnije reflektuje boje neba tokom čitavog dana.

Mreža ramova i brisoleja sačinjena je od vertikalnih i horizontalnih aluminijumskih kutijastih profila, koji su fiksirani za vertikalne fasadne profile flahovima, na mestu međuspratnih tavanica.

Na objektu su primenjeni staklo paketi različite transparentnosti i refleksije, u skladu sa autorskom kompozicijom rasporeda na fasadama, specifičnih termičkih karakteristika koji regulišu prodor UV zraka.

Transparentna zona stakla primenjena je u centralnoj zoni objekta sa višeetažnim atrijumom, zatim na ivičnim zonama fasade kako bi se izdvojile posebno oblikovane svetlucave ravni sa reflektujućim staklima, zatim i na povučenoj fasadi kako bi se vizuelno smanjila ukupna visina objekta.

Tragalo se za bojom stakla koja najprirodnije reflektuje boje neba tokom čitavog dana, napominje profesor Lojanica.

Izazovi u projektovanju i izvođenju

Prema rečima našeg sagovornika, najveći izazov u projektovanju bila je likovnost fasade i iznalaženje načina da ona bude vizuelno interesantna, da odgovori na uticaje neposrednog konteksta, da komunicira savremenim jezikom, a da istovremeno poseduje kvalitete vanvremenskog slikarskog platna u kome se ogleda sadašnji trenutak.

Najveći izazov u izvođenju, pak, bio je pronaći odgovarajuće materijale i stakla koji bi mogli verno da dočaraju zamišljeni koncept, saznajemo od autora.

„Zahvaljujući dobrom izvođačkom timu i mogućnosti da se finalni materijali biraju od nekoliko uzoraka postavljenih direktno na objektu u razmeri 1:1 u vidu tzv. mockup-a, bili smo u mogućnosti da u datom trenutku napravimo najbolji mogući izbor materijala za fasadu“, zaključuje Lojanica.

Na taj način stvoren je objekat koji je postao novi vizuelni reper Bloka 42 ali i celog Novog Beograda.

Faktografija

• naziv objekta: Poslovni objekat NCR
• lokacija: Ugao ulica Đorđa Stanojevića i Nova 1, Blok 42, Novi Beograd
• investitor: NBG PARK d.o.o, Zemun
• krajnji korisnik: NCR d.o.o, Beograd
• autor arhitektonsko-urbanističkog i oblikovnog rešenja: Prof. arh. Vladimir Lojanica d.i.a.
• odgovorni projektant: Maja Derajić d.i.a.
• projektant: Beging d.o.o.
• tehnološko rešenje: Beging d.o.o.
• projekat enterijera: Scott Brownrigg, London, UK i A3 Architects, Srbija
• generalni izvođač: RAS Inženjering niskogradnja d.o.o. Zemun i Starting d.o.o. Beograd
• nadzor nad realizacijom: Stručni nadzor Bates, Beograd
• godina projektovanja: 2018.
• godina izgradnje: 2021.
• površina: 42.500 m² nadzemno i 14.950 m² podzemno
• spratnost: P+7+Ps
• autor fotografija: Relja Ivanić

Izabrali smo za vas…

• U Bloku 11a na Novom Beogradu planira se kula do 80 metara

U našoj novoj rubrici u kojoj dronom obilazimo gradilišta, pogledajte kako napreduju radovi na stambeno-poslovnom kompleksu preko puta Novosadskog sajma.

Na uglu Bulevara kralja Petra I i Rumenačke ulice u Novom Sadu u toku je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa IQ Biznis i Panorama Centra.

Ova zona veoma je atraktivna jer se nalazi u razvijenoj urbanoj matrici u kojoj dominira stanovanje, međutim zbog blizine Novosadskog sajma – nalazi se tačno preko puta – ona je veoma interesantna i za poslovne prostore kojih manjka u ovom vojvođanskom gradu.

Srodni linkovi na portalu Gradnja:

• Raport s gradilišta: Kako se gradi najviša kula u Beogradu
• Raport s gradilišta garaže Kliničkog centra u Banjoj Luci

Pogledajte dron reportažu:

Na uglu Bulevara kralja Petra I i Rumenačke ulice gradi se IQ Biznis i Panorama Centar.

Kompleks se sastoji od dva objekta. Ugaoni objekat IQ Biznis Centar je pretežno poslovni objekat visine 12 spratova (2Po+P+12) kojeg gradi Bulevar Invest. Ovaj zgrada, koja će imati Gold LEED sertifikaciju, prostire se ukupno 9.568 kvadrata na kojima će se nalaziti 8 stanova, 16 kancelarija kao i garaže u dve etaže za 40 vozila. Većina poslovnog prostora biće namenjeno izmajmljivanju, dok je manji deo namenjen prodaji.

Duž Bulevara Kralja Petra I nastavlja se niži stambeno-poslovni objekat Panorama Centar (2Po+P+7) u čiju izgradnju investira NS Inženjering. Ova stambena zgrada od 4.800 kvadrata imaće 43 stambene jedinice, dok će stanari moći da parkiraju svoja vozila u dve podzemne etaže.

