Žitelji Vrbasa ponovo će moći da uživaju pored vode i to na uređenoj obali koja će imati dečije igralište, teretanu na otvorenom, moderno šetalište i biciklističku stazu.
Nakon što je prošle godine iz Velikog bačkog kanala izvađeno oko 155.000 kubnih metara nanosa i pošto su završeni građevinski radovi na izgradnji prečistača otpadnih voda za Vrbas i Kulu, na red je došao i projekat uređenja obala kanala u Vrbasu dužine 600 metara.
Projekat uređenja obala Velikog bačkog kanala potpisuje arhitektica Svetlana Mojić Džakula iz novosadskog biroa Salt & Water, kojoj je cilj bio da se pruži mogućnost stanovnicima opštine Vrbas da uživaju pored vode.
„Ideja je bila da se obali da karakter, ali da se ne odvuče pažnja s lepote prirode koja se tu nalazi. Zato je sve u nijansama sive, bele i crne i u teksturi drveta.“ – kaže Svetlana za naš portal.
Projekat će biti izveden u nekoliko faza
Ideja je bila da se obali da karakter, ali da se ne odvuče pažnja s lepote prirode koja se tu nalazi.
Pored odbojkaškog i košarkaškog terena, dizajnirano je dečije igralište, teretanu na otvorenom, moderno šetalište i biciklističku stazu. Na samoj vodi nalaze se drvene platforme za pecanje, sunčanje i druženje, dok je celom dužinom šetališta raspoređen moderno dizajniran urbani mobilijar. Na kraju šetališta revitalizovana je popularna peščana plaža Šlajz, dok će najmlađe obradovati plutajući bazen za neplivače.
Ceo projekat osmišljen je tako da se najbolje uklopi u okolnu prirodu, dizajniran u neutralnim bojama i sa puno drveta tretiranog za spoljašnju upotrebu. Klupe, drvene ležaljke, dokovi, kante za đubre i parkirališta za bicikle specijalno su dizajnirani za ovu lokaciju sa idejom da obali pruže prepoznatljivi identitet.
Revitalizacija DTD-a
Ovaj projekat na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, izgrađenog prvenstveno za zaštitu od poplava i navodnjavanje vojvođanskih njiva, samo je mali deo kanalske mreže duge 929 kilometara. Revitalizacija kanala DTD je u najavi ali je to prilično velika investicija ali koja bi imala velike blagodeti na celo okruženje.
„Kanalska mreža u Vojvodini ima ogroman neuređeni potencijal s kojim bi mogli da se dičimo, a nažalost najvećim delom je potpuno zapostavljen. Znajući koje sve dobrobiti čovek ima od provođenja vremena na vodi i pored vode mislim da bi uređenje obale kanala izuzetno doprinelo kvalitetu života ljudi u ovim krajevima„. – zaključuje Svetlana Mojić Džakula.
O prodoru novih tehnologija u arhitekturu i građevinarstvo, ali i novim projektima koje će 3LHD predstaviti na konferenciji BuildUp 2019, pričamo s jednim od osnivača ovog međunarodno poznatog zagrebačkog studija.
Malo koji arhitektonski biro iz ovog regiona je postao toliko poznat u internacinalnim okvirima kao što je to slučaj sa 3LHD – zagrebačkim studiom u čiji stvaralački opus se ubrajaju velelepni objekti poput hotela Lone u Rovinju, podzemnog Karlovačkog akvarijuma ili nedavno otvorenog hotela Grand Park Rovinj – najluksuznijeg hotela na Jadranskom moru.
Tajna njihovog uspeha je, između ostalog, praćenje i primena najsavremenijih tehnologija i softverskih alata poput BIM-a zbog čega je, kako kaže naš sagovornik Marko Dabrović, projektovanje „lakše, preciznije i efikasnije.“ Međutim, nas je pre svega interesovalo kako je sve to krenulo.
– Pre skoro 30 godina osnovali ste studio za kompjutersku vizualizaciju. Koliko se arhitektura i projektovanje promenilo od tada po pitanju prodora novih tehnologija?
Pojavilo se puno novih tehnologija ali većina ureda i gradilišta funkcioniraju po istim principima kao u doba Austrougarske. Svakodnevno u poslu koristimo pametne telefone, plotere u boji, laserske skenere, BIM sustave ali, na primer, izrada troškovnika i sustav gradnje ostali su poprilično isti.
U usporedbi s drugim strukama koje nove tehnologije vrlo brzo usvajaju i uvode u redovnu upotrebu – na primer, banke danas pomoću aplikacija mogu funkcionirati gotovo bez fizičkih poslovnica, čak je i vremenska prognoza nešto što se radi pomoću računala i softvera – arhitektura je zapravo troma.
Grand Park Hotel Rovinj je najluksuzniji hotel na Jadranu
Grand Park Hotel Rovinj nikada ne bi bio izgrađen u obliku u kojem jeste bez primene BIM tehnologije.
– U skorašnjem opisu za posao u kompaniji 3LHD navodi se da kandidati koji ne znaju ArchiCAD neće biti uzeti u razmatranje. Koliko arhitekte zaista poznaju tehnologije kao što su BIM, parametarsko modelovanje ili digitalna prefabrikacija i jesu li spremni da prihvate nova znanja?
Tako je, uvijek nam je jedan od uvjeta za zapošljavanje novih kolega poznavanje rada u ArchiCAD-u jer je to osnovni alat s kojim radimo u uredu. Imamo sreću da je na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu ArchiCAD jedan od uobičajenih alata koji studenti koriste pa su nove generacije jako dobro upoznate s novim tehnologijama. Veliki faktor u tome je i spremnost da se prihvate nova znanja.
– Koji je po vašem mišljenju stepen implementacije BIM rešenja u arhitektonskim biroima u Hrvatskoj? Šta su po najveći problem implementacije?
U Hrvatskoj je u većim uredima stupanj implementacije BIM rješenja na dobrom nivou. U manjim uredima ni ne postoji motivacija za korištenje BIM-a jer on ima smisla tek kada se rade veliki projekti koji zahtijevaju ozbiljnu i kompliciranu koordinaciju, a takve projekte maleni uredi ne mogu odrađivati.
Jedan od problema implementacije su vanjski suradnici – velik broj njih radi tradicionalno i ne vide razlog ni koristi prelaska/ulaska u BIM. Polako se i to stanje mijenja jer shvaćaju koliko im BIM ubrzava rad.
– Možete li navesti jedan primer u kojem je primena BIM softvera donela evidentnu uštedu u vremena, novcu i/ili materijalu?
Svi projekti koje smo radili od prelaska na BIM sustav zbog toga su imali koristi – projektiranje poslovnih zgrada, hotela ili primjerice Karlovačkog akvarija lakše je, preciznije, učinkovitije zbog upotrebe BIM-a.
To je posebno vidljivo na projektu Grand Park Hotela Rovinj koji nikada ne bi bio realiziran/izgrađen u obliku u kojem jest bez primjene BIM tehnologije.
Podzemni akvarijum u Karlovcu
Pojavilo se puno novih tehnologija ali većina ureda i gradilišta funkcioniraju po istim principima kao u doba Austrougarske.
– Imali smo priliku da vidimo novi hotel u Rovinju. Odakle crpite inspiraciju za ovakve grandiozne projekte i kako vam savremene tehnologije pomažu da ih lakše vizualizujete i realizujete?
Dio inspiracije dolazi iz graditeljske baštine koja je već u 70-im godinama prošlog stoljeća na prostoru Jadrana bila jako inovativna. Sama lokacija također je utjecala na koncept hotela.
Suvremene tehnologije itekako utječu na naš rad. Na primer, na projektu Grand Park Hotela Rovinj korišten je Point Cloud kako bismo vizualizirali pogled iz svake pojedinačne sobe, i kako bismo projekt savršeno uklopili na prirodni teren. U radu veliku pažnju posvećujemo vizualizacijama koje danas, zbog suvremene tehnologije, radimo tako da renderi izgledaju isto kao i realizirani projekti.
Na projektu Grand Park Hotela Rovinj korišćen je Point Cloud kako bi se vizualizovao pogled iz svake sobe; Foto: Jure Živković
– Na kojim projektima trenutno radite? Šta ćete nam predstaviti na konferenciji BuildUp u Beogradu?
Trenutno u uredu radimo na projektima različitih tipologija, a na konferenciji BuildUp 2019 u Beogradu ćemo predstaviti nekoliko novih projekata s kojima javnost još nije upoznata.
Video-prilog o postavljanju termoizolacije na plafone i zidove dostigao je 1.000.000 pregleda što ga svrstava u red najgledanijih domaćih snimaka na stručnu temu na YouTubeu.
Kada smo pre tri i po godine pokrenuli YouTube kanal portala Gradnja.rs nismo ni slutili da će video-prilozi o građevinarstvu, arhitekturi i dizajnu enterijera dostići milionske preglede. Najgledaniji snimci na ovoj platformi uglavnom su zabavnog i lakog sadržaja koji privlače mlađu populaciju, dok smo se mi opredeli da snimamo i objavljujemo video-priloge koji su stručni ali pritom korisni većem broju ljudi. Trud se isplatio!
Tačno deset meseci nakon objavljivanja video-priloga „Termoizolacija zidova i plafona“ on je pogledan čak milion puta!
Tačno deset meseci nakon objavljivanja video-priloga Termoizolacija zidova i plafona on je pogledan čak milion puta! U ovom snimku obradili smo goruću temu koja muči veliki broj ljudi – toplotna izolacija prostora – u čemu i leži tolika popularnost ovog videa. Tome u prilog govori i činjenica da video ima čak 90 komentara.
Međutim, i drugi video-prilozi na našem YouTube kanalu beleže dobre preglede. Pogledajte listu najgledanijih videa na kanalu GradnjaTV:
Ukoliko želite da pratite naš sadržaj na YouTube kliknite ovdei ne zaboravite da kliknete na dugme Subscribe (Pretplati se) kako ne biste propustili nijedan naš sledeći video.
Virtuoz proptecha iz novosadske kompanije Case3D pokazaće na konferenciji „BuildUp 2019: Digitalna gradnja“ krajnje domete virtuelne realnosti u prezentaciji hi-end projekata.
Čak 92% ljudi potragu za budućim stambenim prostorom započinje putem interneta. Proptech, kao nova grana IT industrije, iz korena menja način na koji projektujemo, gradimo, izdajemo ili prodajemo nekretnine.
O dometima kompjuterske vizuelizacije, prednostima virtuelne ali i izmenjene realnosti u prodaji nekretnina ali i uključivanju arhitekata u Proptech, razgovaramo sa osobom koja je verovatno najkompetenija za tu oblast u Srbiji. Nebojša Zaklan, koji će govoriti na konferenciji BuildUp 2019, je kreativni direktor kompanije Case3D za arhitektonsku vizualizaciju, inovativna rešenja i animaciju sa sedištem u Novom Sadu.
Promene u arhitekturi tek slede
– Kada ste zajedno sa svojim timom osnovali Case3D pre više od 20 godina da li ste zamišljali da će tehnologija tako brzo stići na ovaj nivo?
Uvek smo bili tehnološki napredna kompanija i trudili se da pratimo trendove i predviđamo pravac razvoja, ali što se tiče samih alata, najiskrenije ću reći da se situacija i nije drastično mnogo promenila u smislu suštine korišćenja tehnologija u kojima radimo. Tehnologija i alati jesu napredovali, ali više u pogledu hardverskih karakteristika i mogućnosti samog softvera po pitanju realističnosti materijala koje smo kreirali. Ono što se zapravo desilo u tom periodu jeste više evolucija nego revolucija u tehnologiji, ali ono što je takođe činjenica jeste da se tek poslednjih par godina dešava pravi “disrupt” u pogledu tehnologija – kao što su BIM, VR, AR, “real time engine” i “machine learning”.
U ovom periodu se zapravo stvari razvijaju neverovatnom brzinom i prave promene, što u arhitekturi, što na tržištu nekretnina, mislim da možemo tek da očekujemo.
Luka Dubai Creek u virtuelnoj realnosti; Foto: Case3D
Virtuelna realnost arhitektama daje mogućnost da dizajniraju svoje projekte iz lica korisnika, pošto ih bukvalno stavlja u njihove cipele.
– Kako je razvoj tehnologije promenio arhitekturu i tržište nekretnina?
Tehnologija je u ovom trenutku po meni mnogo više uticala na arhitekturu i na sam proces projektovanja i dizajna nego konkretno na tržište nekretnina, koje još uvek smatram veoma konzervativnom industrijom.
U samoj arhitekturi, po meni, najznačajniji tehnološki skok predstavlja BIM tehnologija i sve ono u šta je prerasla u toku prethodnih godina, i ono što očekujem jeste još dublja integracija u proces projektovanja i izgradnje i, vrlo verovatno, apsolutni standard u polju projektovanja u narednih par godina.
Takođe, virtuelna realnost je postala standardni alat svih većih projektantskih biroa, pošto arhitektama daje do sada nezabeleženu slobodu da u njoj istražuju, proveravaju i dizajniraju svoje projekte iz lica korisnika, pošto ih bukvalno stavlja u njihove cipele. Ono gde mi vidimo priliku da se uključimo i razvijamo uz BIM, jeste tehnologija digitalnih blizanaca koju pratimo i istražujemo u poslednjih godinu dana, i to je ono što bi potencijalno moglo da otvori ulaz tehnologije u tržište nekretnina na velika vrata.
– Kako izgleda baviti se proptechom u Srbiji? Da li domaće tržište prepoznaje njegove prednosti?
Zapravo, iznenađujuća činjenica je da primećuje. Neke od najbitnijih proptech projekata do sada smo izveli za domaće klijente, što u Srbiji, što u Crnoj Gori.
Razlog za takav trend je vrlo verovatno to što smo relativno od skoro u porastu prodaje i promocije nekretnina, i većina kadra koji se bavi marketingom i prodajom jesu mladi stručnjaci koji su veoma tehnološki pismeni i svesni novih tehnika i tehnologija prodaje sa drugih trzišta.
Neke od najbitnijih proptech projekata do sada smo izveli za domaće klijente, što u Srbiji, što u Crnoj Gori.
– Šta su ključne prednosti proptecha rešenja u tržištu nekretnina?
Prednosti se po mom mišljenju najviše ogledaju u količini informacija i doživljaju koji se može preneti do kupca relativno brzo. Od samog izgleda njihovog budućeg doma, do interaktivnog pogleda sa baš te terase stana koji ih zanima, do pozicije u odnosu na okolne objekte, razdaljine nekih ključnih destinacija, samih tehničkih specifikacija nekretnine, pa sve do kastomizacije nekretnine u realnom vremenu – imati sliku svog budućeg doma ispred sebe nije nikad bilo bliže nego danas.
Što se tiče same prodaje, ono što predstavlja prednost jeste količina informacija koju agenti prodaje mogu dobiti iz ponašanja i navika kupaca, to jest, njihovog načina korišćenja aplikacija: gde se najduže zadržavaju, koje nekretnine najčešće posećuju, u kom delu stana provode najviše vremena, kao i koje su eventualne bolne tačke u procesu prodaje, da bi na njih mogli na vreme uticati.
Gde je tu uloga arhitekte
– Koliko se arhitektura menja zahvaljujući proptechu i šta jedan arhitekta od tehnologija mora da poznajte da bi se priključio ovoj industriji? Mora li to biti arhitekta?
Kao što sam već napomenuo, smatram da u ovom trenutku arhitektura i sam proces projektovanja imaju mnogo više benefita od novih tehnologija od same prodaje nekretnina. Mislim da je razvojni put arhitekte budućnosti definitvno isprepleten s nekim vidom programiranja koji će, najverovatnije, biti vizuelnog tipa, to jest, nešto najsličnije blueprintu koji imamo u Unreal engineu ili Grasshopper pluginu za Rhino.
Danas se naravno podrazumeva da arhitekta bude tehnološki pismen, ali mislim da će se to u bliskoj budućnosti podići na još viši nivo, s obzirom da BIM već uveliko postaje standard. Bilo kakva napredna upotreba alata ili njihova nadogradnja takođe podrazumeva tehničko predznanje, ali ono što jeste dobra vest u svemu ovome je što je internet u ovom trenutku neiscrpna riznica znanja za bilo koga ko je iole zainteresovan da radi na sebi.
Da li neko u proptechu mora biti arhitekta – odgovor je da ne mora. Proptech se po svojoj prirodi oslanja na “software development”, tako da je saradnja arhitekata i programera i njihova dobra komunikacija zapravo ključna u njegovom razvoju.
Radimo na par komercijalnih projekata u pogledu prodajnih alata, kao i na jednom velikom poverljivom projektu koji će definitivno biti nešto novo i do sada neviđeno na našem tržištu.
Ono što je takođe trenutno u povoju jesu interaktivne tehnologije u muzejskim postavkama, gde smo u fazi koncepta i postavke dizajna za jednu takođe veoma veliku i značajnu buduću muzejsku izložbu.
Ono što je takođe veoma bitno za nas u ovom trenutku jeste postojanje i interno razvijanje našeg R&D sektora koji radi na istraživanju i implementaciji novih načina upotrebe postojećih i novih tehnologija u odnosu na feedback koji dobijamo direktno od klijenata ili posredno iz industrije.
Na konferenciji BuildUp 2019 ćemo predstaviti neke od naših VR i AR projekata koji će posetioci imati prilike da i sami isprobaju i uvide deo potencijala ovih tehnologija u budućnosti.
Studio za unutrašnji dizajn Gradnja na čelu s arhitekticom Sonjom Brstinom izveo je enterijer novosadske IT kompanije Elsys.
Prostor u kojem je ova firma ranije radila bio je open-space, to jest, potpuno otvoren. Ovog puta želja je bila da se izmeni način rada, odnosno da se zaposleni rasporede po kancelarijama koje su delimično razdvojene.
Zato je organizacija prostora izvedena tako da 60 zaposlenih sedi u kancelarijama za oko 10 ljudi, ali zajednički prostori i hodnici osmišljeni tako da podstiču interakciju između ljudi.
Najviše pažnje privlači plafon koji je ofarban u tamno sivu boju i koji je delimično obložen drvenim letvicama od univera.
Centralni ulazni deo namenjen je kako za komunikaciju tako i za druženje. U nju je smeštena garnitura za sedenje kao i mini biblioteka koja je ispunjena, naravno, stripovima. Ipak, najviše pažnje privlači plafon koji je ofarban u tamno sivu boju (skoro crnu) i koji je delimično obložen drvenim letvicama od univera.
Kuhinja u formi kućice
Prijemni pult se nalazi na ulazu i po strukturi prati oštre forme vizuelnog identiteta firme.
Najzanimljiviji deo prostora jeste ipak kuhinja i kantina. Želja arhitektice kao dizajnera enterijera bila je da se napravim nesvakidašnji oblik od klasične forme kuhinje. Uzeta je forma kućice gde je odžak ustvari aspirator, dok je krov napravljen od istog materijala kao ploča stolova.
Kantina naspram kuhinje je sa visokim bar stolovima ali i inspirativnim natpisima „Stay Hungry“ i „Stay Foolish“ izvedenih u sjajnom crnom pleksiglasu koji su direktno zalepljeni za zid. Poseban utisak ostavljaju i visilice iznad stolova.
Stoni tenis, pikado…
Deo prostora za razonodu fizički i vizuelno je odvojen od kancelarijskog dela, a tamo se pored stola za stoni tenis, našao i pikado i druge igre uz koje se zaposleni mogu opustiti i družiti u pauzama.
Svih 130 mesta na prvoj konferenciji koju organizuje portal Gradnja.rs je popunjeno!
Karte za konferenciju BuildUp 2019 – Digitalna gradnja u organizaciji portala Gradnja.rs su rasprodate! Ukoliko želite da prvi dobijete informaciju o eventualno novom kontigentu novih karata, prijavite se na newsletter konferencije BuildUp na ovom linku.
BuildUp 2019 – Digitalna gradnja je konferencija koja se održava 16. oktobra u Beogradu, a namenjena je arhitektama i inženjerima gde će moći da steknu nova iskustva, poznanstva i saznanja pomoću kojih će prelazak na nove tehnologije – poput BIM-a, Proptecha i digitalizacije u arhitekturi i građevinarstvu – biti brži, lakši i bezbolniji.
Ukoliko želite da prvi dobijete informaciju o eventualno novom kontigentu novih karata, prijavite se na newsletter konferencije.
Predavači na konferenciji
Marko Dabrović iz zagrebačkog biroa 3LHD poznatog po nagrađivanim projektima poput Hotela Lone u Rovinju, slatkovodnog akvarijuma i muzeja reka u Karlovcu kao i Spaladium Arene u Splitu, pokazaće kako je BIM postao nezaobilazni alat u projektovanju vrhunske arhitekture.
Zoran Petrović iz beogradskog ArtifexPro pokazaće zašto je BIM neophodan u arhitektonskoj i građevinskoj praksi, kako da lakše prođete kroz implementaciju i na koje sve zamke možete naleteti prilikom prelaska na novo softversko okruženje.
Nebojša Zaklan iz novosadskog Case3D pokazaće najsavremenija Proptech rešenja za vizuelizaciju i predstavljanje nekretnina kroz virtualnu realnost i izmenjenu stvarnost.
Vedran Jukić iz zagrebačkog biroa SODAarhitekti od kojeg će publika saznati kako projektovani kuće u BIM okruženju, koje su prednosti takvog rada ali i poteškoće.
Dr Ana Nikezić s Arhitektonskog fakultetu u Beogradu govoriće o tome kako četvrta tehnološka revolucija preoblikuje naš stil života i naše stambene potrebe.
Bojan Tepavčević iz Centra za digitalni dizajn pokazaće kako napredna softverska rešenja sama mogu da reše funkciju jednog stambenog prostora.
Gordana Radonić iz Graphisofta podeliće svoja iskustva o parametarskom projektovanju u BIM-u.
„Da nije bilo BIM-a, Grand Park Hotel u Rovinju ne bi tako izgledao“ – Marko Dabrović, 3LHD
Koliko je BIM važan za svakodnevnu praksu pokazat će Igor Peško iz BIM Srbija, dok će Veljko Janjić iz Bexel Consulting pokazati svu moć softverskih rešenja iz domaće radinosti. Olga Mirković Maksimović iz Nekretnine.rs govoriće o prednostima digitalne agencije za nekretnine i pogodnostima Proptech alata u pronalaženju idealnog stana.
Na konferenciji će se predstaviti i Bojana Cicmil iz firme Hörmann sa svojim rešenjima za BIM objekte. Milutin Mitrović iz firme Schneider Electric pokazaće najsavremenija rešenja po pitanju sistema pametnih kuća, dok će Žolt Ivanović iz hiCAD-a predstaviti prednosti ArchiCAD softverskog rešenja. Stevan Ćulibrk će nam pokazati kako se koncept VELUX ACTIVE primenjuje u digitalnom domu, dok će Miloš Vuković iz Abies Sistem predočiti prednosti korišćenja virtuelne realnosti u proptech rešenjima.
Više informacija o konferenciji BuildUp 2019 pronađite ovde.
Na nekretninama koje imaju virtuelnu 3D turu posetioci se zadržavaju duže, a one koje imaju 3D turu i napravljen “stejdžing” za stan – prodaju se brže, kaže Olga Mirković Maksimović iz Nekretnine.rs koja će biti govornik na konferenciji BuildUp 2019.
„Kupujem stan u vašoj zgradi“ – ovakav oglas ispisan rukom na papiru i zalepljen na ulaznim vratima nekad je bio početni korak u kupovini stanova. Danas se sve ređe i ređe viđa zato što je mnogo elegantnije i jeftinije pronaći odgovarajući oglas na mobilnom telefonu.
Međutim, kako kupci zaista biraju stanove, šta im je bitno pri prezentaciji nekretnine i koja su to rešenja koja mogu da ubrzaju promet ili čak povećaju cene kvadrata? Odgovore smo pronašli u intevjuu s Olgom Mirković Maksimović iz specijalizovanog sajta Nekretnine.rs koja će govoriti i na konferenciji BuildUp 2019: Digitalna gradnja u okviru panela Proptech.
Proptech kuca na vrata domaćim agencijama nekretnina. Kako vi u Nekretnine.rs viditi prednosti ove tehnologije i kako one konkretno utiču na vaš sajt?
Nekretnine.rs su mesto susreta kupaca i prodavaca nekretnina. Digitalizacija je utkana u svaku poru života kako kupaca tako i prodavaca nekretnina. Prisutna je evolucija potreba kupca s jedne strane koja se ogleda kroz potrebu kupca da imaju maksimalan broj informacija pre samog razgledanja nekretnine, a to naravno utiče na prodavce ili barem deo onih koji razumeju nužnost odgovora na evoluciju potreba kupaca.
Nekretnine.rs su mesto susreta kupaca i prodavaca nekretnina.
Koje sve oblasti Proptecha Nekretnine.rs u svom radu dotiče i obuhvata?
Pre svega vizuelan način prezentovanja nekretnine postaje veoma važan. Osnova su i dalje fotografije – ali ne bilo kakve. Uz to tu su i osnove, 3D prikazi i virtuelne ture – posebno za one iz udaljenih krajeva i one koji žele maksimalnu predselekciju nekretnina. Dodatni servisi poput “Mi tražimo za vas” i mogućnosti filtracije po mikrosegmentima su takođe veoma važni.
Kako i na koji način se digitalni alati oglašavanja razlikuju od onih tradicionalnih, i na koji način se pretraga za idealnom nekretninom transformiše i do kojih granica, gledano iz ugla svakodnevnog korisnika?
Iz ugla svakodnevnog korisnika to izgleda ovako. Pre 15 godina potreba optimizacije pregleda nekretnine na mobilnom telefonu nije bilo nešto o čemu se razgovaralo. Danas oko 70% poseta dolazi putem mobilnog telefona. Čitava prezentacija nekretnine mora biti prilagođena relativnom malom ekranu mobilnog telefona i pažnji i koncentraciji korisnika koji gledaju sadržaj na mobilnom telefonu. Kupci tačno znaju šta žele i sve jasnije formulišu svoje želje i prohteve.
Prezentacija nekretnine mora biti prilagođena pažnji i koncentraciji korisnika koji gledaju sadržaj na mobilnom telefonu.
Kako Proptech pomaže investitorima, a kako kupcima? Gde je u svemu tome arhitekta?
Kod novogradnji uloga investitora je ogromna. Potrebno je da se oslanjaju na podatke prilikom planiranja stambenih prostora – na primer, šta se u tom delu grada najviše traži, da li je bolje graditi dvosobne stanove ili garsonjere i slično. Tu se mogu osloniti na podatke koje mogu dobiti s našeg portala.
Arhitekta celom projektu da dušu i na osnovu projekta koji osmisli arhitekta se vrši i prodaja. Stoga cela prezentacija projekta je od neverovatnog značaja za budućeg kupca. Ne mali broj korisnika ima problem da zamisli kako može da izgleda prazan prostor i kakav potencijal ima – i tu dolazi do izražaja uloga arhitekte.
Da li postoji pomaka u prodaji novogradnje po pitanju kvaliteta vizuelizacije i kako to utiče na prodaju nekretnina?
Pomak postoji. Prosečno vreme posetilaca provedeno na stranici sa novogradnjom je 15% veće od proseka. Na nekretninama koje imaju virtuelnu 3D turu posetioci se zadržavaju 38% vremena duže. Uz to nekretnine koje imaju prikazanu 3D turu i napravljen “stejdžing” za stan – prodaju se brže.
Nekretnine koje imaju prikazanu 3D turu i napravljen “stejdžing” za stan – prodaju se brže.
Da li bolja predstavljena nekretnina može skuplje da se proda od one koja je loša prezentovana?
Iako deluje neverovatno još uvek se pronalaze nekretnine koje se prodaju bez fotografija. Bounce rate kod takvih nekretnina je oko 30% veći od proseka – ljudi jednostavno ne žele da se zadrže na takvim nekretninama i posvete im pažnju.
Što se nekretnina bolje predstavi brže će pronaći put do pravog kupca. Takođe, predstavljanje nekretnine bez kvadrature i cene, povećava broj pitanja i troškove prodaje i nažalost taj model je poprilično čest kod novogradnji.
Šta ćemo od vas moći još da čujemo na konferenciji BuildUp 2019?
Na konferenciju BuildUp 2019 prikazaćemo kako su se promenile potrebe kupaca u poslednjih deset godina i na koji način to utiče na tržište nekretnina. Daćemo praktične savete o tome kako prezentovati nekretninu da odgovara potrebama korisnika i da najbolje pronađe put do kupca.
Zgrada wabe23 nudi svojim stanarima da se voćem i povrćem snabdevaju iz lokalnih izvora.
U 23. bečkom okrugu Liesing nedavno je proslavljeno useljenje 1.100 novih stanova. Najveća zanimljivost ovog kompleksa jeste koncept zajedničkog korišćenja spoljašnjeg prostora kao i težište na urbanom baštovanstvu.
Naime, svaka od pet stambenih zagrada svojim stanarima nudi mogućnost baštovanstva na povišenim ili normalnim gredicama smeštenih oko objekta ali na krovu zgrade.
Na balkonima se uzgaja začinsko bilje; Foto: wabe23
Stanari mogu da beru jabuke i kajsije, a potom da u zajedničkoj kuhinji prave džemove.
Na brojnim lođama zgrade wabe23 postoji mogućnost uzgajanja začinskog bilja koje se potom može koristiti za spremanje hrane. U budućnosti, stanari će moći da sa zasađenih voćki beru jabuke, kajsije i drugo voćke kao i da u zajedničkoj prostoriji prave džemove.
Time je novi bečki stambeni kompleks postao najveći evropski kompleks urbanog baštovanstva, pri čemu nije važna samo njegova zelena komponenta, nego i podsticanje interakcije među stanarima, piše H-Alter.
Cela zgrada je u službi što boljeg uzgoja bijaka; Foto: wabe23
Stanovi i za osobe osetljivijeg socijalnog statusa
U sklopu novog kompleksa izgrađeno je između ostalog 300 pametnih stanova, 150 podsticajnih privatnih stanova, velik broj gradskih stanova za osobe osetljivijeg socijalnog statusa, različiti oblici stambenih zajednica kao i dečiji vrt.
Kompanija VELUX organizuje 9. i 10. oktobra u Parizu VELUX Days in Paris – događaj s kojeg će eksluzivno izveštavati naš portal.
Tokom dva dana održaće se dva događaja Daylight Symphosium i Healthy Buildings Day koja će okupiti eminentne stručnjake, predavače i predstavnike građevinskih firmi iz čitave Evrope.
Osmi po redu VELUX Daylight Symphosium i četvrti VELUX Healthy Buildings Day održaće se u impresivnom Le Carreau du Temple, velelepnom zdanju u centru Pariza iz koje buja istorija. Naime, ovaj hram izgrađen je na zemljištu u vlasništvu vitezova iz Jerusalima u 12 veku. Zdanje je jedno vreme služilo kao hram, potom kao bolnica, a dugo vremena i kao hotel. Kompletno je renovirano 2007. godine po projektu StudioMilou Architecture, a danas služi kao jedinstveni prostor za organizaciju događaja i kulturnih manifestacija.
Carreau du Temple po projektu StudioMilou Architecture; Foto: Fernando Javier Urquijo
Događaj će se održati u impresivnom Le Carreau du Temple, velelepnom zdanju u centru Pariza iz koje buja istorija.
Na VELUX danima u Parizu govoriće impresivna imena arhitekture poput Hiroshi Sambuichi (osnivač Sambuichi Architects), Nicholas Michelin (osnivač ANMA), Vincent Le Garrec (koosnivač Nomade Architectes), Rasmus Astrup (partner u SLA), ali i profesor Joseph Allen s Hardvarda i osnivač ForHealth.org koji će govoriti o pozitivnom uticaju svetlosti na naše zdravlje.
Predavanje profesora Till Roenneberga s Univerziteta u Minhenu na temu uticaja svetlosti na biološki sat ljudi će sigurno biti interesantno, a ništa manje zanimljivo neće biti ni izlaganje profesorice Vivian Loftness s Univerziteta Carnegie Mellon na temu produktivnosti u zatvorenom prostoru.
Gradnja na licu mesta
Keynote speaker na Healthy Buildings Day biće Carla Camilla Hjort, koosnivač SPACE 10 laboratorije koja usko sarađuje s kompanijom IKEA. Simon Becker, osnivač Cabin Spacey, će u Future Living sesiji podeliti svoja saznanja o tome kako ćemo oblikovati i živeti u domovima budućnosti.
Više detalja čitajte na zvaničnom sajtu ali i na portalu Gradnja.rs koji će vas ekskluzivno izveštavati o ovom prestižnom događaju s lica mesta.
U Beogradu je 16. oktobra održana konferencija BuildUp 2019 tokom koje je arhitektama, građevinskim inženjerima i stručnoj javnosti skrenuta pažnja na neophodnost hvatanja u korak s četvrtom tehnološkom revolucijom.
Pred prepunom salom u arhitektoničnom prostoru u Beogradu, u organizaciji portala Gradnja.rs, održana je konferencija BuildUp 2019: Digitalna gradnja (Powered by EuroDOM) na temu implementacije BIM-a, proptech rešenja u nekretninama i digitalnog komfora.
Marko Dabrović iz proslavljenog arhitektonskog biroa 3LHD iz Zagreba ukazao je koliko je BIM uticao na kvalitet njihovih projekata i istakao je da najluksuzniji hotel na Jadranu – Grand Park Hotel u Rovinju – ne bi mogao tako da izleda da nije korišćen BIM. Napomenuo je da je za arhitektu najvažnije da ima viziju kako će objekat izgledati i posle dužeg perioda, jer gradnja nekih objekata počinje tek godinama nakon završenog projektovanja.
Marko Dabrobić iz 3LHD bio je keynote speaker; Foto: Jakov Simović
Danas su BIM menadžeri traženiji od programera što je do pre tri godine bilo potpuno nezamislivo.
Veljko Janjić iz kompanije Bexel Consulting istakao je da je građevinska industrija neefikasna jer istraživanja kažu da se „ista cifra računa 25 puta„. Dodao je da su danas BIM menadžeri traženiji od programera što je do pre tri godine bilo potpuno nezamislivo.
Igor Peško, član Upravnog odbora BIM Srbija, istakao je da je potrebno uhvatiti korak s drugim industrijskim granama jer 57 posto aktivnosti ne donosi vrednost realizaciji građevinskog projekta. Smatra da BIM može biti lek za ovaj veliki problem.
„Implementacija BIM-a nije trka na 100 metara već maraton“ – istakao je Zoran Petrović iz firme ArtifexPro i dodao je da, ako želite da ostanete konkurentni u oblasti projektovanja, morate promeniti sistem rada.
Bojana Cicmil iz kompanije Hörmann istakla je da je misija ove nemačke kompanije i da pruži veliku podršku arhitektama i zbog toga su ponudili bazu njihovih proizvoda u DWG i BIM formatu koji se mogu direktno implementirati u programima za projektovanje.
Vedran Jukić iz SODAarhitekti
BIM ne treba da postane sam po sebi svrha već da ostavi više vremena za projektovanje i dizajn.
Žolt Ivanovič iz kompanije hiCad istakao je da projekti danas u 72 procenata prebacuju budžet, a da u 70 procenata kasne. „BIM menja princip rada i dopušta da se više bavite dizajnom, a manje dokumentacijom“, kaže Ivanovič i zaključuje da BIM zapravo štedi arhitektama vreme.
Gordana Radonić iz kompanije Graphisoft istakla je da je rast produktivnosti u građevinskoj industriji u poslednjih 70 godina samo 6 posto. Usvajanje BIM-a i promene načina projektovanja koraci su koji mogu poboljšati ovu sumornu sliku. Radonić je pokazala kako se parametarskim projektovanjem kroz Rhinoceros i Grasshopper mogu dobiti obrisi budućeg objekta u svega nekoliko minuta.
Vedran Jukić, osnivač zagrebačkog studija SODAarhitekti, zatvorio je prvi panel rečima da su probleme klasičnog projektovanja prevazišli upravo implementacijom BIM-a u svoje poslovanje. Istakao je da BIM ne treba da postane sam po sebi svrha već da ostavi više vremena za projektovanje i dizajn.
Igor Conić ispred portala Gradnja.rs
„Naš zadatak je da pomognemo arhitektama da predstave svoj san“ – rekao je Nebojša Zaklan iz kompanije Case 3D koji je otvorio panel o proptechu. Pošto se 80 posto nekretnina proda u izgradnji, neophodni su VR alati koji će pomoći da se sagleda budući dom sa celom porodicom u njemu pre nego što on bude izgrađen. Kroz virtuelnu realnost se ne predstavlja samo arhitektura već i samo iskustvo.
Kroz virtuelnu realnost se ne predstavlja samo arhitektura, već i samo iskustvo.
Olga Mirković Maksimović iz Nekretnine.rs istakla je da korisnici prvu informaciju o nekretninama nalaze preko mobilnog telefona i da oni koji se bave prodajom ili kupovinom prostora moraju biti u digitalnoj sferi. Ne ostavljajte oglase poput „Vrh, vrhova stan“ jer niko neće pronaći vaš oglas – istakla je Olga u najduhovitijoj prezentaciji na konferenciji BuildUp 2019.
Miloš Vuković iz firme Abies Sistemi naglasio je da 3D mapiranje prostora povećava cenu nekretnine. Dodao je da građevinske i arhitektonske firme mogu koristiti 3D prostore za vođenje i praćenje gradilišta na brz i jednostavan način.
Bojan Tepavčević iz Centra za digitalni dizajn pri Fakultetu tehničkih nauka iz Novog Sada istakao je da 36 posto ljudi želi kastomizovani proizvod za koji su spremni da više plate. Bojan je pokazao kako 3D konfiguratori mogu doneti revoluciju u arhitekturu pokazavši online platformu pomoću koje budući vlasnik stana može sam da izabere materijale, boje ili završne obloge i videti instant rezultat kroz 3D prikaz.
Na početku trećeg panela Digitalni komfor dr Ana Nikezić s Arhitektonskog fakulteta u Beogradu naglasila je da tehnologija, čovek i arhitektura postaju jedno.
Stevan Ćulibrk iz kompanije VELUX Srbija ukazao je na to da čak 90 posto vremena provodimo unutra, a da su dečije sobe najnezdravije sobe u domu usled manjka svežeg vazduha i povećane temperature, vlažnosti i CO2. Rešenje je VELUX Integra koje u kombinaciji sa smart home sistemu kontroliše otvaranje i zatvaranje krovnih prozora.
Milutin Mitrović iz Schneider Electric uputio je posetioce konferencije o platformi EcoStruxure Building platformi ove kompanije koja je bazirana na Internet of Things (IoT) tehnologijama. Povezivanje različitih sistema, uređaja i usluga korisnicima je omogućeno da proaktivno prate, mere i kontrolišu sve podatke o zgradi i IT sistemima. Kao jedan od uspešnih domaćih primera primene njihove tehnologije naveo je zgradu Nordeus.
Ivica Družijanić iz kompanije TECE naglasio da se bespotrebno troši ogromna količina pijaće vode za ličnu higijenu. Njihovi sistemi dizajnirani su tako da pomognu u rešavanju ovog problema.
BuildUp 2019 bila je prva konferencija portala Gradnja.rs. Vidimo se 2020!
Bojan Petković iz kompanije PlanRadar pokazao je kako se na efikasan način mogu pratiti i kontrolisati projekti na samom gradilištu uz pomoć mobilnog telefona ili tableta. Softver PlanRadar omogućava laku komunikaciju između nadzora i izvođača kako bi se što lakše i brže otklonili nedostaci uočeni na gradilištu.
Na kraju konferencije BuildUp 2019 predstavio se i generalni sponzor konferencije – kompanija EuroDOM. Nikola Prodanović predstavio je najnovije trendove u opremanju enterijera i eksterijera s italijanskom keramikom. Prodanović je predstavio projekat impresivnog bazena za ronjenje na dah dubine 40 metara izrađen od Florim keramike koja trpi konstantan pritisak od 4.300 metara kubnih vode bez ikakvih oštećenja.
Proslavljeni novosadski arhitekta dobitnik je nagrade za arhitekturu ‘’Đorđe Tabaković’’ za 2019. godinu, a tim povodom u petak 1. novembra s početkom u 19 časova u Galeriji S, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, održaće se izložba koja traje do 17. novembra 2019. godine.
Povodom dodele Nagrade za arhitekturu ‘’Đorđe Tabaković’’ za 2019. godinu Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS) u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Vojvodine organizuje retrospektivnu izložbu arhitekte Lazara Kuzmanova. Nagrada za arhitekturu ‘’Đorđe Tabaković’’ najviše je strukovno priznanje koje dodeljuje DaNS već dvadeset pet godina za redom kao znak sećanja na jednog od pionira srpske moderne arhitekture, arhitektu Đorđa Tabakovića (1897-1971).
Ovogodišnji dobitnik, arhitekta Lazar Kuzmanov jedan je od najistaknutijih predstavnika savremene novosadske arhitektonske scene koji je poznat i kao aktivni sudionik brojnih akcija vezanih za arhitekturu, od društvene angažovanosti do predavanja o stanovanju i ostaloj problematici savremene arhitekture i urbanizma u Novom Sadu i Srbiji. Poznat je i kao pobornik kvalitetne arhitekture ali i borac za istaknutije mesto samih arhitekata u našem društvenom životu.
Arhitekta Lazar Kuzmanov je arhitekturu vratio u jednu od njene tri osnovne komponente – u umetnost.
Arhitektonska dela Kuzmanova, nastala proteklih dvadesetak godina, odlikuju se smelim oblikovnim pristupom, elegantnim kompozicionom rešenjima i predanom radu na detaljima. Uvođenjem pročišćenih likovnih elemenata složenih u prostudirane višebojne celine, Kuzmanov je arhitekturu vratio u jednu od njene tri osnovne komponente – u umetnost. Pri tome treba imati u vidu da borba s novim investitorima nije mogla biti laka. Poznavanje protekle i praćenje savremene svetske arhitekture Kuzmanov interpretira na svojstven i originalan način, bez direktnog preuzimanja viđenih elemenata.
Dobijanje ove nagrade u najboljim godinama života i kreativne snage znači i poruku da autor dosadašnje visoke domete u arhitekturi i dalje sledi i nadograđuje, kao i preporuku da lepota fasadnog omotača zgrade uvek treba da podrazumeva i dobro prostudiranu osnovu namenjenu životu i radu korisnika.
Stambeno-poslovna zgrada u Železničkoj, Novi Sad / Lazar Kuzmanov, Miljan Cvijetić, Marina Pejić/ 2017
Deca crtaju arhitekturu Lazara Kuzmanova
Na izložbi će biti predstavljeno preko trideset izvedenih dela arhitekte Kuzmanova koja su obeležila savremenu arhitekturu Novog Sada kao i veći broj projekata i konkursnih radova. Izložbu će pratiti i reprezentativni katalog sa tekstovima istaknutih arhitekata i istoričara savremene srpske arhitekture.
Tokom trajanja izložbe biće organizovano dva stručna vođenja uz prisustvo arhitekte i kustosa izložbe kao i radionice za decu gde će naši najmlađi sugrađani crtati i slikati dela arhitekte Kuzmanova, dok će njihovi radovi biti uključeni u samu izložbu. Tokom sledeće godine izložba će u modifikovanom obliku biti prikazana u Nišu, Beogradu i Zrenjaninu, u organizaciji udruženja arhitekata.
O izložbi
Otvaranje: 1. novembar 2019. / petak 19h
Trajanje izložbe: do 17. novembra 2019.
Galerija S, Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Kustos: Vladimir Mitrović
Dizajn izložbe i kataloga: Lazar Kuzmanov, Miroslav Šilić
Vođenje po izložbi SREDOM 6. i 13. novembra u 13h
Radionice za decu: subotom (2 i 3. novembar) i nedeljom (9 i 10. novembar)
Muzej ne radi ponedeljkom 4. i 11. novembra
Biografija Lazara Kuzmanova
Lazar Kuzmanov (Titel, 1968). Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu u klasi prof. Svetislava Ličine (1995) a potom i magistrirao na istom fakultetu (2008). Karijeru je započeo u Zavodu za urbanizam Novi Sad (1995-2001). U periodu 1997-2002. u autorskom paru sa arh. Iljom Mikitišinim osvaja zapažena priznanja na arhitektonskim i urbanističkim konkursima. Od 2004. vodi sopstveni projektni biro Kuzmanov and Partners sa saradnicima arh. Miljanom Cvijetićem i Draganom Konstantinović. Već sa prvim izvedenim objektima najavljuju novi estetski pristup projektovanju stambenih objekata, naglašene plastičnosti i istančane likovnosti. U kasnijem samostalnom radu projektuje više stambenih i poslovnih objekata u Novog Sada gde je napravio iskorak iz ustaljene domaće graditeljske prakse. Dela mu se odlikuju smelim oblikovnim pristupom, elegantnim kompozicionom rešenjima i predanom radu na detaljima. Član je Inženjerske komore, Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) i Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). U periodu 2000-2004. godine obavljao je dužnost Pokrajinskog sekretara za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo AP Vojvodine. Između 1996-2012. učestvuje u nastavi na Departmentu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predsednik Društva arhitekata Novog Sada i glavni i odgovorni urednik časopisa DaNS (2005-2008). Učestvovao na preko pedeset izložbi i salona arhitekture u zemlji i inostranstrvu. Dobitnik je brojnih nagrada i strukovnih priznanja.
Znate li da 400.000 osoba umre godišnje od vazdušnog zagađenja? Potrebno je uneti što više vazduha i dnevne svetlosti u prostor kako bi unapredili zdravlje ljudi.
Seča šuma, povećanje prosečnih temperatura, topljenje glečera, podizanje nivoa mora – sve ovo ostavlja dubok trag na prirodu i gradove u kojima živimo. Klimatske promene menjaju ne samo izgled naše planete već i drastično menjaju uslove za život na njoj. Međutim, činjenica je da zapravo 90 posto vremena provodimo u zatvorenom, odnosno, 65 posto kod kuće, a da zapravo niko ne razmišlja o zdravlju zgrada u kojima živimo.
„Po prostoj računici, ja sam 40 godina života proveo u zatvorenom prostoru.“ – rekao je Joseph Allen, profesor na Harvardu u svom upečatljivom obraćanju na VELUX danima u Parizu 9. i 10. oktobra 2019. godine, i dodao da „svi pričamo o treniranju, zdravoj hrani, negativnim uticajima pušenja, a zaboravljamo da 80 miliona ljudi živi u nezdravim zgradama, odnosno, svako treće dete„. Šta možemo da uradimo po tom pitanju? