Radovi na rekonstrukciji prva tri koloseka kao i nadvožnjaka u Kisačkoj privode se kraju kako bi linija brzog voza Beograd – Novi Sad mogla da krene do 10. marta.
Sudeći prema najavama, prvi brzi voz na relaciji Beograd – Novi Sad krenuće da saobraća najkasnije do 10. marta ove godine, te se u skladu s tim privodi kraju prva faza radova na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, započeta krajem septembra prošle godine.
Takođe, novosadsko JKP “Put” započelo je ovog meseca radove na prilaznim putevima do platoa ispred staničnog ulaza za putnike, a najavljeno je i uređenje stanice u obližnjem Petrovaradinu.
Prva faza radova obuhvata rekonstrukciju tri stanična koloseka, kao i 10. i 11. kolosek.
U okviru prve faze radova – koja obuhvata prva tri stanična koloseka, kao i 10. i 11. kolosek – rekonstruisani su stanični peroni, temelji perona i nadstrešnica, kao i šahtovi za kišnu kanalizaciju, dok će drugom fazom biti obuhvaćeni radovi na preostalim kolosecima.
I dok se užurbano izvode radovi na osavremenjavanju koloseka, u toku je i rekonstrukcija novosadske železničke stanice, inače izgrađene 1964. godine po projektu Imrea Farkaša. Radove izvodi konzorcijum kineskih kompanija „China Railway International“ i „China Communications Construction Company“, a predviđena je sanacija podova, zidova i krova, kao i energetska sanacija objekta, dok će fasada i stolarija biti zamenjeni.
Postojeći stanični pothodnik ispod trećeg, četvrtog, petog i šestog koloseka biće produžen i modernizovan, a novi deo pothodnika biće dužine 30 metara i činiće ga i stepenišna konstrukcija, kojom će se izlaziti na novoprojektovani treći i četvrti peron.
Stanje iz 27. januara; Foto: Aleksandar Morović/Gradnja.rs
Radovi na stanici
Pothodnik će biti dugačak ukupno oko 60 metara, a sa prilaznim stepeništem i liftovima njegova korisna površina iznosiće oko 800 kvadratnih metara.
Predviđeno je i da stanica bude prilagođena osobama s posebnim potrebama, što podrazumeva uvođenje dva lifta i rekonstrukciju toaleta. Za osobe sa slabijim vidom predviđeno je postavljanje taktilnih vodilica na stazama u stanici.
U unutrašnjosti stanice renoviran će biti Centar za daljinsko upravljanje, kancelarije i restoran, čije prostorije nisu menjane više od pet decenija.
Pragovi spremni za ugradnju; Foto: Aleksandar Morović/Gradnja.rs
Nadvožnjak u Kisačkoj
Zbog projekta pruge Beograd – Stara Pazova – Novi Sad – Subotica – državna granica, potrebno je bilo renovirati i nadvožnjak u Kisačkoj ulici, a radovi koji su počeli 3. oktobra prošle godine trebalo bi da budu gotovi do marta 2022, kada će ova prometna novosadska saobraćajnica ponovo biti otvorena za saobraćaj.
Radovi na podvožnjaku u Kisačkoj ulici; Foto: Aleksandar Morović/Gradnja.rs
Šta je sve rekonstruisano
Da podsetimo, nadvožnjak za železničku prugu dobila je i Temerinska ulica u Novom Sadu, a on je završen krajem februara prošle godine. Stari je srušen, a novi, dug preko 30 metara, sadrži tri koloseka, od kojih će dva biti korišćena za potrebe brze pruge.
Takođe, tokom rekonstrukcije je demontirano i uklonjeno ukupno oko dva kilometra staničnih koloseka, jedanaest skretnica, zatim kolosečni materijal, kao i tucanik sa prva tri, desetog i jedanaestog staničnog koloseka.
Ako tražite partnera za realizaciju smelih dizajnerskih projekata kako privatnih tako i ugostiteljskih enterijera, onda je ovo pravi kontakt za vas.
Da biste opremili jedan enterijer, potreban vam je prvo arhitekta, odnosno dizajner enterijera. Međutim, da bi ta ideja prešla sa crteža u nešto opipljivo, neophodan vam je kvalitetan proizvođač nameštaja koji će znati da precizno i tačno realizuje sve ideje arhitekte. Naš sagovornik je prava adresa za tako nešto.
Nemanja Divić ima 29 godina i živi u Novom Sadu, gde je 2015. godine osnovao firmu Wood’n’Steel sa, kako kaže, ciljem ispoljavanja kreativnosti i pravljenja jedinstvenog nameštaja po meri od prirodnih materijala.
U svom poslovanju, on i njegov tim ne fokusiraju se previše na ono što radi konkurencija, pripisujući upravo takvom načinu razmišljanja dosadašnji napredak firme.
“Puštamo da o takvim stvarima pričaju naši kupci, ali ako bih morao da izdvojim jednu stvar po kojoj se razlikujemo od drugih, to bi onda bila naša jedinstvena energija koju nesebično ulažemo u svaki napravljen proizvod”, ističe za naš portal Divić.
Jedna stvar po kojoj se razlikujemo od drugih jeste jedinstvena energija koju nesebično ulažu u svaki napravljen proizvod.
Nemanja Divić, osnivač i prvi čovek firme Wood’n’Steel; Foto: Wood’n’Steel
Nameštaj od hrasta i parenog oraha
Budući da se Wood’n’steel bavi proizvodnjom, to znači da kod njih možete poručiti sve što je od drveta ili metala – po vašem projektu ili nacrtu.
“Naša osnovna ponuda se bazira na trpezarijskim stolovima, komodama, policama, klub stolovima i sličnim gotovim komadima nameštaja, a ostale komade radimo isključivo po zahtevu”, navodi Divić za Gradnja.rs.
U ovoj novosadskoj firmi za izradu nameštaja koriste hrast i pareni orah, jer smatraju da su ta dva drveta najbolja najzahvalnija za obradu, kao da izgledaju najlepše u enterijeru.
“Pratimo trendove u procesu proizvodnje, ali nam je kod izgleda uvek bila draža klasika”, ističe naš sagovornik, dodajući da najviše vole da rade sa hrastom, jer on, kako kaže, dozvoljava da se „igrate“ sa uklapanjem godova, strukturom, oblikovanjem i svim zahtevima koji se traže.
Pate trendove u procesu proizvodnje, ali im je kod izgleda uvek bila draža klasika; Foto: Wood’n’Steel
Kod Wood’n’Steel možete poručiti sve što je od drveta ili metala – po vašem projektu ili nacrtu.
Wood’n’Steel pravi nameštaj od punog drveta i metala
Sinergija s arhitektonskom strukom
Wood’n’steel sarađuje već godinama sa arhitektama, a uglavnom su to timovi koji su s njima od početka.
“Dopunjujemo se tako što izlazimo u susret da odradimo posao pre roka, montiramo na terenu – nekad i više puta kada se susretnemo sa nekim problemom – pokušavamo da rešimo sve što je do nas, čak i da saniramo sve nedostatke nastale tokom procesa opremanja enterijera od strane drugih majstora, jer su to zahtevni procesi gde učestvuje mnogo različitih ljudi gde dolazi do mogućih oštećenja”, ističe Divić.
Firma Wood’n’Steel osnovana je 2015. godine; Foto: Wood’n’Steel
Reč problem ne doživljavaju tako strašno jer smatraju da je to sastavni deo svakog montažnog procesa.
Kada su u pitanju najveći izazovi u opremanju ugostiteljskih objekata, naš sagovornik kaže da su to postizanje izrade proizvoda u zadatom roku i montaža istog na terenu u težim uslovima, kada nije sve kao na „renderu“, kada su krivi zidovi, hladno i otežano vreme po planinama, čak i radovi na lokacijama gde još struja nije puštena u rad.
Ipak, kako napominje Divić, reč problem ne doživljavaju tako strašno jer smatraju da je to sastavni deo svakog montažnog procesa, te da je potrebno samo iskustvo kako bi se to rešilo.
“Imali smo nedavno situacija da je na terenu morao da se ‘izmisli’ prostor za unos jednog od najvećih stolova napravljenih na našim prostorima, kada smo morali srušiti jedan zid da bi uneli sto dužine 4 metra, ili kada smo jednom timu arhitekata zbog kašnjenja radova ostali u noćnoj smeni kako bi napravili poveći broj kvadrata za dekorativni zid od hrasta koji je poručen u tom istom danu. Zahtevi su razni, zato se trudimo da svima izađemo u susret i uradimo šve sto je do nas”, napominje osnivač Wood’n’Steela.
Za izradu nameštaja koriste se hrast i pareni orah; Foto: Wood’n’Steel
Morali smo da srušimo zid da bismo uneli sto dužine 4 metra – jedan od najvećih stolova napravljenih na našim prostorima.
Proizvodnja nameštaja od punog drveta; Foto: Wood’n’Steel
Ponosni na svoj celokupan rad
A iako su do sada uradili velik broj projekata, u ovoj firmi kažu da ne žele nijedan da izdvoje iznad ostalih.
“Može se reći da smo ponosni na sav naš rad i na sve naše proizvode koji su izašli iz proizvodnje i trudićemo se da tako i ostane”, kaže Divić.
Kada govorimo o bliskoj budućnosti, Wood’n’Steel ove godine očekuju dva veća najavljena projekta, a u pitanju je opremanje dva restorana u inostranstvu – jednog u Austriji i jednog u Sloveniji.
“Detalje nećemo otkrivati, ostavićemo vas da uživate u slikama koje ćemo, po obavljenom projektu, objaviti”, ističe na kraju naš sagovornik.
Salon Wood’n’Steel u Novom Sadu; Foto: Wood’n’Steel
Moderan salon u Novom Sadu
Ukoliko želite da opremite svoj stan ili ugostiteljski objekat, novosadska kompanija je pravi partner za vas. Moderan salon Wood’n’Steel možete posetiti u Bulevar Patrijarha Pavla 32 u Novom Sadu.
Više informacija o uslugama ove kompanije možete saznati i na sajtu Wood’n’Steel, gde možete pogledati i katalog proizvoda, kao i na telefon 064/137-0990.
Koliko se Novi Sad zapravo promenio i kako je došao do ovog gde smo danas, govore nam autori izložbe posvećene modernosti najvećeg vojvođanskog grada.
Ukoliko vas ovih dana put navede pored novosadskog Spensa u večernjim časovima, teško ćete proći a da primetite ogromnu svetlosnu instalaciju koja sija u punom sjaju. Luster, dug 80 metara, koji je 1981. godine stigao iz fabrike „Dekor” iz Zaboka kod Zagreba, sa 2.500 sijalica, bio je jedan od najvećih u Evropi. Zbog lebdeće strukture radnici su ga nazivali „Svemirac”.
Dugo vremena, ova ogromna svetleća konstrukcija bila je van funkcije. Međutim, novosadske arhitekte rešile su da ga obnove i da pod njim organizuju izložbu posvećenu modernističkom Novom Sadu. Sa novih 750 LED sijalica, Svemirac obasjava stakleni hol i poziva sve sugrađane da pogledaju izložbu koja traje do 26. februara.
Sa novih 750 LED sijalica, luster obasjava stakleni hol i poziva sve sugrađane da pogledaju izložbu koja traje do 26. februara.
Multimedijalna izložba pod nazivom „Novi Sad – moderni grad“, otvorena 12. februara, stavlja u fokus industrijalizaciju najvećeg vojvođanskog grada, radikalnih infrastrukturnih promena, novih prostora za život u gradu, kao i mesta na kojima se uspostavljao društveni život građana u drugoj polovini 20. veka.
Kroz šest priča praćenih do sada neprikazanim, arhivskim snimcima izgradnje grada, objašnjavaju se svi ključni procesi koji su kreirali modernost Novog Sada. Kruna izložbe je polučasovni dokumentarni film posvećen Novkabel – kuli usred ravnice.
O ovoj manifestaciji razgovaramo sa dr Draganom Konstantinović i Slobodanom Jovićem koji su pored Maje Momirov, dr Miljane Zeković, dr Višnje Žugić i Bojana Stojkovića, autori izložbe.
Autori izložbe Novi Sad – moderni grad; Foto: Igor Đokić
Šta je bila ideja iza izložbe „Novi Sad – moderni grad“?
Slobodan: Ova izložba je kruna, odnosno rekapitulacija višegodišnjeg rada na onome što mi smatramo jako važnim, a to je da Novi Sad u istoriji svog urbanističkog razvoja prepozna jednu značajnu kariku koja trenutno nedostaje, a to je zapravo karika modernog, modernističkog Novog Sada, koja nekako ostaje u drugom planu u odnosu na ono što većina ljudi smatra Novim Sadom – srednjeevropski grad sa austrougarskim nasleđem i istorijskim centrom – što, kada pogledamo realno, čini mali procenat grada. Veliki, drugi deo grada, koji je nastao u procesu modernizacije, ostaje potpuno nevidljiv, a sada je možda prošlo dovoljno vremena da možemo da se osvrnemo ka tome, sagledamo ga sa neke objektivne distance i na neki načim dodamo tu kariku u lanac Novog Sada.
Izložba nije nikakva nostalgija, već objektivno sagledavanje situacije.
Dragana: Dodala bih da naša izložba nije nikakva nostalgija, već objektivno sagledavanje situacije. Ako je 80% gradskog tkiva izgrađeno u periodu nakon Drugog svetskog rata, onda prosto mislimo da je neophodno da ga vidimo, razumemo, vrednujemo i prepoznamo kao neku bazu savremenosti. Jako nam je bitno da se grad razume u svojoj sveukupnosti da bi se planirala njegova budućnost.
Slobodan: Za sve nas, i kao naučne radnike, istraživače, ali i kao aktere savremenog arhitektonskog i urbanističkog konteksta, jako je važan bio ovaj proces u kome smo mi, u stvari, morali da naučimo o tome šta je zapravo Novi Sad, kako je on nastao, na kojim osnovama je nastao, šta su to ključni aspekti koji su uticali na njegov razvoj, i da onda, što je Dragana rekla, to bude baza za neko savremeno arhitektonsko delovanje. To smatramo izuzetno važnim jer mislimo da je potrebno napraviti određenu vrstu kontinuiteta u odnosu na ono što imamo u praksi, a to je konstantno resetovanje urbanističke logike i koncepta u gradu.
Novi Sad – moderni grad; Foto: Promo
Šta bi, na primer, bila ta baza? Šta je ono što nosimo iz istorije i šta je to što može poslužiti kao temelj za neku buduću praksu?
Dragana: Po meni je sigurno vizionarstvo nešto što nedostaje savremenoj urbanističkoj i arhitektonskoj praksi, a sve ovo što možemo videti na izložbi je zaista bilo vizionarski. Pedesetih godina, kada je neko crtao plan bulevara u Novom Sadu, to je bilo radikalno i vizionarski i imalo je neki jasan cilj ka kojem se ide. Čini mi se da danas tog cilja baš i nema ili se stihijski postavlja u nekim kratkoročnim sagledavanjima grada. To je taj kontinuitet koji je Slobodan spomenuo, kontinuitet modernizacijskih ciklusa, da ih tako nazovemo, gde je svaki baziran na nečemu što je aktuelnost, a mi možda ni ne sagledavamo šta su naše aktuelnosti danas. Stalno to ponavljamo, kada je rađen plan za Mišeluk, tada su govorili o informatizaciji kao tercijalnoj delatnosti i nekom procesu koji dolazi, a mi danas, 40 godina kasnije, uopšte ne pričamo na koji način to određuje grad. Oni su osamdesetih videli da to dolazi, a mi ga ne prepoznajemo ni kad je došlo. To su neke bitne stvari, metodologije koje su korišćene, participacija, koja se danas nameće kao neka nova tema a koja je postojala još 80-ih godina, zatim, uopšte, urbanistička praksa, njena etika i sve ono što je okruživalo taj rad tada, to su isto neke temeljne tačke s kojih nastupamo dalje.
Slobodan: Stvar je i toga koje su osnove koje stoje iza modernizacije grada, šta su motivi modernizacije grada, a to je nešto što možemo da naučimo sagledavajući ovaj proces. Zašto gradimo infrastrukturu, zašto gradimo stanove, kako pravimo urbanističke poteze koji bi, recimo, doprineli razvoju industrije u gradu ili neke slične stvari, što možemo da vidimo kada ispitujemo ovaj proces retroaktivno. To je ono što zapravo danas fali – fali vizija i fali neka zdrava osnova na kojoj planiramo grad. Mi danas imamo možda jako pojednostavljenu osnovu na kojoj planiramo grad, a ona se zasniva isključivo na nekim ekonomskim faktorima i to onim koji nisu previše komplikovani. Pričamo isključivo o tome da čitav grad razvijamo razvojem stambenih zona, proizvodnjom nekretnina, prostora za prodaju na tržištu nekretnina i ne sagledavamo neke druge aspekte koji bi dugoročnije mogli da donose neke benefite, jer zapravo za te dugoročne procese nema toliko vremena. Ljubinko Pušić je osamdesetih rekao: „Mi se i danas ponašamo kao posle Drugog svetskog rata, kada smo mislili da grad možemo da izgradimo izgradnjom stambenih zgrada“. Grad se ne gradi izgradnjom stambenih zgrada, to je nešto što je vrlo važno shvatiti da bi danas mogli da postavimo drugačije parametre na kojima će se grad razvijati. Dragana je spomenula vizionarstvo – mi i danas živimo prema odlukama koje su donesene 1950. godine, strašno je uopšte i razmišljati o tome, jer su te odluke donesene u potpuno drugačijem sistemu, a mi s njima i danas živimo. Mi ne znamo da li današnji plan donosi nešto što ćemo da živimo za 50 godina i šta će to značiti za neke generacije koje dolaze posle nas, i to je možda i problem koji se javlja i neka pouka koju treba da izvučemo iz cele ove priče.
Mi i danas živimo prema urbanističkim odlukama koje su donesene 1950. godine.
Kako su se u to vreme delegirali urbanistički poslovi?
Slobodan: Ne treba to jako idealizovati. Ima jedna situacija, skoro anegdota, kad su u Beogradu pitali arhitektu Aleksandra Stjepanovića da li je imao afinitet prema nekom stilu, o povratku nekom stilskom izražaju, on ih je prekinuo i rekao im: „Pa, ne, to je takav bio sistem gradnje gradnje i mi smo tako gradili“ (smeh).
Uvek kada razmišljamo o savremenoj arhitekturi u Jugoslaviji, uvek govorimo da su se te ključne odluke desile kada je država odlučila da se okrene zapadnoj hemisferi, zapadnoj kulturi, a ne, recimo, sovjetskoj, te zato mi nemamo toliko razvijen socijalistički realizam, ali imamo modernizam koji je praktično istovetan kao u zapadnim zemljama. To vreme ne treba idealizovati i to je i prikazano ovde, pogotovo u priči „Grad na pesku“, gde mi prikazujemo kako je ta urbanistička misao evoluirala od pedesetih godina do, recimo, osamdeset i neke. Vi možete tačno da vidite na Novom Sadu, na određenim delovima grada, kako je se razvijala jedna urbanistička misao – od blokova na Satelitu gde su ređane generičke zgrade u bilo kakvom rasporedu, do Limana, do razvoja nekih mnogo složenijih sistema kao što je Novo naselje, pa do Mišeluka koji mi ovde predstavljamo kao kulminaciju neke urbanističke teorije i prakse u Novom Sadu. To je nešto što bi sa metodološke, teorijske strane izdvojili kao neko postignuće, koje smo, nažalost, zaboravili.
6 priča o Novom Sadu; Foto: Igor Đokić
Šta je bilo toliko karakteristično kod rešenja za Mišeluk?
Dragana: Hajde da krenemo od metodologije, ako već pričamo kakva je nekad bila urbanistička praksa. RTV nam je čak ustupio snimak prezentacije GUP-a za 2000. godinu, negde s početka osamdesetih, koji se dešava u jednoj prelepoj sali, tu su pokačeni svi ti prilozi koji su, naravno, mnogo razumljiviji prosečnom stanovniku od ovih priloga koje vidimo danas. Priča se o svim vrednostima tog generalnog urbanističkog plana, ali i o manama, velikim problemima, kao što je problem zagađenja, dosta aktuelno pitanje još i tada, a ne samo danas. Za nas je to bilo veoma tužno otkriće.
Što se tiče Mišeluka, cela priča kreće od građana koji, recimo, predlažu i biraju naziv naselja na jednom javnom konkursu u dnevnim novinama. Mišeluk se planira kroz jedan vrlo složen dokument koji se zove Društveni dogovor o izgradnji naselja Mišeluk, koji potpisuju različite samoupravne interesne zajednice, grad i svi koji su akteri tadašnjeg finansiranja Mišeluka. Onda se raspisuje veliki jugoslovenski konkurs, gde prvi put učestvuju multidisciplinarni timovi. Tada se urbanizam po prvi put ne postavlja kao tehnika, nego kao jedan multidisciplinarni rad gde rade pravnici, ekonomisti, urbanisti, arhitekte, biolozi. Timovi su bili jako zanimljivi i tu prvi put vidimo da se naselje razmatra ne kao fizička struktura, nego kao jedan socijalno-ekonomski enterprise koji treba da se rodi od nule po nekim najvišim standardima tadašnjeg samoupravnog društva. Nakon toga, sam žiri organizuje simpozijum da tu temu proširi sa timovima iz raznih delova Jugoslavije, kasnije se to razvija u saradnji novosadskih i beogradskih instituta, što iz današnje perspektive izgleda sasvim nestvarno. To je sve išlo do te mere da su imali i scenario za dodelu ključeva građanima i useljavanje.
Ono što je isto zanimljivo kod Mišeluka jeste to što je u pitanju jedan autentičan izraz i koncept, možda ne za Novi Sad ali za Jugoslaviju sigurno.
Slobodan: Kada se istražuju svi dometi tog konkursa i simpozijuma posle, to je ulaženje u neke detalje koji se svode na život građana koji tu treba da žive, pa je, na primer, rađeno istraživanje o tome koja veličina trgovine je potrebna, da li je bolje imati jednu veliku robnu kuću ili više malih robnih kuća sa tačno propisanom kvadraturom. Oni već tada razmišljaju da je sekundarna industrija u Novom Sadu na zalasku, da nje više nema, te, naravno, govore o tercijalu, o uslugama, kao nečemu što je tada bio narastajući segment u gradu. Tu je i ono što je Dragana pomenula, informatizacija, odnosno informacione tehnologije. Poznato nam je da su novosadski urbanisti tog vremena u sklopu jedne razmene između SAD i Jugoslavije učestvovali u jednom projektu gde su prvi put ispitane neke metodologije planiranja kroz upotrebu softvera.
Ono što je isto zanimljivo kod Mišeluka jeste to što je u pitanju jedan autentičan izraz, autentičan koncept, možda ne za Novi Sad ali za Jugoslaviju sigurno, zato što se, između ostalog, zasniva na tom samoupravnom modelu, pa je ceo deo grada razdeljen na male stambene zajednice, gde oni praktično odlučuju – kao male organizacije, kao male firme – šta će se i kako će se razvijati u tom delu grada gde oni žive i to je bilo veoma specifično. Ono što se, nažalost, desilo bio je „Epilog jugoslovenskog optimizma“, kako se i zove film koji se bavi Mišelukom, jer istraživajući Mišeluk naleteli smo na tu rečenicu: „Mišeluk je nešto što je proisteklo iz poznatog jugoslovenskog optimizma“ (smeh). U svakom slučaju, ono što je za Mišeluk bilo problematično jeste period u kome se on realizovao i zapravo početak realizovanja Mišeluka je označio kraj jedne epohe optimizma u Jugoslaviji. Govorimo o 1981–1982. godini kada već sve polako ide u nekom drugom pravcu, te most na Mišeluku i tunel na Mišeluku ostaju kao jedini svedoci tog projekta, nikad završenog. Kako smo na otvaranju i naglasili, to možda simbolično znači da je Novi Sad u jednom trenutku, od tog planskog prelaska na sremsku i razvoja Mišeluka, neplanski krenuo na drugu stranu, prema Veterniku i Futogu, čime je dobijena potpuno drugačija koncepcija grada. Mi ne kažemo da je to loše, ali je sa današnjeg aspekta pitanje koliko bi realizacija Mišeluka bila dobra za sremsku stranu ili ne, ali to je svakako bio projekat zasnovan na jasnim stavovima, jasnim i proverenim teorijama, proverenim koncepcijama, i to je ono što nam zapravo danas nedostaje – jedan optimizam u planiranju Novog Sada.
Svemirac sa 750 LED sijalica; Foto: Maja Momirov
Dotakli smo se teme informacionih tehnologija, te u tom kontekstu ne možemo da ne spomenemo „Novkabel“. Kakav je to projekat bio za tadašnje vreme?
Dragana: Tema „Novkabela“ je sa nama od samog početka rada, a rodila se tokom pripremanja izložbe „Fokus na modernizam“. Za nas je ta kula uvek bila jedan začudan objekat u industrijskoj zoni, iza kog smo znali da postoji neka super priča, jer niko ne sagradi kulu usred ravnice, među halama, a da nema neku dobru priču iza toga. Tako je krenulo istraživanje, na dva koloseka, koje se na kraju pretvorilo u fotkanje, pa u snimanje, pa u celu priču o filmu, sa sjajnim sagovornicima koji su nam potvrdili upravo to što nam je i plan za Mišeluk govorio, da je ta IT tema bila prisutna i u „Novkabelu“ kao jedan potpuno novi program, jer tada se verovalo da „Novkabel“ može da proizvede personalne računare i izbaci ih na tržište. Ipak, to nije bilo bez pokrića, naši sagovornici (za film, prim.ur.) su pričali da su išli na usavršavanje u Kaliforniju i da su došli odande sa iskustvima, a meni su potpuno fascinantne naše sagovornice, više ih je bilo, koje su sada IT stručnjakinje u penziji i koje pričaju o tome kao o najdivnijem periodu njihovog profesionalnog rada, gde su one kao svršeni studenti elektrotehnike našle svoje mesto u jednoj takvoj super fabrici.
Đorđe Tabaković bio jedan od najvećih graditelja fabrike „Novkabela“, ali i jedan od najvećih akcionara te fabrike pre Drugog svetskog rata.
Slobodan: Kroz „Novkabel“ se mogu sagledati dve važne stvari. Jedna jeste, naravno, razvoj industrije u Novom Sadu, jer „Novkabel“ je bio fabrika koja je postojala i pre Drugog svetskog rata. Ovde je zanimljivo reći da je Đorđe Tabaković bio jedan od najvećih graditelja fabrike „Novkabela“, koja se nalazila na lokaciji današnjeg Spensa, ali smo u dokumentima videli da je on bio i jedan od najvećih akcionara te fabrike pre Drugog svetskog rata (smeh). Novi Sad nije u startu bio planiram kao neki jako veliki industrijski centar, ali su hrabre urbanističke odluke dovele do prevrata i industrija je doživela neviđeni bum između 1950. i 1970. godine. Drugi aspekt priče o „Novkabelu“ je taj da se kroz njega može prikazati ono što je možda i najradikalnija urbanistička transformacija u gradu, a to je prebacivanje industrije u industrijsku zonu, koncentrisanje industrije. Na primer, Spensa na sadašnjoj lokaciji nikad ne bi moglo da bude da nije bilo planiranja industrijskih zona kod Kanala DTD koje i danas postoje. To je sa sobom donelo i ogromne promene u infrastrukturi, odnosno prebacivanje železničke pruge sa juga na sever Novog Sada, što je doprinelo velikim transformacijama i otvaranju ogromnog prostora za razvoj grada. U tom periodu grad prelazi na taj koncept zoniranja, koji je bio odlika tog vremena, da imate zonu za rad i zonu za stanovanje, jer su do tada fabrike bile razbacane po gradu, smeštene uz stambene zgrade, te su ljudi, prema dokumentima iz tog vremena, želeli da izbace tu industriju, jer govorimo o dimnjacima pod prozorima zgrada, o lošim ekološkim i higijenskim uslovima i dr. Danas shvatamo da je taj koncept završen i da više, barem u Novom Sadu, nemamo potrebu za nekim značajnim zoniranjem grada. Industrija koja je danas dominantna – kad već pričamo o „Novkabelu“ i rođenju IT industrije – omogućava da bez zoniranja grada i sa mešanjem industrije i stanovanja postignete drugačiji balans. To je jako bitno jer donosi neke ključne kvalitetne promene u gradu – smanjenje razdaljine između posla i kuće, smanjenje saobraćaja, mogućnost da se drugačije organizuje život i da životni komfor bude potpuno drugačiji.
Kula Novkabela, stanje april 2021; Foto: Igor Conić
Kada govorimo o Novom Sadu nekad i sad, šta se promenilo u urbanističkom planiranju?
Slobodan: Novi Sad je od svog osnivanja imao možda tri značajne urbanističke rekonstrukcije i negde ideja jeste da smo mi sada na tragu ili bismo trebali da budemo na tragu četvrte velike urbanističke rekonstrukcije grada, što donosi jednu neverovatno dobru priliku, ali nosi sa sobom i veliku odgovornost. Ono što se nama desilo sa urbanizmom je oslikavanje onog što se desilo u društvu, a to je jedan potpuni gubitak ideološke komponente, što ne mora nužno da bude loše, ali u ovom slučaju je taj nedostatak teorijske osnove na kojima se razvija grad prešao u jednu vrste špekulacije, koja je više zasnovana na tržišnim parametrima nego na nekoj naučnoj teoriji vezanoj za urbanizam.
Dragana: Postoji ta socijalistička aura koja se vezuje za period o kome ovde pričamo i to je uvek bio neki razlog da se to gurne sa strane, u stilu: „ne možemo tu praksu koristiti kao reprezentativnu niti za bilo šta drugo, jer to je bilo drugo vreme, drugačiji uslovi“. Jeste, to je bio socijalistički sistem i sve je bilo drugačije, ali pravo na stan, pravo na komfor života, na drvo, na vazduh, to su sve univerzalna prava i ona su tada ostvarivana na mnogo višim nivoima nego danas. To su neki kontinuiteti koje želimo da uspostavimo, da ih prepoznamo i da se to vrednuje.
Od svega što smo proizveli u poslednjih 20 ili 30 godina, najskuplji stan i dalje na Limanu ili na Novom naselju.
Slobodan: Zanimljiva je činjenica da je na kraju, od svega što smo proizveli u poslednjih 20 ili 30 godina pod ovom novom urbanističkom teorijom, ili ne-teorijom, koja funkcioniše prema nekim tržišnim modelima koji su danas prihvaćeni – najskuplji stan i dalje na Limanu ili na Novom naselju, što je jako čudno i čak jedinstveno za post-socijalističke zemlje. To nije slučaj, na primer, u Rumuniji, niti u Slovačkoj ili negde drugde, ali kod nas jeste i to nešto govori o kvalitetu onoga što je bilo pre, ali i o tome da sada nismo uspeli da ispunimo očekivanja. Zato nam je i važna ova izložba jer smatramo da je ovo trenutak u kome možemo da se osvrnemo malo unazad, da vidimo šta su to stvari koje možemo zaključiti iz prethodne modernizacije, da je tako nazovemo, i da ta iskustva sada primenimo u razmatranju neke nove budućnosti grada.
6 ekrana za 6 kratkih video priča o modernosti Novog Sada; Foto: Maja Momirov
Kakve su reakcije građana kada se priča o modernizaciji Novog Sada?
Dragana: Mislim da su građani baš dobro reagovali, „Novkabel“ film je imao zaista neke neočekivane reakcije, kao i sve ostalo, a mislim da je i instalacija u holu ispod obnovljenog lustera Svemirac učinila svoje, tako da verujem da je ovo taj put ka popularizaciji te teme kako bi se ona apsorbovala i kako bi moderni identitet grada bio apsorbovani identitet koji vrednujemo. Takođe, mislim da je već reakcija građana na rušenje Spensa, koja ja bila izuzetno negativna, neka kvalitativna promena u tom smislu.
Slobodan: Ova izložba je možda najvažnija za mlade generacije. Namera nam nije bila da budimo neku lažnu nostalgiju, već je ideja da neke generacije, koje nemaju predrasudu vezanu za ovo, shvate šta je to značilo i kako su se oni rodili u gradu koji je danas ovakav. Ni ja, koji pripadam jednog drugoj generaciji, takođe nisam pre celog ovog istraživanja razumeo koliko se Novi Sad zapravo promenio i kako je došao do ovog gde smo danas, jer ipak možemo da smatramo da živimo u jednoj prilično urbanoj sredini, u jednom gradu koji ima sve odlike ozbiljnog grada srednje veličine.
Novi neboder na beogradskoj panorami uskoro će zasijati u punom sjaju, a svojim korisnicima omogućiće kancelarijski prostor u zgradi sa zlatnim LEED sertifikatom. Pogledajte dron reportažu.
Smešten na raskršću starog i Novog Beograda, u Ulici kneza Miloša, neboder Skyline AFI Tower dosegao je ovih dana svoju punu visinu od 132 metra izvođenjem poslednjeg, trideset i prvog sprata.
Kako smo se uverili na licu mesta, radovi na izgradnji kule započeti u novembru 2020. sada su u fazi postavljanja fasade dok je planirani rok završetka i useljenje predviđen za treći kvartal ove godine.
Pogledajte kako izgleda Skyline AFI Tower iz drona:
Neboder Skyline AFI Tower autorski potpisuje izraelski arhitekta Ami Mur iz biroa MYS Architect.
Da podsetimo, iz kompanije AFI Europe Serbia, koja je investitor projekta, ranije su objavili da je ova funkcionalna biznis kula – u kojoj će se naći 40.000 m2 poslovnog prostora – investicija vredna 73 miliona evra.
Neboder Skyline AFI Tower, kao i ceo kompleks Skyline Belgrade, čija je realizacija planirana u dve faze, autorski potpisuje izraelski arhitekta Ami Mur iz biroa MYS Architects, dok je izvođenje povereno preduzeću Exing B&P iz Beograda.
Pogled na sve Skyline zgrade u Ulici Kneza Miloša; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Terase na svakom petom spratu
Funkcionalnu i oblikovnu analizu, volumetrijski koncept i studijsku analizu mogućnosti i ograničenja izgradnje kompleksa visokih objekata uradio je Bureau Cube Partners, a asistenciju MYS arhitektama na idejnom rešenju, projekat za građevinsku dozvolu uradio je Mašinoprojekt, koji je ujedno zadužen i za nadzor.
Kako je najavio investitor, ova savremena zgrada u potpunosti će biti opremljena svim uređajima visoke tehnologije i sofisticiranom telekomunikacionom opremom, te će u skladu s tim posedovati zlatni LEED sertifikat.
Fasada će biti komponovana od dominantnih staklenih panela i elegantnih horizontalnih aluminijumskih segmenata, dok će svaki peti sprat imati terasu duple spratne visine.
Postavljanje staklene fasade u toku; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Kancelarijski prostor je organizovan duž čitave visine objekta sa 1.016 kvadrata po spratu.
Prizemlje je predviđeno za maloprodajne lokale, što prema najavama iz AFI Europe uključuje restorane, kafiće, pekare, trafiku, supermarket i apoteku.
Objekat će posedovati i garažu sa 510 parking mesta, dok je pešački pristup predviđen sa platoa iz Ulice kneza Miloša.
Skyline AFI Tower se gradi u centru Beograda; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
11 brzih liftova
Kancelarijski prostor je organizovan duž čitave visine objekta sa 1.016 kvadratnih metara po spratu i može biti podeljen u odvojene celine za izdavanje – od 250 do 920 m2.
Kancelarije će se snabdevati svežim vazduhom uz pomoć Fan coil aparata četvorocevnog tipa, što omogućava da se istovremeno neke kancelarije hlade, a neke zagrevaju, dok će zaposlenima i posetiocima na raspolaganju bitičak 11 brzih liftova.
Ako prolazite pored objekta noću, primetićete svetlo i videti radnike koji radove izvode bez prestanka. Pogledajte dokle se stiglo sa rekonstrukcijom poznate novosadske kule.
Radovi na rekonstrukciji orijentira Novog Sada – objekta Radničkog univerziteta od 6.500 kvadratnih metara koji se prostiru na 13 spratova, počela je u oktobru mesecu na osnovu projekta koji je izradio novosadski TIM Inženjering Sistem.
Glavni izvođač radova je kompanija Dijagonala d.o.o. iz Novog Sada koja je trenutno, nakon montiranja krana, sve snage skoncentrisala na iznošenje krupnih komada betonskog šuta i otpada, da bi potom sledilo uklanjanje konzolnih betonskih lučnih elemenata sa fasade.
Praktično paralelno sa tim kreće izrada betonskih seizmičkih platana i izrada sanacionih spregnutih ploča na nižim spratovima. Ali krenimo redom!
Kran Raimondi projektovane visine 70 metara; Foto: Igor Conić
Urađeni su projekti seizmičkog ojačanja konstrukcije i harmonizacija sa važećim standardima (EuroCode).
Kao što je dobro poznato, zgrada nekadašnjeg Radničkog univerziteta „Radivoje Ćirpanov“ izgorela je u požaru 6. aprila 2000. godine. Konstrukcija je prvobitno sanirana u godini nakon požara, a tadašnji obim radova obuhvatio je međuspratne tavanice, grede i stubove od osmog sprata nagore.
Budući da je od tada prošlo 20 godina te da je konstrukcija bila otkrivena i izložena atmosferskim uticajima, izvršen je ponovni pregled svih elemenata konstrukcije i na osnovu njega, urađen novi projekat sanacije svih prslina i oštećenja, kaže Aleksandar Kovjanić, glavni projektant projekta rekonstrukcije.
Urađena su i radiografska snimanja konstrukcije, kako bi se potvrdila usklađenost zatečenih elemenata konstrukcije sa originalnim projektima po kojima je objekat izveden. I na kraju, što naš sagovornik navodi kao najbitnije, urađeni su projekti seizmičkog ojačanjakonstrukcije i harmonizacija sa važećim standardima (EuroCode).
Originalna sitnorebrasta tavanica; Foto: Igor Conić
Iznošenje dvodecenijskog smeća
Kako saznajemo od Aleksandra Kovjanića, na rekonstrukciji nekadašnjeg Radničkog univeziteta urađeni su uglavnom pripremni i deo grubih građevinskih radova, pre svega iznošenje dvodecenijskog smeća.
„Rušenje pregradnih zidova, raznih obloga konstrukcije i dotrajalog maltera je odnelo najviše vremena i predstavljalo velik logistički izazov. Spuštanje šuta sa velike visine nije neuobičajeno ali stvara veliku buku i prašinu. Drago mi je što je to iza nas”, kaže projektant.
Napominje da se tek sad, pošto je kran u potpunosti funkcionalan, očekuje i spuštanje većih komada otpadnog materijala koji čeka složen da bude iznešen na deponiju. Osim radova na rušenju, dodaje, urađena je kompletna hidroizolaciona zaštita podrumskog prostora.
Postojeće sitnorebraste tavanice ojačavaju se sprezanjem tj. izradom dodatnih “sanacionih” ploča debljine 6 cm preko postojećih.
Ovih dana najaktivniji su izvođači nivelišućih slojeva na međuspratnim pločama od devetog do trinaestog sprata.
„Ako prolazite pored objekta noću, primetićete svetlo i videti radnike – ove pozicije se izvode bez prestanka zbog specifičnosti tehnologije koja zahteva određeni kontinuitet”, objašnjava Kovjanić.
Kako dodaje, postojeće međuspratne tavanice su takozvane “sitnorebraste”, a njihovo ojačanje se izvodi sprezanjem tj. izradom dodatnih “sanacionih” ploča debljine 6 cm preko postojećih.
Izvođenje ravnajućeg sloja; Foto: Igor Conić
Raimondi – najviši kran u gradu
Kada je u pitanju kran, njegova montaža je završena i on je operativan, ali trenutno nije na svojoj maksimalnoj visini, jer za time, kaže Kovjanić, nema potrebe.
„Kada se budu izvodili radovi na montaži krovnih ramova i opreme za klimatizaciju, kran će dostići svoju maksimalnu visinu koja je blizu 70 metara. To je trenutno najviši kran u gradu”, ističe projektant.
Osim stotinak tona betonskih tegova, kran je takođe na polovini visine usidren u objekat, specijalnim sistemom čeličnih nosača.
Kabina krana Raimondi; Foto: Igor ConićKran je na polovini visine usidren u objekat, specijalnim sistemom čeličnih nosača; Foto: Igor Conić
Sistem kačenja nove Reynaers kontinualne zastakljene fasade zahtevao je uklanjanje betonskih „kecelja“ u potpunosti.
Kako za Gradnju objašnjava Kovjanić, postojeća konstrukcija je na svim spratovima imala betonske “kecelje” po obodu tavanice, od kojih je većina, zbog najveće izloženosti atmosferilijama, bila u veoma lošem stanju.
Sistem kačenja nove Reynaers kontinualne zastakljene fasade zahtevao je uklanjanje ovih elemenata u potpunosti, za šta je korišćen sistem samohodnih cirkularnih testera, a ista oprema biće korišćena i za odsecanje polukružnih balkona.
To su sve pripreme za postavljanje nove fasade čije idejno rešenje potpisuje arhitekta Lazar Kuzmanov nakon osvojenog pozivnog konkursa u organizaciji novosadske kompanije Vega IT koja će se useliti u ovaj objekat.
Potkonstrukcija za kačenje fasade; Foto: Igor Conić
Planovi za naredni period
U narednim danima se očekuje veliko intenziviranje radova. Budući da je kran u funkciji, najpre sledi iznošenje krupnih komada betonskog šuta i otpada, a zatim i uklanjanje konzolnih betonskih lučnih elemenata sa fasade.
Praktično paralelno sa tim kreće izrada betonskih seizmičkih platana i izrada sanacionih spregnutih ploča na nižim spratovima, kaže na kraju za naš portal projektant Aleksandar Kovjanić.
U toku su pripremni radovi na izgradnji budućeg najdužeg tunela u Srbiji, a u našoj dron reportaži moći ćete da vidite kako izgleda ovo veliko gradilište.
Radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora, koji će sa četiri trake povezati Novi Sad i Rumu, počeli su u maju prošle godine, a kao najzahtevniji poduhvat u sklopu čitavog projekta izdvaja se probijanje tunela “Iriški venac” koji će sa svojih bezmalo 3,5 kilometra dužine biti najduži tunel u Srbiji.
Kako je najavljeno, ovaj dvocevni tunel biće probijen na deonici između naselja Paragovo u Sremskoj Kamenici i obilaznice oko Rume, čime će se tranzitni saobraćaj konačno izmestiti s prostora Nacionalnog parka Fruška gora.
Pogledajte gde će se ulaziti u tunel Iriški venac:
Kada se iz pravca Novog Sada uputite ka Rumi, u tunel ćete ući tačno na račvanju dve saobraćajnice za Iriški venac.
Kao što se može videti na dron snimku, kada se iz pravca Novog Sada uputite ka Rumi, u tunel ćete ući tačno na račvanju dve saobraćajnice za penjanje, odnosno spuštanje sa Iriškog venca.
Tokom obilaska radova mogli smo videti da su u toku intenzivni zemljani radovi na pripremi terena i pravljenja saobraćajnica za dolazak teške mašinerije kojom će se bušiti tunel ispod Fruške gore.
Sagrađeni su potporni zidovi za prilazak kampu koji će raditi na ovom velikom infrastrukturnom projektu. Sagrađena je i prva zgrada za smeštaj radnika i opreme.
Izgradnja pristupnih rampi; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
Saobraćajnica širine osam metara sa dve trake
Idejni projekat za tunel “Iriški venac” – čija puna dužina iznosi 3.480 metara – urađen je u Institutu za puteve još 2016. godine, kada je predviđeno da kolovoz bude betonski.
Međutim, od te ideje se na kraju odustalo, pa će saobraćajne površine u tunelu ipak biti prekrivene asfaltom, dok je planirana širina kolovoza osam metara sa dve trake.
Gradi se objekti za smeštaj radnika i opreme; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
Predviđena je i izgradnja dva vezna tunela kroz koje će moći da prođu i kamioni ako ostanu u kvaru.
Projektovane su i bezbednosne niše na svakih 150 metara i prolazi za pešake na svakih 290 metara kroz koje će moći da se prođe u slučaju požara, saobraćajnih nesreća i dr.
Osim toga, biće izgrađen i kontrolni centar iz kog će kamere nadgledati saobraćaj u ovom i još jednom tunelu – „Širine“, koji će biti dug oko 350 metara, a u okviru čitavog sistema pratiće se i zagađenje.
Predviđena je i izgradnja dva vezna tunela kroz koje će moći da prođu i kamioni ako ostanu u kvaru, a sve je projektovano u saglasnosti sa nemačkim standardom bezbednosti RAPT.
Prilaz tunelu iz pravca Novog Sada; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
Investicija od 606 miliona evra
Prema poslednjim podacima, trenutno se izvode radovi na ulaznom portalu tunela Iriški venac, a u toku je i izrada dokumentacije za građevinsku dozvolu za most preko Dunava u okviru deonice 3 – Petlja Kać-Petrovaradin.
Da podsetimo, vrednost čitavog projekta Fruškogorskog koridora iznosi 606 miliona evra, a prema dogovoru sa kineskom kompanijom CRBC, koja je glavni izvođač radova, za svako posečeno stablo na Fruškoj gori biće posađene dve nove sadnice.
Arkadama različite širine i visine dobijena je vizuelno prepoznatljiva struktura, dok je, u skladu s preporukama, dimnjak iskorišćen kao liftovsko jezgro.
U Aranđelovcu je nedavno održan konkurs za izradu idejnog rešenja za izgled Depandansa Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bukovička banja“, na kom je prvo mesto osvojio lokalni projektansko-građevinski biroPlan.
Predstavljajući nam svoj nagrađeni projekat, aranđelovački arhitekti odmah ističu da je postojeća zgrada Specijalne bolnice prepoznatljiva po arkadama na istočnoj fasadi, te je motiv arkada iskorišćen i u projektovanju Depandansa spratnosti Po+P+2 kako bi se ostvarila vizuelno čitljiva celina sa postojećim objektom.
Projektovani depandans je spratnosti Po+P+2; Render: Projektni biro Plan
Kontinuitet graditeljskog nasleđa
Arkade su formirane na južnoj i istočnoj fasadi, prema parku, a protežu se kroz dva sprata, formirajući trem u prizemlju i balkone na prvom i drugom spratu.
„Ponavljanjem motiva arkada ostvaren je kontinuitet graditeljskog nasleđa Parka Bukovičke banje“, zaključuju iz biroa Plan.
Istovremeno, dodaju, nepravilnim rasporedom i arkadama različitih širina i visina, sa ventilisanom kamenom fasadom, jasno je saglediva nova, autentična struktura, vizuelno prepoznatljiva i dopadljiva.
Nepravilan raspored i visina arkada daju objektu vizuelnu prepoznatljivost; Render: Projektni biro Plan
Stepenišno jezgro je postavljeno u staklenom kubusu na fasadi, kako bi dimnjak bio saglediv kako na fasadi, tako i u enterijeru.
Uslovima konkursa i gorepomenutim dokumentima definisano je da se na prostoru sadašnje kotlarnice izgradi Depandans Specijalne bolnice uz obavezu da se uradi totalna rekonstrukcija dimnjaka kotlarnice koji predstavlja landmark.
U skladu sa preporukama, dimnjak je iskorišćen kao liftovsko jezgro. Oko dimnjaka formirano je trokrako glavno stepenište koje povezuje sve etaže.
„Konstrukcija stepeništa je čelična, a gazišta su od kaljenog stakla, kako ne bismo dimnjak ugrozili ni konstruktivno ni vizuelno„, kažu za Gradnju autori.
Dodaju da je stepenišno jezgro postavljeno u staklenom kubusu na fasadi, kako bi dimnjak bio saglediv kako na fasadi, tako i u enterijeru.
Arhitekti su imali obavezu da urade totalnu rekonstrukciju dimnjaka kotlarnice; Render: Projektni biro Plan
Hiperbarična komora i kuhinja u podrumu
U podrumu se nalaze dve celine – deo za hiperbaričnu komoru sa čekaonicom, rezervoarom za kiseonik i ordinacijom za intervencije, te deo za kuhinjski prostor sa magacinima.
Projektovana je i tehnička prostorija za smeštaj instalacija, magacin za veš, magacini hrane i pića, garderoba za konobare i kuhinja, koja je liftom povezana sa restoranom u prizemlju i kafeom na krovnoj terasi.
Glavni ulaz u objekat nalazi se na istočnoj strani. Objektu se pristupa iz parkovskog prostora između Depandensa i Specijalne bolnice preko trema.
Iz ulaznog hola, u kome se nalazi recepcija, pristupa se restoranu, hiperbaričnoj komori u podrumu ili sobama na spratovima. Restoran ima pripadajući trem i staklena fasada se može u letnjim mesecima otvoriti.
Osnova podruma
Pasarela je projektovana od višekomornog termoizoacionog stakla, uz mogućnost otvaranja u letnjim mesecima.
Na severnoj strani nalazi se ekonomski ulaz, odakle se stepeništem i liftom pristupa kuhinji i magacinima u podrumu.
Na severoistočnoj strani nalazi se nadzemna topla veza sa Specijalnom bolnicom. Pasarela je projektovana od višekomornog termoizoacionog stakla, uz mogućnost otvaranja u letnjim mesecima.
Uz hidroterapijski blok D objekta Zatvoreno kupatilo planiran je aneks u vidu vetrobrana, takođe od višekomornog termoizolacionog stakla, kako ne bi vizuelno ugrozio postojeći objekat.
Na tipskom spratu isprojektovano je 18 soba hotelskog tipa i dva apartmana; Render: Projektni biro Plan
Solarni paneli na krovu
Na tipskom spratu isprojektovano je 18 soba hotelskog tipa i dva apartmana. Sobe okrenute ka parku imaju balkone, dok su u sobama ka ulici, na zapadnoj strani, predviđeni francuski balkoni.
Soba najbliža stepeništu na oba sprata prilagođena je potrebama osoba sa invaliditetom. Ukupan projektovanih broj postelja je 80.
Projektovan je ravan krov, u skladu sa uslovima konkursa. Južni deo krova projektovan je kao prohodna krovna terasa, u funkciji otvorene terase restorana i poslastičarnice.
Deo ravnog krova je projektovan kao neprohodan i na toj površini planirano je postavljanje solarnih panela.
Deo krova zamišljen je kao prohodan, dok bi preostali prostor zauzeli solarni paneli
Na spratovima su predviđene velike staklene površine od višekomornog termoizolacionog stakla kako bi se gostima omogućio pogled na park i kako bi se dobio savremeni izgled fasade.
Fasada je, kako navode autori, u skladu sa uslovima konkursa – savremena i od trajnih materijala. Za arkade je predviđena ventilisana kamena fasada.
S obzirom na to da su Aranđelovac i Bukovička banja poznati po manifestaciji „Mermer i zvuci“ i da se u parku nalaze skulpture od belog venčačkog kamena, izabran je beli kamen.
Venci na spratovima su takođe od kamena. U prizemlju u ulaznom holu i restoranu predviđena je staklena fasada od višekomornog termoizolacionog stakla.
Na spratovima su predviđene velike staklene površine od višekomornog termoizolacionog stakla kako bi se gostima omogućio pogled na park, ali i dobio savremeni izgled fasade.
Na ostrvima dobijenim između staza zasađene su niskorastuće biljke; Render: Projektni biro Plan
Estetska vrednost i energetska efikasnost
Na spratovima je takođe predviđena ventilisana fasada, a obloga je opeka. Opeka je korišćena zbog vizuelnog sklada objekta sa rekonstruisanim dimnjakom.
Ova tri materijala korišćena na fasadi izabrani su zbog trajnosti, estetskih vrednosti i energetske efikasnosti, ističu aranđelovački arhitekti.
Predviđeno je termoizolaciono staklo – termopan od 3 sloja stakla od 4 mm, koja su hermetički zatvorena i prostor između njih punjen je argonom. Na ovaj način dobija se veća energetska i zvučna efikasnost, kažu za naš portal autori.
Postojećim stazama lučnog oblika dodate su nove; Render: Projektni biro Plan
Projektom je sačuvano postojeće drveće i predviđena je sadnja novog.
Što se parternog rešenja objekta tiče, zadržane su postojeće staze lučnog oblika i dodate nove staze, a ispred arkada planirane su vodene površine u kojima se arkade reflektuju.
Na ostrvima dobijenim između staza, po obodu su zasađene niskorastuće biljke. Ostrva su ispunjena ukrasnim biljkama, cvećem i šljunkom, u skladu sa ostatkom parka.
Ono što je važno napomenuti, jeste podatak da je prema projektu sačuvano postojeće drveće i predviđena sadnja novog.
Predviđeno je i postavljanje dva tipa klupa za sedenje, kao i dekorativna rasveta – stubovi sa LED rasvetom, ugradna linijska rasveta uz vodene površine i LED rasveta integrisana u klupe.
Radovi na izgradnji I faze novog mesta za stanovanje i poslovanje na Novom Beogradu privode se kraju. Pogledajte našu dron reportažu i pogledajte kako izgleda gradilište zgrade neobične osnove.
Na atraktivnoj lokaciji na Novom Beogradu – na uglu ulica Omladinskih brigada i Đorđa Stanojevića u Bloku 64, tačno preko puta Airport Cityja, u toku je izgradnja poslovno-stambenog kompleksa The One, površine 91.000 m2.
Investitor ovog građevinskog poduhvata je Aleksandar Group iz Novog Sada, nosilac izrade urbanističkog projekta je Potka d.o.o. iz Beograda, dok je idejno rešenje potpisala kompanija Lotus architecti iz Zagreba.
Zgrada je stavljena pod krov, završeni su grubi građevinski radovi, postavlja se fasada i rade se unutrašnji radovi.
Prema zvaničnim najavama, The One će imati 30.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, 272 stana, 17 lokala i 865 parking mesta, a kompleks je u svojoj osnovnoj postavci podeljen na dve faze izgradnje.
Prva faza izgradnje – spratnosti Po1+Po2+P+5+Ps – sačinjena je od stambenih lamela A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M i Lamela 1 – određena kao poslovna lamela.
Druga faza izgradnje – spratnosti Po1+Po2+P+5+Ps u stambenom delu i Po1+Po2+P+4+Ps u poslovnom delu – sačinjena je od stambene lamele N, i lamela O, P, R koje su poslovne lamele.
The One se gradi pored Rode i Airport Cityja; Foto: Teodor Jovanić/Gradnja.rs
Unutrašnje dvorište
Kao što se može videti na našoj dron reportaži, prva faza gradnje se privodi kraju. Zgrada je stavljena pod krov, završeni su grubi građevinski radovi, postavlja se fasada i rade se unutrašnji radovi. Zgrada bi prema najavama trebalo da bude useljena u maju 2022. godine.
Iz vazduha se takođe može videti neobičn oblik osnove zgrade koji tvori unutrašnje dvorište za korisnike zgrade i posetioce.
Unutrašnje dvorite za stanare i posetioce; Foto: Teodor Jovanić/Gradnja.rs
Prizemlje je za komercijalne delatnosti, dok je prvi sprat predviđen delom kao stambena, a delom kao poslovna etaža.
Objekat prve faze projektovan je tako da sadrži podrumsku etažu-garažu, prizemlje, prvi sprat, tipski sprat (od drugog do petog sprata) i povučeni sprat.
Prizemlje je predviđeno 100% za komercijalne delatnosti, dok je prvi sprat predviđen delom kao stambena, a delom kao poslovna etaža.
Objekat druge faze projektovan je tako da sadrži podrum, garažu, prizemlje, tipski sprat (od prvog do petog sprata) i povučeni sprat.
Podzemne etaže objekata prve i druge faze faze koristiće se isključivo za parking, dok se u prizemlju planira poslovna, a na spratovima stambeno-poslovna namena.
U toku je izgradnja I faze kompleksa; Foto: Teodor Jovanić/Gradnja.rs
Pristup zgradi
Saobraćajni pristup parceli planiran je iz ulice Omladinskih brigade i ulice Đorđa Stanojevića koje su povezane sa unutrašnjom internom saobraćajnicom koja je u službi sabirne kolske saobraćajnice – kolski pristup parternom parkingu prve faze, izlaz iz garaže prve faze kompleksa, izlaz, odnosno ulaz u garažu druge faze realizacije projekta.
Faktografija
projekat: poslovno-stambeni kompleks The One, I faza
Uz prepoznatljivu zgradu koja ima status spomenika kulture, nikla je čitaonica u kojoj dominiraju sivi valeri, bela boja i svedene geometrijske forme.
Gradska biblioteka u Subotici, jedan od simbola najseverenijeg grada u Srbiji, dobio je novu čitaonicu čiji projekat enterijera potpisuje Arhitektura dizajn studio d.o.o. iz Subotice.
Osim unutrašnjeg uređenja prostora čitaonice, predmet projekta bilo je i uređenje postojećeg atrijuma i haustora biblioteke, a kako su na ove zadatke odgovorile glavna projektantkinja Živka Radulović Ražnatović i njene saradnice Danica Ražnatović i Jasna Galfi otkrivamo vam u tekstu koji sledi.
Glavna fasada čitaonice je u potpunosti pokrivena staklenom fasadom; Foto: Arhitektura dizajn studio d.o.o.
Spomenik kulture od velikog značaja
Zgrada čitaonice i biblioteka predstavljaju na parceli jedinstvenu arhitektonsku celinu. U pogledu namene, čitaonica i biblioteka predstavljaju mesto sa izrazitim edukativnim i kulturnim karakterom.
Primarna funkcija čitaonice je obrazovanje. Zahvaljujući njenom polivalentnom prostoru u prizemnoj etaži, ona dobija mesto za održavanje kulturnih manifestacija, konferencija i slično.
“Kako bi se bolje razumeo sam kontekst u kojem je projekat nastao, zgrada Gradske biblioteke u Subotici ima status spomenika kulture od velikog značaja i zahvaljujući svojoj poziciji i arhitektonskom stilu eklektike u kome je građena predstavlja jedan od simbola grada”, navode za naš portal autorke.
Ilustracija: Arhitektura dizajn studio d.o.o.
Glavna fasada orijentisana je u pravcu severozapada i zahvaljujući njoj čitaonica se u potpunosti otvara prema atrijumu.
U okviru prve faze projekta, za koju je bio zadužen Support d.o.o., izgrađen je objekat izdužene osnove spratnosti P+2.
Zgrada je projektovana kao skeletni armiranobetonski sistem u kombinaciji sa spoljašnjim nosivim zidovima i horizontalnim i vertikalnim serklažima.
Glavna fasada objekta orijentisana je u pravcu severozapada i zahvaljujući njoj čitaonica se otvara u potpunosti prema atrijumu biblioteke.
Glavna severozapadna fasada čitaonice je u potpunosti pokrivena staklenom fasadom, dok su ostale tri fasade zatvorene od strane zgrade biblioteke i susedne parcele.
Skladna celina zatvorenog i otvorenog prostora
Uz rubni zapadni zid nalazi se vertikalna komunikacija u vidu stepeništa, a zgrada je organizovana u dva dela – prizemlje i prostori 1. i 2. sprata.
Prizemlje je osmišljeno kao višenamenski polivalentni prostor namenjen za kulturne manifestacije, konferencije, ali i svakodnevne potrebe čitaonice.
„Za vreme održavanja manifestacija, otvaranjem delova staklene fasade u prizemlju, povezivanjem atrijuma i prizemlja dobijamo jednu skladnu celinu zatvorenog i otvorenog prostora koji ispunjava zahteve korisnika“, napominju za naš portal autorke.
U sklopu prizemlja nalaze se sledeće prostorije: ulazni hol, stepenišni deo, toaleti i višenamenski polivalentniprostor.
Prizemlje je osmišljeno kao višenamenski polivalentni prostor; Foto: Arhitektura dizajn studio d.o.o.
Rasveta je bila jedna od glavnih, ako ne i najvažnija tačka prilikom projektovanja enterijera zgrade nove čitaonice.
Drugi deo zgrade, odnosno prostori 1. i 2. sprata otvorenog su tipa i namenjeni za miran rad u čitaonici za sve posetioce, kao i za rad zaposlenog osoblja u posebnim prostorijama.
U sklopu 1. sprata nalazi se stepenišni deo kao i prostor čitaonice, a u sklopu 2. sprata stepenišni deo, soba za sastanke, server soba, te prostor čitaonice.
Kao prostor koji dočekuje svoje goste, ulazni hol je koncipiran tako da svojim neupadljivim sivim tonovima akcenat stavi na vertikalnu zelenu komunikaciju.
Akcenat u ovoj prostoriji stavljen je i na Flosovu visilicu Aim, jer je, kažu autorke, rasveta je bila jedna od glavnih, ako ne i najvažnija tačka prilikom projektovanja enterijera zgrade nove čitaonice.
Postojeći prozor biblioteke, koji se nalazi u sklopu ulaznog hola, predstavlja vezu između starog – i novog.
Rasveta je bila jedna od glavnih tačaka prilikom projektovanja enterijera zgrade; Foto: Arhitektura dizajn studio d.o.o.
Boja koja simbolizuje sklad i mir
Kada je vertikalna komunikacija u pitanju, kombinacijom farbane perforirane ograde od lima i Norament čepastih podova dobijena je zelena celina koja se proteže kroz sve etaže objekta.
Pored zanimljive estetike koju donosi zelena boja, ona je, napominju subotičke arhitektice, idealna za prostor zgrade čitaonice s obzirom da se ona opisuje kao boja koja simbolizuje sklad i mir.
Toaleti predstavljaju skladne, funkcionalne prostorije koje su prekrivene keramikom sive boje. Zahvaljujući neutralnom enterijeru kupatila, daje se na značaju zelenom korpusu na koga naleže umivaonik od belog koriana.
Zelena vertikalna celina proteže se kroz sve etaže objekta; Foto: Arhitektura dizajn studio d.o.o.
Svoj puni potencijal prostorija dobija kada se staklena fasada otvori i kada atrijum i prizemlje čitaonice postanu jedna celina.
Najveći udeo u površini prizemlja zauzima upravo polivaletni prostor, a ideja tima Arhitektura dizajn studija bila je ta da se on osposobi tako da je u okviru njega moguće organizovati različite kulturne manifestacije, konferencije i sl.
„Svoj puni potencijal prostorija dobija kada se staklena fasada otvori i kada atrijum i prizemlje čitaonice postanu jedna celina“, naglašavaju autorke.
Transformacija prostora
Prilikom transformacije samog prostora menja se i dispozicija i tip nameštaja, te je tako, kada prizemlje ima obrazovni karakter, pozicija stolova i stolica definisana radi maksimalnog iskorištenog prostora.
Kada su pak u toku aktuelne manifestacije ili predavanja, veći deo stolova se sklapa i sklanja u stranu, dok se posebne sklopive crvene stolice postavljaju, čime se neutralni ambijent u potpunosti menja.
U prostoru dominiraju sivi valeri, bela boja i svedene geometrijske forme.
Po uzoru na polivalentnu prostoriju u prizemlju, etaža je kompletno pokrivena u sivim tonovima koju, u samom uglu etaže, u kolorističkom smislu podiže vertikalna zelena komunikacija.
Kompletan pod je pokriven svetlosivim Noraplan stone podnim oblogama, a zahvaljujući staklenoj fasadi prostor se čini kao da je kompletno „otvoren“ sa jedne strane, navode autorke.
U prostoru dominiraju sivi valeri, bela boja i svedene geometrijske forme, dok najveći udeo u površini zauzima prostor čitaonice u okviru koje korisnici mogu neometano da rade.
Sivi valeri, bela boja i svedene geometrijske forme; Foto: Arhitektura dizajn studio d.o.o.
Sastanci iza staklenih pregrada
U sklopu etaže drugog sprata nalazi se i soba za sastanke. Ona je staklenim pregradama od alu-profila i kaljenog stakla d=10mm „izolovana“ u odnosu na ostatak prostora.
„Korisnici će pomoću ove prostorije dobiti nivo intimnosti koja je im je potrebna za obavljanje sastanaka, timskog rada i slično“, navode na kraju za naš portal iz firma Arhitektura dizajn studio d.o.o.
Soba za sastanke obezbeđuje potreban nivo intimnosti; Foto: Arhitektura dizajn studio d.o.o.
Na novosadskoj žili kucavici nikla je zgrada koja privlači poglede ne samo zbog svoje skladnosti i proporcija već i zbog matematičke ritmike na fasadi koja je svrstava u red objekata koji se urezuju u pamćenje.
Već 12 godina na portalu Gradnja.rs pratimo rad arhitekte Lazara Kuzmanova i željno iščekujemo svaki novi projekat ovog poznatog novosadskog arhitekte. Međutim, ovo je jedan od onih projekata koji pomeraju granice i podižu lestvicu na arhitektonskoj sceni stambeno-poslovne novogradnje ne samo Novog Sada već i cele Srbije.
Lokacija na kojoj je izgrađena zgrada je jedna od poslednjih na potezu Bulevara oslobođenja, i želja klijenta je pre svega bila da se napravi specifična građevina i da stambeno-poslovna zgrada po svojoj estetici bude prepoznatljiva na jednom od najfrekventnijih bulevara u Novom Sadu.
Pored dobre organizacije i strukture stanova, glavna vodilja mi je bila zavodljivost arhitekture.
“Sa klijentom, Bulevar Investom, radim dugo i do sada smo realizovali puno objekata koji su nagrađivani, tako da mi je uzajamno poštovanje i sloboda koju sam dobio, pomoglo da ostvarim jedno sveže rešenje koje se odlikuje osobenom arhitekturom.” – kaže Kuzmanov za naš portal.
Lazar Kuzmanov često govori da je u sagledavanju arhitekture bitna i njena sceničnost. Objekti se uglavnom sagledavaju u prolazu, ostavljaju dobar utisak ili ravnodušnost.
“Moja želja je bila da objekat izazove reakciju kod prolaznika i posmatrača. Naravno, nije to jedina odlika objekta, ali i pored dobre organizacije i strukture stanova kao i jednostavne postavke objekta na veoma plitkoj parceli, glavna vodilja mi je bila zavodljivost arhitekture.
Glavna ideja je bila napraviti zavodljivu arhitekturu; Foto: Relja Ivanić
Matematička ritmičnost fasade
Kuzmanov se već neko vreme bavi uvođenjem matematičke ritmike u svojoj arhitekturi, što je slučaj i na ovom stambeno-poslovnom objektu spratnosti Po+P+G+6+Pk.
“Nije to lak zadatak ali smatram da kubična igra formi na samoj fasadi i njen čvrst i jasan raspored daje mogućnost da se pokaže snaga ideje. Na ovoj zgradi ponudio sam arhitektonski ritmičku igru. Ona pruža snažnu poruku da svaki arhitektonski objekat mora imati svoju zakonitost i ideju.” – kaže autor objekta.
Na fasadi je primenjena Porcelanosina keramika velikog formata; Foto: Relja Ivanić
Po beloj fasadi su morali da se pojave crni razbacani kubusi kako bi pojačali ideju moje igre sa arhitekturom.
Ono što je bio poseban zadatak jeste kako te kubične smičuće forme obući da ostanu uverljive i da isprate arhitektonsku ideju. Kuzmanov se odlučio za keramiku kompanije Porcelanosa, odnosno table koje su većih dimenzija i koje su kačene i lepljene na potkonstrukciju.
U kombinaciji sa staklenim ogradama i vertikalama od aluminijumskih kutijastih profila u istoj boji kao i keramika, dobilo se to zanatski dobro oblačenje zgrade.
“Naravno, po beloj fasadi su morali da se pojave crni razbacani kubusi kako bi pojačali ideju moje igre sa arhitekturom. Uostalom, dok bude te igre, do tad ću se i baviti arhitekturom.” – kaže arhitekta koji se zahvaljujući toj igri osvojio i nagradu Salona arhitekture.
Zanatski dobro oblačenje zgrade; Foto: Relja Ivanić
Stepenišna vertikalna na glavnoj fasadi
Pri projektovanju ove zgrade Kuzmanov se nije mnogo obazirao na okolne objekte, i to, kako on kaže, retko radi sem ako nije u pitanju neka zaštićena zona, što ovde nije slučaj.
Jedina ideja je bila da stepenišnu vertikalu izbaci na glavnu fasadu i da se tako odvoji od susednog objekta, napravi staklenu pauzu prema ostatku zgrade i da u isto vreme naglasi čipku stepeništa koje postaje sastavni deo celokupne arhitekture.
“Dobio sam poverenje investitora da na najkomercijalnijem delu fasade, vizuelno ponudim posmatračima stepeništu zavojnu igru i mislim da je ovo jedina zgrada na Bulevaru gde vertikalna komunikacija postaje sastavni deo spoljnje arhitekture. Hrabrost klijenta da mi to dopusti i jeste pravac ka uzajamnom uvažavanju koje vodi ka dobroj arhitekturi.” – kaže Kuzmanov za Gradnja.rs.
Vertikalna komunikacija postala je sastavni deo spoljnje arhitekture; Foto: Relja Ivanić
Igra kubusa je tako i postavljenja da su sve terase okrenute prema jugu, a prema severu su zatvorene i prožete vertikalama.
Što se tiče sadržaja zastupljenih u ovom objektu od oko 6.000 metara kvadratnih, na prve tri etaže su poslovni sadržaji. Ova snažna prizemna staklena struktura su priprema za sva dešavanja na višim spratovima gde se nalaze stambene jedinice.
Igra kubusa je tako i postavljenja da su sve terase okrenute prema jugu, a prema severu su zatvorene i prožete vertikalama.
“Na taj način sam hteo da, iako je zgrada zapadne orijentacije, “okrenem” stanove ka južnoj i sunčanoj strani grada i Bulevara. Nadam se da su korisnici stanova dobili osvetljene stanove i da se raduju mojoj ideji.” – kaže autor objekta.
Terase prema severu su zatvorene i prožete vertikalama; Foto: Relja Ivanić
Kolektivna igra puna izazova
Naravno, izvođenje ovakvog objekta donosi sa sobom i brojne izazove, a kako arhitekta kaže za naš portal, njegov najveći izazov u stvaranju arhitekture jeste kako projektovati da se ideja na pravi način realizuje.
“Izvođenje i realizacija objekta je težak proces. Ali kad se vidi gotov proizvod, sreća te vuče da dalje crtaš i stvaraš. Taj odnos sa izvođačima mora biti pun razumevanja, uzajamnog poštovanja kao i paralelne razrade puno detalja koje se, nažalost, ne mogu često predvideti tokom projektovanja.”
Kuzmanov dodaje da je zato nekad mnogo važnije prisustvo arhitekte na gradilištu nego za računarom.
“Na kraju sam čestitao izvođačima na odličnoj kući. Rekli su da će sledeći put razmisliti da li će se prihvatiti izvođenja ovako komplikovanog objekta. Ja ih smatram koautorima, jer ovaj timski posao koji se zove graditeljstvo jednostavno mora da bude kolektivna igra.” – zaključuje na kraju Kuzmanov za naš portal.
Radovi na rekonstrukciji prva tri koloseka kao i enterijeru Železničke stanice su gotovi i sve je spremno za saobraćanje brzog voza Soko na relaciji Beograd – Novi Sad od subote 19. marta.
Nakon šest meseci radova na rekonstrukciji Železničke stanice, nadvožnjaka u Kisačkoj, pejzažnom uređenju „potkovice“ i unutrašnjem adaptiranju same stanice, završena je prva faza radova.
Kao što se može videti na fotografijama, Železnička stanica dobila je potpuno novu čeličnu nadstešnicu koja svojom oblikom prati arhitekturu originalne zgrade iz 1964. godine koju je projektovao Imre Farkaš.
Pogledajte kako je izgledala probna vožnja do Prokopa
Stanica je dobila novu čeličnu nadstešnicu koja svojom obilikom prati arhitekturu originalne zgrade iz 1964. godine.
U okviru prve faze radova – koja je obuhvatala prva tri stanična koloseka, kao i 10. i 11. kolosek – rekonstruisani su stanični peroni, temelji perona i nadstrešnica, kao i šahtovi za kišnu kanalizaciju, dok će drugom fazom biti obuhvaćeni radovi na preostalim kolosecima.
Postavljeni su monitori za informacije o dolasku i odlasku vozova, klupe, časovnici, korpe za otpatke, dok je na podu postavljen behaton sa horizontalnom signalizacijom.
Nova nadstrešnica; Foto: Aleksandar Milutinović/Turistička organizacija Novog Sada
Rekonstruisana stanica
Radove na adaptaciji Železničke stanice izveo je konzorcijum kineskih kompanija „China Railway International“ i „China Communications Construction Company“, a uređena je sanacija podova, zidova i krova, kao i energetska sanacija objekta, dok su fasada i stolarija zamenjeni.
Stanica je sada prilagođena osobama s posebnim potrebama, što je podrazumevalo uvođenje dva lifta i rekonstrukciju toaleta. Za osobe sa slabijim vidom postavljene su taktilne vodilica na stazama.
Novi lift u okviru stanice; Foto: Aleksandar Milutinović/Turistička organizacija Novog Sada
Tri vrste voza
Od Beograda do Novog Sada saobraćaće tri vrste vozova – intersiti, regio-ekspres i regio, koji će se razlikovati po broju stanica na kojima će stajati, a samim tim i po vremenu putovanja.
Svakog dana će biti 18 polazaka iz oba grada, prvi u 5:25 iz Beograda, odnosno 5:28 iz Novog Sada. Poslednji će kretati u 22:02 iz Novog Sada, a u 22:20 sa stanice Beograd centar, odnosno Prokopa.
Intersiti vozovi će biti najbrži i stizaće na odredište za 36 minuta, pošto će imati samo jednu međustanicu i to na Novom Beogradu.
Soko ide 200 na sat u dužini od 41,4 kilometara; Foto: Aleksandar Milutinović/Turistička organizacija Novog Sada
Intersiti vozovi će biti najbrži i stizaće na odredište za 36 minuta, pošto će imati samo jednu međustanicu i to na Novom Beogradu.
Putovanje regio-ekspresom će trajati 49 minuta, pošto će se zaustavljati na sedam međustanica – Novi Beograd, Batajnica, Nova Pazova, Stara Pazova, Inđija, Beška, Sremski Karlovci.
Najsporiji će biti regio vozovi koji će putovati između 55 i 57 minuta, a stajaće na 11 međustanica. U pitanju su Novi Beograd, Tošin Bunar, Zemun, Zemun Polje, Batajnica, Nova Pazova, Stara Pazova, Inđija, Beška, Sremski Karlovci i Petrovaradin.
Originalna zgrada iz 1964. godine; Foto: Aleksandar Milutinović/Turistička organizacija Novog SadaUmivena Železnička stanica Novi Sad; Foto: Aleksandar Milutinović/Turistička organizacija Novog Sada
Soko ide 200 na sat
Najveću brzinu od 200 kilometara na sat vozovi će razvijati na delu od stanice Batajnica do Karlovačkih Vinograda, u dužini od 41,4 kilometara.
Putnike će prevoziti stariji tip elektromotorne garniture, ali i dve nove „Štadlerove“ dabl-deker garniture sa 314 mesta, 12 kliznih vrata, aparatima za kafu, delom za bicikle i presvlačenje beba i besplatnim internetom. Još uvek nije poznato da li je brzi voz pet friendly.
Voz je na konkursu dobio i zvanično ime „Soko„. Logo čini stilizovana glava sokola u bojama srpske zastave i ćirilični natpis „Soko“ ispod nje.
Sumorno naselje u kraljevskom gradu regeneriše se fazno u fleksibilne prostore za stanovanje koji se lako mogu pregrađivati.
Od razornog zemljotresa u Kraljevu prošlo je već 12 godina. U međuvremenu se dosta projekata realizovano, međutim posao nije još završen. Jedan od poslednjih u nizu jeste stambeni objekat prve faze Projekta urbane regeneracije naselja u Dositejevoj ulici koji potpisuju Grozdana Šišović i Dejan Milanović iz beogradskog studija re:a.c.t.
Projekat je izrađen kao razrada pobedničkog rešenja sa konkursa za rekonstrukciju naselja iz 2015. godine, koji su organizovali Grad Kraljevo i Ministarstvo GSI Republike Srbije uz podršku Udruženja arhitekata Srbije i Fonda za razvoj Zapadnog Balkana WBIF-IPF3.
Opeka kao primarni materijal na fasadi; Foto: Dejan Milanović
Svaka faza podrazumeva naizmenično zidanje novih objekata i rušenje postojećih zgrada.
Zahtev klijenta je da se rekonstrukcija realizuje u fazama, te je shodno tome projektom predviđeno da se naselje rekonstruiše u tri faze, od kojih svaka podrazumeva naizmenično zidanje novih objekata i rušenje postojećih zgrada – neuslovnih za stanovanje nakon zemljotresa iz 2010. godine.
“Korisnici dobiju ili skromno doplaćuju stan za stan, sve do realizacije ukupno 366 novih stambenih jedinica i preseljenja svih ugroženih porodica”, – kaže Grozdana Šišović za naš portal.
Drugi ključan zahtev klijenta je bio da se projektuju stanovi najpribližnijih mogućih kvadratura postojećim stanovima, ili u slučaju kada su površine postojećih stambenih jedinica manje nego što je to predviđeno propisom, da se kao zamenski stan projektuje stan minimalne propisane kvadrature.
Situacija naselja u Kraljevu; Foto: re:a:ct
Od sumornog ambijenta do savremenog prostora
Važan projektantski cilj koji su autori sami sebi zadali, jeste bio da se generalni karakter arhitekture oblikuje u jednom urbanom izrazu izvan stereotipa o stanovanju socijalnog standarda.
“Namera je da se karakter naselja snažno transformiše – od sumornog ambijenta neuslovnih objekata do savremeno oblikovanog prostora solidne materijalizacije, osmišljene likovnosti i kompozicije i dosledne urbanističke postavke koja zadržava i razvija princip postavljanje velikih slobodnih formi u parkovski uređenom prostoru.” – kažu arhitekte za naš portal.
Svi stanovi se mogu lako pregraditi; Foto: Dejan Milanović
Fleksibini prostori
Prethodno navedeni zahtevi su generisali vrlo specifična projektantska rešenja u organizaciji prostora i arhitekturi objekta. Cilj projektanata je bio da se u najvećoj mogućoj meri optimizuje prostor komunikacija i servisa u korist stambenih prostorija kako bi se omogućio veći komfor prilikom eventualne dalje podele prostorija.
“Takođe, sklop stambenih etaža je organizovan tako da omogući fleksibilnost u kombinovanju tipova stanova budući da veliki broj tipova i podtipova podrazumeva variranje gabarita i geometrije stambene osnove.” – navode autori za naš portal.
Sklop naselja je direktno inspirisan zatečenim ambijentom slobodno stojećih objekata u zelenilu; Foto: Dejan Milanović
Jedan od zahteva bio da se kod svih stambenih jedinica, predvidi mogućnost dodatnog pregrađivanja prostora.
Kako kažu autori, jedan od specifičnih zahteva projektnog zadatka je bilo da se kod svih stambenih jedinica, uključujući i one najmanjih struktura i površina, predvidi mogućnost dodatnog pregrađivanja prostora, budući da su korisnici, u značajnom broju, višečlane porodice. Sa tim zahtevom u vidu, projektovane su stambene jedinice tako da se broj fasadnih otvora i pozicioniranje ostalih elemenata instalacija i opreme prilagode ovom zahtevu.
Tako je nastao objekat sa 106 stanova na 8 etaža, uključujući prizemnu, dve prostorije za skupštine stanara (budući da je organizovan u dve zasebne lamele) i dva lokala, dok se u podrumskoj etaži nalaze ostave stanara i servisni prostori instalacija.
Svaka faza podrazumeva naizmenično zidanje novih objekata i rušenje postojećih zgrada; Foto: re:a:ct
Segmentacija masa
Kako kažu autori, objekat sa konstrukcijom od armiranog betona u sistemu betonskih šajbni i ploča, u svom ukupnom volumenu je dugačak i masivan, tako da je jedan od motiva u oblikovanju bio da se ostvari izvesna segmentacija te mase. Naglašena je vertikalnost, a oblikovno i kompoziciono su istaknuti elementi prozora, lođe, smaknutih segmenata objekata.
“Upotreba različitih fasadnih materijala stoji u službi dodatne vizuelne segmentacije delova objekta i naglašavanja određenih fizionomija i ritmičkih motiva u kompoziciji.” – navodi Šišović za naš portal.
Primena opeke i odabir palete boja približili su arhitekturu objekta ambijentu okruženja; Foto: Dejan Milanović
Primena opeke i odabir palete boja približili su arhitekturu objekta ambijentu okruženja.
Primena opeke i odabir palete boja približili su arhitekturu objekta ambijentu okruženja. Sam urbanistički sklop novoprojektovanog naselja je direktno inspirisan zatečenim ambijentom slobodno stojećih objekata u zelenilu, zaključuju autori za naš portal.
Ovo je jedan od onih projekata koji dokazuju da se pažljivim arhitektonskim potezima može uz tanke budžete napraviti naselje koje prija oku ali i koje u isto vreme nude kvalitet života za korisnike prostora.
Faktografija:
naziv objekta: Stambeni objekat 1 prve faze Projekta urbane regeneracije naselja u Dositejevoj ulici
mesto: Kraljevo
investitor: Grad Kraljevo i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije
autori projekta: Grozdana Šišović i Dejan Milanović, re:a.c.t
Fruške terme, smeštene u banji Vrdnik, uskoro dobijaju još 144 apartmana podeljenih u dve lamele, kao i otvoreni bazenski kompleks sa vodenim parkom.
Banje u Srbiji postaju sve popularnije, a jedna od najposećenijih je ona u Vrdniku koja je odavno na mapi Beograđana i Novosađana ali i brojnih turista iz cele zemlje i okruženja.
Nakon izgradnje hotela Fruške terme 2019. godine sada je na red došlo proširenje smeštajnih kapaciteta ali i zabavnih sadržaja. Trenutno se u neposrednoj blizini hotela grade apartmani Fruške Residence kao i bazenski kompleks, a na snimcima iz drona može se sagledati veličina ovog projekta.
Pogledajte kako izgleda jedno od najvećih gradilišta na Fruškoj gori:
Završetak radova se očekuje pred prvomajske praznike (bazenski kompleks), odnosno krajem oktobra (apartmani).
Arhitektonsko rešenje za sva tri objekta potpisuje novosadski biro DBA (Đorđe Bajilo Arhitekti). Izgradnja je započeta prošle jeseni, a završetak radova se očekuje pred prvomajske praznike (bazenski kompleks), odnosno krajem oktobra (apartmani).
Apartmani „Fruške Residence“ će funkcionisati kao zatvoreni kompleks, sa obezbeđenjem, centralizovanom recepcijom i centralizovanim facility managementom. To podrazumeva održavanje kompleksa ova dva objekta, pojedinačnih apartmana, svih zajedničkih prostora od strane Investitora, Fruških termi.
U okviru Residencea već je dogovoreno otvaranje jednog renomiranog restorana i jednog premium supermarketa.
Lamela A – Gorocvet
Lamela A, smeštena uz potok Rekećaš, nazvana je po cvetu sa Fruške gore – Gorocvet, a u pitanju je višeporodični stambeno-poslovni objekat, spratnosti 3Su+P+2+P i površine 11.213 m2.
Investitor ovog dela hotelskog kompleksa je Acini iz Novog Sada, dok je izvođenje radova povereno firmi Gra-Vet iz Veternika.
Prema projektu, objekat će imati recepciju i 80 apartmana, od kojih će svaki imati svoje parking mesto u garaži u suterenu, dok su na potkrovlju u ponudi stambene jedinice opremljene džakuzi kadom.
Lamela A, smeštena uz potok Rekećaš, nazvana je po cvetu sa Fruške gore – Gorocvet
Lamela B – Orhideja
Lamela B, takođe planirana kao višeporodični stambeno-poslovni objekat, smeštena je bliže hotelu Fruške terme, a dobila je ime Orhideja.
Investitor objekta spratnosti Su+P+2+Pk i površine 9.204 m2 je novosadska kompanija Promont Group, dok radove izvodi Best izgradnja, takođe iz Novog Sada.
Orhideja će imati 66 apartmana i 6 lokala, a kao i u objektu Gorocvet, na potkrovlju su projektovane stambene jedinice opremljene džakuzi kadom.
U prizemlju se planiraju uslužni i ugostiteljski objekti, dok će ceo kompleks biti ograđen. U dvorištu, pored šetnih staza, planirano je dečije igralište.
Lamela B dobila je ime Orhideja.
Xella premium sistemi gradnje
Kako saznajemo, grubi građevinski i zidarski radovi na obe lamele trenutno su u završnoj fazi. Krovne ravni su pripremljene za polaganje crepa, radi se razvod unutrašnjih instalacija, a krenule su i određene grupe zanatskih radova.
Kompleks apartmana biće izgrađen od savremenih i ekoloških Xella materijala, koji će osigurati vrhunski kvalitet gradnje. U cilju brzog izvođenja, a koje garantuje najviše tehničke standarde zvučne i termo izolacije, korišćeni su sledeći Xella materijali:
Apartmani se grade sa Xella premium sistemima gradnje
Otvoreni bazeni
Promont Group i Best izgradnja takođe su angažovani i na projektu izgradnje zabavnog parka i otvorenih bazena uz hotelsko-turistički kompleks Fruške terme.
Tako se na površini od 10.448 m2 od oktobra grade četiri bazena sa ukupnom površinom vodenih ogledala 1.240 kvadrata. Visinska razlika terena je skoro 20 metara.
Na najvišoj poziciji nalaziće se panoramski bazen sa staklenim zidom, a nešto niže pozicioniran je plivački bazen.
Budući izgled kompleksa; Rendering: MAG arhitektura
Na najvišoj poziciji nalaziće se panoramski bazen sa staklenim zidom, a nešto niže pozicioniran je plivački bazen.
Dečiji vodeni park zamišljen je kao gumirana podloga sa prskalicama, penjalicama, toboganima i različitim rekvizitima za igru, a ova zona zaštićena je platnom od sunca.
Za odrasle je predviđeno postavljanje pet tobogana različite brzine, sa visinskom razlikom od 10 i 11 metara.
Kada su radovi u pitanju, trenutno se završava montaža bazenskih školjki od inoxa, kreće montaža tobogana i rekvizita u dečijem vodenom parku, a radi se i na polaganju i povezivanju svih instalacija.
Planirani rok za završetak radova je 30. april 2022. godine.
Najveći izazov na ovom gradilištu bilo je izvođenje 2,5 etaže ispod nivoa ulice u centru grada zbog čega je temeljna jama obezbeđena dijafragmama dubokim 24 metara. Pogledajte dron reportažu.
Na uglu ulica Stražilovske i Maksima Gorkog u novosadskom Starom gradu, u bloku u kome se nalazi postojeći objekat suda, u avgustu prošle godine počela je izgradnja Palate pravde, čiji je investitor Delegacija Evropske Unije u Srbiji.
Arhitektonski projekat za objekat spratnosti 2Po+Su+Pr+6 potpisuje Miodrag Trpković iz beogradskog biroa DOMAA, dok je izvođenje povereno kompanijama Jadran doo i Gradina doo, a predviđeni rok za završetak radova je jul 2023. godine.
Posetivši nedavno ovog gradilište, saznali smo od rukovodioca da su završeni su radovi na obezbeđenju temeljne jame (OTJ) dijafragmama, a trenutno su u toku su zemljani radovi i početak izvođenja fundamenata i konstrukcije objekta.
Obezbeđenje susednih objekata urađeno je dijafragmama dubokim 24m, od čega je najbliži komšija udaljen svega 57 centimetara.
Kako navodi Sanja Pauković, rukovodioc projekta u sektoru za građevinsko-zanatske radove u Jadranu, veliki izazov bio je izvesti 2,5 etaže (10 metara) ispod nivoa ulice u centru grada u neposrednoj blizini susednih objekata, a još veći kada su te etaže potopljene, ispod nivoa podzemnih voda.
Tako je obezbeđenje susednih objekata urađeno dijafragmama dubokim 24 metara, od čega je najbliži komšija udaljen svega 57 centimetara od novog objekta Palate pravde.
U svemu ovome, dodaje Pauković, neophodno je držati jamu suvom, konstantno minimum šest meseci držati snižen nivo podzemne vode pomoću depresionih bunara, a bez ijednog rizika po temelje suseda.
Digrafragma od 24m radi obezbeđenja susednih objekata; Foto: Aleksandar Morović/Gradnja.rs
Ograničena parcela zadaje ogromna ograničenja
„Specifične izazove nadalje očekujemo prilikom izvođenja i sinhronizacije svih instalaterskih radova imajući u vidu kompleksnost telekomunikacionih i signalnih instalacija u zgradama pravosuđa, pogotovo specijalnih sudova i pripadajućih im sudnica“, kaže sagovornica Gradnje.
Pauković napominje da ograničena parcela zadaje ogromna ograničenja prilikom izvođenja radova – po pitanju organizacije gradilišta i radova, transporta materijala, ulaza i izlaza, smeštaja majstora, pozicioniranja krana na samoj ivici iskopa od 10 metara, nemogućnosti skladištenja materijala i opreme, itd.
„Mnogo su teži uslovi za izvođenje radova, ali ne i nemogući za pouzdane izvođače koji uvek nađu inženjerska i tehnička rešenja da prevaziđu izazove i isporuče projekte u zahtevanom vremenu i kvalitetu“, kaže naša Pauković.
Jamu je neophodno držati suvom minimum 6 meseci; Foto: Aleksandar Morović/Gradnja.rs
Neophodno je držati jamu suvom, konstantno minimum šest meseci držati snižen nivo podzemne vode pomoću depresionih bunara.
Konstrukcija objekta je skeletna armirano-betonska, sa jezgrima za ukrućenje, a ploče su ravne debljine 25cm sa kapitelima.
Stubovi u osnovnom rasteru 7,80 m, dimenzija 60/60 cm protezaće se od prvog do šestog sprata, dok se od prizemlja do temelja dimenzija stubova povećava.
Po obodu objekta projektovane su grede. Armirano betonski zidovi su debljine od 16, 20, 25 i 30 cm.
Konstrukcija je skeletna armirano-betonska; Foto: Aleksandar Morović/Gradnja.rs
Zgrada sa dva lica
Specifičnost ovog objekta čine dva dizajnerska rešenja fasade – jedno prema ulici, a drugo prema dvorišnom prostoru, tzv. two face building.
Ulična fasada je transparentna, staklena, dok je dvorišna fasada “zelena”. Biljke će preovladati na fasadi prema parku i stanari okolnih zgrada će koristiti i deo parka koji formalno pripada ovom pravosudnom objektu. Tu ideju podržalo je i Ministarstvo pravde i neposredni korisnici, pravosudni organi u Novom Sadu.
Pogledajte kako će postojećim objektima u kompleksu biti promenjena namena iz industrijske u namenu filmske produkcije.
Na parceli od oko 129.060 m2 (12.91ha) u Krnjači, na kojoj se trenutno nalaze objekti koji su nekada bili u funkciji građevinskog preduzeća „Trudbenik gradnja“, kompanija City Media Park doo planira faznu izgradnju modernog filmskog studija sa brojnim pratećim sadržajima po projektu Studio Architonic iz Beograda.
Realizacija ove namene sprovešće se kroz prenamenu, rekonstrukciju i dogradnju postojećih objekata, izgradnju novih objekata kao i uređenje slobodnih površina parcele i adekvatno infrastrukturno i saobraćajno opremanje.
Ceo kompeks filmskog studija; Render: Studio Architonic
Planirana je prenamena postojećih objekata u kompleksu, iz industrijske u namenu filmske produkcije.
Projektom rekonstrukcije i dogradnje postojećih objekata i izgradnje novih objekata predviđen je niz radnji kojima bi si promenila trenutna namena kompleksa u novu namenu – kompleks filmskih studija. Planirana je prenamena postojećih objekata u kompleksu, iz industrijske u namenu filmske produkcije.
Pogled sa Pančevačkog puta; Render: Studio Architonic
Filmski studio u tri hale
Predviđeno je rušenje postojećih hala, na mestu kojih će se izvoditi nove hale za potrebe filmskog studija sa prostorom za snimanje.
Filmski studiji su projektovani u vidu tri novoprojektovane hale dimenzija 46×76 metara visine 14m koje su međusobno povezane aneksima u kojima se nalaze prateći sadržaji – garderobe, sobe za presvlačenje, tehničke prostorije za smeštaj opreme za snimanje.
Svaka od tri hale ima po dva studija za snimanje između kojih je koridor za komunikaciju. Koridor povezuje sve tri hale i anekse, proteže se celom dužinom objekta. Predviđeno je da svaki studio ima nezavisan pristup/ulaz iz spoljne sredine.
Pored prenamene postojećih, gradiće se i novi objekti; Render: Studio Architonic
Restoran, kafeterija, radionice
Objekat restorana kapaciteta 216 mesta zadržava svoju namenu. Što se tiče poslovne zgrade, projektom je predviđena rekonstrukcija ovog objekta u poslovni prostor.
Projektom se takođe predviđa dogradnja, rekonstrukcija objekta 13 u kafeteriju. Pored mesta za sedenje u unutrašnjoj zoni objekta, projektom je predviđena i otvorena terasa kapaciteta 118 mesta za sedenje.
Fazna gradnja filmskog studija
Filmski studio City Media Park u Krnjački izvodiće se u dve faze.
Kako se navodi u projektu, planirana je izgradnja novih sadržaja – radionica koje će služiti za potrebe izrade scenografije u filmskoj industriji. Objekat Radionica I je spratnosti Pr dimenzija 32,00m x 122,00m i sastoji se iz 8 posebnih radionica. Radionica II je takođe spratnosti Pr i dimenzija 16,00m x 92,00m i sastoji iz 3 posebne radionice.
Projektom se takođe predviđa izgradnja rezerovara, izgradnja novih objekata uz parking, novogradnje sa open-space kancelarijskim prostorom, kao i objekti za prečišćavanje otpadnih voda.
Predviđena je i izgradnja bazena; Render: Studio Architonic
Projektnim rešenjem je predviđena izgradnja tri veća parking prostora sa 429 parking mesta.
Kompleksu se prilazi sa severne strane pomoću interne saobraćajnice koja je paralelna sa saobraćajnicom Pančevački put. Glavni pristup kompleksu je na sredini fronta građevinske parcele, a alternativni prilaz je u krajnjem zapadnom delu parcele.
Projektnim rešenjem je predviđena izgradnja tri veća parking prostora sa 429 parking mesta, sa novim pristupnim saobraćajnicama, od kojih je jedan planiran odmah na ulazu u kompleks, a ostala dva parking prostora planirana su u unutrašnjosti kompleksa.
Fimski studio u Krnjači; Render: Studio Architonic
Spremno za gradnju
Urbanistički projekat je potvrđen tako da izgradnja filmskog studija u Krnjači može da počne po dobijanju građevinske dozvole.
Zgrada jednog od domaćih IT pionira biće pretvorena u multifunkcionalno poslovno okruženje, ali uz zadržavanje elemenata brutalizma i industrijske arhitekture.
Kada se govori o IT industriji u našoj zemlji, uglavnom se misli na procvat ove grane u poslednjih desetak godina. Međutim, u Novom Sadu se o računarima, programiranju i softveru pričalo još pre 40 godina.
Tako je jedan od simbola novosadske modernističke arhitekture, zgrada Novkabela u Industrijskoj zoni, projektovana i sagrađena još 1983. godine kao proizvodni i upravni objekat posebnog programa u okviru fabrike kabela, nazvanog „Novkabel elektronika, računari i automatika“ (ERA).
Osnivanjem novog ogranka preduzeća i u saradnji sa mađarskim Videotonom, a potom i sa italijanskim Olivettijem, tako su sa mnogo vere u budućnost proizvedeni prvi personalni računari u tadašnjoj SAP Vojvodini – ERA 20 i ERA 40, kao i ET-188 koji je koristio IBM komponente.
Međutim, nakon turbulentnih devedesetih, te trnovitog procesa tranzicije, kula koju je projektovao arhitekta Milorad Milidragović godinama je stajala prazna, samo svojom visinom podsećajući na značaj koji je Novkabel imao za Novi Sad u urbanističkom, ekonomskom i populacionom smislu.
Planirano je da objekat bude useljen početkom leta; Render: MAG arhitektura
Rekonstrukcijom do savremenog poslovnog objekta
Konačno, privatizovana „Novosadska fabrika kabela AD“ ulazi u projekat rekonstrukcije bezmalo četiri decenije stare zgrade, sa namerom da je pretvori u savremeni poslovni objekat krojen prema zahtevima danas sveprisutne IT industrije – budući NS Office Park.
Arhitektonski deo posla poveren je birou Vasona d.o.o. iz Novog Sada, na čelu sa glavnom projektantkinjom Aksinjom Lukić, koja nas je pobliže upoznala sa projektnim zadatkom koji se našao pred njom i njenim koleginicama Svetlanom Vujinović i Radmilom Marković Vavrin.
Želja klijenta je bila da se predvidi kvalitetno, multifunkcionalno poslovno okruženje za oko 300 zaposlenih.
„Želja klijenta je bila da se predvidi kvalitetno, multifunkcionalno poslovno okruženje za oko 300 zaposlenih u IT industriji, sa svim pratećim sadržajima koji kvalitetno doprinose poboljšanju radnih procesa – u smislu da imamo standardne radne jedinice i open space, a da sve to da sa aspekta infrastrukture bude prilagođeno radu u najsavremenijem digitalnom okruženju“, kaže Lukić za Gradnju.
Takođe, zahtevano je i da se prilikom rekonstrukcije zadrži industrijski duh, ali da se maksimalno poboljša energetska efikasnost objekta i time predvidi racionalan utrošak resursa prilikom njegove eksploatacije.
Maksimalno isticanje neuništivosti
„Projektni zadatak je bio vrlo kompleksan i slojevit u smislu da smo trebali da odgovorimo sa total dizajnom za ceo objekat, a u okvirima zadatog budžeta“, ističe naša sagovornica.
Tako se došlo do ideje da se novim ruhom maksimalno istakne neuništivost ove višespratnice, čuvajući pritom elemente brutalizma i industrijske arhitekture koji se, kako kaže naša sagovornica, iz praktičnih razloga udaljavaju od svake dekoracije i traže jednostavno i celovito rešenje.
„Kao takav, objekat ERA biće ponovo vraćen u živote Novosađana i IT industrije kao prvenac jednog novog biznis okruženja“, napominje Lukić.
Industrijski duh objekta trebalo je da bude zadržan; Foto: Vasona doo
Ovakav tip objekata mora imati finansijsku opravdanost prilikom eksploatacije.
S obzirom na to da objekti iz tog perioda generalno nisu pod zaštitom, autorke projekta trudile su se da postojeću arhitekturu zadrže u najvećoj meri, ali, budući da su se susrele sa lošim zatečenim stanjem objekta, kao i veoma otežavajućim okolnostima sa aspekta protivpožarnih uslova itd. – sve je to uticalo na finalnu materijalizaciju novog izgleda zgrade ERA.
Kako navodi Aksinja Lukić, prilikom komponovanja fasadnog omotača u arhitektonskoj praksi je sve veći akcenat na energetskoj efikasnosti, jer pravilan pristup može ili poboljšati ili degradirati objekat u smislu njegove finalne eksploatacije.
„Prvenstveno ovakav tip objekata mora imati finansijsku opravdanost prilikom eksploatacije, te smo u skladu s tim morali da uklonimo sve slabe tačke prethodnog rešenja, a to se postiglo kombinacijom kontaktne i ventilisane fasade po najvišim standardima, a sa željom da ispoštujemo što više zatečenih elemenata – od horizontalnog niza prozora, otvorene forme osnove sa centralnim betonskim jezgrom itd.“, objašnjava glavna projektantkinja za Gradnju.
Projektom se nije mogao zadržati apsolutni izgled objekta; Foto: Vasona doo
Metalna fasada kao jednostavnije i jeftinije rešenje
Nažalost, kako dodaje, projektom se nije mogla postići potpuna rekonstrukcija, u smislu da bude zadržan apsolutni izgled objekta.
Prema rečime naše sagovornice, prvobitna ideja bila je fasada od fibercementnih ploča, međutim, trenutna kriza i skok cena nisu mogli da isprate sve zahteve od eksploatacije, obrade, postavljanja i transporta ovakve vrste fasade, te se na kraju izbor sveo na metalnu fasadu.
„To se ispostavilo kao pozitivno jer smo jednostavnije i jeftinije rešili sporne pozicije koje su trebale da oponašaju postojeću plastiku“, zaključuje Lukić.
Projektom se nije mogla postići potpuna rekonstrukcija, u smislu da bude zadržan apsolutni izgled objekta.
Na južnoj i zapadnoj fasadi, u profilaciji koja oponaša stari izgled objekta, projektovane su funkcionalne niše za spoljne venecijanere čija funkcija se kreće od predviđene fasadne dinamike koju će njihova primena imati, do zasenjivanja radnog prostora.
„Na druge dve fasade smo te elemente izbacili, jer funkcionalno nisu bili opravdani“, kaže za naš portal novosadska arhitektkinja.
Kula Novkabela, stanje april 2021. pre rekonstrukcije; Foto: Igor Conić
U planu i moderna umetnička galerija
Kada je u pitanju najveći izazov u čitavom projektu, Lukić smatra da je to definitivno trenutak u kome je počet rad na rekonstrukciji – cene materijala koje se menjaju iz dana u dan, te unapred postavljen budžet, a uz visoke protivpožarne i sigurnosne zahteve.
„Nama je poveren total design i bilo je potrebno uskladiti sve faze od projektovanja, dizajna enterijera, zaključno sa opremanjem“, objašnjava sagovornica Gradnje.
Što se tiče sadržaja koji su zastupljeni u objektu i načina na koji su oni organizovani, saznajemo da je jedna firma zakupac poslovnog prostora, sa svojim organizacionim jedinicama, ali i idejom da u okviru prve dve etaže bude moderna umetnička galerija i multifunkcionalni prostor za edukaciju i različite polujavne sadržaje.
Trenutno su svi zanatski radovi u završnoj fazi, a plan je da objekat bude useljen početkom leta.
Kada pak govorimo o enterijeru, osnovna ideja projektovanja temelji se na formiranju produktivnih radnih prostora, odnosno da dobro prirodno dnevno svetlo, prirodne sheme boja i velike količine bilja formiraju ugodne ušuškane radne ambijente, koji su opremljeni kvalitetnijim kancelarijskim nameštajem, otkriva nam glavna projektantkinja.
Kako dodaje, trenutno su svi zanatski radovi u završnoj fazi, a plan je da objekat bude useljen početkom leta.
Ideja projektovanja enterijera temelji se na formiranju produktivnih radnih prostora; Render: MAG arhitektura
O projektantima
Vasona d.o.o. iz Novog Sada bavi se projektovanjem od predložene lokacije, preko kompletne projektne dokumentacije sa pribavljanjem odobrenja za izgradnju i upotrebnom dozvolom, te izgradnjom do finalnog opremanja enterijera.
Naša sagovornica ističe da Vasona ima bogato iskustvo u svim fazama od projektovanja, izvođenja, opremanja na velikim projektima različitog tipa – komercijalni, javni, luksuzni i stambeno-poslovni objekti.
“Ideja našeg poslovanja je isporučiti klijentu vrhunski proizvod i uslugu”, kaže na kraju za Gradnju Aksinja Lukić.
Pogledajte kako izgleda postavljanje zid zavese na kuli sa kosim kružnim stubovima koji su objektu dali prepoznatljivost.
Kula Beograd, 42-spratni soliter koji se gradi na Savskom amfiteatru u Beogradu, dostigla je sredinom prošle godine svoju punu visinu od 168 metara, postavši tako najviša zgrada u Srbiji.
U našoj dron reportaži možete pogledati kako izgleda postavljanje fasade ali i da sagledate razmeru projekta Kule Beograd.
Kula Beograd jedna je od retkih objekata ovog tipa koji kroz samo deset spratova postiže rotaciju od 90 stepeni.
Prema projektu koji potpisuje arhitektonska firma Skidmore, Owings & Merrill LLP (SOM), Kula Beograd jedna je od retkih objekata ovog tipa koji kroz samo deset spratova postiže rotaciju od 90 stepeni.
Zbog kompleksnosti geometrije objekta, nije mogao biti primenjen jedan od gotovih tipskih sistema, već su morali biti razvijeni različiti sistemi za različite delove zgrade.
Takođe, osim panelnog, specijalno projektovani sistemi klasične „zid zavese“ primenjeni su na podijumu i na krovu-kruni zgrade.
Posebno je specifična geometrija fasade na prelazu iz donjeg-hotelskog u gornji-stambeni volumen (tranziciona zona) gde se ravni fasade povijaju formirajući karakterističan i jedinstven izgled Kule.
Hladno krivljeno staklo
Deo panela na ovom delu je zakrivljen, a deo trougaonog oblika gde složena geometrija i zakrivljenost prelazi mogućnosti „hladno“ krivljenog stakla.
Specifično za Kulu su fasadna stakla sa „birds first“ tehnologijom. Naime, do 9. sprata biće ugrađena stakla koja u sebi imaju vertikalne linije nevidljive ljudskom oku, osim pod specijalnim uslovima, dok su pticama izuzetno vidljive, što ih sprečava da se „sudare“ sa zgradom.
Stanje iz februara 2022. godine; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Fundiranje, armiranje i betoniranje
Kao i kod svakog objekta u sličnom tlu, rađeno je duboko fundiranje na betonskim šipovima dužine 35 metara ukotvljenim duboko u nosivom tlu.
Koncept fundiranja konstrukcije je zajednička temeljna ploča na šipovima za kulu i podzemnu konstrukciju. Objekat „leži“ na 270 armirano betonskih šipova C40/50 (cilindar/kocka).
Kružni kosi stubovi daju posebnu prepoznatljivost objektu, a izvedeni su u kružnoj i zakrivljenoj oplati koja se sastoji iz dva polukružna dela.
Čelični stabilizatori
Kosi stubovi imaju veoma visok stepen iskorišćenja, pre svega u pogledu aksijalnih sila, a projektom su usvojeni kao AB stubovi, sa procentom armiranja od 4% van zone preklopa armature.
Stabilnost tokom gradnje bila je obezbeđena čeličnim kosnicima – stabilizatorima. Gornji deo oplate skidan je dva dana nakon betoniranja, površina je pokrivana geotekstilom kako bi se obezbedila dalja nega betona.
Kosi stubovi dali su kuli prepoznatljiv oblik; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Kružni kosi stubovi daju objektu prepoznatljivost, a izvedeni su u kružnoj i zakrivljenoj oplati koja se sastoji iz dva polukružna dela.
Na tehničkoj etaži smešteni su mašinski i elektroinstalacioni sistemi zgrade, s tim što je trafostanica koja opslužuje stambene etaže izolovana od hotelskih soba (ispod) i stanova (iznad) duplom armirano-betonskom pločom.
Na ovom spratu smeštene su i jedinice ventilacije i klimatizacije koje koriste otvore u fasadi skrivene iza duple – smaknute staklene fasade za uzimanje o izbacivanje vazduha.
Rezervoari za vodu za potrebe gašenja požara, pijaću vodu, kao i za sprinkler sistem za upotrebu na višim spratovima takođe su smešteni na ovom spratu.
Kula Beograd smeštena je u naselju Beograd na vodi; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Sadržaj Kule Beograd
Kao što je ranije najavljeno, od prizemlja do 11. sprata nalaziće se hotel St. Regis Belgrade, a od 14. do 39. sprata brendirani St. Regis stanovi, prvi te vrste u Evropi.
U podnožju će se nalaziti višenamenski plato za održavanje javnih manifestacija, dok će vrhu Kule zauzimati vidikovac od 360 stepeni, do kojeg će se dolaziti brzim liftovima.
U nivou drugog sprata, Kula će sa tržnim centrom „Galerija Belgrade“ biti povezana pešačkim mostom, odakle će se liftom stizati direktno do vidikovca.
Predviđeno je da objekat ima 15 liftova i podzemnu garažu sa 305 parking mesta, dok je druga podzemna etaža planirana za stambene ostave i prateće tehničke prostorije.
Rok za završetat Kule Beograd više je puta pomeran, a novi rok je 2023. godina.
Dizajnerska farma svinja oblikovana je prema savremenim standardima uz upotrebu jednostavnih i neobrađenih materijala direktno podređenih funkciji i kontekstu.
Zagrebački arhitektonski biro SKROZ, koji je osvojio simpatije širom regiona sa svojim projektom Kokošvaroši, ovog puta nam je izmamio osmehe na lica sa Eko farmom crnih slavonskih svinja. U pitanju je poljoprivredni objekat od 620 kvadratnih metara koji pleni pažnju ne samo svojim arhitektonskim oblikovanjem već i pristupom projektovanju u cilju blagodeti životinja.
Crna slavonska svinja autohtona je hrvatska vrsta i deo hrvatske kulturne baštine koja se prenosi generacijama, a u 19. veku to je bila najčešće uzgajana vrsta u Slavoniji.
Tokom 20. veka broj jedinki kontinuirano pada, do te mere da je 90-ih godina proglašena ugroženom vrstom. Prema službenim podacima, taj se broj u jednom trenutku sveo na samo 46 krmača i 6 nerasta. Međutim, ova arhitektonična farma može u tome da pomogne.
Dve stajske zgrade zauzimaju površinu od 620 kvadrata; Foto: Bosnic+Dorotic
Ekološki uzgoj na otvorenom
S porastom svesti o klimatskim promenama i zdravom životu, u proteklih desetak godina vraća se i interes za ovu specifičnu vrstu.
A među prvima koji su započeli sa uzgojem ove zanemarene vrste bila je upravo firma „Sin ravnice“ iz Creta Viljevskog kraj Donjeg Miholjca koja je u vlasništvu hrvatskog fudbalskog reprezentativca Domagoja Vide.
U početku je to bio ekološki uzgoj u potpunosti na otvorenom, bez ikakve staje ili nadstrešnice, s obzirom da je crna slavonska svinja izuzetno otporna i izdržljiva vrsta.
Međutim, nakon nekoliko godina, kako je broj jedinki rastao, shvatili su da moraju osigurati neki oblik kontrolisanog uzgoja, olakšati uslove i životinjama ponuditi zaklon. Tako je 2021. nastala ova dizajnerska farma svinja.
Svinje su na početku bile u potpunosti uzgajane na otvorenom; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Bilo je potrebno predvideti potencijalno širenje farme ukoliko kapaciteti u budućnosti budu rasli.
Kako saznajemo od autora arhitekture, programska smernica bila je izgradnja farme prema najvišim ekološkim standardima uzgoja. Takođe, bilo je potrebno predvideti potencijalno širenje farme ukoliko kapaciteti u budućnosti budu rasli.
Staja bi primarno bila namenjena celogodišnjem smeštaju krmača s manjim spoljašnjim ispustima, dok bi nerasti boravili u staji samo u najhladnijem delu godine.
S obzirom na potrebe životinja, nametnula se generalna dispozicija staja blizu zapadne međe, kako bi se izbegao županijski put na istočnoj granici, a svinjama omogućili što veći spoljašnji prostori-ispusti.
Farma je projektovana prema najvišim ekološkim standardima uzgoja; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Optimizacija funkcije
Urbanističko rešenje predlaže dva identična kompleksa. Staje se pozicioniraju pod pravim uglom u rotiranom koordinatnom sistemu u odnosu na osu čestice sever-jug, čime se stvaraju poljoprivredna dvorišta s đubrištem u sredini, te omogućava neometana komunikacija prema ispustima i jednostavnija manipulacija servisnim vozilima.
Kako dodaju autori, glavni faktori koji su uticali na arhitekturu bili su optimizacija procesa uzgoja i što kvalitetniji smeštaj životinja, uz želju da zgrade ostanu u duhu slavonskog ruralnog konteksta i tradicionalnih poljoprivrednih zgrada u ljudskom i životinjskom merilu.
„Građevina je primarno oblikovana funkcijom, odnosno optimizacijom funkcije“, kažu arhitekti iz zagrebačkog biroa SKROZ.
Osnova staje
Eliminisanjem središnjeg hodnika i stvaranjem galerije racionalizovalo se korišćenje prostora i optimizovao proces uzgoja.
Uobičajeno, ovakav tip zgrade je prizemni objekat s prostorima za životinje i hodnikom u sredini. Uz sam prostor staje potrebno je imati spremište slame za stelju. Centralni hodnik pritom služi za hranjenje životinja, rasprostiranje stelje i odvoz đubriva nakon čišćenja.
Eliminisanjem središnjeg hodnika i stvaranjem galerije koja, osim pristupa boksovima, služi i za skladištenje stelje i hrane za životinje, racionalizovalo se korišćenje prostora i optimizovao proces uzgoja, te smanjilo uznemiravanje životinja.
Takođe, eliminisana je potreba za transportom stelje, budući da je predviđeno njeno skladištenje u istoj zgradi.
Eliminisanjem središnjeg hodnika stvorena je galerija; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Smanjenje i povećavanje prostora
„Još jedan izuzetno bitan deo optimizacije procesa je uvođenje pomičnih pregrada koje su omogućile jednostavnije održavanje objekta, ali i stvaranje različitih scenarija korištenja objekta“, objašnjavaju autori.
Scenariji koje pregrade omogućuju prilagođeni su životu staje gde se prostori smanjuju i povećavaju u zavisnosti od potreba životinja – od najmanjeg boksa za krmaču s prasićima, do jedinstvenog prostora u kojem su sve životinje zajedno.
Sumiranjem svih navedenih parametara ostvaren je presek s najvećom visinom u centralnom delu.
„Uvažavajući proporcije čoveka, životinje i mašine nastao je presek s dvostrešnim kosim krovom i centralnim slemenom“, kažu iz biroa SKROZ.
Uz pomoć pregrada prostori se smanjuju i povećavaju u zavisnosti od potreba životinja
Materijali su jednostavni, neobrađeni i direktno podređeni funkciji i kontekstu.
Dobijene kose krovne površine slomljene su i izmaknute u slemenu lomom, čime je omogućeno dodatno osvetljenje i ventilacija spremišta stelje na galeriji. Produžetak površine krova formirao je nadstrešnicu za spoljašnji prostor krmača s mladuncima.
Pri odabiru materijala važan faktor bila je otpornost elemenata koji su u direktnom dodiru sa životinjama koje vole da riju, kopaju i isprobaju sve što nađu ispred sebe.
Stoga je za temelj odabran beton uz pregrade od pocinkovanog čelika, iznad kojeg je drvena konstrukcija i obloga fasade, te na kraju uobičajen i tradicionalni biber crep kao krovni pokrivač.
„Materijali su jednostavni, neobrađeni i direktno podređeni funkciji i kontekstu“, navode zagrebački arhitekti.
Za temelj je odabran beton uz pregrade od pocinkovanog čelika; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Povezivanje s okolinom i građevinskim nasleđem
Kako dodaju, osim ogoljenom funkcijom, likovnost objekata uslovljena je kontekstom ruralnog slavonskog kraja, što se iščitava u geometriji krova, pokrovu površina, te u materijalu i načinu tretiranja fasade zgrade.
Providnost fasade tako ne proizlazi iz materijala, već iz njene geometrije, napominju naši sagovornici.
Nizanje drvenih letvi slavonskog hrasta, sa izmenom punih i praznih polja u dva dijagonalna smera i u dva plana, stvara karakterističnu strukturu koja prvenstveno služi kao ventilacija i zaštita od sunca, ali i kao reinterpretacija geometrije drvenih fasada kakve nalazimo na brojnim istorijskim objektima u slavonskim gazdinstvima.
„Takva reinterpretacija povezuje klasičan poljoprivredni objekat oblikovan savremenim standardima s njegovom okolinom i građevinskim nasleđem“, navode na kraju iz biroa SKROZ.
projektni tim: Margita Grubiša, dipl. ing. arh., Marin Jelčić, dipl. ing. arh Daniela Škarica, dipl. ing. arh Ivana Žalac, dipl. ing. arh. i Zvonimir Marčić, dipl. ing. arh.
Brušenim betonskim pločama koje kao mostovi izlaze iz kamenog volumena stvoren je međusoban dijalog različitih materijala i formi.
Kuća Rogač podignuta je prošle godine u gradu Visu na istoimenom hrvatskom ostrvu prema projektu koji potpisuje splitska fima Studio Archaos.
Objekat je izgrađen je na strmoj parceli na severnom obronku iznad viške luke i istorijskog grada, a okružen je brojnim stogodišnjim rogačima po čemu je i dobio ime.
Kuća je vizurama orijentisana prema veličanstvenom pogledu na idiličnu uvalu i more, a zauzima plac površine 495 kvadratnih metara.
Kuća ima sjajan pogled, a pristupa joj se preko mosta; Foto: Bosnic+Dorotic
Kontinuiran i snažan dijalog s okolinom
Arhetipski monolitni volumen kuće, izveden u grubo isklesanom kamenu, uzdiže se iz prirodne topografije strme padine i gustog okolnog zelenila, a svojom formom objekat asocira na odbrambenu višku kulu u neposrednoj blizini.
Igra otvora na kamenoj fasadi kuće rezultat je promišljenog stepenovanja različitih vizura i nivoa privatnosti svih unutrašnjih prostora kuće, te spoljašnjih terasa, lođa i balkona.
Na taj način, navode autori, ostvaren je kontinuiran i snažan dijalog s okolinom u kojoj kuća nastaje, potencirajući kontrapunkte ambijenata introvertnosti i ekstrovertnosti.
Monolitni volumen kuće izveden je u grubo isklesanom kamenu; Foto: Bosnic+Dorotic
Izvorni viški kamen, kao sirovina za gradnju kuće, daje temelj sigurnosti i stabilnosti.
Oblikovanjem manjih razigranih dubinskih otvora prozora na kući pruža se osećaj pećinske zaštite, a veći otvori, na koje se nastavljaju spoljašnji prostori terasa i balkona, kadriraju spektakularne panoramske vizure. Rezultat ovih kombinacija je meditativna smirenost i atmosfera mesta.
Izvorni viški kamen, kao sirovina za gradnju kuće, daje temelj sigurnosti i stabilnosti. U sinergiji je s brušenim betonskimpločama i površinama od kojih su izvedene konzolne terase, balkon, most prema kući, staze, lođa kao i krovna površina.
Ove ravni su koncipirane tako da iz kamenog volumena kompozicije kuće izlaze kao prekinuti mostovi, stvarajući međusoban dijalog različitih materijala i formi, te veze kuće sa spoljašnjim svetom.
Kamen i beton stvaraju međusoban dijalog različitih materijala i formi; Foto: Bosnic+Dorotic
Formalne i konstruktivne veze sa istorijskim jezgrom
Kako ističu autori projekta, odabrana materijalnost kuće povezana je memorijom građenja, simbiotički spajajući arhaično (kamen) i savremeno (beton).
„Kuća kao fragment poštuje formalne i konstruktivne veze sa istorijskim jezgrom grada Visa“, napominju splitski arhitekti.
Splitski arhitekti potencirali su kontrapunkte ambijenata introvertnosti i ekstrovertnosti; Foto: Bosnic+Dorotic
Izrazito strma padina parcele, te odmak linije građenja generisali su projektovanje betonskog mosta do kuće.
S južne strane parcele kuće prolazi prometna viška obilaznica. Izrazito strma padina parcele te odmak linije građenja generisali su projektovanje betonskog mosta do kuće, kao jedinog saobraćajnog pristupa objektu.
Južno pročelje kuće orijentisano je prema ulici, te je zbog toga u potpunosti zatvoreno, oblikovno redukovano samo na dva otvora – glavni ulaz u kuću naglašen mostom, te drugi, sporedni ulaz, naglašen dugim spoljašnjim stepeništem zasečenim u strmom terenu.
Betonski most koji vodi do kuće jedini je saobraćajni pristup objektu; Foto: Bosnic+Dorotic
Raspored prostorija
Na najvišem spratu kuće nalazi se glavna spavaća soba sa kupatilom i zaštićenom krovnom terasom, s koje se pruža pogled prema jedinstvenoj viškoj vizuri i srednjodalmatinskim ostrvima. Na istom je spratu je i biciklana pozicionirana kraj ulaza.
Konzolno stepenište s drugog sprata vodi prema donjem, prvom spratu, na kojem su smeštene dve spavaće sobe s kupatilima, kao i zasebnim pristupima balkonu i lođi.
Do „prizemlja“, odnosno sprata dnevnih prostorija na etaži ispod, vodi monovolumen drvenog stepeništa pod kojim su skriveni kupatilo i ostava.
Terasa utopljena u okružujuće zelenilo iskorištava senku i hlad kuće za vrele letnje dane.
Zajednički prostor dnevnog boravka, kuhinje i trpezarije otvara se prema prostranoj konzolnoj terasi kao središnjim zbivanjem letnjih aktivnosti u kući.
Terasa utopljena u okružujuće zelenilo iskorištava senku i hlad kuće za vrele letnje dane, ali i preostale zrake sunca sa istoka i zapada.
Najniža etaža kuće sadrži konobu – prostor za druženje i relaksaciju s vinotekom, otvarajući se na senovitu letnju kuhinju pozicioniranu ispod konzole gornje terase.
Nameštaj i stolarija u enterijerima izvedeni su od hrastovine; Foto: Bosnic+Dorotic
Bazen zaštićen od okolnih pogleda
„Ovako projektovan prostor formira zonu intimne vrtne terase, uz koju se nalazi monolitni betonski bazen okružen bogatom vegetacijom rogača i zaštićen od okolnih pogleda“, objašnjavaju iz Studija Archaos.
Nameštaj i stolarija u enterijerima izvedeni su od hrastovine, a zidovi su obrađeni grubljim malterom.
„Završna obrada materijala doprinosi skulpturalnom oblikovanju građevine referišući se na prisutni duh mesta“, navode na kraju splitski arhitekti .
Monolitni betonski bazen okružen je bogatom vegetacijom rogača; Foto: Bosnic+Dorotic
Evo kako je arhitekturom maksimalno produžena staklena površina, kao i linija povezivanja i prožimanja unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.
Dvojac iz užičkog biroa miu arhitekti – Marija Gardić Lazić i Uroš Lazić – stoji i iza projekta ove dve kuće za odmor na Zlatiboru, smeštene u vikend naselju Borova Glava.
Prema želji klijenta, tako su projektovana dva objekta različite kvadrature, koji pored prostora za dnevni boravak i spavanje treba da imaju i neke sadržaje za uživanje – u obe kuće hot-tub, a u većoj kući i saunu.
Kuće su udaljene od centra Zlatibora i nalaze se u parku prirode, što je sa sobom nosilo određena ograničenja u urbanističko-arhitektonskom smislu.
“Nas je tu najviše zainteresovala lokacija, i razmišljanje je bilo usmereno na interakciju kuće i prirode, kao i međuodnose između samih kuća”, navode iz biroa miu arhitekti za naš portal.
Sama parcela je u nagibu severozapad-jugoistok, a sa druge strane pogled se otvara ka jugu, te su arhitekti tražili način da objekte smeste tako da logično prate teren, da ne smetaju jedan drugom, a da istovremeno uhvate južnu orijentaciju i najlepši pogled.
“Težili smo da stvorimo kuće koje su u funkciji doživljaja prirode”, kažu užički arhitekti.
Kuće ne smetaju jedna drugoj, a istovremeno hvataju najlepši pogled; Render: miu arhitekti + Tijana Lazić
Kuće dužom stranom prate izohipse terena i smaknute su kako ne bi smetale jedna drugoj.
Kako dodaju, kuće su koncipirane kao jednostavne, pravougaone forme sa dvovodnim krovom i sa prilazne strane izgledaju vrlo tradicionalno. Takođe i u urbanističkoj postavci su tradicionalne – dužom stranom prate izohipseterena i smaknute su kako ne bi smetale jedna drugoj.
“Težište ideje je u dijagonalnom zasecanju objekata koje ima više značenja i funkcija – predstavlja liniju veze dva objekta na nivou male urbane kompozicije, a istovremeno na nivou svakog od objekata predstavlja liniju otvaranja prema pogledu, jer je na taj način maksimalno produžena staklena površina, kao i liniju povezivanja i prožimanja unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, stvorenog i prirodnog okruženja”, objašnjavaju autori za Gradnju.
Poprečni presek objekta 1
Ista forma sa neznatnim modifikacijama
Ona je, napominju, ujedno i linija preko koje se povezuje dnevni boravak u zatvorenom i otvorenom delu kuće, pod krovom i pod nebom, koja služi za uvlačenje otvorenog prostora u kuću i produžetak kuće u prirodu.
“To dijagonalno presecanje je omogućilo da se formira jedan međuprostor, koji uz dodatne opuštajuće sadržaje, hot-tub i saunu, pojačava utisak i atmosferu prožimanja i uživanja u prirodnom ambijentu”, navode iz užičkog biroa.
Kuće su na teren oslonjene preko betonske čaše, koja ih sa jugoistočne strane odiže od terena, čineći naleganje na teren delikatnijim.
“Obe kuće su proistekle iz iste forme, ali su sa neznatnim modifikacijama, što ih čini zanimljivijim, podržavajući ideju prirodnosti i nepravilnosti”, napominju naši sagovornici.
Poprečni presek objekta 2
Od okolne arhitekture učimo o uzdržanosti, svedenosti, jednostavnosti.
Kada je u pitanju uticaj okolne arhitekture na njihov projekat, autori kažu da je u područjima ovakvih prirodnih vrednosti uvek značajniji uticaj predela i predeonih vrednosti nego okolne arhitekture.
Tako je volumen i gabarit objekta trebalo prilagoditi uslovima okruženja, vodeći računa o očuvanju predela.
“Od okolne arhitekture učimo o uzdržanosti, svedenosti, jednostavnosti”, zaključak je užičkog arhitektonskog dvojca.
Projekat potpisuje biro miu arhitekti iz Užica; Render: miu arhitekti + Tijana Lazić
Prirodni materijali za uklapanje u prirodni ambijent
Prilikom materijalizacije objekata projektanti su vodili računa o uklapanju objekata u prirodni ambijent, tako da se izbor materijala svodi na materijale iz prirode – drvo, metal, staklo, beton.
U najvećem delu fasada je malterisana i bojena u belo, a u manjem delu je predviđena drvena obloga od termotretiranog drveta.
Fasadna stolarija je aluminijumska sa termoprekidom, portali ka jugu predviđeni su sa fasadnim profilima, dok je ispuna trostruko niskoemisiono staklo.
Krov je sa završnom obradom od biber crepa u mat crnoj boji, a ulazna terasa je sa podnom oblogom od termotretiranog drveta, koje se postavlja na potkonstrukciju.
Krov je sa završnom obradom od biber crepa u mat crnoj boji; Render: miu arhitekti + Tijana Lazić
Temeljenje objekta je preko temeljnih zidova i greda sa pripadajućim temeljnim trakama.
Koncepcija konstrukcije se sastoji od kombinacije čvrstog postamenta i krova od drvenih greda. Konstrukciju objekta čine armiranobetonski stubovi i grede, zidani zidovi i odgovarajući horizontalni i vertikalni serklaži.
Krovna konstrukcija je sa kosim betonskim gredama koje su obrnutog „T“ preseka, oblikovane tako da na njih naležu drvene grede koje formiraju krov.
Između AB stubova zidovi su zidani klima blokom debljine 25 cm. Temeljenje objekta je preko temeljnih zidova i greda sa pripadajućim temeljnim trakama.
Podužni presek objekta 1
Luksuz koji samo priroda može da pruži
Što se sadržaja tiče, u pitanju su klasične kuće sa dnevnom zonom otvorenog plana i odvojenom noćnom zonom, gde manja kuća ima jednu spavaću sobu, a veća dve, i obe imaju dodatni prostor za spavanje na galeriji.
Od dodatnih sadržaja tu su peć na drva za podsticanje planinske atmosfere, sauna i hot-tub na terasi za dodatno uživanje.
Autori navode da upravo ti dodatni sadržaji, zajedno sa velikim staklenim površinama koje omogućavaju nesmetan pogled, povezuju otvorene terase i dnevne zone, propuštaju sunčevu svetlost i toplotu, povezuju korisnike sa bliskijim doživljajem prirode.
“Tu se vraćamo na početnu ideju – napraviti mesto za beg iz urbanih stresnih sredina, u luksuz koji samo priroda može da pruži”, napominju iz miu arhitekture.
Velike staklene površine omogućavaju nesmetan pogled na okolinu; Render: miu arhitekti + Tijana Lazić
Za objekat je izdata građevinska dozvola krajem januara 2022. i čeka se lepo vreme da krene izgradnja.
Kako dodaju, najveći izazov u samom projektovanju bilo je sprovesti ideju od početka do kraja, odnosno osmisliti jednostavan način gradnje, na koji mogu da odgovore i manji izvođači.
Ipak, ističu, možda najveći izazov u čitavom projektu bilo je ishodovanje građevinske dozvole od Ministarstva građevinarstva, koje je u ovom slučaju bilo nadležno za izdavanje dozvola jer se lokacija nalazi u Parku prirode, što celu projektnu dokumentaciju i proceduru čini zahtevnijom i komplikovanijom.
“Za objekat je izdata građevinska dozvola krajem januara 2022. i čeka se lepo vreme da krene izgradnja”, kažu na kraju za naš portal užički arhitekti.