Vizuelno pariranje Master centru

Kao što se može videti na snimku iz drona, poslovna zgrada od 12 spratova je vizuelni reper koji parira dominantnom Master centru Novosadskog sajma ali pritom i zaklanja zgrade u zaleđini. Na osnovu predstavljenih rendera, može se videti da je kula razigrana smicanjem otvora u vertikalnoj ravni dok na obe zgrade dominira crno-beli kolorit.

Betoniranja, zidanja, rokovi

Trenutno se izvode grubi građevinski radovi, betoniranje međuspratnih tavanica na višem objektu, kao i zidanje, na nižem stambenom objektu.

Radovi na izgradnji Panorama Centar za koje je zadužena novosadska kompanija NS Inženjering započeli su u novembru 2020. godine, a završetak radova očekuje se krajem 2022. godine, odnosno počekom 2023. godine.

Ostala gradilišta u Novom Sadu ali u celoj Srbiji možete pogledati na Mapi gradilišta.

Foto-galerija:

Gradilište IQ Biznis centra; Foto: Aleksandar Morović

Master centar se nalazi preko puta; Foto: Aleksandar Morović

Veliko gradilište kod Novosadskog sajma; Foto: Aleksandar Morović

Faktografija

• projekat: Stambeno-poslovni kompleks u Novom Sadu
• lokacija: ugao Bulevara kralja Petra I i Rumenačke ulice
• spratnost: 2Po+P+12 i 2Po+P+7
• investitori: Bulevar Invest i NS Inženjering
• ukupna površina: 14.400 m2
• izvođač: NS Inženjering
• početak radova: novembar 2020.
• završetak: 2023.
• foto, video: Aleksandar Morović

Izabrali smo za vas:

• U poseti najvećem novosadskom gradilištu: 2.000 stanova u Jugovićevu

Postavite ih u dvorište ili u prirodu daleko od sveta: Ove kućice od ekoloških materijala sklapale bi se brzo, a mogle bi se šalju iz naše zemlje na adrese širom sveta. 

Jagma za kućama u prirodi ne jenjava! Traže se rešenja kako na brz način doći do svog parčeta mira, pa s stoga ne čudi činjenica što se na našem tržištu cvetaju firme koje se bave montažnom gradnjom.

Međutim, u ovom slučaju imamo startap firmu iz inostranstva kojom rukovodi arhitekta iz Srbije. Aleksandar Maričić živi i radi u Norveškoj od 2013. godine i zaposlen je u birou Boarch arhitekter, a od prošlog septembra je i vlasnik firme MAAD.

A odmah na početku razgovora za naš portal, Maričić ističe da je osnivanjem novog startapa ispunio svoju davnašnju želju – da se bavi manjim jedinicama/objektima koji svoje mesto nalaze u prirodi, gradskim parkovima, prostornim dvorištima itd.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Modularni objekti iz Vrčina: Od ideje do useljenja za samo dve nedelje
• Naše arhitekte osmislile modularne kućice za londonska dvorišta

Rešenje savremenih problema

Maričić napominje da se oduvek bavio temom prostora i zanimalo ga je kako napraviti ugodan mali kutak gde čovek može da obavlja neku funkciju.

„Najviše sam rešavao probleme radnog prostora i prostora za meditaciju. Naime, u vremenu gde se sve češće radi od kuće, trenira ili meditira, želim da ponudim rešenje tih problema, tako da čovek može da koristi te male jedinice kako u svom dvorištu izolovan od ostatka familije, dok radi, uči itd, tako i u nekom parku ili u prirodi“, navodi naš sagovornik.

Uvek sam preslikavao prvi oblik gde sam dobijao meni zanimljive forme, koje spojene pričaju intimnu priču.

Kako dodaje, ideja za dobijanje oblika potiče iz potrebe za kretanjem.

„Vrlo jasno sam to sebi predstavio već u prvom crtežu. Pomislio sam – želim samo da uđem i imam dovoljno prostora da se posvetim radu na laptopu, čitanju i slično. Takođe, kada izađem želim da sednem i popijem kafu u blizini radnog prostora. Otuda neke skice koje ukazuju na tu mogućnost – da čovek izađe, sedne i odmori jednostavno“, kaže Maričić.

„Uvek sam preslikavao prvi oblik gde sam dobijao meni zanimljive forme, koje spojene pričaju intimnu priču. Ako su dvoje, mogu zajedno da koriste objekat bez da smetaju jedno drugom u radu“, dodaje on.

Tako se rodila ideja za proizvodnjom ekoloških modularnih objekata koji bi se mogli slati širom sveta.

Hrast bi se koristio za spoljne obloge, a bambus za unutrašnje zidove i pod jer je dovoljno čvrst, a pritom lakši od hrasta.

