Zeleni krov, transparentne staklene zid zavese, kao i dinamični brisoleji od kortena nenametljivo se uklapaju u arhitetkonsko nasleđe postojećih fakulteta.

Beogradski arhitektonski biro 4MIND dobitnik je prve nagrade na konkursu za proširenje Elektrotehničkog fakulteta i kampusa tehničkih fakulteta u Beogradu, raspisanog u oktobru prošle godine.

Zadatak konkursa bilo je urbanističko rešenje za lokaciju površine oko jednog hektara slobodnog prostora u bloku, kao i arhitektonsko rešenje za novu zgradu bruto površine oko 22.000 i oko 7.000 m² garažnog prostora. Nakon pretkvalifikacija, u užem izboru se našlo ovih osam firmi, a pobednik konkursa je tim u kojem su učestvovali Ilja Mikitišin, Lazar Kuzmanov, Igor Mikitišin i Nemanja Dačić.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Nagrađena rešenja za novu zgradu FPU u Beogradu
• Pobednici konkursa za FMU u Beogradu

Urbanističko rešenje

Kako se navodi u opisu prvonagrađenog projekta, zona unutarblokovskog prostora između fakultetskih zgrada godinama predstavlja neiskorišćen prostor, a svakako vredan za formiranje jednog integracijskog koncepta koji će povezati studente fakulteta, ali ujedno i važne gradske komunikacije sa bitnim vizurama, s obzirom na to da se lokacija nalazi na istorijsko-urbanističkoj transverzali između Tašmajdanskog parka i Parka kod Vukovog spomenika.

“Ona je imperativ predmetne urbanističke intervencije i osovinski predstavlja i vizuelnu komunikacijsku vezu ove dve izuzetno značajne parkovske površine”, navode u birou 4MIND.

Ideja predloženog urbanističkog magnetnog polja je periodično menjanje pravca i smera korisnika, ali da se kretanje poklapa sa osama komunikacija.

Posmatrajući “dvorište” između zgradа Elektrotehničkog, Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta sa jedne strane, Mašinskog i Tehnološkog fakulteta sa druge strane, te zgrada Univerzitetske biblioteke i Arhiva, arhitekti su prepoznali prostor kome je – kao omaž Nikoli Tesli – bilo neophodno dati karakter magnetnog polja na kom će se integrisati ne samo funkcije i komunikacije ovih institucija, nego i naučne ideje studenata ovih visokoškolskih ustanova.

Ideja predloženog urbanističkog magnetnog polja je periodično menjanje pravca i smera korisnika, ali da se kretanje poklapa sa osama komunikacija. Pošto se intenzitet kretanja menja u vremenu, autori navode da ga možemo nazvati naizmenično i pulsaciono rešenje.

“Želja je bila da ostvarimo takve prostore koji su nedostajali studentima, mesta gde će se okupljati, družiti i sa kog će imati lak pristup sadržajima za praćenje nastave svih fakulteta koji i čine kontaktnu granicu predloženog urbanističkog rešenja”, objašnjavaju iz 4MIND.

Koncept saobraćajnog rešenja

Prepoznate linije kretanja i povezivanja okolnih saobraćajnica i komunikacionih pravca, odredile su i saobraćajno rešenje firme 4MIND.

Podzemna garaža će preuzeti veliki broj vozila koja su se dosad parkirala u dvorištu između fakulteta, a dva pravca ulaska u nju će biti iz Karnegijeve ulice i iz ulice kraljice Marije.

“To su bila i dva najlogičnija pristupa garaži s obzirom na postojeću denivelaciju terena koji je u padu prema Mašinskom fakultetu”, napominju autori.

Na tim mestima se nalaze po dve dvosmerne rampe prema garaži koja je na podzemnom nivou -3, i spada u veliku garažu.

Rampe su osmišljene kao deo prirodnog komunikacijskog toka koji je koncipiran u više nivoa.

“Pešački saobraćaj se prepoznaje u dva pravca i to onaj primarni, koji se odvija između fakulteta, i ta komunikacija nam je bila primarna”, objašnjavaju arhitekte.

Drugi pešački pravac je onaj između Ruzveltove ulice i pravca prema parku iza hotela Metropol i dalje prema Tašmajdanskom parku.

Oba pravca omogućavaju prolazak kroz novi objekat ili prelazak preko predviđenih rampi, koje su i osmišljene kao deo prirodnog komunikacijskog toka koji je koncipiran u više nivoa.

Arhitektonski koncept

Tema kojom su se autori pobedničkog rešenja bavili bila je organizacija kampusa koji nikad nije u klasičnom smislu postojao u međusobnom odnosu između ovih fakulteta, iako je, naglašavaju, ovo jedino mesto u gradu gde su fakulteti čak i fizički upućeni jedni na druge.

Ideja je, kako dodaju, bila ostvariti javni prostor koji bi koristili i studenti i građani.

“Naša ideja je bila da oformimo prevashodno i primarno mesto za studente, a koje će koristiti i građani. Ta polivalentnost je nešto što je nedostajalo prostornom međusobnom odnosu fakulteta”, ističu u 4MIND.

Cilj arhitekata bio je da se prilazni segmet objekta približi budućim korisnicima na najbolji mogući način.

Zbog toga je projektovan objekat koji je razliven po unutrašnjem bloku, koji u svojim podzemnim nivoima dobija sve neophodne i definisane sadržaje potrebne za Elektrotehnički fakultet, a iznad njega se oslobađa površina za osmišljen i prepoznatljiv landscape na kome će svi naći svoje mesto kroz razna dešavanja, međusobne komunikacije i odmor.

Polazeći od ulazne partije i novoprojektovanog platoa prema Ruzveltovoj ulici, koji dobija karakter glavnog ulaza u objekat, cilj arhitekata bio je da se prilazni segmet objekta približi budućim korisnicima na najbolji mogući način.

Tako transparentnost staklenih površina, prozračnost prostora hola i prepoznatljiva volumetrija prve dve etaže koje u sadejstvu sa tri podzemne etaže grade talon na kom se javljaju dva nadzemna objekta kao znak zaokružene predstave arhitektonskog oblikovanja.

“To je bila i osnovna arhitektonska ideja pri gradaciji ovog objekta”, napominju autori.

Rampe i teren u nagibu

Plato ispred ulaza i otvaranje objekta i natkriveni deo spoljnog hola zgrade grade jedinstven element koji omogućava da se estetski reši ulazna partija. Predloženim rampama i terenom u nagibu, pešačke komunikacije predstavljaju sastavni deo i arhitektonskog rešenja.

Novi unutarblokovski prostor, koji je dodeljen pešacima, identifikuje se u arhitektonskom rešenju, te se na taj način izjednačava urbanistički i arhitektonski izražaj.

“U tom prožimanju dobijamo jednu kvalitetnu organizacionu strukturu koja je definisana programskim zahtevima”, kažu u 4MIND.

Arhitekte su predložili rešenje koje je najizvodljivije uz sva volumenska ograničenja.

S ozbirom na zatečene zgrade i funkcionalnu šemu organizacije prostora, arhitekti su predložili rešenje koje je najizvodljivije uz sva volumenska ograničenja.

“Idejni koncept u kompoziciji nove arhitekture je očuvanje identiteta susednih objekata uz savremenu oblikovnu prepoznatljivost novog objekta i korišćenje savremenih materijala”, navodi se u projektnom obrazloženju.

Kao doprinos zelenoj izgradnji predviđeni su denivelisani platoi delom i u nagibu, koji će biti pokriveni sa niskim i visokim rastinjem. Atrijumi će omogućavati prodor svetlosti ka podzemnim nivoima tako da bi sa delovima objekta koji su na višim etažama gradili jednu arhitektonsku celinu.

“Ovim sveobuhvatnim pristupom oblikovanju unutrašnjeg dela objekta i dve vertikale u vidu dve kule, postignuto je jedinstvo estetskog i funkcionalnog arhitektonskog izražaja”, zaključuju autori.

Funkcionalni raspored

Prema zamisli autora, sam ulazni plato ujedno predstavlja i mesto, raskršće na kom se studenti nedvosmisleno upućuju na određene nivoe u skladu sa potrebama nastave.

U samom ulaznom holu su smešeteni kafe, muzej i knjižara sa kopirnicom, dok se u direktnoj korelaciji sa ulazom nalaze nastavničke prostorije kao i sale za sastanke i konferencije, kao i svečana sala. U zonama koje su vezane uz atrijum koji im omogućava i prirodnu osvetljenost nižu se ostali sadržaji.

Na nivou -2 organizovane su laboratorije i pomoću vertikalnih komunikacija, pristup tim sadržajima od strane osoblja i studenata je jednostavan.

Položaj dve kule je funkcionalno određen kao zaseban i odvojen od ostatka fakulteta.

Na nivou -1 se nalaze četiri amfiteatra, kapaciteta za po dvesta studenata, i oni imaju direktnu komunikaciju preko stepeništa sa ulaznim holom na višoj etaži, a na nižoj sa ozelenjenim atrijumom i unutrašnjim dvorištem. Na desnoj strani od ulaza i na etaži iznad prizemlja su organizovane učionice i računarske sale.

U dva vertikalna dela zgrade, odnosno dve kule, koje se uzdižu iznad razlivene fukcionalne šeme objekta, smešteni su kabineti profesora, docenata i asistenata. Njihov položaj je funkcionalno određen kao zaseban i odvojen od ostatka fakulteta.

“Ovom jasnom funkcionalnom podelom, u potpunosti olakšavamo korisnicima snalaženje u prostoru, tok nastave će biti kontinuiran, a sama tema ostvarenja funkcionalnosti objekta na najbolji način rešena”, kaže se u obrazloženju.

Čovekomernost, bezbednost i dostupnost

Zelene površine su projektovane kao važan segment dizajna.

“Vođeno je računa o geometriji zelenih površina u sve tri dimenzije prostora tako da zelenilo bude prepoznatljiv prostorni element i sredstvo umetničkog izražavanja”, kažu u 4MIND.

Pri projektovanju su, kako dodaju, uzeti osnovni aspekti i principi, čovekomernost, bezbednost i dostupnost svim korisnicima.

Pošto je veliki deo sadržaja fakulteta nalazi u podzemnim etažama, sam objekat ima i karakter „pasivne kuće“.

Predloženo rešenje predviđa primenu toplotnih pumpi za dobijanje energije za potrebe grejanja i hlađenja objekta, dok su svi materijali za toplotnu izolaciju predviđeni da imaju nizak koeficijent gubitka toplotne energije, kako na fasadi tako i na krovnim ravnima.

“S obzirom da je objekat koncipiran tako da se veliki deo sadržaja fakulteta nalazi u podzemnim etažama i nivoima ispod zelenog landscapea, sam objekat, što se tiče trošenja energije, ima i karakter ‘pasivne kuće’, što je samo još jedan model ostvarene održive arhitekture objekta”, navode autori.

Primenjeni građevinski materijali

Konstruktivni sklop objekta je kombinovani AB i čelični skelet sa prednapregnutim betonskim pločama i seizmičkim AB platnima. Fundiranje objekta je na temeljnoj ploči i podrumskim etažama sa AB zidovima.

Konstruktivni raster stubova je postavljen na 8,0 x 8,0 m kao najekonomičniji raster i omogućio je garažiranje i prolaz vozila u podzemnoj garaži u oba smera.

Vertikalne komunikacije (lift i stepenište) čine neprekinuta konstruktivna čvorišta i noseće elemente objekta od podzemnih etaža do poslednjih etaža, dajući neophodnu statičku seizmičku stabilnost.

Kod organizacije ovakve vrste objekata kretanje korisnika mora biti jasno i nedvosmisleno.

Glavni hol, atrijumi, hodnici i slobodni prostori su pre svega koncepcijski postavljeni kao koridori za komunikaciju studenata i profesora i omogućavaju im lak pristup svim sadržajima fakulteta.

Kako navode autori, kod organizacije ovakve vrste objekata kretanje korisnika mora biti jasno i nedvosmisleno.

“To je postignuto hodničkim sistemima, vidljivim vertikalnim stepenišnim komunikacija i pozicijom liftova, tako da je snalaženje u ovako složenom funkcionalnom prostoru pojednostavljeno u korist svih korisnika fakulteta”, kaže se u obrazloženju.

Nenametljivo uklapanje u arhitetkonsko nasleđe

Materijalizacija je, navode autori, prilagođena kontekstu i ambijentalnosti urbanog bloka budućeg tehničkog kampusa.

“Landscape zeleni krov, sa transparentnim staklenim zid zavesama, kao i vertikalnim dinamičnim brisolejima od kortena nenametljivo se uklapaju u arhitetkonsko nasleđe postojećih fakulteta kao da su oduvek bili tu”, zaključuju na kraju arhitekte iz 4MIND.

Faktografija:

• projekat: Proširenje Elektrotehničkog fakulteta i kampusa tehničkih fakulteta u Beogradu
• autor: 4MIND
• autorski tim: Ilja Mikitišin, Lazar Kuzmanov, Igor Mikitišin i Nemanja Dačić
• maketa: Modelart Arhitekti
• konsultanti: Conventus Consultants
• godina: 2022.

Pogledajte 3D prezentaciju:

Grafički prilozi

Makete

Foto-galerija

Render: 4MIND

Pobedničko rešenje arhitektonskog biroa 4MIND; Render: 4MIND

Jasnom funkcionalnom podelom korisnicima je olakšano snalaženje u prostoru; Render: 4MIND

Položaj dve kule je funkcionalno određen kao zaseban i odvojen od ostatka fakulteta, Render: 4MIND

Izabrali smo za vas…

• Raspisan konkurs za uređenje arheološkog parka Belo brdo u Vinči

Sanacija betonske, krovne i staklene fasade je u toku dok se paralelno radi antikorozivna i protivpožarna zaštita konstrukcije krova na ikoni Novog Beograda.

Po mnogim arhitektonskim hroničarima i kritičarima najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda, kompleks Sava centar ušao je u dugoočekivani proces temeljne rekonstrukcije 23. decembra prošle godine.

Kako je najavljeno iz Delta Holdinga, kompanije koja je novi vlasnik najvećeg kongresnog centra u Srbiji, investicijom većom od 60 miliona evra predviđena je zamena staklene fasade, izrada novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, te uvođenje kompletno novih multimedijalnih instalacija.

Početak skidanja fasade bio je pravi trenutak da pustimo našeg drona u nadzor i sagledamo gradilište iz ptičije perspektive.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Zarotirana silueta Kule Beograd od 90 stepeni snimljena dronom
• Jedno od najvećih gradilišta na Fruškoj gori iz drona

Pogledajte kako izgleda rekonstrukcija Sava centra iz drona:

Završeni su radovi na peskarenju i zaštiti fasadnog omotača, a odmah nakon njih započeta je montaža nove fasade.

Prilikom posete ovom velikom gradilištu saznajemo da od samog početka rekonstrukcije sve teče po planiranoj dinamici – radovi se odvijaju paralelno u dve faze podeljene prema objektima A i B.

„Trenutno smo u fazi sanacije betonske, krovne i staklene fasade u objektu A, gde radimo i antikorozivnu i protivpožarnu zaštitu konstrukcije krova, dok je objekat B u fazi pripremanja“, navode za naš portal iz kompanije Delta Real Estate.

Kako dodaju, radovi na fasadi napreduju veoma dobro. Na najvećem delu objekta A završeni su radovi na peskarenju i zaštiti fasadnog omotača, a odmah nakon njih započeta je montaža nove fasade.

Zadržavanje originalne arhitekture i zelene boje

Sanacija fasade objekta biće izvršena prema originalnom projektu glavnog arhitekte Stojana Maksimovića, tako da će vizuelni identitet zadržati zelenu boju i prepoznatljive vertikale i horizontale.

Kose staklene površine, kojih na objektu ima oko 7.000 m², ovaj put će biti značajno unapređene montažom stakla sa višim stepenom energetske efikasnosti.

7.000 kvadrata kosih staklenih površina biće unapređene montažom stakla sa višim stepenom energetske efikasnosti.

„Do samog početka rekonstrukcije, fasadni omotač je bio jedan od najvećih problema objekta – energetski neefikasna stakla, pukotine na ramovima i prostori između prozorskih ramova i zida činili su da se toplotna energija konstantno gubi, a samim tim sistemi za grejanje i hlađenje radili su jače i duže“, navode naši sagovornici.

Na taj način, napominju, izazivala bi se neracionalna upotreba resursa, veći troškovi, kao i veći negativan uticaj na životnu sredinu kroz emisiju CO2, te su u Delta Real Estateu pronašli niz rešenja za modernizaciju Sava centra, a stakla na fasadi su, kažu, samo jedno od njih.