Iako je firma još u povoju, te još uvek nije realizovan nijedan objekat po nekom njenom projektu, Maričić ističe da bi se sve pravilo uglavnom od ekoloških građevinskih materijala, kao što su drvo i staklo.

„Hrast za spoljne obloge zbog svog kvaliteta i otpornosti, a bambus za unutrašnje zidove i pod, jer je bambus dovoljno čvrst, a pritom lakši od hrasta. Takođe, on proizvodi više kiseonika od hrasta i dobar je za balans kiseonika i ugljen-dioksida u atmosferi“, kaže za Gradnju vlasnik MAAD-a.

Staklo bi se, dodaje, koristilo za zastakljenje velikih otvora koji pružaju dovoljnu količinu svetlosti, dok bi se hrast ili borovina takođe mogli koristiti i za fasade.

Minimalizam u enterijeru

Kao što se može videti iz skica, sadržaji u Maričićevim objektima su vrlo svedeni.

Tako u njegovom “Outdoor officeu” postoji samo jedan prostor – onaj za rad, koji sadrži minimalni neophodan mobilijar kako bi funkcija bila ispunjena (sto, stolica i deo za skladištenje materijala, knjiga itd), dok “Meditation cabin“ uglavom ne sadrži ništa u samom enterijeru.

„Poenta je da se prostor dobro osvetli i da svetlo dolazi pod odgovarajućim uglovima dok se obavlja meditacija. Neke od kućica imaju mogućnost postavljanja tuš-kabine ili toaleta, kako bi se čovek istuširao posle istezanja, odnosno razgibavanja“, objašnjava naš sagovornik.

Na jedinice koje nemaju vodu i kanalizaciju može se primeniti princip napajanja energije putem baterija koje su ugrađene u fasadu.

Kako dodaje, najveći izazov prilikom izvođenja mogu predstavljati instalacije – voda, kanalizacija i struja.

„Razmisljao sam o sunčanim panelima koji bi se mogli postavljati na sam krov, ne ometajući geometriju objekta i vizuelni doživljaj. To je jedno rešenje, ali, takođe, na jedinice koje nemaju vodu i kanalizaciju može se primeniti princip napajanja energije putem baterija koje su ugrađene u fasadu“, kaže Maričić.

Njihov upotrebni rok, napominje, bio bi određen broj sati, gde bi firma koja se bavi održavanjem (ili opština) dolazila da ih zameni kada dobije signal da je baterija prazna.

„Kao kola na baterije danas, tako mislim da ćemo u budućnosti imati i kuće na baterije sa jednom velikom bazom već napunjenih baterija, koje će se menjati na određeno vreme u zavisnosti od potrošnje energije i za to ćemo plaćati možda manju cenu negu danas. Nećemo imati bandere i kablove… ali to je jedna druga tema na kojoj takođe radim“, otkriva nam arhitekta.

U potrazi za partnerom iz Srbije

Maričić navodi da još uvek nije našao partnera koji bi mogao da se priključi u realizaciji prototipova, ali, dodaje, s obzirom da živi i ima firmu registrovanu u Norveškoj, bilo bi prirodno da je budući partner sa tih prostora.

„Međutim, kako je ovde skupa proizvodnja, mislim da bi prodaja bila nerealna jer je Norveška jedna od najskupljih zemalja na svetu i ne bih mogao većem delu sveta da prodajem svoj dizajn. Zato bih najviše želeo da pronađem partnera iz Srbije koji razume ideju i vidi potencijal kako bi razvili proizvodnju i prodaju širom sveta“, naglašava Maričić.

Čim bih sklopio partnerstvo, dodaje, prvi primerci mogli bi biti realizovani relativno brzo.

„S obzirom na to da su sve moduli, sklapanje je brzo jer sve bi već bilo napravljeno u fabrici“, kaže naš sagovornik i dodaje da mu je za sada ideja da od svakog tipa ima 10 različitih jedinica koje mogu da se kombinuju.

Doživljaj i korišćenje sadržaja koji arhitekta može da ponudi može da bude nešto novo.

Kada je u pitanju specifičnost objekata koje projektuje MAAD, vlasnik ovog startapa kaže da je danas teško pričati o originalnosti, posebno u sferi umetnosti-arhitekture, jer smatra da smo svi mi inspirisani svakodnevno u odnosu na ono na šta se naša potreba usmerava.

„Odgovore obično dobijamo iz našeg pređašnjeg iskustva. Danas umnogome sve podseća na nešto što smo već videli, ali doživljaj i korišćenje sadržaja koji arhitekta može da ponudi, može da bude nešto novo“, navodi na kraju za Gradnja.rs arhitekta Aleksandar Maričić.

Grafički prilozi

Renderi

Modularni objekat u prirodi po projektu nedavno osnovane firme MAAD; Ilustracija: MAAD

Izabrali smo za vas…

• 7 domaćih proizvođača montažnih kuća sa cenama i rokovima izgradnje

Prestavljamo vam nagrađeno rešenje na konkursu koje potpisuje Revolution Architects, a koje u prvi plan stavlja povezanost s prirodom.

Gradska opština Zemun saopštila je rezultate pozivnog anonimnog konkursa za urbanističko arhitektonsko idejno rešenje obaloutvrde zemunskog keja, čiji je sprovodilac bilo Udruženje arhitekata Srbije.

Prvu nagradu podelila su dva rada – od kojih jedan koji potpisuje Revolution Architects iz Beograda,  a drugi Beopotez d.o.o., takođe iz Beograda.

Ovom prilikom, predstavićemo vam Revolutionovo rešenje iza kojeg stoje Jugoslav Jugović, Marijana Milošević, Aleksandar Čvorović i Gizem Ozguner, a uskoro ćemo se osvrnuti i na rad Beopotezovih arhitekata Eli Janje Stojanović i Dimitrija Žugića.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako je Zemunskoj gimnaziji vraćen stari sjaj
• Ovako će izgledati podzemna garaža kod Pinkija u Zemunu

Imitacija meandriranja Dunava

U skladu sa dobijenim projektnim zadatkom koji je dat kroz program konkursa, urbanističko arhitektonsko rešenje firme Revolution Architects obuhvata pojas obaloutvrde između Pupinovog mosta i kule Gardoš.

Kako za naš portal navode autori, inspiracija za idejno rešenje je nastala iz samog toka, načina meandriranja Dunava i kako je Dunav napravio oblik tog dela obale.

“Osnovna ideja rešenja je da se oblikuje obaloutvrda uz minimalne izmene oblika postojeće obale Dunava i narušavanja flore koja je zatečena, tako kroz ceo potez parterno rešenje prati i imitira meandriranje Dunava uz zaštitu postojeće flore i dodavanjem nove”, kaže Jugoslav Jugović iz biroa Revolution Architects.

Kako dodaju, meandriranje je shvaćeno i iskorišćeno tako da se posetilac natera da svakim korakom/segmentom ima novi deo za istraživanje i saznavanje kroz šetnju obaloutvrdom.

Posetilac će biti nateran da svakim korakom/segmentom ima novi deo za istraživanje i saznavanje kroz šetnju obaloutvrdom.

Tako se od početka (kula Gardoš) smenjuju marine, parkovi, ugostiteljski objekti i sportsko-rekreativni sadržaji – park Marina, Marina Radecki, park Skulptura, objekti na vodi, park Susreta, “meeting point”, sportski tereni, Nova Marina, park Vrba, ugostiteljski objekti, sportski tereni.

Opis rešenja Obaloutvrda se nastavlja na postojeću obaloutvrdu koja je prekinuta kod kule Gardoš, tako da se i nivelaciono nastavlja sa približno sličnom kotom od 77,00 metara nadmorske visine, čime je rešena i zaštita od poplave i dalje erozije postojećeg tla koja se dešava svake godine.

Nivo visoke vode je zabeležen kao najviši 75,84 metara nadmorske visine, tako da je visinom obaloutvrde zadovoljen zahtev konkursa i relativno zaštićeno područje, s obzirom na to da se ne mogu jasno predvideti prirodne nepogode, napominju autori.

352 parking mesta uz novu saobraćajnicu

Obaloutvrda je projektovana kao jednostepena kosa i višestepena u vidu širokih stepeništa-platoa. Kota prvog platoa-stepeništa obaloutvrde kreće od kote 71,00 mnv, što je iznad kote za malu vodu od 70,80 mnv za 20 cm, čime se ostvaruje direktna interakcija posetilaca sa rekom, mogućnost šetanja uz samu reku, pecanju i sl. Završna obrada obaloutvrde je predviđena od kamena.

Kroz ceo potez obezbeđena je dvosmerna saobraćajnica za vozila, širine 5,5 metara, koja se nastavlja na postojeću saobraćajnicu na obaloutvrdi koja se završava kod kule Gardoš. Namena saobraćajnice je prvenstveno za servisna vozila koja treba da opslužuju ugostiteljsko-turističke objekte i za potrebe marina, a povezana je sa ulicama Dunavska i Desna obala dunava.

Na samoj saobraćajnici su izraženi kružni tokovi u svrhu smanjenja brzine, dok su uz saobraćajnicu obezbeđena 352 parking mesta – svo parkiranje je orijentisano koso u odnosu na saobraćajnicu za 45 stepeni.

Parterom dominira kamen kao završni materijal, i to pločast i u kockama, kao i drvene obloge.

Kroz ceo pojas obaloutvrde prolazi i biciklistička staza koja je dvosmerna, širine 2,5 metra, a kao završni materijal predviđen je tartan, tako da ona može da služi i kao staza za trčanje rekreativaca.

Staza je celim tokom neprekinuta, čime je ostvaren kontinuitet – staza razdvaja saobraćajnicu od ostalog sadržaja, i ona je uzeta za regulacionu liniju u celom pojasu, dok se pešačkom stazom smatra cela obaloutvrda, tako da ona nije specijalno naglašavana i izdvajana u odnosu na ostali parter, ističu autori.

Dinamičnost u parteru koji je na istoj visinskoj koti 77,00 mnv, postignuta je kroz različite tipove popločavanja i njihovim postavljanjem u različite smerove. Parterom dominira kamen kao završni materijal, i to pločast i u kockama, kao i drvene obloge koje su se našle na vidikovcima na vodi i rampama u marinama.

Rekonstrukcija Marine Radecki

Deo predloga rešenja za dodatno ozelenjavanje je sadnja vrba, koje mogu da podnesu promene u vodostaju reke, a pružaju prostoru poseban identitet.

“Dodatni motiv koji se najviše sagledava na rešenju marina i oblikovanju objekata je ivica škarpe, tako da daju kontrast rešenju obaloutvrde koja je sve vreme morfološka bez oštrih i pravih uglova i linija”, kažu za Gradnju arhitekti iz Revolutiona.

Shodno konkursnom zadatku, Marina Radecki je rekonstruisana i formirana u otvorenom toku Dunava, sa zaštitom plovila od leda sa kamenim nasipom. U marini je obezbeđeno 45 vezova sa mešovitom veličinom plovila, a u njenom  sklopu predviđen je objekat spratnosti P+1, i površine 2.000 m², sa ugostiteljskim, turističko-komercijalnim i administrativnim sadržajima.

Objekat u Novoj marini oblikovno je zamišljen kao poluotvoreni, tako da bude stalno u interakciji sa prirodom.

Nova marina, kapaciteta 220 plovila, predviđena je u delu koji je definisan konkursom, u sredini pojasa, a tako da predstavlja novi centar naselja Pregrevica. U sklopu marine je predviđen objekat maksimalne spratnosti P+2 i površine 7.500 m², takođe sa ugostiteljskim, turističko-komercijalnim i administrativnim sadržajima.

Objekat je oblikovno zamišljen kao poluotvoreni, tako da bude stalno u interakciji sa prirodom, pa se tako sa leve strane oba dela objekta nalazi otvoreni atrijum. Objekat je predviđen iz dva dela, gde je deo do vode spratnosti P+2, a deo do lesnog pojasa spratnosti P+1 i koji je povezan pešačkim mostom sa naseljem.

Peta fasada objekta je predviđena u jednom delu kao otvorena terasa/bašta za ugostiteljske objekte, dok je u drugom zeleni krov sa solarnim panelima, čime se daje akcenat na obnovljivu energiju.

Tri objekta na vodi

Neposredno nakon Marine Radecki, predviđena su tri ugostiteljska objekta na vodi, svaki spratnosti P+1 i površine 400 m². Samostalni objekti namenjeni ugostiteljstvu, spratnosti P i površine 2000 m², predviđeni na samom kraju pojasa koji je predmet konkursa, a u neposrednoj blizini Pupinovog mosta.

Lesni odsek je zaštićen na način da nije predviđena nikakva gradnja objekata, budući da se konkursnim rešenjem ne predviđa bilo kakva promena flore. Lesni odsek se menja samo na dve pozicije gde je predviđeno povezivanje nove saobraćajnice sa postojećim. U skladu sa dopisom, u delu područja koje je pod zaštitom, Zemunski lesni profil, nisu vršene intervencije u tom delu.

U delu obaloutvrde ovde je predviđena skulptura koja treba da predstavlja reper na potezu za poziciju lesnog profila i da unapredi turistički značaj ovog dela, a takođe predstavlja “meeting point” stanicu, kažu na kraju autori projekta.

Grafički prilozi

Marina Radecki

Nova marina

Objekti na vodi

Ugostiteljski objekti

Renderi

Idejno rešenje Jugoslava Jugovića, Marijane Milošević, Aleksandra Čvorovića i Gizema Ozgunera; Render: Revolution Architects

Rendering: Revolution Architects

Izabrali smo za vas…

• Projekat Marina Dorćol: Češko-srpske arhitektonske veze

U okviru kompleksa nove železničke stanice planirana je izgradnja 10 koloseka i šest perona, koji će biti pokriveni pločom dimenzija 450 sa 100 metara.

Nakon što je 1. oktobra prošle godine Železnička stanica Topčider prestala sa radom, svi vozovi iz Beograda polaze isključivo sa stanice Beograd Centar, poznatije kao Prokop.

Međutim, iako započeta još 8. oktobra 1977. godine, a potom više puta prekidana i nastavljana, izgradnja Prokopa još uvek nije privedena kraju.

Naime, da bi se stekli uslovi za izgradnju stanične zgrade, parkinga i pratećih sadržaja potrebno je da budu kompletirani radovi iz Faze 2 na koti 105, koji su započeti u maju 2020. godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Prokop: Kako će izgledati glavna železnička stanica „Beograd Centar“
• Kako će izgledati enterijer stanice Prokop

Pogledajte Prokop iz drona:

Razmere količine ugrađenog betona najbolje se mogu sagledati iz ptičije perspektive.

Pored stanične zgrade i prateće garaže, na lokaciji površine 12 hektara je planirana i izgradnja poslovno-komercijalnog prostora, odnosno osam poslovnih objekata, kao i objekata koji se naslanjaju na samu staničnu zgradu.

U okviru kompleksa nove železničke stanice planirana je i izgradnja 10 koloseka i šest perona, koji će biti pokriveni pločom dimenzija 450 sa 100 metara što je ekvivalentno dimenziji 6 fudalskih terena. Razmere količine ugrađenog betona najbolje se mogu sagledati iz ptičije perspektive.

„Podloga“ za staničnu zgradu

Sama stanična zgrada predstavlja prizemni objekat sa visokom staklenom fasadom i plafonom, sa pogledom na Savski venac, Voždovac i Vračar, a glavni ulaz biće postavljen iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića.

Stanična zgrada zauzimaće površinu od 5.650 m² i u visini je sa poslovnim objektima visokim i po pet etaža, a vertikalno će biti povezana donjim staničnim trgom, peronima, pothodnicima i budućom metro linijom.

Na samom boku objekta, prema Novom Beogradu, biće formirana garaža spratnosti P+5 sa 540 parking mesta i površine 15.275 m², dok je projektom predviđena izgradnja ukupno 890 parking mesta, računajući i spoljni parking.

U okviru stanične zgrade, kroz koju će prolaziti 40.000 putnika dnevno, naći će se koridori za dolaske i odlaske, dve čekaonice, dva lokala, dva info-pulta i 15 šaltera, dok će na dva mesta biti postavljeni automati za elektronsku prodaju karata.

Konkurs, rokovi i cena

U međuvremenu, organizovan je konkurs pod nazivom „Pusti inspiraciju da te vozi“ za ime i logo novog brzog voza u Srbiji a koji traje do 21. februara. Pobednička ideja biće nagrađena sa milion dinara.

Kako je ranije najavljeno, plan je da prva faza bude završena do kraja 2022. godine, a da kompleks u celosti bude izgrađen tokom 2024. godine. 

Ukupna vrednost ovog projekta iznosi 111 miliona evra, a investitor je Infrastruktura žеlеznicе Srbijе a.d.

Foto-galerija

Stanica Beograd - Prokop Faza 2; Foto: Teodor Jovanović

Stanica Prokop; Foto: Teodor Jovanović

Foto: Teodor Jovanović

Kao 6 fudbalskih igrališta; Foto: Teodor Jovanović

Foto: Teodor Jovanović

Foto: Teodor Jovanović

Faktografija

• ime projekta: Železnička stanica Prokop, Faza 2 – Stanica Beograd Centar
• investitor: Infrastruktura žеlеznicе Srbijе a.d.
• projektant: Sa­o­bra­ćaj­ni in­sti­tut CIP
• investicija: 111 miliona evra
• početak: maj 2020.
• rok: prvi kvartal 2023
• foto, video: Teodor Jovanović

Izabrali smo za vas…

• Kako će izgledati železnička stanica u Novom Sadu i dokle se stiglo s radovima

Od stanice Beograd Centar do Novog Sada za 30 minuta sa maksimalnom postignutom brzinom od 200 kilometara na čas.

Dimamičko testiranje pruge Beograd – Novi Sad počelo je sredinom januara kada su specijalna merna kola kompanije Nemačkih železnica „Deutsche Bahn Systemtechnik“ stigla su u Beograd.

Sa mernim kolima su u železničku stanicu „Beograd centar“ u Prokopu, stigle iz Nemačke i dve lokomotive osposobljene za brzine od 230 kilometara na sat.

Kako se može videti u ovom videu, najveća dostignuta brzina na deonici Beograd – Novi Sad bila je 200 kilometara na čas i to od 13. do 23. minuta vožnje.

Pogledajte video:

Najveća dostignuta brzina na deonici Beograd – Novi Sad bila je 200 kilometara na čas i to od 13. do 23. minuta vožnje.

Ukoliko pruga Beograd – Novi Sad položi test, saobraćaj na brzoj pruzi trebalo bi da bude osposobljen od marta meseca.

Dinamičkim testiranjem obuhvaćene su ispitivanje geometrije novoizgrađenih koloseka za velike brzine, parametri kontaktne mreže, ugrađena oprema za velike brzine, kompatibilnost opreme i sistema, kao i ostali izvedeni građevinski radovi.

Dinamična ispitivanja novoizgrađene brze pruge obavlja Infrastruktura železnice Srbije, u saradnji sa specijalizovanom kompanijom DB Systemtechnik koja je angažovana za realizaciju ovog posla

Mašinovođe su upoznate sa trasom i da su sve procedure i protokoli za ispitivanje definisani. Testiranje će se obavljati fazno i po deonicama duž cele brze pruge Beograd – Novi Sad.

Prve vožnje u martu po ceni od 1.000 dinara

Merna kola će prekontrolisati sve parametre brze pruge i pa bi komercijalna upotreba deonice brze pruge Beograd – Novi Sad mogla da počne već u martu.

Na relaciji od Novog Sada do Beograda će saobraćati tri tipa voza – jedan koji neće imati usputnih stajanja, drugi koji će stajati na svim stanicama i treći koji će stajati na nekim stanicama.

Oni koji se odluče za prvi, odnosno najbrži tip putovanja, od Beograda do Novog Sada stizaće za 30 minuta. Karta će koštati 1.000 dinara u jednom pravcu, a povratna 1.600 dinara. U ovom brzom vozu neće biti usputnih stajanja i biće obezbeđen ketering.

Odabrali smo za vas:

• Kao 6 fudbalskih igrališta: Sagledajte veličinu projekta Prokop iz drona

Softver je osmišljen tako da poveže sve učesnike u procesu – gradilište, proizvođača betona i vozače miksera, nadzorni organ i investitora.

Concrete Quality Control, skraćeno CQC, multifunkcionalni je alat čijom primenom je planirano da se digitalizuje i uprosti način poručivanja betona, podigne na viši nivo proces kontrole njegovog kvaliteta, olakša komunikacija svih učesnika u procesu, a da se pritom analiza podataka učini brzo dostupnom.

Iza ovog interesantnog projekta stoji Beograđanin Goran Bajić, koji se već blizu 20 godina bavi proizvodnjom i prodajom betona, učestvovavši tokom karijere u više kapitalnih projekata, od kojih je najponosniji na most preko Morače na projektu auto-puta Bar – Boljare u Crnoj Gori.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Domaća alatka koja automatski generiše arhitektonske detalje
• Nova (sjajna) tehnika za otkrivanje mikroprslina u betonu

Uvezivanje svih procesa proizvodnje

Kako dodaje, tokom karijere pravio je procedure koje su, nažalost, bile produkti grešaka koje su se događale, a upoznavši Uroša Đakovića pokrenut je projekat CQC, s kojim, ističe, njih dvojica žele da pokriju i uvežu sve procese proizvodnje betona.

“Uroš je osoba koju krasi velika energija, kao i  znanje u samom pristupu razvoja biznisa. Tokom svog rada u Delta Holdingu, a nakon toga i kao osnivač startap projekta Beohost, stekao je iskustvo potrebno za podizanje firme u vidu startap formata”, kaže za naš portal Bajić.

Omogućeno je sistemsko praćenje uzoraka koji su neophodni za ocenu kvaliteta ugrađenog betona.

Prema njegovim rečima, osmišljavanjem ovog softvera želeli su da omoguće efikasno poslovanje u betonskoj industriji.

„Usmena komunikacija je zamenjena softverom, dok je takođe omogućeno sistemsko praćenje uzoraka betona koji su neophodni za ocenu kvaliteta ugrađenog betona. Kontinuirano se prate procesi ispitivanja betona, koji se trenutno rade nasumično i ne dele se informacije sa ostalim učesnicima u procesu“, napominje naš sagovornik.

CQC softver stoga predstavlja rešenje koje prati proizvodnju, transport, kontrolu kvaliteta i  ugradnju svežeg betona, povezujući sve učesnike u procesu – gradilište, proizvođača betona i vozače miksera, nadzorni organ i investitora.

Softver je kompatibilan sa svim operativnim sistemima; Foto: CQC

Šef gradilišta može preko aplikacije i da poručuje beton

Praćenje isporuke

Praktična primena CQC softvera

U praksi bi proces primene CQC softvera izgledao ovako:

• svaki od učesnika u procesu ima svoj nalog;
• šef gradilišta preko aplikacije može poručivati beton, pratiti transport i dobijati različite izveštaje;
• operater fabrike betona na jednom mestu ima sve porudžbine, prati realizaciju završenog posla, dobija sve izveštaje o proizvodnji;
• laborant dobija podsetnik u momentu kada treba da se izvrši kontrola, sve se dokumentuje uz fotografisanje rezultata;
• vozač ima mapu sa lokacijom koja mu omogućava da izbere najbržu rutu, u toku isporuke svi u nizu dobijaju obaveštenja o tome gde se nalazi vozilo i u kojoj je fazi istovar betona;
• nadzor i investitor imaju mogućnost praćenja da li su svi procesi završeni prema planu.

Ukoliko klijent ima posebne zahteve, planiramo da softver razvijamo i dalje, sa tim da to ne utiče na trenutnu funkcionalnost.

Kako dodaje naš sagovornik, sve faze u procesu se beleže i ukoliko dođe do neke greške može se utvrditi uzrok problema, dok se softver može koristiti na računaru, tabletu ili telefonu, bez obzira na operativni sistem.

Test faza i naplata

„CQC softver je u fazi testiranja sa dva odabrana klijenta i planiramo da početkom aprila počne sa korišćenjem kod drugih korisnika.“, kaže Bajić.

Plan je da naplata bude mesečna, po kubnom metru isporučenog betona.

Softver je kompatibilan sa svim operativnim sistemima.

„Ukoliko klijent ima posebne zahteve, planiramo da softver razvijamo i dalje, sa tim da to ne utiče na trenutnu funkcionalnost“, zaključuje na kraju za Gradnja.rs Goran Bajić.

Izabrali smo za vas…

• Penasta 3D štampana oplata smanjuje količine betona u konstrukcijama

Javna površina oblikovana kao drvena platforma iznad vodene mase postavljena je na šipovima pobodenim u rečno dno kao plutajuća struktura.

Šetalište iznad vode u Starom Slankamenu novi je investicioni projekat Turističke organizacije opštine Inđija, a za koji idejno rešenje potpisuju Modelart Arhitekti.

Kako saznajemo od arhitekata iz tog novosadskog studija, prema Planu generalne regulacije naselja Stari Slankamen predviđena je potreba za artikulisanim korišćenjem prirodnih potencijala same reke, kao i proširenje građevinskog potencijala u zoni priobalja, u skladu sa već započetim sadržajima poput, marina, banja, plaža i dr.

„S tim u vezi izradili smo idejno rešenje uređenja priobalja na javnoj parceli u Starom Slankamenu, sa akcentom na turističko-rekreativnom sadržaju“, kažu za Gradnju iz Modelarta.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Vodena vila: Na Dunavu kod Đerdapa planiran hotel sa 4 zvezdice
• Sunce kao inspiracija za novi plato šabačkog Velikog parka

Platforma, koja prati liniju obale, postavljena je na šipovima pobodenim u rečno dno kao plutajuća struktura.

Šetalište sa dodatnim sadržajimaSpecifičnost ovog projekta, dodaju, leži u nameri da se obogate prostorno-ambijentalni kvaliteti i turistička ponuda Starog Slankamena, kroz uređenje priobalja i povezivanje sa Dunavom.

„Iako područje predstavlja jedno od glavnih turističkih potencijala ovog naselja, primetno je da veza sa vodenom površinom nije dovoljno iskorišćena, i da bi uređenje priobalnog područja bilo jedan od najvažnijih pravaca razvoja“, navode autori.

Predmet projekta je arhitektonsko-urbanističko rešenje javnog prostora – šetališta sa dodatnim sadržajima pored obale, iznad površine, na potezu između marine ,,Mika Alas” i specijalne bolnice ,,Dr Borivoje Gnjatić”.

Primenom drveta kao prirodnog materijala platforma je oblikovana tako da se nenametljivo uklapa u okolinu.

Prema rešenju, isplanirana je javna površina oblikovana kao platforma iznad vodene površine, sa prilazima koji čine vezu sa obalom.

Platforma, koja prati liniju obale, postavljena je na šipovima pobodenim u rečno dno kao plutajuća struktura.

Na taj način se naselje „otvara“ prema reci, bez velikih intervencija na samoj obali i bez narušavanja postojeće izgrađene sredine.

Kako dodaju autori, primenom drveta kao prirodnog materijala platforma je oblikovana tako da se nenametljivo uklapa u okolinu.

Platforma je sastavljena od plutajućih segmenata koji se sastoje od čelične konstrukcije, obložene drvenom oblogom i postavljene na plastične pontone od PEHD-a i pričvršćene na čelične šipove.

Pogled s vidikovca na Dunav i ušće Tise

U 1a fazi projekta planirana je izgradnja tri segmenta, koji su dimenzionisani tako da omoguće smeštaj prodajnih štandova, pa je na njima moguće organizovati različite događaje, poput manjih festivala i sl. Dodatna dva segmenta širine 200 cm predviđena su za kretanje, te kao pristan za čamce.

Segmenti su međusobno povezani zglobnim vezama i omogućeno je naknadno spajanje na dodatnim segmentima, planiranim u fazama 1b i 2, saznajemo od Modelart Arhitekata.

Centralni deo šetališta zauzima vidikovac, koji omogućava pogled na Dunav i ušće Tise.

Novoprojektovana struktura je izrazito linearna, čineći šetalište koje prati liniju obale, sa proširenjima (ostrvima), na kojima su smešteni dodatni sadržaji: klupe/paviljoni za sedenje, nadstrešnice, mobilijar, komercijalni sadržaji itd.

Centralni deo šetališta zauzima vidikovac, koji omogućava pogled na Dunav i ušće Tise.

Još uvek nije poznata informacija kada će ovaj projekat biti realizovan.

Grafički prilozi

Idejno rešenje uređenja priobalja na javnoj parceli u Starom Slankamenu

Idejno rešenje uređenja priobalja na javnoj parceli u Starom Slankamenu

Faktografija

• naziv objekta: Šetalište iznad vode u Starom Slankamenu
• mesto: Stari Slankamen, Srbija
• investitor: Turistička organizacija opštine Inđija
• autori projekta: Modelart Arhitekti
• godina projektovanja: 2021.
• vizualizacije: Kaiserbold

Izabrali smo za vas…

• U Sloveniji podignuta drvena staza među krošnjama