Izazovi na gradilištu

Kako dodaju, rekonstrukcija objekta od kulturnog značaja već sama po sebi predstavlja ozbiljan izazov.

„U ovom slučaju, radi se o objektu koji se prostire na skoro 100.000 m² koji sa sobom nose različita iznenađenja, a neusklađenost arhivske dokumentacije i stanja na licu mesta umeju dodatno da otežaju situaciju“, kažu iz Delta Real Estate.

Pritom ističu da godinama unazad u objekat gotovo ništa nije ulagano, što je dovelo do potpunog propadanja pojedinih njegovih delova, a manje sanacije i dogradnje često nisu adekvatno evidentirane, te su primorani i da se suočavaju sa problemom nepostojanja podataka o radovima.

Rok do kraja sledeće godine

Kada je u pitanju završetak rekonstrukcije, iz Delta Real Estate na kraju ističu da je njihova kompanija poznata po kratkim rokovima, brzim i kvalitetnim radovima na projektima, tako da veruju da će vrata Sava centra biti otvorena za posetioce krajem 2023. godine.

Rekonstruisani Sava centar će imati najmodernije konferencijske sale sa savremenom audio i vizuelnom tehnikom, hibridni studio, dva ekskluzivna restorana i ketering, te nove prostore i zone poput banket sale sa hiljadu mesta i nesvakidašnje zelene oaze – zimske bašte.

Foto-galerija

Ikona Novog Beograda zasijaće novim sjajem do kraja 2023. godine; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs

Postavljaju se energetski efikasna stakla; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs

Menja se 7.000 kvadrata kosih staklenih površina; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs

Rekonstrukcija Sava centra u punom jeku; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs

Dizalica za demontažu postojeće fasade i montažu nove staklene fasade; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs

Menja se 7.000 kvadrata kosih staklenih površina; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs

Menja se 7.000 kvadrata kosih staklenih površina; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs

Faktografija

• projekat: Rekonstrukcija Sava centra
• lokacija: Novi Beograd
• investitor: Delta Real Estate
• generalni izvođač: Jadran doo
• izvođač fasade: Armont doo
• projektant: Centroprojekt doo
• stručni nadzor: Zoling doo
• originalna arhitektura: Stojan Maksimović
• površina: 100.000 kvadrata
• početak radova: decembar 2021.
• stanje: april 2022.
• rok završetka: kraj 2023.
• foto, video: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Odabrali smo za vas:

• Kao 6 fudbalskih igrališta: Sagledajte veličinu projekta Prokop iz drona

500-year Tower je struktura koja koristi sve prednosti drveta i betona, skraćuje vreme gradnje i nudi posebnu prostornu fleksibilnost tako što bilo koja trospratna celina ove kule može da se promeni, adaptira, iznajmi ili tretira nezavisno.

Izgradnja objekata je skup i dugotrajan proces, pogotovo u današnje vreme nedostatka ne samo kvalifikovane radne snage već i materijala čija je cena u svakodnevnom rastu.

Zbog toga ali i rastuće potrebe tržišta za izgradnjom stambenog prostora i većom gustinom izgrađenosti u gradovima, potrebna su nam inovativna rešenja. I to ona koja nude savremen prostor, ubrzavaju izgradnju, smanjuju radnu snagu, koriste najbolje iz raspoloživih resursa i pritom omogućavaju dugotrajnu fleksibilnost u pogledu korišćenja prostora i konstrukcije.

Upravo takvo je rešenje koje nam donosi domaća struka, a radi se o jednom inovativnom principu i konceptu izgradnje visokih zgrada ili solitera koji je podigao veliko interesovanje u svetu arhitekture i građevine.

Srodni članci na Gradnja.rs:

• Domaći biro za Norvešku: Drvena sportska hala raspona 35 metara
• Među projektantima drvenog stadiona u Australiji i naše gore list

500-year Tower je super-struktura od betona koja uz pravilno projektovanje, izvođenje i održavanje može da traje i vekovima.

Koncept ove kule osmislio je TEN Studio, čiji projekat na Avali je osvojio našu nagradu Kuća godine, u bliskoj saradnji sa Dr Nevenom Kostićem, a za potrebe jednog pozivnog konkursa za kulu u Bernu u Švajcarskoj. Ovaj studio, u kome su koosnivači srpske arhitekte, ima svoje adrese u Beogradu i Cirihu odakle radi lokalno i međunarodno na projektima zajedno sa svojim timom arhitekata i eksperata.

Projektni zadatak pozivnog konkursa postavila je jedna zadruga za stanovanje (EBG) kao glavni investitor, koja je tražila ekonomičnu i efikasnu stambenu zgradu za svoje članove. U njoj je predviđeno 72 stana različitih dimenzija i struktura.

Kasnije je u tim uveden Rengli Holzbau (drvena prefabrikovana izgradnja) i niz drugih stručnjaka, poput firme Playze Timber (prefabrikovano drveno stanovanje), Frank Theselling (energetski koncept i MEP) i Andrea Glauser (sociologija vertikalnih zajednica).

“Projekat je dobio ime 500-year Tower, po projektovanoj super-strukturi od betona koja uz pravilno projektovanje i održavanje, a pre svega izvođenje, može da traje i vekovima, čime omogućava veliku fleksibilnost i promenu po spratovima u toku korišćenja.” – kažu za naš portal Nemanja Zimonjić i Ognjen Krašna iz TEN-a.

Brža gradnja kule za 6 meseci u odnosu na klasičnu

Proces gradnje je osmišljen tako da bi uz učešće prefabrikacije određenih elemenata ubrzao samu gradnju ove specifične kule i do šest meseci u odnosu na tradicionalni način. (vidi shemu). Prefabrikovani betonski stubovi od 9 metara visine i 45 cm prečnika, nosili bi tavanice koje se izlivaju na mestu uz jezgro.

Stav autorskog tima je da konstrukcija mora da bude veoma jednostavna, da je svako može izvesti, ali da uz to nosi inovaciju i stvara posebne uslove korisniku.

“Kako je proces izlivanja relativno efikasan jer se svodi samo na svaku treću ploču i jezgro, u međuvremenu je moguće laku i prefabrikovanu drvenu konstrukciju ugrađivati paralelno. Govorimo o prefabrikovanom drvenom sistemu panela ili drugog građevinskog sistema u skladu sa malim rasponima, upotrebom jednostavnih elemenata i gradnjom niske spratnosti.” – kaže Zimonjić.

Izliva se svaka treća ploča i jezgro, a laku i prefabrikovanu drvenu konstrukciju moguće je ugrađivati paralelno.

Koncept razdvaja strukture na dve: super strukturu betona, koja se ponaša kao šest nezavisnih platformi, i u njima šest trospratnih drvenih kuća od kojih su samo potrebne dve etaže konstrukcije, što čini materijal i ugradnju jednostavnom, ekonomičnom, brzom i malih dimenzija. Svaki treći sprat ovde ima potpunu nezavisnost od konstrukcije i potpunu fleksibilnost unutrašnjeg prostora bez ijednog nosećeg zida.

Centralno jezgro od betona stabilizuje veliku visinu između betona, maksimalne raspone, uz to pružajući protivpožarnu zaštitu u slučaju evakuacije.

U svakom trenutku moguće je bilo koju od particija od tri sprata promeniti, adaptirati, iznajmiti ili čak prodati.

Ovakav način hibridne gradnje najpre nudi veliku fleksibilnost. U svakom trenutku moguće je bilo koju od particija od tri sprata promeniti, adaptirati, iznajmiti ili čak prodati.

“Zamislite da svaka celina ima izbor i način da preuredi sklop od tri etaže. U slučaju tradicionalnih kula, za ovo nemate šansu, a pogotovu ne kod onih u drvetu, jer ako menjate neku etažu, direktno utičete na celu konstrukciju što čini ekonomiju i izvodljivost mnogo kompleksnijom.” – kažu Nemanja Zimonjić i Ognjen Krašna za Gradnju.

Potom dodaju da je proces gradnje ovde je znatno skraćen, jer kombinuje prefabrikovanu i in-situ gradnju uz korišćenje betona i drveta zajedno kao hibrida, ali uz njihove najbolje pojedinačne karakteristike kao materijala.

“Održivost smo kroz razgovor i projektovanje sa Dr Nevenom Kostićem definisali upravo kroz razumevanje granica i mogućnosti svakog materijala ponaosob a ne kroz njihovo poređenje.” – kažu Zimonjić i Krašna.

Prednosti hibridne kule

Investitor zapravo najviše dobija ovim konceptom i načinom gradnje, jer ima dugoročnu mogućnost da preuređuje, adaptira, sanira, održava nezavisne celine u programskom, energetskom i konstruktivnom smislu. Čak je i komercijalizacija moguća kroz koncept decentralizacije.

“Na jednom spratu možete zamisliti razne aranžmane: open-space kancelarijski prostor, jedan loft ili veliki broj malih stambenih jedinica samo uz upotrebu pregradnih i protivpožarnih pregrada.” – kažu arhitekte za naš portal.

Ono što je dodatno velika prednost ovakve izgradnje jeste što 500-year Tower može sutra da se izgradi u Beogradu ili Njujorku, nezavisno od lokacije ali zavisno od lokalne tehnologije i raspoloživih resursa. Čak su i protivpožarni uslovi, koji bi inače bili veoma zahtevni za jednu drvenu kulu, u velikoj meri neutralizovani ovim konceptom jer su svedeni na trospratnice.

Nije svaka upotreba drveta ekološki ispravna

“Ono što je nama bilo važno jeste da ovim projektom podignemo svest o održivosti. Nije svaka upotreba drveta ekološki ispravna, već samo ona koja ga koristi u prirodnom obliku, bez aditiva, u dimenzijama u kojima se i dalje poznaje pravo drvo i njegove mogućnosti za konstrukciju i stambeni prostor.” – kaže Zimonjić.

Drvo mora da bude put u budućnost našeg čitavog regiona u građevinskom smislu.

Dodaje da je drvo materijal koji se tradicionalno oslanja na dostupnost, dugotrajnost, laku adaptaciju i konstrukciju od malih elemenata, a ne na industrijski prefabrikovane lamelirane nosače velikih raspona. U ovoj računici velikih raspona, drvo nije ekološki bolje od betona, kaže arhitekta.

“Naravno, da biste ovakvu kulu ili strukturu izgradili na Balkanu, gde drveta ima jako puno, potrebni su vam i partneri iz drvene građevinske industrije koji imaju stručnost i znanje na tom polju. Nažalost, nas ceo region je tu u velikom zaostatku uprkos velikim prirodnim resursima. Drvo mora da bude put u budućnost našeg čitavog regiona u građevinskom smislu i da bude osnovna karakteristika stambenog prostora. Potrebno je više izazova sa ovom temom lokalno, bez obzira na razmeru.” – kaže Zimonjić.

Poziv da se svi uključe

Projekat 500-year Tower je trenutno još uvek fazi razrade i koncept je u primeni na raznim drugim projektima koje ovaj studio trenutno radi. Slike koje vidite urađene su u saradnji sa firmom Arte Factory Lab kako bi se što bolje predstavila ideja i rad tima ciriških i beogradskih arhitekata i projekat približio korisnicima i industriji.

“Veliki broj zainteresovanih kolega iz sveta građevine već se javio i pomno prate kako ćemo naš koncept sledeći put primeniti i koje su mu mogućnosti.” – kažu arhitekte.

Arhitektama nije cilj da ova ideja ostane samo njihova, autorska već bi voleli ako bi svi krenuli da u ovom smeru razvijaju projekte.

“Ideja hibrida je primenljiva i održiva, i uz prave odluke pokazuje da arhitektura može da ponudi rešenje za najveća pitanja i izazove našeg vremena, a to su ekologija kao primarni princip stvaranja i ekonomičan a velikodušan životni prostor za sve.” – zaključuju na kraju Nemanja Zimonjić i Ognjen Krašna iz TEN-a.

Faktografija:

• arhitektura: TEN studio (Nemanja Zimonjić, Scott Lloyd, Ognjen Krašna, Jana Kulić, Nicolas Röthenbuhler, Jelena Perović)
• struktura i projekat konstrukcije: Dr Neven Kostić GmbH
• izvođenje i planiranje realizacije: Pascal Berger, playze GmbH
• drvena prefabrikovana građa: Renggli AG, Schötz
• tehnika i energetski koncept: Frank Theßeling, HKG Consulting AG
• sociologija: Dr. Andrea Glauser

Odabrali smo za vas:

• Vikendica od čelika i stakla na obronicma Avale

Pogledajte i kako izgledaju sistemi za odbranu od poplava, zvučne barijere, domaće modularne utičnice ali i sistemi za naprednu sadnju drveća u gradovima.

Stigao je Sajam! Nakon dve godine pauze zbog pandemije koronavirusa, ova specijalizovana međunarodna manifestacija ponovo se vratila u Beograd. Umesto bolničkih kreveta i punktova za vakcinaciju, pod kupolama beogradskog sajma ovog puta smo videli najmodernije mašine, materijale i opremu iz sveta građevinarstva.

A ovo su stvari koje su na 46. Sajmu građevinarstva ostavile na nas najveći utisak.

Forte Crete: Mikroarmirani beton

Premijerno na sajmu smo videli domaći mikroarmirani beton marke MB 150 sa čeličnim vlaknima. Ovaj beton koji i bez klasične armature može dosta da nosi, počeo je sa proizvodnjom u Negotinu.

Predviđen je da se koristi za sanacije, za dilatacije mostova i druge specifične namene. Beton je vodonepropusan, korozija ne može da se prenosi, a vek trajanja se predviđa na 200 do 300 godina.

Cena za džak od 20 kg je 19,2 evra dok je  cena za tonu 850 evra+PDV.

Totpromet: plafonski sistemi za grejanje i hlađenje

Za maksimalnu udobnost ali i energetsku efikasnost zgrada na sajmu su nam preporučili plafonske sisteme za grejanje i hlađenje. Predstavljeni sistem ugrađuje se tokom izgradnje zgrada. Postavlja se na oplatu, cevi se vezuju, postavlja se armatura i ploča zaliva betonom. Cevi se nalaze na oko 5 mm od donje tačke betona, a ako se ploča uredno izvede i ako nije potrebno malterisanje plafona, sistem je efikasniji.

Za ploču od oko 400 m2 vreme ugradnje sistema iznosi svega pet sati.

Postavka ovog sistema je vrlo brza, pa je tako za ploču od oko 400 m2 vreme ugradnje je prema proizvođaču svega pet sati, ističu proizvođači iz Mađarske.

Sistemi za hlađenje i  grejanje se vezuju na toplotne pumpe, a automatizacija se vrši po prostorijama uz pomoć termostata.

Kako smo saznali, cena za kompletan sistem sa toplotnim pumpama za stambene zgrade iznosi oko 110 evra/m2. Za jednoporodične objekte, ovaj sistem po kvadratnom meru izađe nešto skuplje.

PipeLife: sistemi za prihvat kišnice i odbranu od poplava

Primarna namena Storm Box sistema koji se ugrađuju u tlo jeste odbrana od poplava, odnosno regulacija i prihvat kišnice. Sistem se ugrađuje u zemlju na geotekstilnu podlogu, oblaže se PVC membranom ili geotekstilom i na njega se zatim postavlja sloj zemlje i travnjak. Sa ovim sistemom voda se akumulira, a nakon toga se može prečistiti i koristiti kao tehnička voda.

Velika primena je u urbanim sredinama gde su kišni kanalizacioni sistemi preopterećeni usled brzog razvoja stambenih zona ali i u industrijskim zonama gde se ova velika količina vode moze prečistiti te zatim koristiti kao tehnička voda.

Semmelrock: sistem podignutog poda za ravne krovove

Sistem podignutih podova za ravne krovove je način popločavanja gde se na distancere i podmetače postavljaju završne ploče. Ispod ovog sistema se nalaze svi slojevi ravnog krova odnosno slojevi hidro i termoizolacije. Ovakav sistem menja tradicionalni sistem izlivanja cementne košuljice i lepljenja pločica.

Na distancere i podmetače postavljaju se ploče ispod koje se mogu voditi instalacije.

Kao prednost ističe se brža ugradnja, statički ne opterećuje konstrukciju, a postoji mogućnost ugradnje u zimskom periodu. Takođe olakšana je mogućnost reparacije termo i hidroizolacije krova tako što se ploče podižu i zatim posle popravke vraćaju na svoje mesto (nema potrebe za lomljenjem košuljice i pločica kao u tradicionalnim rešenjima)

Visina podmetača je od 10mm (fiksni podmetači) do 230 mm za podmetače sa varijabilnom glavom koje dopuštaju da krajnje postavljene ploče budu u horizontali, to jest da ne prate pad krova. Ispod ovih sistema mogu se provući instalacije što je velika prednost.

Cena fiksnih podmetača je oko 4 evra/m2 + cena ploča (od 17 do 30 evra u zavisnosti od debljine ploča).

Velmidas: zvučne barijere

Kao što je bitna zaštite od poplava, tako je bitna i zaštita od buke. Turski proizvođač izrađuje zvučne barijere koje koriste železnice Srbije za izolaciju naseljenih mesta od buke. Ove barijere se rade od perforiranog metala koji je ispunjen kamenom vunom. Nosači su metalni profili između kojih se postavljaju zvučne barijere. Barijere mogu da imaju i antigrafit zaštitu.

Za delove gde je potrebno da se otvori vizura, postavljaju se prozirne barijere napravljene od polikarbonata ili akrila. Ove barijere su uglavnom zakrivljene kako bi odbijale zvuk.

Digitel: domaće ugradne modularne utičnice

Ugradne modularne utičnice za radne stolove, kuhinjske pultove i konferencijske stolove dizajnirani su i napravljene u Srbiji, u Čačku.

Završnice su od metal (farbani metal ili inox) dok je unutrašnjost od plastike. Svi sistemi su modularni i mogu biti različitih veličina. Sem klasičnih šuko utičnica, postoje konektori za HDMi ili brzi punjači, USB priključci… Otvaranje može biti u pop-up opciji (iskače na pritisak), na poklopac ili kružni na navoj.

Cena pop-up sistema za kuhinjsku ploču u zavisnosti od odabranih modula se kreće od 60 do 90 evra.

Vijator: fasadne skele

Ove skele domaćeg proizvođača iz Preševa kao prednost imaju bržu i lakšu montažu od klasičnih skela. One imaju manji broj elemenata a istu stabilnost (ram, garište i zaštitnu ogradu) dok klasične imaju još i dijagonale i horizontale. Standardne skele postavljaju se na visine do 45 metara dok je za veće visine potrebna skela sa većom debljinom zida cevi.

Skele se prave od aluminijuma i čelika, a proizvođač daje garanciju od 15 godina.

Kolarević: Montažne kuće

Na sajmu je predstavljena i montažna kuća napravljena od unakrsno lameliranog drveta, CLT, proizvođača Kolarević iz Ćićevca.

Upotrebom panela od lameliranog drveta skraćuje se vreme izgradnje, jer se drveni elementi isporučuju kao prefabrikovani zidovi ili moduli, koji se zatim brzo uklapaju na gradilištu.

Ova kuća se poručuje od proizvođača po sistemu ključ u ruke sa krovom od lima, PVC stolarijom, pločicama i laminatom na podu. Proizvođač proizvodi i nameštaj od drveta te može da opremi i ceo enterijer kuće po želji.

TreeBuilders: sistem za zelenu infrastrukturu u gradovima

U skopu predstavljanja rešenja za zelenu infrastrukturu gradova Green Cities Serbia, jedna od osam predstavljenih holandskih kompanija ponudila je rešenje kako saditi drveće na trgovima i velikim popločanim površinama.

Ovaj sistem štiti korenje drveta od nabijanja prilikom postavke pešačkih ili kolskih podloga. Kako su nam rekli na štandu, drveće ce rasti veće i brže jer se korenje usmerava na dole uz pomoć barijere koja se postavlja oko korenja.

Takođe, korenju se dovodi vazduh i atmosferska voda specijalnim cevima koji se razvode u zemlji. Predviđa se i ankerisanje korenja dok je drvo tek posađeno, to jest mlado. Ovo je potrebno da stablo bude učvršćeno dok korenje drveta ne ojača.

Ovaj sistem štiti korenje drveta od nabijanja prilikom postavke pešačkih ili kolskih podloga

Volvo: Bager na točkovima

Na štandu proizvođača Volvo imali smo prilike da vidimo bager EWR150 na točkovima koji ima till rotator koji omogućava da se kašika okreće za 360 stepeni – što je velika prednost.

Ova mašina koja je prvi put predstavljena na sajmu može da bude potpuno nezavisna, odnosno da sa GPS sistemom profiliše teren i uradi 3D mapiranje kojim se određuje gde i koliko se kopa.

Model sa sajma je prodat i njegova cena iznosi 220.000 evra bez poreza.

Odabrali smo za vas:

• Sajam građevinarstva 2019: Od gradskih bagera, preko klima koje ne duvaju, do kuća za 100 evra po kvadratu

Kombinacijom drveta i reflektujućih metalnih traka konstrukcija je dematerijalizovana, a građevinski elementi su se mimikrijom bolje uklopili u okolinu.

Arhitetka Ivan Galić iz zagrebačkog NOP Studija potpisuje projekat Platforme za posmatranje biljaka u sklopu Botaničkog posebnog rezervata Dubravica u Hrvatskoj, na kom se nalazi vredno stanište biljnih vrsta koje rastu na tresetištima.

Područje tresetišta kod Dubravice nalazi se u šumi Dubrava, ispod Lugarskog brega, na levom obronku potoka Dubrava u Zagrebačkoj županiji, te je s okolnom šumom stavljeno pod posebnu zaštitu 1966. godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Vidikovci u Lonjskom polju kao bajkovite replike graničarskih čardaka
• Eho izvorne arhitekture u drvenoj nadgradnji stare brvnare

Biljci preti izumiranje zbog nestanka tresetnih staništa, te se nalazi pod strogom zaštitom. Ovaj projekat može pomoći.

Tresetišta u Hrvatskoj su vrlo retka i malih površina, a uslovljena su specifičnim stanišnim prilikama kao što su niske temperature i velika količina vlage. Biljna materija u tresetištu se vrlo slabo razgrađuje zbog niže temperature, a tlo i biljke stalno su zasićeni vodom koja je često kisele reakcije, dok istovremeno nedostaje kiseonika.

Da bi preživele u ovakvim uslovima, biljke su evolucijom razvile posebne adaptivne crte. Vegetaciju tresetišta izgrađuje biljna zajednica šiljkice, a jedno je od poslednjih nalazišta okruglolisne rosulje (lat. Drosera rotundifolia) u Hrvatskoj.

U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka mesožderka. Kako iz tla ne može dobiti sve potrebne hranljive materije, rosulja ostatak nadoknađuje hvatanjem sitnih insekata. Veličine je dvadesetak centimetara kad je biljka u cvatu, od juna do avgusta.

Biljka se vodi kao kritično ugrožena vrsta, preti joj izumiranje zbog nestanka tresetnih staništa, te se nalazi pod strogom zaštitom.

Paljeno drvo za trajnost i otpornost

Platformom koja je projektovana na ovoj nesvakidašnjoj lokaciji omogućava se siguran pristup i posmatranje bilja na tresetištu bez ugrožavanja staništa, jer je po istom strogo zabranjeno hodanje.

Pristup projektu karakteriše diskretno oblikovanje i upotreba prirodnog drvenog materijala koji ima vezu s lokacijom u prirodi i tradicionalnom gradnjom.

Karakteriše je upotreba crnog paljenog drveta – japanskom metodom Shou sugi ban, čime se osigurava trajnost i otpornost drvene građe.

Pažljivim pozicioniranjem platforme nije narušena postojeća vegetacija.

Nova platforma delimično je natkrivena pa je tako osigurana i zaštita od sunca za posetioce, a pažljivim pozicioniranjem konstrukcija nije narušena postojeća vegetacija.

U kombinaciji s crnim drvetom korištene su reflektujuće metalne trake na zadnjoj strani nadstrešnice koje imaju funkciju „ogledala“ za prirodno okruženje.

Na taj način se konstrukcija dematerijalizuje, a građevinski elementi se mimikrijom bolje uklapaju u okolinu.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Foto: Danijel Krznarić

Platforma za posmatranje biljaka Cret Dubravica; Foto: Bosnić+Dorotić

Platforma za posmatranje biljaka Cret Dubravica; Foto: Bosnić+Dorotić

Fotografije: Bosnić+Dorotić; Fotografija iz vazduha: Danijel Krznarić

Izabrali smo za vas…

• Kako je od drveta napravljen centar u Sloveniji za posmatranje prirode

Najgledaniji video na kanalu GradnjaTV ima 2,5 miliona pregleda, a nedavno pokrenute Dron reportaže su za kratko vreme postale viralne.

Kanal Gradnja na YouTube približava se granici od 40 hiljada pretplatnika i 15 miliona pregleda, tačnije – u ovom trenutku – 14.452.508.

Sve je počelo u aprilu 2014, četiri godine nakon osnivanja portala Gradnja.rs kada je pokrenut kanal @GradnjaTV na tada već veoma popularnoj video-platformi koja sada broji više od dve milijarde korisnika.

Prvi video koji je postavljen na ovu platformu bio je o rasklapanju i sastavljanju Geberit vodokotlića koja danas, šest godina kasnije ima preko 190.000 pregleda. Na prvi pogled puno, međutim kasnije su usledili video-prilozi koji su ovu brojku premašili za skoro 15 puta.

Pogledajte i ovo na portalu Gradnja:

• Skoro milion stranica u martu: 5 tekstova na Gradnji koji su oborili rekorde čitanosti
• 25 najboljih kuća i vikendica u Srbiji za 2022. godinu

Najgledaniji video na našem kanalu je onaj o termoizolaciji koji ima čak 2,5 miliona pregleda.

Tokom narednog perioda, usledili su novi, produkcijski daleko napredniji video-prilozi poput videa o postavljanju keramičkih pločica (833.000 pregleda), malom stanu s velikim idejama (528.000) ali i „milionera“ kao što je onaj o tome kako se pravilno gletuje (1,7 miliona) kao i najgledaniji video na našem kanalu, o termoizolaciji sa čak 2,5 miliona pregleda.

Promocije i konferencije

Portal Gradnja je pre tri godine počeo sa produkcijom promotivnih video-priloga poput onog o laserskom telefonu s termovizijskom kamerom – Cat S61, a u oktobru 2019. godine je organizovao živi prenos konferencije BuildUp: Digitalna gradnja koji je pratilo 1.200 ljudi u istom trenutku.

Sa dronom u nadzor radova

Od početka ove godine na YouTubeu možete gledati i Dron reportaže koje su za kratko vreme postale veoma popularne. Od gradilišta tunela ispod Fruške gore preko Prokopa i Palate pravde do rekonstrukcije Sava centra, ovi prilozi na interesantan način dočaravaju kako gradilišta izgledaju iz vazduha.

Uskoro ćete na kanalu @GradnjaTV moći da vidite kako napreduje izgradnja jednog mosta na Savi.

Kako da nas pratite na YouTubeu

Postanite jedan od preko 38 hiljada pretplatnika kanala! Da biste bili na vreme obavešteni o novom video-prilogu prijavite se na naš kanal ovde.

Gledamo se na YouTubeu!

Odabrali smo za vas:

• Zamena 7.000 kvadrata fasade Sava centra snimljena dronom

Ovaj most koji je fundiran na 371 šipu, sa ukupno 45 naglavnih greda i 47 stubova, skratiće relaciju od Novog Sada do graničnog prelaza kod Loznice na samo sat vremena.

Izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica počela je u decembru 2019. godine kao nastavak Fruškogorskog koridora, a u okviru ovog kapitalnog projekta gradi se i novi most na Savi kod Šapca.

Nakon što su prvi šipovi pobodeni u leto 2020. godine, radovi na mostu teku predviđenom dinamikom, te se očekuje da budu završeni u najavljenom roku, odnosno u decembru ove godine.

Kao što smo mogli videti u našem dron nadzoru, u toku su radovi na konzolnom spajanju mosta koji je interesantan građevinski poduhvat.

Srodni tekstovi na Gradnja.rs:

• Zamena 7.000 kvadrata fasade Sava centra snimljena dronom
• Zarotirana silueta Kule Beograd od 90 stepeni snimljena dronom

Pogledajte dron reportažu:

Širok 23 metra, most će biti dug 1.361 metar, a podržavaće ga 28 stubova od kojih je šest u reci.

Izvođač projekta vrednog 465 miliona evra, zajedno sa auto-putem, je kompanija AzVirt, a na gradilištu je, osim radnika iz Azerbejdžana, angažovana i radna snaga iz Srbije i Turske.

Širok 23 metra, most će biti dug 1.361 metar, a podržavaće ga 28 stubova od kojih je šest u reci.

Od stubova ka sredini

Na osnovu dimenzija plovidbenog puta, glavni raspon između stubova 6 i 7 iznosi 155 metara, što je, kako saznajemo na gradilištu, predstavljalo najveći i najzahtevniji raspon za izvođenje.

Most će biti fundiran na 371 šipu, sa ukupno 45 naglavnih greda i 47 stubova, a gradi se konzolno – od stubova ka sredini.

Od NS do Loznice za sat vremena

Kada čitav projekat bude završen –  najavljuje se kraj godine – stanovnici Vojvodine i Mačve dobiće najbržu vezu do BiH, te će građani od Novog Sada do graničnog prelaza kod Loznice stizati za sat vremena.

Faktografija

• projekat: Most na Savi kod Šapca
• veza: auto-put Ruma – Šabac – Loznica
• dužina: 1.361 metra
• širina: 23 metra
• glavni raspon: 155 metara
• izvođač: Azvirt
• investicija: 465 miliona evra (sa auto-putem)
• početak: 2019.
• stanje: april 2022.
• rok: kraj 2022
• foto, video: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Foto-galerija

Most na Savi kod Šapca; Foto: Aleksandar Morović/Gradnja.rs

Specijalna oplata za izgradnju ovakvog tipa mosta; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Most kod Šapca biće gotov do kraja godine; Foto: Aleksandar Morović/Gradnja.rs

Odabrali smo za vas:

• Raport s gradilišta Koridora Vc koji će povezati region

Pogledajte kako je objekat iz 1936. godine dobio još jednu etažu uz maksimalno poštovanje ne samo arhitektonskog nasleđa već i karaktera izgrađene sredine.

Gimnazija Isidora Sekulić nalazi se u centralnoj gradskoj zoni Novog Sada, okružena objektima visoke arhitektonske, kulturne i istorijske vrednosti. Zbog toga je bilo potrebno pristupiti projektu adaptacije, rekonstrukcije i nadgradnje objekta s posebnom pažnjom.

Projekat je poveren novosadskom Studiju D’ART, na čelu sa Dubravkom Đukanović, koji je svojim projektnim rešenjem adaptacije i rekonstrukcije sa dogradnjom jedne etaže ispoštovao okolnu arhitekturu i karakter izgrađene sredine.

Srodni linkovi na Gradnja.rs:

• Total design kuće u strogom centru Sremskih Karlovaca
• Škola u Norveškoj gradiće se po projektu inženjera iz Beograda

Zgrada je građena 1936. godine prema projektu Slavka Kosirovića za potrebe Ogledne osnovne škole „Kraljević Andrej“.

Cilj je bio da se da se svojom formom, volumenom, oblikovanjem i materijalizacijom novodograđena etaža u potpunosti uklopi u zatečenu, nepretencioznu, arhitekturu postojećeg objekta. Zgrada je građena 1936. godine prema autorskom projektu arhitekte Slavka Kosirovića za potrebe Ogledne osnovne škole „Kraljević Andrej“.

Novoprojektovana etaža, na kojoj se nalaze četiri učionice, laboratorija, dva sanitarna čvora i profesorski kabinet, pozicionirana je na mestu nekadašnjeg potkrovlja radi proširenja radnog prostora gimnazije namenjenog odvijanju nastavnih i vannastavnih aktivnosti.

Lebdeći kubusi kao centralni momenat

Stepenišna krila se završavaju „lebdećim“ kubusima koji uvode novi, savremeni, element arhitektonskog oblikovanja fasada objekta, dok su u njima formirani intimniji prostori s pogledima ka najznačajnijim objektima Novog Sada. Ovim prostor su osmišljeni za održavanje manjih društvenih skupova.

Fasadni panela u boji prirodnog drveta korišćeni su kako bi se naglasili novoformirani otvori „lebdećih“ kubusa.

Svedena paleta boja i kratka lista primenjenih materijala ključni su za konačan izgled i ukupni utisak kojim novoprojektovana građevina odiše. Fasade su obrađene ravno malterisanim belim površinama, a novi materijal u vidu fasadnih panela u boji prirodnog drveta.

Ovi paneli korišćeni su kako bi se naglasili novoformirani otvori „lebdećih“ kubusa i novih otvora nadgrađene etaže uokvirenih plitkim vencom gde je, kao zaštita od sunca, projektovano postavljanje perforiranih brisoleja.

Faktografija

• ime projekta: Nadgradnja Gimnazije Isidore Sekulić
• projektantska kuća: Studio D’ART d.o.o.
• adresa: Vladike Platona br. 2, 21000 Novi Sad
• vrsta objekta: gimnazija
• godina završetka radova: 2022.
• površina objekta: 3.268 m2

Odabrali smo za vas:

• Osnovna škola u Belegišu inspirisana uticajem Dunava

Karakteristična fasada omogućava prodor svetla u unutrašnjost dvorane, ali istovremeno sprečava prodor sunčeve svetlosti sa nepovoljne zapadne strane.

Zagrebački NOP Studio, koji se na našem portalu premijerno predstavio početkom maja, potpisuje i projekat nove sportske dvorane u Zlatar Bistrici, mestu u središtu Hrvatskog zagorja, smeštenom uz desnu obalu reke Krapine.

Projektovana za potrebe zajednice i takmičarskih klubova na mestu školske sportske sale oštećene u požaru, nova dvorana pokazuje ambiciju malih sredina da putem sporta postanu mesta i za velike događaje.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Sportska hala gimnazije u Budimpešti ukopana u brdo
• Minhen dobija klimatski neutralnu arenu sa egzoskeletnom fasadom

Razrešavanje razlike u visini terena

Kako objašnjava hrvatski arhitekta i teoretičar arhitekture Maroje Mrduljaš, dvorana je smeštena na delu terena koji pada prema zapadu i njena koncepcija je odgovor na topografske i urbanističke uslove.

„Naime, oko dvorane se razrešava veza između školskog trga i denivelisanog platoa s otvorenim igralištem i školskim parkiralištem na koje mini-busom ili automobilima stižu deca iz okolnih mesta“ – navodi Mrduljaš.

Tako, dodaje on, spoljašnji perimetar dvorane služi kao ključna pešačka spona koja je rešena kao sistem paralelnih stepeništa i rampe.

„Analogno eksterijerskim pešačkim rutama, i sama prostorna koncepcija dvorane bazira se na razrešavanju razlike u visini terena“ – zaključuje Mrduljaš.

Objekat dvorane sa velikim rasponima donekle koristi logiku i rešenja velikih hala.

Prema rečima arhitekata iz NOP studija, objekat dvorane sa velikim rasponima donekle koristi logiku i rešenja velikih hala za koja postoje spremna tehnička rešenja koja se prilagođavaju za ovu svrhu.

Fasade su uglavnom planirane kao sistem prefabrikovanih betonskih elemenata. Zidovi su projektovani kao troslojni elementi sa središnjim slojem u funkciji izolacije, dok su spoljašnje i unutrašnje površine završno obrađene u kontrolisanim uslovima.

Zakošena betonska fasada

Dolomitni agregat dijabaz koji je korišćen u betonu kao spoljašnja površina fasade, svojim karakteristikama i tamno zelenom bojom asocira na lokalne materijale, prvenstveno na sljemenski kamen koji je eksploatisan i nije se ne može nabaviti.

Zapadna uzdužna fasada projektovana je sa karakterističnim zakošenim betonskim panelima koji omogućavaju prodor svetla u unutrašnjost dvorane, ali istovremeno sprečavaju preterano osunčanje sa nepovoljne zapadne strane.

„Razlika u zakošenju poteza panela rezultira i u različitim refleksijama neba na betonskim površinama, pa nastaju diskretne varijacije ne samo tonaliteta ili nijansi, nego i boja  – sredinom umereno oblačnog dana paneli se čitaju u gradacijama od olovno sive do zagasito zelene, dok u satima sutona tokom vedrih dana raspoznajemo i toplije nijanse“, objašnjava Maroje Mrduljaš.

Drveni elementi korišćeni su u svrhu akustike i opreme, kao akcenti poput klupa na tribinama ili obloge zidova oko terena.

Kako je na parceli teren u padu od istoka prema zapadu, u enterijeru je ostvaren prostorni kontinuitet od povišene galerije u nivou školskog trga do sportskih terena koji su u nivou pristupa na jugu.

Enterijer definišu krovni drveni lamelirani nosači i sekundarna konstrukcija, a dosledno su korišćeni drveni elementi u svrhu akustike i opreme, kao akcenti poput klupa na tribinama ili obloge zidova oko terena.

„Znatan projektantski napor uložen je u brižljivu modularnu koordinaciju gradivnih i infrastrukturnih elemenata, pa je u geometriju konstrukcije integrisana i mreža elemenata rasvete, dok je oprema sistema klimatizacije i ventilacije neobično uredno i skladno dimenzionirana“ – ističe Mrduljaš.

Jasna urbanistička logika i tektonička preciznost

Kako zaključuje arhitekta Mrduljaš, svi aspekti projekta tretirani su s jednakom pažnjom, pa su time i svi događaji koji se u dvorani i oko nje odvijaju dobili promišljen i prikladan arhitektonski okvir – od velikih priredbi u kojima učestvuje čitava zajednica, pa do intimnog, neformalnog druženja.

„Jasna urbanistička logika, formalno zanimljivo ‘dekonstruisano’ zapadno pročelje zgrade i tektonička preciznost čitavog sklopa doprinele su prepoznatljivosti i identitetu ne samo školskog kompleksa nego i čitavog mesta“ – navodi Mrduljaš na kraju.

Grafički prilozi

Situacija

Foto-galerija

Sportska hala u Zlatar Bistrici u Hrvatskom zagorju; Foto: Bosnić+Dorotić

Faktografija

• lokacija: Zlatar Bistrica, Krapinsko-zagorska županija, Hrvatska
• godina izgradnje: 2021.
• investitor: OŠ „Zlatar Bistrica“, Zlatar Bistrica
• autor arhitekure: Ivan Galić, dipl. ing. arh./NOP Studio
• saradnici: Rea Vidović, mag. ing. arh., Robert Bodiš, dipl. ing. arh.
• izvođači: Zagorjegradnja d.o.o. (glavni izvođač), Beton Lučko d.o.o. (prefabrikovani AB elementi), Drvene konstrukcije d.o.o. (drvena nosiva konstrukcija)
• fotografije: Bosnić+Dorotić, arhiva NOP Studija
• dron fotografija: Danijel Krznarić

Izabrali smo za vas…

• Eko farma crnih slavonskih svinja oblikovana graditeljskim nasleđem

Staza koju su trasirali meštani dobila je moderno stepenište sa krakovima koji se slobodno lome prema terenu, dok u isto vreme omogućavaju prirodi da ponovo osvoji krajolik.

Arhitektonska praksa SKROZ iz Zagreba – poznata našim čitaocima po autentičnim rešenjima poput Kokošvaroši i Eko-farme crnih slavonskih svinja – sada nam predstavlja projekat Novog gradskog stepeništa u Pločama, čime je ostvarena zamisao urbanista stara tri i po decenije.

Naime, u urbanističkom planu iz 1987. godine, u vreme dok je ovaj hrvatski primorski grad nosio ime Kardeljevo, tačno na poziciji današnjeg novog gradskog stepeništa bile su predviđene stepenice koje povezuju dva bitna dela grada – administrativni centar i kulturno-edukativno sportski centar grada.

Nizom istorijskih okolnosti, neostvarene urbanističke zamisli rezultirale su nedostatkom nekih bitnih komunikacijskih veza u gradu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako je turističko naselje u Njivicama oblikovano u skladu s okolinom
• Montažno-demontažno gledalište uklopljeno u staro jezgro Bara

Meštani Ploča trasirali stazu

Koliko je ova pešačka veza bitna za grad najbolje je pokazao već prvi obilazak predmetnog obuhvata i jasno vidljiva trasirana staza koju su formirali stanovnici tokom dugogogodišnjeg probijanja kroz šikaru i makiju, pokazujući na najneposredniji mogući način gde i kako postaviti nove gradske stepenice.

Kako bi se ostvario osnovni koncept projekta, određene su gde vrlo bitne smernice – da se ostvari prijatno, prirodno kretanje te dopusti krakovima da se slobodno lome prema zahtevima terena, kao i da se omogući prirodi da delom ponovo osvoji novourbanizovani krajolik.

Stepenice naseljavaju prostor lebdeći iznad terena, neometano propuštajući okolinu.

Prva odrednica ostvarena je formiranjem niza stepenišnih krakova (serpentina) koji variraju od minimalno 3 do maksimalno 8 stepenica, potencirajući osjećaj prirodnog uspona uz padinu, bez strogo ritmizovanog pravolinijskog kretanja koje obično susrećemo pri usponu stepenicama koje premošćuju ovako veliku visinsku razliku.

Druga odrednica interpretirana je na način da, poštujući zatečenu pešačku trasu, stepenice naseljavaju prostor lebdeći iznad terena, neometano propuštajući okolinu, uz minimalno narušavanje zatečenog mediteranskog krajolika.

Neposredna okolina ostaje prirodna, mediteranska, uz minimalne intervencije u vidu položenog kamenjara, izrađenog od kamena iz iskopa, navode iz arhitektonskog tima firme SKROZ.

Naglasci, lomovi i ekscesi na odmorištima

Osnove što se tiče, stepenice su postavljene u sopstveni ortogonalni sistem koji se od kraka do kraka, prateći logiku serpentina, rotira i postavlja u najlogičnijem nagibu i pod uglom u kom najpovoljnije seda na teren.

Time se stvaraju različiti međuodnosi strogo ortogonalnih podesta koji se uvek iznova drugačije preklapaju u zavisnosti od ugla loma.

Naglasci, lomovi i ekscesi događaju se na odmorištima, gde podesti postavljeni na odgovarajuću visinu povremeno preuzimaju funkciju klupa.

Na samom vrhu trase formira se vidikovac koji svojom pozicijom omogućava impresivnu vizuru na čitav centar grada.

Na gornjem delu trase formira se veće odmorište, predviđeno za kraće zadržavanje. Na ovom delu postavljena je kompozicija više ploča velikog formata koje se mogu koristiti kao klupe.

Nakon predaha započinje strmiji deo trase, gde se dodaju dodatne vertikale, te ograda dobija zaštitnu funkciju.

Na samom vrhu trase formira se vidikovac koji svojom pozicijom omogućava impresivnu vizuru na čitav centar grada.

Svi spojevi rešavani su na naličju prefabrikata, te je hodna površina ostvarena bez suvišnih detalja i spojeva.

Odabrani materijali  – prefabrikovani beton, čelik – robusni su i prikladni za visokofrekventno i dugotrajno korišćenje.

Sama gazišta su prefabrikovana i izrađena su od belog cementa, dok su preostali elementi ograde i korpi za smeće projektovani i izvedeni u crnoj bravariji.

Svi spojevi rešavani su na naličju prefabrikata, te je hodna površina ostvarena bez suvišnih detalja i spojeva.

Minimalno održavanje prostora

Rasvetni stubovi u svom slobodnom sistemu prate trasu i naglašavaju promene smera kretanja i mesta zaustavljanja, navode za naš portal iz biroa SKROZ.

Ovakav vrlo jednostavan i vrlo „low tech“ gradski prostor ne traži gotovo nikakvo održavanje osim povremenog farbanja bravarskih elemenata – ograda i korpi za smeće.

Stepenište postaja nezaobilazna brza spona u putanji kretanja gradom.

Evidentno izuzetno potrebne stanovnicima ovog grada, nove gradske stepenice u Pločama predstavljaju malu intervenciju u javnom prostoru gradskog tkiva velike frekvencije korišćenja.

„Stepenište je izuzetno dobro prihvaćeno od strane meštana i time postaje nezaobilazna brza spona u putanji kretanja gradom“ – navode na kraju zagrebački arhitekti.

Foto-galerija

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

Novo gradsko stepenište u Pločama po projektu biroa SKROZ; Foto: markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

markomihaljevic.com

Grafički prilozi

Faktografija

• naziv projekta: Nove gradske stube – Ploče
• lokacija: pešačka veza između Obale Franje Tuđmana (gradska riva u Pločama) i Ulice Silvija Strahimira Kranjčevića, Grad Ploče, Hrvatska
• dužina stepeništa: cca 90 m
• autori: SKROZ
• projektni tim: Margita Grubiša, Marin Jelčić, Daniela Škarica, Ivana Žalac i Tamara Jeger
• investitor: Grad Ploče
• izvođač: Doko građenje d.o.o. Metković
• fotografije: Marko Mihaljević

Izabrali smo za vas…

• Stepenice kamenoloma kao inspiracija 3LHD-u za novi hotel u Puli

Na preko 15 hektara na severu Novog Sada u naselju Jugovićevo sagrađeno je do sada 145.000 kvadratnih metara stanova – i tu nije kraj radovima.  

Po veličini odmah iza Beograda na vodi, gradilište stanova za pripadnike snaga bezbednosti u novosadskom naselju Jugovićevo aktivno je od 2019. godine kao projekat od nacionalnog značaja.

Originalni plan predviđao je da na mestu nekadašnjeg aerodroma budu izgrađena ukupno 1.972 stana na 145.000 kvadratnih metara i u vrednosti od 8,5 milijardi dinara, sa cenom od samo 500 evra po kvadratnom metru.

Pogledajte Jugovićevo iz drona:

Polovinom prošle godine projektu Jugovićevo u Novom Sadu dodato je novih 200 stanova.

Međutim, polovinom prošle godine projektu je dodato novih 200 stanova, uglavnom od 60 kvadrata, koji će biti raspoređeni u dve četvorospratnice i dve sedmospratnice.

Dve nove zgrade nići će nekoliko desetina metara južnije od kompleksa u Ulici Boška Petrovića koji je uveliko u izgradnji, a posao na tenderu pripao je firmama „Best izgradnja“ iz Novog Sada i „Set“ iz Šapca.

Stanovi u kompleksu u Ulici Boška Petrovića grade se u tipskim stambenim zgradama, a u ponudi su garsonjere, kao i stanovi sa jednom, dve, tri i četiri sobe. Površina ovih stanova kreće se od maksimalna 32 kvadrata za garsonjere, do 92 kvadrata za četvorosobne stanove.

Naselje otvorene forme

Kao što smo primetili u našem prošlogodišnjem obilasku Jugovićeva, blokovi kompleksa su otvorene forme, što korisnicima prostora omogućava slobodan prolaz između slobodnostojećih zgrada i zajedničku društvenu aktivnost.

Parterno uređenje u završenim blokovima već je formirano pa su tako u pešačkim zonama postavljene klupe i kante za smeće od kompakt ploča, zasađeno je drveće, zasejana je trava…

Iako objekti ne poseduju garaže (podzemne niti nadzemne), planirane su i, delom izgrađene, velike parking površine, a unapred su isplanirane saobraćajnice sa signalizacijom, parkinzi, zelene površine, dečija igrališta i drugi sadržaj sa stanare.

Zgrade u Jugovićevu su jedne od retkih u Novom Sadu koje imaju urađene rampe za kretanje osoba sa invaliditetom po svim pravilima struke.

Arhitektura objekata, prosečne spratnosti P+6+Pk, dosta je svedena, ali je umerenim koloritom i materijalizacijom unesena izvesna dinamika.

Zgrade su udaljene jedna od druge na propisnim rastojanjima, a prve etaže su isključivo stambenog karaktera, te blokovi neće biti opterećeni agresivnim reklamama na izlozima.

Takođe, zgrade u Jugovićevu su jedne od retkih u Novom Sadu koje imaju urađene rampe za kretanje osoba sa invaliditetom po svim pravilima struke.

Faktografija:

• projekat: Naselje Jugovićevo
• lokacija: Novi Sad
• investicija: Građevinska direkcija Srbije
• površina lokacije: 15 hektara
• broj stanova: 2.100
• spratnost: P+6+Pk
• izvođač: Best izgradnja, Millennium Team…
• početak: 2019.
• stanje: april 2022.
• rok: kraj 2023.
• fotografije/video: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Foto-galerija:

Naselje Jugovićevo u Novom Sadu na 15 hektara; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Jugovićevo je naselje na severu Novog Sada; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

U planu je novih 200 stanova; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Zahvaljujući prozorskim otvorima koji su različitih dimenzija i parapeta, infantilnog karaktera i neuhvatljivog ritma, karakter objekta u Inđiji odmah prepoznaju i roditelji i deca.

Novoprojektovani vrtić u Ulici Vojvođanskih brigada u Inđiji niskobudžetni je objekat namenjen predškolskom obrazovanju više od 200 mališana, a svečano je otvoren 1. septembra 2021. godine.

Ova ustanova izgrađena je za godinu dana i finansirana je isključivo opštinskim sredstvima, a na predlog dece i roditelja vrtić je dobio ime „Labud“.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ovo su nagrađeni radovi na konkursu za rešenje vrtića u Baru
• Kuća za odmor projektovana u skladu s dečjim potrebama

Lako čitljiv i sagledljiv prostor

Sara Dimitrijević, glavna projektanktinja i autorka arhitekture, navodi za Gradnju da su projektnim zadatkom bili definisani maksimalan smeštajni kapacitet u minimalnoj kvadraturi objekta, planirani budžet, konstruktivni sistem polumontažnog tipa najvećeg raspona do 6 metara, tip krova i kompletna materijalizacija objekta.

Objekat je slobodnostojeći, prizeman, i u osnovi skoro simetričan i logično zoniran.

„Specifična tipologija i složeni sadržaji velikih kapaciteta, iako smešteni na jednoj etaži, formiraju lako čitljiv i saglediv prostor sa jasnim komunikacijama među različitim korisnicima“ – navodi Dimitrijević za naš portal.

Krovne ravni beže iz gabarita objekta u vidu nepravilno oblikovanih nadstrešnica nad baštama za decu.

Kako dodaje, projektantska disciplina i pedantnost primenjene u funkcionalnoj organizaciji naizgled izostaju u oblikovanju razigrane i pokrenute forme objekta.

Tako zgradu vrtića na prvom mestu karakteriše složen kos krov, čije se krovne ravni blagih nagiba pretaču jedna u drugu, klize niz fasadu, beže iz gabarita objekta u vidu nepravilno oblikovanih nadstrešnica nad baštama za decu, formirajući igru senki u kojoj granica krovne i fasadne ravni postaje meka.

Forma razbijena na manje volumene

Prozorski otvori su, prema rečima autorke, različitih dimenzija i parapeta, infantilnog karaktera i neuhvatljivog ritma.

Razuđena forma objekta razbijena je na manje, okruženju prijemčivije volumene, dok izražena horizontalnost uvažava karakter ravnice, pitomost i nenametljivost zatečenog konteksta.

Izražena horizontalnost uvažava karakter ravnice, pitomost i nenametljivost zatečenog konteksta.

Bašte za decu projektovane su u sklopu svake sobe, a preko njih se ostvaruje čvrsta veza objekta sa okruženjem.

Kako na kraju ističe Sara Dimitrević, idejno rešenje za vrtić inspirisano je muzikom novosadskog pank rok sastava Obojeni  program, animiranim filmovima japanskog studija Ghibli, kao i modernističkim delima brazilske arhitektkinje italijanskog porekla Line Bo Bardi.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnove krovne ravni

Fasade

Fasade

Foto-galerija

Novoprojektovani vrtić "Labud" u Inđiji; Foto: Relja Ivanić

Objekat je otvoren za mališane 1. septembra 2021. godine; Foto: Relja Ivanić

Objekat je otvoren za mališane 1. septembra 2021. godine; Foto: Relja Ivanić

Objekat je otvoren za mališane 1. septembra 2021. godine; Foto: Relja Ivanić

Faktografija

• naziv objekta: Vrtić u Inđiji
• mesto: Inđija, Srbija
• investitor: Opština Inđija
• izrada projekta: AG Institut
• glavna projektantkinja/autorka: Sara Dimitrijević (Studio Jato)
• saradnica na projektu: Aleksandra Stefanović
• fotografije: Relja Ivanić

Izabrali smo za vas…

• Kućica inspirisana dečijim crtežom podignuta za samo pet dana

Specifičnost izvođenja novog poslovnog centra u centru Beograda jeste da su se paralelno radile podzemne i nadzemne etaže. Pogledajte kako izgleda gradilište iz drona.

Na raskrsnici Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve ulice na Vračaru prošle godine je počela izgradnja poslovne zgrade Revolucija, prema idejnom rešenju biroa Zabriskie.

Naručilac i investitor projekta je beogradsko preduzeće “Granit Invest”, koje je podiglo i zgradu Mia Dorćol, a pored objekta bruto kvadrature od 9.869 kvadrata i nove saobraćajnice, predviđeno je formiranje malog platoa koji će se nalaziti na uglu Trnske i Bulevara kralja Aleksandra

Osim toga, za objekat je planirana i trospratna podzemna garaža kapaciteta 64 parking mesta sa pristupom iz Golsvordijeve ulice.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Konzolna gradnja mosta na Savi kod Šapca zabeležena dronom
• Zamena 7.000 kvadrata fasade Sava centra snimljena dronom

Pogledajte dron video:

Izgradnja objekta otpočeta u top-down sistemu, što znači da su se paralelno radile podzemne i nadzemne etaže.

Kada govorimo o aktuelnoj situaciji na gradilištu, Milica Dumeljić iz “Granit Investa” otkriva nam da su trenutno u toku grubi građevinski radovi – izrada armirano-betonske konstrukcije, izrada fasadne stolarije i pripremni radovi za početak izrade svih instalacionih sistema.

Kako dodaje, temeljna jama je obezbeđena dijafragmama debljine 60 cm, dok je izgradnja objekta otpočeta u top-down sistemu, što znači da su se paralelno radile podzemne i nadzemne etaže.

Prema rečima naše sagovornice, izgradnja u top-down sistemu je bila veliki izazov jer je ona i za izvođače bila nešto sasvim novo.

Potkopavanje ploče za izgradnju donjih etaža

Pre iskopa pobijeni su čelični šipovi, potom punjeni betonom, koji su imali ulogu privremenih/trajnih stubova.

Po izradi ploče na nivou -1 krenulo se standardno sa izradom vertikalnih elemenata ka nivou prizemlja, a posle 25 dana i odobrenja od strane nadzora, krenulo je potkopavanje ploče i spuštanje ka nižim etažama.

Tokom svog vremena trajanja rada na podzemnim etažama (iskopi, betoniranja i sl) kroz predviđeni tehnički otvor vršeni su izbačaji zemljane mase, unos oplata i betoniranja, i sve vreme je bila aktivna B rejona rada zbog rada mašina.

U sve podzemne betonske elemente su stavljani aditivi za vodonepropusnost betona.

“Sada smo u fazi da su podzemni nivoi potpuno gotovi, tehnološki otvori su zatvoreni i dalja gradnja ka višim etažama će se odvijati standardnom gradnjom” – navodi naša sagovornica.

Okrugli stubovi rađeni su u oplatama sa folijom koja kada skine ostaje beton koji je gladak kao polirani kamen.

Sve vidne površine su rađene SCC betonom u zahtevanoj čvrstoći, koji je obogaćen posebnim aditivima za samorazlivanje kako bi bilo što manje nepravilnosti pri livenju.

“Koristi se u specifičnim okolnostima, kada je vibriranje betona nemoguće, ugrađuje se praktično sam pod uticajem gravitacije, ili kada se kao kod nas stremi ka posebnoj estetici glatkih površina” – objašnjava Dumeljić

Okrugli stubovi, dodaje, rađeni su u posebnim oplatama za jednokratnu upotrebu, koje sa unutrašnje strane imaju foliju tako da kada se oplata skine ostaje beton koji je gladak kao polirani kamen.

Oplata za vidne fasadne grede je dodatno oblepljivana folijama kako bi se što više približile ideali estetike stubova.

„Ravne oplate se koriste maksimalno dva puta kako bi se izbegle nepravilnosti koje se javljaju na oplati prilikom višestruke upotrebe“ – objašnjava za naš portal Dumeljić.

Izazov lokacije

Prema rečima naše sagovornice, izazovi na ovom projektu su raznoliki. Pored izgradnje u top-down sistemu, rešenja natur betona fasade traženjem prave recepture, pravih oplata, tipova folija i slično, specifična lokacija objekta predstavljala je ogroman izazov.

”Sama pozicija u centralnom delu grada i na parceli koja je orijentisana na dve saobraćajnice kao što su Golsvordijeva i Bulevar kralja Aleksandra, obe opterećene velikom količinom saobraćaja i bitnim linijama gradskog prevoza, zahtevala je od nas posebnu pažnju prilikom organizacije rada, vremenski ograničen pristup lokaciji i slično” – kaže Dumeljić.

Zatvaranje Golsvordijeve ulice ili jednog njenog dela bilo je potpuno neprihvatljivo.

Golsvordijeva ulica, zanemarujući njenu fizičku veličinu, predstavlja jednu od značajnijih ulica za linije gradskog prevoza i zatvaranje ulice ili dela ulice je bilo potpuno neprihvatljivo, navodi arhitektkinja.

“Zauzećem trotoara uspeli smo da obezbedimo dovoljno velik radni plato isped objekta da sva vozila koja su aktivna u gradnji mogu lako i efikasno da se isključe i uključe u saobraćaj, bez da remetimo njegovu protočnost” – objašnjava sagovornica Gradnje.

Deo isporuka tako se radio i u večernjim i noćnim satima, opet kako ne bi ugrozili funkcionisanje ni Bulevara ni Golsvordijeve.

“Deponije materijala za prvi deo izgradnje, dok su trajale izrade dijafragmi i šipova, bile su na slobodnom prostoru unutar zone gradilišta. U trenutnoj fazi su svedene na minimum, s obzirom na to da sve što se dovozi na objekat odmah i ugrađuje” – navodi Dumeljić.

Napominje da, ukoliko postoji materijal koji čeka ugradnju, on se automatski raspoređuje na spratove gde će se ugrađivati.

Roboti za ugradnju fasade

“Veliki izazov izgradnje je svakako i sama staklena fasada gde su stakla toliko dimenzijski velika i teška da se moraju ugrađivati posebnim robotima” – dodala je ona.

Kako navodi na kraju, planirani završetak objekta je do kraja ove godine – barem što se tiče zatvaranja objekta i prve faze gradnje.

“Druga faza odnosno podela kancelarijskog prostora će se raditi prema budućim zakupcima, tako da je trenutno nemoguće dati precizan termin završetka” – kaže na kraju za naš portal Milica Dumeljić iz “Granit Investa”.

Grafički prilozi

Detalj preseka

Detalj fasade

Faktografija

• naziv objekta: Poslovni objekat Revolucija
• mesto: Beograd
• investitor: Granit Invest doo
• autori projekta: Zabriskie doo
• godina projektovanja: 2020.
• godina izgradnje: 2021–2022
• površina: BRGP podzemno i nadzemno 9.869 m²
• spratnost: 3Po+P+4 do 3Po+P+8+Ps
• izvođači: Granit Invest doo
• fotografije/video: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Foto-galerija:

Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Zahtevna lokacija za izgradnju; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Top-down metoda izgradnje zgrade; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Trenutno se izvode grubi građevinski radovi; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Revolucija u gradskom jezgru; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Poslovni objekat Revolucija kod Vukovog spomenika; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Betoniranje ploče; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs

Izabrali smo za vas…

• Kao 6 fudbalskih igrališta: Sagledajte veličinu projekta Prokop iz drona

Saznajte koliko traje renoviranje kupatila, koje zamke vas mogu sačekati tokom ovog procesa i koju opremu odabrati tako da se ono lako može održavati i da pritom izgleda efektno.

Ima li veće noćne more od renoviranja kupatila? Majstori tutnje po kući, nemate vodu, prašina na sve strane a pritom još i razmišljate koliko će to sve da vas košta.

Ljudi uglavnom nemaju iskustva sa renoviranjem. Kada bi se sprovela anketu koliko puta je neko renovirao kupatilo, verovatno bi dobili najčešće odgovore jednom ili nijednom. Samim tim zamki prilikom renoviranja kupatila može da bude poprilično.

“Poslednjih deset godina drastično su se promenili zahtevi korisnika po pitanju sadržaja i izgleda kupatila, pa bi prva zamka mogla da bude neka lepa fotografija kupatila u časopisu ili na nekoj društvenoj mreži, koju poželimo da preslikamo ili bar iskoristimo neku ideju u svom kupatilu.” – kaže Dušan Ristivojević, predstavnika kompanije Geberit za tržišta Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije.

Zaboravljamo da iza zida postoji instalacija koja određuje pozicije elemenata pa samim tim i izgled kupatila.

Svi smo vizualisti i interesuje nas ono što se vidi, a zaboravljamo da iza zida postoji instalacija koja određuje pozicije elemenata pa samim tim i izgled kupatila. U nekim situacijama menjanje rasporeda je nemoguće, a u nekim varijantama prepravke su moguće, ali skupe, pa podižu cenu renoviranja. Zato je uvek dobro dovesti vodoinstalatera na lice mesta kako bi vam predočio mogućnosti, kaže Ristivojević.

Etape renoviranja i potrebno vreme

Naravno, prvo se postavlja pitanje koliko proces renoviranja kupatila može da traje. Minimum bi trebalo da bude deset dana, ali pošto ovo verovatno većini zvuči predugo, naš sagovornik obrazlože etape renoviranja:

• rušenje postojećeg kupatila i vađenje starih instalacija,
• ugradnja novih instalacija vodovodnih, strujnih i grejnih (nove cevi za snabdevanje i odvodnju, ugradni vodokotlić, tuš kanalica, ugradna baterija za tuš, strujni kablovi, cevi za radijatore ili sušače…),
• priprema podova i zidova za keramičarske radove (24h),
• hidroizolaterski radovi (24h),
• lepljenje pločica (24h),
• fugovanje pločica (24h),
• postavljanje sanitarije i kupatilskog nameštaja i silikonisanje (24h).

Posle etapa pripreme za keramičarske radove, hidroizolacije, lepljenja i fugovanja, pločica i na kraju silikonisanja treba dodati po minimum 24h za sušenje, koje može da bude i duže ako je veća vlaga.

“Vidite kako se lako dođe do deset dana od rušenja, tako da bih svima savetovao da ih uračunaju pri planiranju celokupnog renoviranja.” – kaže Dušan Ristivojević iz Geberita.

Da kupatilo bude kao sa slike

Pomenuli smo već kako su se povećali zahtevi korisnika kada je kupatilo u pitanju. Naš sagovornik kaže da su ti zahtevi doveli i do povećenja želje krajnjeg korisnika za detaljima, pa se u njih upućuju do te mere da deluje kao da će sami da ugrađuju proizvode u svoje kupatilo.

“To je razumljivo, jer je renoviranje kupatila investicija koja ne košta malo, prepravke su skupe, a korisnik ima želju da sve ispadne kao što je planirao, da ne kažem kao sa slike.” – dodaje Ristivojević.

Pa tako kreće istraživanje interneta i tu dolazimo do Geberit Online kataloga. Ne samo da se na njemu mogu videti sva rešenja koja Geberit nudi za skoro svaku poziciju u kupatilu, već se mogu videti detalji svakog proizvoda, kaže naš sagovornik. Dimenzije, fotografije, sve tehničke karakteristike, uputstvo za montažu, uputstvo za upotrebu, neretko i video instalacije.

Kome arhitekta projektuje kupatilo, od koristi su i 3D u različitim formatima, a takođe se mogu naći i uputstva za negu.

“Kada požele da vide naša rešenja i proizvode mogu to učiniti u većini prodajnih salona, u kojma ih čeka i štampani materijal. Pored svega navedenog tu smo, naravno i mi iz predstavništva koji stojimo na usluzi za pomoć i tehničke savete…” – dodaje Ristivojević.

Ima dosta toga što se na kraju ne vidi, a jako je bitno da bude kvalitetno pošto će završiti iza zida, a to su instalacije.

Geberit ima dosta toga da ponudi onima koji ulaze u avanturu renoviranja.

“Pre svega, ima dosta toga što se na kraju ne vidi, a jako je bitno da bude kvalitetno pošto će završiti iza zida, a to su instalacije.” – kaže naš sagovornik.

Pored ugradnog vodokotlića po kome su već poznati, ova kompanija nudi i više sistema za snabdevanje vodom i više varijanti odvodnih cevi, odnosno cevi za kanalizaciju.

“Kada uđete u jedno kupatilo dosta toga može biti sa logom Geberit: tipke za aktiviranje, tuš kanalice ili tuš kade, WC šolje, umivaonici, kupatilski nameštaj, bidei, Aquaclean uređaji… Ko voli mogućnost izbora mi smo prava adresa, jer uvek imamo više različitih rešenja za jednu poziciju.” – dodaje Dušan Ristivojević.

Kupatilske serije koje olakšavaju proces odabira

Postoji sedam kupatilskih serija u kojima uglavnom postoji mogućnost izbora dva oblika lavaboa, ovalni i četvrtasti, plus kupatilski nameštaj u više boja sa dodatkom pomoćnih elemenata.

Za one koji ne mogu da se odluče, postoji posebnu seriju ogledala koja mogu da se kombinuju sa bilo kojom serijom.

Kompatibilnost različitih elemenata po boji i obliku je ono što će kupcima olakšati odabir i u isto vreme učiniti njihovo kupatilo jedinstvenim. Tako na primer postoje tasteri koji imaju identičan front kao neki kupatilski nameštaj ili kombinacija materijala i boja na tasteru koji se može videti na WC šolji.

Naravno, postavlja se pitanje šta odabrati.

“Zanimljivo je to da je naša najekskluzivnija serija Geberit Citterio prodata prva po uvođenju sanitarija na tržište, ali su se tokom godina neke serije ustalile pri vrhu. To su svakako Selnova i Smyle Square, Variform i Acanto.” – kaže naš sagovornik.

Selnova je serija sa najširim asortimanom, koja ima više oblika WC šolja i umivaonika sa i bez kupatilskog nameštaja, bidea i monoblokova, sa posebnim osvrtom na Compact deo serije koji pruža rešenja skraćene projekcije i pomaže pri opremanju manjih sanitarnih čvorova.

Smyle Square nudi oštru geometriju po pristupačnoj ceni, a Variform serija zadovoljava sve zahteve kada je u pitanju pojedinačna pozicija umivaonika. Acanto se dopao korisnicima zbog zanimljivog pristupa nameštaja kada je u pitanju skladišni prostor.

Aktivacione tipke za preporuku

Geberit može da se pohvali širokim asortimanom tipki za aktiviranje u čak tri serije.

Delta serija je osnovna serija ugradnih vodokotlića, i one se mogu naći u pet različitih varijanti. Prave se od kvalitetne plastike u hrom sjaj, hrom mat i beloj boji, jedan postoji i u sjajnoj crnoj.

Omega je niži vodokotlić za određene građevinske situacije i ima samo tri varijante tastera, dok Sigma može ponuditi preko 120 kombinacija dizajna i materijala u različitim bojama i završnim obradama.

“Izdvojio bih tastere sa frontovima od prirodnog drveta i kamena.” – kaže Ristivojević.

Rešenja za tuš prostore

U delu asortimana koji se bavi tuševima Geberit ima proizvode za sve situacije. Za početak tu si pomalo zaboravljeni klasični odvod iz tuš prostora koji se ranije mogao naći uglavnom u dimenziji 15x15cm. Kod Geberita je nešto diskretniji, 8x8cm i nudi dve varijante dizajn rešetkica za one koji nisu zadovoljni osnovnom.

Nešto slično prethodnom proizvodu, Geberit Cleanline kanalice su nekonvencionalne tuš kanalice koje mogu da se krate po meri i tako mogu da se prilagođavaju tuš prostoru. Postoje u tri varijante dizajna sa varijacijama boja metala, a glavni akcenat je na lakšem održavanju i higijeni.

“Sa tuš prostorom Geberit Setalano, koji smo uveli pre par godina, pokazali smo ozbiljnost pristupa poziciji mesta za tuširanje, pa su kupci mogli da se uvere u preciznost postavljanja i prevenciju curenja posle izvesnog vremena, a sve to uz prijatan dodir materijala koji se može naći svake godine u sve više dimenzija.” – kaže Ristivojević.

Posle dominacije različitih rešenja za tuširanje, tuš kada vraća na velika vrata u naša kupatila.

Na kraju, naš sagovornik izdvaja tuš kadu Sestra koja je jedan od poslednjih proizvoda iz ovog segmenta kojim su kompletirali asortiman. Uz pregršt dimenzija i tri boje nesvakidašnjeg materijala koji podseća na jednobojni reljefni kamen, korisnik dobija svojevrsni dizajnerski element u svom kupatilu.

“Posle tri godine od predstavljanja, Geberit Sestra svake godine dobija sve više poverenja korisnika, pa možemo reći da se, posle dominacije različitih rešenja za tuširanje, tuš kada vraća na velika vrata u naša kupatila.” – zaključuje Ristivojević.

Za higijenu na višem nivou

Ako želite da podignete hi higijenu na viši nivo, onda razmislite o Aquacleanu. To je WC šolja i bide u isto vreme, koja štedi prostor.

“Postoje rešenja na tržištu u vidu WC šolja koje imaju pripremu za bide, a da bi bilo kompletno rešenje, mora se obezbediti dovod mešane vode iz nekog ugradnog mešača koji bi se nalazio na dohvat ruke onome koji sedi na šolji ili slična rešenja u vidu WC daske.” – kaže naš sagovornik.

Za Aquaclean od instalacija su potrebne voda i struja, neki od njih imaju i daljinske upravljače ili panele za upravljanje, pa ove proizvode zovemo Aquaclean uređaji.

Osim što štede prostor ili omogućavaju ovu vrstu higijene i u kupatilima koje nemaju mesta za bide, Aquaclean uređaji podižu kompletno iskustvo na viši nivo.

Uzmimo, na primer, korišćenje. Kod klasičnog bidea morate koristiti ruke pri pranju, dok kod Aquaclean uređaja rukama pritiskate dugme na daljinskom ili samom uređaju i voda i vazduh će uraditi dalji posao za vas.

Aquaclean uređaji mogu imati i tuš za dame, prečišćavanje neprijatnih mirisa, poklopac koji se sam podiže i ambijentalno osvetljenje u zavisnosti od modela.

U ponudi su tri varijante uređaja. Osnovni model se zove Tuma i pruža osnovnu funkciju. Sela pruža nešto više uz dizajnerski pristup, a za one koje bi da žive ispred svog vremena možemo da ponudimo model Mera koji pomera granice komfora.

A koliko to košta?

Cene Aquacleana kreću se od 1.500 do 4.500 evra. Na prvi pogled ovo deluje kao veoma skupo rešenje, ali je naš sagovornik analizirao.

Kako bi neko imao WC šolju i bide u kupatilu potrebne su sledeće stvari:

• Ugradni vodokotlić
• WC šolja
• Ugradna konzola za bide
• Bide
• Instalacija dovoda vode u vidu cevi, jedna za toplu, jedna za hladnu
• Odvodna cev u kanalizaciju
• 2 EK ventila
• Baterija za bide
• Sifon za bide
• Minimum 70cm santimetara slobodnog zida

U slučaju Aquaclean uređaja potreban je ugradni vodokotlić i željeni uređaj. Pošto je voda već povezana na vodokotlić i ne treba posebna instalacija, potrebno je samo dovesti struju do na naznačenog mesta na vodokotliću.

“Ako izračunate cenu gore navedenog spiska i pri tom koristite artikle poznatijih proizvođača sanitarija i sanitarnih armatura, vrlo lako se može desiti da premašite cenu osnovnog modela Aquaclean uređaja.” – zaključuje na kraju Dušan Ristivojević iz Geberita.

Za više informacija o Geberit proizvodima, posetite web sajt.

Skeletna konstrukcija i zidovi od presovane slame omogućavaju da ova kuća bude postavljena na već izgrađene objekte bez stvaranja prekomernog opterećenja. 

Projektovana tako da može biti smeštena bilo gde u svetu, Urbana kuća je mali stambeni objekat površine 25 kvadratnih metara sa potencijalom za poboljšanje životnih uslova u gradskim sredinama.

Kompaktna forma kuće i njene dimenzije omogućavaju pozicioniranje objekta na krovove postojećih višespratnica, oslanjajući se delimično na postojeće resurse, ali zadržavajući visok stepen energetske autonomnosti.

Projekat Urbana kuća potpisuju mlade niške arhitektkinje Ana Curk i Sanja Cvetković, nagrađene učesnice konkursa Mini Home: Mala kuća u prirodi koji je prošle godine organizovao portal Gradnja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Mala montažna kuća sa bazom prilagodljivom različitim terenima
• Montažna kuća na kamenu osvojila prvu nagradu na konkursu Mini home

Projekat drugačiji od svega do sad

Poznanstvo Ane i Sanje datira još od master studija arhitekture na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Shvativši da dele ista interesovanja u oblasti arhitekture, Ana i Sanja su već tada počele međusobno da sarađuju na raznim projektima i konkursima.

“Uglavnom smo birale teme koje pozivaju na dublje promišljanje i preispitivanje uloge koju arhitektura ima u oblikovanju fizičkog i društvenog života. Jedan od prvih projekata na kojem smo sarađivale i na koji smo ponosne je ‘Novi Fokus Niš’ – festival arhitektonskog filma čiji je cilj je bio povezivanje studenata i šire javnosti sa netradicionalnim ulogama arhitekte u društvu. To je bio lep uvod za sve naše naredne saradnje” – kažu autorke za Gradnju.

Nakon konkursa Mini home 2021, na kojem je njihova Darkforest kuća osvojila drugu nagradu, upustile su se u osmišljavanje nekoliko projekata mikro kuća, od kojih su neke bile namenjene evropskom tržištu, a neke hipotetičkim klijentima i lokacijama.

Među njima je i Urbana kuća, koju, kako ističu, doživljavaju kao poseban i drugačiji projekat od svega što su do sada radile.

Projektovale smo mikro kuću od 25 m² koju je moguće pozicionirati na ravnim krovovima postojećih višespratnica.

Urbana kuća je, kažu naše sagovornice, nastala kao odgovor na konkursni zadatak za mikro kuću koja se može sagraditi bilo gde u svetu.

“Svesne stepena zagađenosti urbanih sredina i neminovne veze savremenog života i rada sa gradovima, želele smo da ponudimo jedno vizionarsko rešenje. Projektovale smo mikro kuću od 25 m² koju je moguće pozicionirati na ravnim krovovima postojećih višespratnica” – objašnjavaju niške arhitektkinje.

Postavljanjem kuće na već izgrađene objekte, dodaju, omogućeno je korišćenje postojećih instalacija i infrastrukture, dok skeletna konstrukcija i zidovi od presovane slame ne stvaraju prekomerno opterećenje matičnom objektu.

Unikatni detalji i za serijsku proizvodnju

Na pitanje šta njihov projekat izdvaja od konkurencije, autorke ističu da su za Urbanu kuću dizajnirani posebni paneli sa bioreaktorima sa mikroalgama, pomoću kojih objekat aktivno učestvuje u rešavanju problema zagađenog vazduha.

“Stalna promenljivost zasićenosti panela mikrolagama kreira dinamičnu fasadu i garantuje da će svaki objekat imati unikatan detalj, iako je Urbana kuća dizajnirana za serijsku proizvodnju” – navode Curk i Cvetković za naš portal.

Instaliranje solarnih panela na krovu Urbane kuće omogućilo bi energetsku nezavisnost objekta.

Kako dodaju, istraživanja su pokazala da mikroalge mogu znatno da pomognu u prečišćavanju vazduha, a njihova primena u arhitekturi je sve aktuelnija i na našim prostorima, što se, na primer, može videti na pobedničkom rešenju za rekonstrukciju beogradske Ložionice.

“Instaliranje solarnih panela na krovu Urbane kuće omogućilo bi energetsku nezavisnost objekta, ali i pružilo mogućnost da višak električne energije, kada se za to steknu zakonski uslovi, preda matičnom objektu ili vrati u električnu mrežu” – kažu naše sagovornice.

Karakteristična debljina zidova omogućila je smeštanje kuhinje i pratećih sadržaja u niše objekta.

Ističu da zidovi od presovane slame stvaraju povoljnu mikroklimu objekta, a paneli od plute kojima su zidovi obloženi i biljke koje se nalaze u niši u dnevnom boravku takođe učestvuju u održavanju čistog vazduha.

“Karakteristična debljina zidova od presovane slame omogućila je smeštanje kuhinje i pratećih sadržaja u niše objekta, duboke 60 i visoke 150 cm, te je tako korisnicima prostora omogućena maksimalna fleksibilnost u prostoru od 25 kvadratnih metara” – navode Ana i Sanja.

Tako korisnici dobijaju kuhinju standardnih dimenzija, koju je moguće zatvoriti kada se ne koristi, a koja sadrži i uređaj za kompostiranje otpada, dok su u nišama su takođe smešteni plakari i tehnički uređaji.

Time je formiran čist prostor prizemlja, gde se nalaze komforna dnevna soba sa klupom u prozorskoj niši i trpezarija, dok je trapezastom formom osnove naglašen osećaj otvaranja prostora ka prozoru sa gradskim vizurama.

Pasivna termoregulacija prostora

Urbana kuća je spolja obložena prefabrikovanom ljuskom od fiberglas materijala i tretirana je belom bojom koja reflektuje do 98% sunčeve energije, čime se izbegava pregrevanje prostora i gubljenje resursa.

Trem kuće prekriven je pločama od plute i travnatim površinama, koje takođe umanjuju pregrevanje, dok se ugrađenim olucima kišnica skuplja i skladišti u rezervoarima, a potom koristi kao tehnička voda i voda za zalivanje.

Na krovu se nalazi bojler za pasivno grejanje, a smicanjem krovnih ravni dobijen je prozor koji stvara takozvani efekat dimnjaka i omogućava pasivnu termoregulaciju prostora.

Budući korisnici imaju fleksibilnost da prilagode čist prostor prizemlja i galerije svojim potrebama.

Za podnu oblogu je izabran teraco koji je napravljen sa drvenim opiljcima i sadrži 65% recikliranih materija, dok je za oblogu niša odabran teraco koji je napravljen sa ostacima mermera i sadrži 87% recikliranog materijala.

Odabrani komadi nameštaja, inspirisani skandinavskim dizajnom, su standardnih dimenzija što predstavlja pravi luksuz za jednu mikro kuću.

Smeštanjem neophodnih sadržaja u niše zidova, budući korisnici imaju fleksibilnost da prilagode čist prostor prizemlja i galerije svojim potrebama.

Koncept prilagodljiv i drugim namenama

Kako za naš portal navode autorke, Urbana kuća nije tipičan projekat mikro kuće, kakvi su trenutno aktuelni, nije namenjena odmoru i radu u prirodi.

S tim u vezi, glavni izazov predstavlja im nalaženje potencijalnog investitora koji bi delio njihovu viziju i upustio se u ovako izazovan projekat, a tu je, naravno, i usaglašavanje sa uslovima lokacije i regulativama.

“Možemo i da zamislimo ovaj koncept malog energetski efikasnog objekta na vrhu postojeće zgrade koji bi bio prilagođen drugim namenama, poslovnim, rekreativnim i sl.” – kažu Curk i Cvetković za Gradnju.

Minimalnim i promišljenim dizajnom kuća stvara atmosferu topline doma u jako malom prostoru.

A iako je njihov projekat još uvek u konceptualnoj fazi i trenutno nema konkretnog investitora, niške arhitektkinje veruju da Urbana kuća ima veliki potencijal.

“Projekat Urbane kuće je bio izložen na ovogodišnjem Salonu arhitekture, gde smo naišle na veliku zainteresovanost i pozitivne utiske. To je za nas bilo veoma podsticajno da nastavimo da istražujemo u ovom smeru” – navode autorke.

Kao zaključak, možemo reći da Urbana kuća predstavlja kompleksan „organizam“ kombinovanih sistema sa nesvakidašnjim tehnologijama, koja minimalnim i promišljenim dizajnom stvara atmosferu topline doma u jako malom prostoru i u izazovnim uslovima.

Stalna promenljivost zasićenosti panela mikroalgama kreira dinamičnu fasadu i garantuje da će svaki objekat imati unikatan detalj, iako je Urbana kuća spremna za masovnu proizvodnju.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Urbana kuća po zamisli niških arhitektkinja; Render: Ana Curk i Sanja Cvetković

Izabrali smo za vas…

• Kuća na vodi osvojila treću nagradu na konkursu Mini home

“Meni se čini da je ovaj objekat ugledao Dom zdravlja preko puta pa je odlučio bar njemu da se približi i da mu se na neki način javi.”

Po projektu Miloša Kovačevića iz biroa k2-kovačević konstrukcije u u Ložioničkoj ulici u Novom Sadu nikla je Kuća sa četiri stana. Investitor objekta Stilles gradnja želeo je moderan objekat visokog kvaliteta, a autor im je pružio to.

Dobijen je svedeni beli volumen koji sedi na postamentu ukotvljen u svojoj oblozi. Urbana vila sa bogatom opremom kao što su toplotne pumpe sa podnim grejanjem i fan coil instalacijama.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Novi vizuelni reper u novosadskoj Rotkvariji
• Kuću na Čardaku za beg iz grada oblikovana večnom opekom

Kreirane su četiri stambene jedinice. Jedna u prizemlju, dve na prvom spratu i jedna na povučenoj etaži.

Međutim, nas je za početak interesovalo koja je bila vaša ideja za oblikovanje volumena ovog objekta.

Miloš Kovačević (MK): Ovo je još jedan beli kubus u inflaciji belih kubusa sa antracit sivom ALU stolarijom, staklom i eventualno nalepljenom oblogom u imitaciji drveta. Mi smo se ipak izdvojili. Nemamo oblogu od drveta i tamno sivi demit između prozora, već imamo postament od Fundermax ploča u Patina bronze varijanti.

Šalu na stranu. Mislim da smo ipak uspeli da napravimo neki iskorak, pre svega samim volumenom koji je, kao što je i najčešće slučaj, proizašao iz urbanističko-tehničkih ograničenja i parametara za konkretnu lokaciju i, naravno, velikim delom što bih ja voleo da verujem, iz funkcije.

Kreirane su četiri stambene jedinice. Jedna u prizemlju, dve na prvom spratu i jedna na povučenoj etaži.

Šta je bila želja investitora i kakvo ste vi odgovorili na projektni zadatak?

MK: Imali smo odličnu saradnju sa investitorom koji je i sam od starta imao ideju da želi moderan objekat visokog kvaliteta. Što je ispraćeno i u enterijeru do najsitnijih detalja.

Ugrađena je oprema zaista visokog kvaliteta. Između ostalog toplotne pumpe voda-vazduh sa podnim grejanjem i fan coil instalacijom za potrebe hlađenja i dodatnog zagrevanja na ekstremno niskim temperaturama.

U razradu ulične ograde, koja je usledila na kraju radova, možda smo trebali više da se uključimo.

Ugrađene su toplotne pumpe voda-vazduh sa podnim grejanjem i fan coil instalacijom.

Čini se kao da je ovaj objekat ugledao Dom zdravlja preko puta pa je odlučio bar njemu da se približi i da mu se na neki način javi.

Kako je pripadajući kontekst uticao na vaš objekat?

MK: Volimo da objekat koliko je god to moguće prilagodimo ritmu ulice ili napravimo bar neku sponu ili asocijaciju. Često se desi u ovoj našoj sredini da je baš teško naći neku polaznu tačku, između ostalog i zbog brzih promena koje se dešavaju stihijski na mikrocelinama u prostoru i koje će verovatno i ostati neusaglašene. Onda tu asocijaciju valjda izmisliš. Meni se čini da je ovaj objekat ugledao Dom zdravlja preko puta pa je odlučio bar njemu da se približi i da mu se na neki način javi.

Trudimo se kao i uvek, da sve bude zapakovano, odnosno, da ne izgubimo nit kao i da svaka linija ima svoju vodilju i smisao. Uostalom kako na crtežu tako i, što je mnogo bitnije, u prostoru. Možemo to nazvati tekovinom modernizma ili kako god… ali to je to.

I projektanti treba da iskoriste pozitivnu klimu u stanogradnji kako bi neka kvalitetna rešenja izneli do kraja u projektima.

Kakva je situacija u stanogradnji i kako se arhitekte u tome snalaze?

MK: Mislim da neka pozitivna klima vlada u stanogradnji i da ovaj bum u cenama nekretnina i projektanti treba da iskoriste kako bi neka kvalitetna rešenja izneli do kraja u projektima. Jer sve više i investitori uviđaju da u krajnjem ishodištu i oni profitiraju od toga. U svakom slučaju verujem da se  vredi  boriti za kvalitetniji pristup investiciji.

Faktografija:

• projekat: Kuća sa četiri stana
• lokacija: Ložionička 43 Novi Sad
• investitor: Stilles Gradnja
• projektanti: k2-kovačevič konstrukcije
• autori: Miloš Kovačević dig, Jovana Boškov dia
• fotografija: Miloš Martinović

Grafički prilozi

Foto-galerija

Beli volumen koji sedi na postamentu obloženom Fundermaxom; Foto: Miloš Martinović

Objekat koji odaje počast obližnjem Domu zdravlja; Foto: Miloš Martinović

Objekat koji odaje počast obližnjem Domu zdravlja; Foto: Miloš Martinović

Kreirane su četiri stambene jedinice. Jedna u prizemlju, dve na prvom spratu i jedna na povučenoj etaži; Foto: Miloš Martinović

Beli volumen koji sedi na postamentu obloženom Fundermaxom; Foto: Miloš Martinović

Visoka oprema i u enterijeru; Foto: Miloš Martinović

Odabrali smo za vas:

• Novosadska stambena zgrada koja izlazi u susret okolini

Želja autora bila je da budući stanari zgrade jednako koriste zajedničke prostore i formiraju savremenu formu stambene komune.

Po projektu studija PRAKSA59 u Šapcu je nikao stambeno-poslovni objekat za klijenta GD “Luna-stan“ koji je bio ujedno i izvođač. Arhitekte iz šabačkog biroa blisko sarađuju sa ovom firmom pa su zajednički formulisali projektni zadatak. Tako je arhitekta/projektant od početka bio uveden u proces investicije.

Projektni zahtev bio je da se na parceli od 598 m² formira objekat koji će biti prepoznatljiv po svom pristupu u oblikovanju, kao i da se, u procesu projektovanja, formira kvalitetan i opravdan stambeni prostor koji direktno prati standarde, zahteve tržišta ali i potrebe budućih korisnika u načinu stanovanja 21. veka.

“Svedoci smo da naručioci posla/klijenti prilikom zahteva dosta utiču na sam proces projektovanja, ali ovde je arhitekta imao priliku i da zahtev klijenta direktno usmeri ka formiranju vrednosne arhitekture.” – kaže arhitekta Aleksandar Lukić iz studija PRAKSA59.

Srodni članci na Gradnja.rs:

• Sunce kao inspiracija za novi plato šabačkog Velikog parka
• Konzolna gradnja mosta na Savi kod Šapca zabeležena dronom

Želja je bila da budući stanari jednako koriste zajedničke prostore i tako formiraju određenu savremenu formu stambene komune.

Pored karakterističnog pristupa oblikovanju, stambeno-poslovni objekat karakteriše formiranje manjeg broja stambenih jedinica (8) i poslovnog prostora u prizemlju, sa zajedničkom garažom.

“Želja je bila da se nastajanjem manje stambene zajednice utiče na to da budući stanari jednako koriste zajednički unutrašnji i spoljašnji prostor i formiraju određenu savremenu formu stambene komune.” – kaže naš sagovornik.

Specifičnost ovog objekta jeste i ulaganje u energetsku efikasnost objekta, odnosno da se, prilikom projektovanja i izvođenja, minimalna količina energije potroši na zagrevanje i hlađenje objekta.

Referisanje na socijalističko nasleđe

Glavna ideja za oblikovanje bio je kontekst i okruženje u kom se objekat nalazi.

Objekat se nalazi u ulici Ćirila i Metodija, za koju je Planom predviđena transformacija iz Zone stambenih jednoporodičnih objekata u Zonu višeporodičnog stanovanja niske spratnosti. Ona se svojom osom direktno nastavlja na višeporodično stambeno naselje Trkalište u Šapcu, građeno 70-ih godina prošlog veka, koje se nalazi u neposrednoj blizini.

Pozicija, pristup i način oblikovanja takvog naselja je bila inspiracija za budući objekat.

“Naša želja je bila da se pristupom u projektovanju, formira drugačiji pravac od onog koji imamo priliku da vidimo u Šapcu, a da se u ovom slučaju direktno ili indirektno referiše na socijalističko nasleđe u neposrednoj blizini.” – kaže Lukić za Gradnju.

Takođe, želja autora bila je da se navedenim pristupom utiče na buduću tranformaciju cele ulice. Odatle odluka da se umesto stambene jedinice u prizemlju objekta, formira poslovni prostor orijentisan ka ulici, čime se ostvaruje određenja neposredna komunikacija objekta, parcele i ulice u transformaciji.

Zajednički sadržaj

Objekat sadrži osam stambenih jedinica, koji su tipski projektovani za svaki sprat. Stambene jedinice odgovaraju potrebama tržišta i formirani su po dva trosobna, dvoiposobna, dvosobna i jednosobna stana. Zajednička garaža je formirana u prizemlju objekta uz stanarske ostave za svaku stambenu jedinicu. U delu prizemlja je pozicioniran poslovni prostor orijentisan ka ulici.

Takođe, u okviru dvorišta parcele, a na zadnjoj strani, projektovano je i izvedeno zajedničko zeleno dvorište koje je dostupno svim stanarima za korišćenje.

Formiranje rasterskog paterna na fasadi

Fasada objekta je formirana u pravilnom rasterskom sistemu polja, gde se naizmenično smenjuju polja balkonskih vrata/prozora sa poljima od opeke. Formirani rasterski sistem prati konstruktivni sistem objekta i organizacije prostorija unutar stambenih jedinica objekta.

“Formiranje rasterskog paterna na fasadi uz upotrebu opeke sive boje na savremen način jeste indirektan oblikovni osvrt na veliko stambeno naselje u neposrednoj blizini.” – kaže Aleksandar Lukić za naš portal.

Takođe, bilo je potrebno dati određen savremeni akcenat objekta, što je učinjeno pozicioniranjem naizmenično prepuštenih konzolnih terasa sa jugoistočne strane objekta koji svojim oblikom i pozicijom prave otklon od pravilnog rastera na fasadi.

“Ovakav tip terasa čine izlazak iz zatvorenog stambenog prostora u spoljašnji na nivou stambene jedinice,  u potpunosti opravdanim.” – dodaje arhitekta.

Aspekt energetske efikasnosti

S obzirom da je bitan zahtev klijenta bio energetska efikasnost, prilikom gradnje objekta je korišćen termoizolacioni blok za zidanje fasadnih i pregradnih zidova uz upotrebu ploča kamene vune kao termoizolacione obloge fasade.

“Krov objekta je ravan neprohodan, te smo se prilikom projektovanja i gradnje koristili sistemom neprohodnih ravnih krovova proizvođača Sika kako bismo dobili kvalitetno i trajno rešenje.” – kaže autor objekta.

Fasadna stolarija objekta je izrađena od proizvođača Rehau, antracit sive boje.

U unutrašnjosti objekta (stambenom prostoru) korišćeni su savremeni materijali i obloge. Tako je, na primer, parket od hrasta proizvođača Tarkett, a keramičke pločice su Tilezza.

Investitor jeste formirao svoje zahteve, ali je arhitekta odlučio na koji način će se zahtevi klijenta ostvariti.

Najveći izazov u projektovanju jeste da se na najbolji mogući način iskoriste parametri predviđeni Planom generalne regulacije Šapca, na način da se formira što veća korisna površina objekta sa jedne strane, a da se sa druge strane isplanira savremen objekat koji bi formirao drugačiji pravac planiranja u odnosu na onaj koji možemo da vidimo u Šapcu. Klijent i investitor jeste formirao svoje zahteve, ali je ovom prilikom zanimljivo što je arhitekta odlučio na koji način će se zahtevi klijenta ostvariti.

S obzirom na to da je u svom konstruktivnom sistemu, objekat prilično jednostavan za izvođenje, najveći izazov u izvođenju jeste bio da se velika pažnja posveti detaljima, odnosno da svaki detalj bude izveden prema projektu, što na kraju odluči da li sama arhitektura ima vrednost kako je i zamišljena.

Grafički prilozi

Osnova tipskog sprata

Faktografija:

• naziv objekta:  STAMBENO-POSLOVNI OBJEKAT
• mesto: Šabac, Ulica Ćirila i Metodija 9
• klijent: GD „Luna-Stan“
• autor:  PRAKSA59 / Aleksandar Lukić
• godina projektovanja: 2019.
• godina izgradnje: 2020-2021.
• površina: 870 m²
• spratnost:  P+2
• fotografija: Aleksandar Lukić
• izvođači: GD „Luna-stan“

Odabrali smo za vas:

• Vinaverov trg u Šapcu: Kako je ceo prostor postao spomenik našem piscu

Partner u poznatom beogradskom studiju govorio je na temu biznisa u arhitekturi sa Igorom Conićem, urednikom portala Gradnja.rs.

Kompanija Intra Lighting je u četvrtak 2. juna 2022. godine svečano otvorila svoj novi salon koji se nalazi u Airport Cityju, u kojem imamo priliku da vidimo kako rasveta izgleda uživo. Novi salon je i savršeno mesto za susrete arhitekata ali i za konsultacije prilikom rada na projektima sa stručnim timom ove slovenačke kompanije.

Tom prilikom smo porazgovarali sa Vladimirom Đorićem, partnerom u studiju Zabriskie, koji nam je svima poznat po brojnim realizovanim projektima poput Mije Dorćol, Merin Hill, Kennedy Residence, ali i nekim još uvek nerealizovanim. Svima je verovatno znan i podatak da je Zabriskie, kao lokalni partner Amande Levit, pobedio na konkursu za Filharmoniju u Beogradu, te smo od tog dostignuća i započeli naš razgovor.

Možete li nam, za početak, reći nešto više o konkursu za idejno rešenje Beogradske filharmonije?

Konkurs se radio prošle godine i to je bio jedinstven slučaj u regionu da se tridesetak svetski poznatih firmi prijavilo za učešće. Od toga je napravljen uži izbor u kom su se našli i Bjarke Ingels Group, Renzo Pjano, Diler Scofidio, Snohetta, Bevk Perovič… bukvalno prva svetska liga arhitektonskih firmi, što, nažalost, nije bilo dovoljno propraćeno u mejnstrim medijima. Konkurs je sprovodio UNDP i u uslovima su bili vrlo visoko postavljeni standardi, te gotovo nijedna firma iz Srbije i regiona nije mogla da učestvuje jer su im falile reference, neki finansijski kapaciteti i sl. tako da su sve firme koje su ušle u uži izbor tražile lokalne partnere koji bi im dali neki lokalni „know how“ oko konteksta i urbanističkih stvari. Tako nam se obratila firma AL_A iz Londona, a mi smo rado prihvatili tu saradnju, što je rezultiralo pobedničkim rešenjem i sada smo već u fazi izrade projektne dokumentacije. U stručnoj javnosti se mnogo govorilo o tome da li je trebalo da kriterijumi budu toliko strogi, jer, nažalost, domaće arhitektonske kompanije u poslednjih tridesetak godina nisu ni imale prilike za takvu vrstu referenci, pa onda nije ni čudo što nisu mogle da učestvuju na konkursu.

Amanda Levit dolazi u Beograd?

Da, ona će 9. juna sa početkom u 18 časova održati gostujuće predavanje u amfiteatru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Od početka smo bili svesni toga da se firma mora voditi kao kompanija u bilo kojoj branši i da moramo da imamo striktnu podelu poslova.

Imate odnedavno novog partnera… Kako ste organizovali biro? Da li je arhitektonskoj firmi potreban finansijski direktor?

Mi smo relativno mlada firma ali smo od početka organizovani partnerski. Firmu smo koncipirali tako da smo podelili uloge menadžera, preduzetnika, umetnika, te je tako  naša partnerka Lela Alempijević izvršni direktor i bavi se uglavnom poslovanjem, ja se prevashodno bavim menadžmentom, naša koleginica Milka Gnjato je kreativni direktor, a Ksenija Bajagić kreativni direktor za enterijer. Od početka smo bili svesni toga da se firma mora voditi kao kompanija u bilo kojoj branši i da moramo da imamo striktnu podelu poslova. A tamo gde možda nema dovoljno partnera ili jasne podele poslova, neki su taj problem rešavali tako što su zaposlili poslovnog direktora. Često pominjem dva sjajna primera, kada, recimo, 3LHD kao najbolji i najveći arhitektonski studio u regionu, kao svoj ključni momenat za razvoj ne ističu ni jednu pobedu na konkursu niti neku posebnu realizaciju, već trenutak kad su zaposlili poslovnog direktora. Ili primer firme Bjarke Ingels Group, koja je krenula sa intenzivnim razvojem kad su u partnerstvo uveli Šelu Sogard, koja je imala iskustva iz revizije, bankarstva i ostalih stvari i koja je postala jedini partner koji nije arhitekta.

Da li se gubi entuzijazam za arhitekturu ako se neko bavi menadžmentom u birou? 

Već neko vreme se ne bavim operativnom stranom našeg posla, tj. ne učestvujem u izradi projekata i često ističem među kolegama da time nisam ništa izgubio od strasti za bavljenjem arhitekturom. Nisam više autor, ne potpisujem se, nisam član timova za projekte, ali se bavim drugim aktivnostima koje podrazumevaju, organizaciju, setup, sales, promociju vrednosti, za koje smatram da su isto toliko važne u firmama koliko i kvalitetni projekti. Moja kreativna strana iz toga nije isključena, već naprotiv, mnogo pomaže.

Arhitektura i preduzetništvo: Gde se to uči? Na fakultetu očito ne…

Na fakultetu, nažalost, nemamo toga, i kada gledam sada iz ove perspektive vođenja firme mislim da je to zlatna stvar koja našim fakultetima nedostaje – bavljenje ili veća pažnja posvećena menadžerskim veštinama. Na sreću, u poslednjih pet ili 10 godina došlo je do razvoja te kulture preduzetništva, posebno među mlađom populacijom, startapima i IT kompanijama, a postoji i mnoštvo podkasta, knjiga i blogova o tome, te više nije toliko teško permanentno raditi na sebi i obrazovati se.

Menadžment projekata uglavnom rade građevinski inženjeri… Gde su tu arhitekte?

Moglo bi tako da se kaže. To je ono što sam malopre rekao – voleo bih da naši arhitektonski fakulteti malo više razviju taj segment menadžmenta. Nekako je po difoltu sve to pripalo građevincima i oni to sjajno rade, malo sam i ljubomoran na tu njihovu poziciju (smeh). Za nas arhitekte je to dobra prilika za razvoj, pogotovo što arhitektura sublimira sve ostale aspekte poslovanja i inženjeringa, tako da je naše prirodno u mesto u tom menadžerskom delu, ali eto, ako ništa drugo, imamo prostora da učimo i napredujemo.

Naše kolege koje rade sa IT firmama već su praktično prešle na vrstu poslovanja i naplate usluga po satu, umesto po kvadratu.

Porasle su cene materijala, usluga… Da li je vreme da se i arhitektama povećaju plate?

Stalno pričamo o tome da je uloga arhitekture kod nas potcenjena ili da nije dovoljno vrednovana, ali mislim da je to samo rezultat tržišta – onoliko koliko se mi uspeli da se izborimo na tržištu, koliko smo uspeli da pokažemo gde arhitektura može da pravi vrednost – i onu nematerijalnu, simboličku, ali i onu materijalnu u smislu profita ili atraktivnosti koja dolazi kroz realizaciju. Mislim da se time nismo dovoljno bavili tako da tu leži ključ odgovora na vaše pitanje. Ako sad uporedimo cene materijala, ili stanogradnje uopšte, koje su, paušalno, otišle za nekih pedesetak posto u poslednjih 4 do 5 godina, cena arhitekture porasla je za ne više od 20%. U vašoj anketi sa pitanjem „da li ste za definisanje minimalne cene rada?“ video sam da je 80-90% anketiranih odgovorilo pozitivno, a ja sam bio jedan od onih koji je odgovorio da ne treba definisati minimalnu cenu rada, ne zato što ne bih želeo da je drugačija situacija, već zato što verujem da je tržište to koje određuje cenu ne samo arhitektonskih, već i svih ostalih usluga. Tako da ne možemo dekretom da dođemo do toga, već da zajedno, ne pojedinačno, radimo na tome da dođe do promene stvari na tržištu.

Da li je sistem naplate po metru kvadratnom prevaziđen?

Apsolutno da. Mislim da je od pitanja minimalne cene možda bitnije da pokušamo da uradimo „svič“ i da pređemo na naplatu po satu. To famozno naplaćivanje po kvadratu je ostalo nasleđeno iz nekog ranijeg perioda, te se i dan-danas, kada se da neki drugi parametar, traži da se to nekako pretvori u cenu po kvadratu. IT uvek prvi probije te barijere, te su naše kolege koje rade sa IT firmama već praktično prešle na vrstu poslovanja i naplate usluga po satu, tako da mi se čini da će se narednih godina to prebaciti i na ostale segmente tržišta.

Kako poboljšati konkurentnost domaće arhitekture na tržištu?

Mislim da nam svima fali neka vrsta umrežavanja, povezivanja. Svako od nas ima neko svoje malo ostrvo, malu grupu u firmi ili kolege s kojima sarađujemo, a zapravo nam nedostaju komunikacija i konsultacija između firmi jer time može dosta da se postigne. Arhitektonska komora još uvek ne postoji, Inženjerska komora, nažalost, nije nešto opredeljena ka arhitekturi, tako da mi, akteri na tržištu, između sebe imamo dovoljno prostora za saradnju i za deljenje iskustva i znanja.

Da li je u tome potrebna podrška države?

Apsolutno da. Istakao bih jednu stvar za koju mislim da nam ide u prilog u narednom periodu, a to je da je država donela odluku o izradi Nacionalne arhitektonske strategije do 2035. godine. To je jedan dokument koji je veoma značajan i bitan za sve naše kolege koje se bave arhitektonskim projektovanjem na tržištu i mislim da bi u izradi te strategije svi zajedno trebalo da uzmemo učešće, jer će neke formulacije, neke teme i neke akcione mere koje će se doneti kroz tu strategiju itekako dati impakta u nekom narednom periodu. To je neki momenat gde je država po sili zakona, odnosno po sili procesa pridruživanja EU, praktično morala to da pokrene. Hrvatska je to donela pre nekih petnaestak godina i tu su definisane neke stvari, i oko konkursne politike, pa čak i oko toga gde je mesto i uloga arhitekture u jednom društvu i šta njome želi da se postigne, tako da imamo dobru priliku za saradnju sa državom, a to podrazumeva aktivno učešće. Do sada smo nekako stajali po strani i često kritikovali i davali primedbe, ali mi se čini da se mi sami, kao struka, nismo dovoljno bavili svojim položajem.

Mislim da postoji jedan nepodeljeni respekt i uvažavanje, da jedni druge prepoznajemo samo što se možda ne poznajemo.

Zbog čega naše arhitekte ne mogu da se udruže? Šta vidite kao glavnim problem? (glas iz publike dovikuje: „Sujeta!“ – prim. red.)

Možda je nekad bilo tako (smeh), ali iz mog iskustva i razgovora sa kolegama vidim da je stigla nova generacija arhitekata i arhitektonskih firmi koje u poslednjih pet do deset godina postoje na našem tržištu i koje nemaju problem ni sa egom, ni sa sujetom. Mislim da postoji jedan nepodeljeni respekt i uvažavanje, da jedni druge prepoznajemo samo što se možda ne poznajemo. Svi ćemo se lako složiti oko nekih sjajnih projekata i realizacija, samo treba jedni druge da „bustujemo“ da temu arhitekture nekako nametnemo i u mejnstrim medijima. Postoji inicijativa da se napravi neko poslovno udruženje i uskoro ćemo izaći u javnost s tim.

O novom salonu Intra lightinga

Početkom juna, u poslovnom parku Airport City, međunarodna kompanija Intra lighting ostvarila je novi izložbeni salon. Inovativne arhitektonske i dekorativne svetiljke, koje se plasiraju u značajne projekte širom sveta, proizvode se u Sloveniji, a ova kompanija ima proizvodne pogone i u Srbiji i Hrvatskoj. Možete ih pronaći u kancelarijama Armanija, Gugla, Fejsbuka, Majkrosofta i Ferarija. Sa svetiljkom Tracker opremljen je i Beo Shopping Center u Beogradu.

Posete novom showroomu moguće su svakog dana od ponedeljka do petka (8:00 – 16:00, Airport City, zgrada Lavanda, Omladinskih brigada 90b, Novi Beograd).

Za više informacija kontaktirajte Vladimira Tucića (+381 (11) 269 8 476, vladimir.tucic@intra-lighting.com) ili posetite web sajt kompanije Intra lighting.

Odabrali smo za vas:

• TOP 10 proizvoda Intra lighting: Rasveta koja pravi razliku u enterijerima

Arhitektonsko rešenje objekta karakterišu funkcionalnost, racionalno korišćenje prostora, jednostavna konstrukcija, a sve prema novim inženjerskim preporukama za projektovanje objekata socijalne zaštite u Srbiji.

Poznati beogradski studio Bureau Cube Partners predstavila je koncept idejnog arhitektonskog rešenja za novi, reprezentativni objekat Centra za socijalni rad u Kikindi.

Objekat, postavljen na građevinskoj parceli užom stranom prema uličnoj regulaciji sa trodelnim unutrašnjim rasporedom prostorija, definisan je kao tip dužne kuće, lako je prepoznatljiv i karakterističan za ovo podneblje.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Vrtić razigrane forme koji uvažava karakter sremske ravnice
• Gde rade arhitekte: Nove kancelarije biroa Cube Partners u Humskoj 6

Objekat koji odgovara potrebama stanovništva

Novoprojektovani objekat je oformljen kao slobodnostojeći prizemni objekat, a po funkcionalnim celinama organizovan je kao objekat javne namene, odnosno Centar za socijalni rad koji odgovara potrebama stanovništva iz gravitacionog područja.

Na nivou partera opredeljene su površine za kolski i pešački pristup, površine za stacionarni saobraćaj za potrebe parkiranja zaposlenih i korisnika usluga Centra i zelene zastrte površine sa visokim rastinjem.

Na etaži prizemlja (Pr) planirane su prostorije za prijem korisnika usluga centra, kancelarije za rad zaposlenih i sve prateće servisne i tehničke prostorije neophodne za pravilan rad Centra.

Centar je projektovan kao prizemni objekat u formi tri smaknuta kubusa po horizontali.

Objekat je projektovan u formi tri smaknuta kubusa po horizontali sa odgovarajućim dvovodnim krovom, ukupne bruto razvijene građevinske površine (BRGP) 1.062,15 m².

„Idejnim rešenjem i primenjenim arhitektonskim rečnikom naglašena je oblikovnost korpusa, integrisanog u rasternu matricu proizišlu iz referisanih opsega i trase saobraćajnice, sa utvrđenim ritmom otvora i fasadnim ravnima koje se smenjuju i naizmenično uvlače ka unutrašnjosti objekta, sve to uz podržavanje uspostavljene matrice i dispozicije oblikovnih horizontalnih i vertikalnih segmenata na objektu“ – navode iz Bureau Cube Partners za naš portal.

Otvorenom parking prostoru, koji je organizovan na građevinskoj parceli uz sam objekat, po dužoj strani omogućen je pristup vozilima zaposlenih, korisnika usluga Centra, MUP-a, dostavnog i tehničkog/servisnog osoblja, kao i službene posete.

U duhu tradicionalne kuće vojvođansko-panonskog tipa

Arhitektonskim oblikovanjem planiranih korpusa primenjeni su formati arhitektonskog oblikovanja sa umerenim odnosima punog i praznog u multiplikovanim, razumnim i vrlo vešto definisanim proporcijama i zadržanim relacijama.

Unutrašnja organizacija prostora značajno je uticala na likovnu i oblikovnu artikulaciju fasadnih platna.

Kako navode iz Bureau Cube Partners, unutrašnja organizacija prostora značajno je uticala na likovnu i oblikovnu artikulaciju fasadnih platna. Primenjenim arhitektonskim rečnikom naglašena je oblikovnost korpusa u duhu tradicionalne kuće vojvođansko-panonskog tipa, akcentovanjem prednje fasade objekta izborom savremenih materijala.

Arhitektonsko rešenje karakteriše funkcionalnost, racionalno korišćenje prostora, jednostavna konstrukcija, svedeni oblik i odsustvo dekoracije. Opredeljeni su savremeni materijali za oblaganje fasadnih ravni u duhu vremena u kojem nastaje: kompozitni paneli u beloj boji i boji zarđalog čelika – kortena, sa uličnom fasadom u staklu u crnoj ramovskoj konstrukciji.

Definisanje programskih i prostornih standarda

Projektovanju idejnog arhitektonskog rešenja prethodila je izrada dokumenta Inženjerske preporuke za projektovanje objekata socijalne zaštite RS, na kojem je radio multidisciplinarni tim arhitekata iz Bureau Cube Partners sa konsultantima iz ekspertskih oblasti socijalne zaštite i inženjerima iz oblasti elektro-energetskih instalacija, osvetljenja, termo-tehničkih instalacija, hidro-tehničkih instalacija, protivpožarne zaštite, bezbednosti i saobraćaja.

Osnovna svrha izrade Inženjerskih preporuka jeste potreba za definisanjem programskih i prostornih standarda koji će biti korišćeni od strane inženjera projektanata iz svih neophodnih oblasti uz naglašavanje oblasti arhitekture i tehnologije u procesima rekonstrukcije, sanacije, adaptacije ili investicionog i tekućeg održavanja postojećih prostora u kojima su smešteni Centri ili izgradnje novih objekata Centara za socijalni rad.

Uputstvo je jednovremeno namenjeno i predstavnicima Ministarstava, zaposlenima u Centrima, osobama koje rade na planiranju, programiranju, sistematizaciji i kategorizaciji radnih mesta i potrebnog broja zaposlenih, kao i svim stručnim licima koja aktivno učestvuju u procesima i radovima na redovnom održavanju objekata Centara za socijalni rad Republike Srbije.

Očekuje se da će u skorijoj budućnosti ove preporuke biti izdate u štampanom izdanju u vidu priručnika za arhitekte.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja – funkcionalna šema

Situacija sa krovnom ravni

Izabrali smo za vas…

• Na Bežanijskoj kosi planiran kompleks sa kulom do 120 metara

Probijanje tunela “Iriški venac” – koji će sa svojih bezmalo tri i po kilometra dužine biti najduži tunel u Srbiji – moglo bi da započne krajem ovog meseca.

Dvocevni tunel ispod Fruške gore koji će biti probijen na deonici između naselja Paragovo u Sremskoj Kamenici i kod Iriga, odnosno obilaznice oko Rume, ima za cilj da konačno izmesti tranzitni saobraćaj s prostora Nacionalnog parka Fruška gora.

Kako je za „Dnevnik“ rečeno u „Koridorima Srbije”, trenutno su u toku radovi na stabilizaciji kosine u zoni ulaznog portala, što možete videti i na našim aktuelnih snimcima.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Gde će se ulaziti u tunel koji će prolaziti ispod Fruške gore
• Krtica od 2.000 tona: Ovako izgleda najveća Strabagova mašina za bušenje tunela

Pogledajte kako izgleda gradilište iz drona:

Kod Iriga, može se videti sadejstvo kamiona i bagera koji rade na stabilizaciji kosine u zoni gde je projektovan ulazni portal.

„Očekuje se da radovi budu kompletirani krajem juna meseca, kada će se steći uslovi za početak radova na samom tunelskom portalu i kasnije iskopu tunelske deonice” – navode iz „Koridora Srbije”.

Ujedno iz „Koridora Srbije”, nominalnog investitora Fruškogorskog koridora, napominju da će kako koja deonica bude funkcionalno zaokružena, tako biti i otvarana za saobraćaj.

Tokom obilaska gradilišta početkom marta mogli smo videti intenzivne zemljane radove na pripremi terena i pravljenja saobraćajnica za dolazak mašinerije za bušenje na izlaznom kraku tunela.

Slična situacija trenutno je i na drugoj strani budućeg tunela, gde vidimo sadejstvo kamiona i bagera koji rade na stabilizaciji kosine u zoni gde je projektovan ulazni portal. Takođe, na iriškog strani tunela gradi se i kamp za radnike.

Idejni projekat za tunel “Iriški venac” urađen je u Institutu za puteve još 2016. godine. Prema idejnom projektu, saobraćajne površine u tunelu – čija puna dužina iznosi 3.480 metara – biće prekrivene asfaltom, dok je planirana širina kolovoza osam metara sa dve trake.

Projektovane su i bezbednosne niše na svakih 150 metara i prolazi za pešake na svakih 290 metara kroz koje će moći da se prođe u slučaju požara, saobraćajnih nesreća i sl.

Osim toga, biće izgrađen i kontrolni centar iz kog će kamere nadgledati saobraćaj u ovom i još jednom tunelu – „Širine“, koji će biti dug oko 350 metara, a u okviru čitavog sistema pratiće se i zagađenje.

Predviđena je i izgradnja dva vezna tunela kroz koje će moći da prođu i kamioni ako ostanu u kvaru, a sve je projektovano u saglasnosti sa nemačkim standardom bezbednosti RAPT.

Rok do marta 2024.

Ugovor o izgradnji vredan 606 miliona evra Republika Srbija potpisala je sa kompanijom „China Road and Bridge Construction“ (CRBC), a prilikom otpočinjanja radova izvođač je državnom vrhu dao uverenje da će Fruškogorski koridor biti gotov godinu dana pre roka, odnosno u martu 2024. godine.

Faktografija

• projekat: tunel Iriški venac
• lokacija snimanja: Paragovo, Fruška gora
• veza: Novi Sad – Ruma
• trasa: Fruškogorski koridor
• dužina tunela: 3.480 metara
• projekat: Koridori Srbije
• izvođač: CRBC
• standard bezbednosti: RAPT
• investicija: 606 miliona evra
• početak: maj 2021.
• stanje: jun 2022.
• rok završetka: mart 2024.
• foto, video: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Foto-galerija

Zemljani radovi za tunel Iriški venac nadomak Iriga; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

U toku su radovi na stabilizaciji tla i izgradnji kampa za radnike; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Lokacija gradilišta je nedaleko od Vinarije Kovačević; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs

Odabrali smo za vas:

• Svi tekstovi o tunelima na portalu Gradnja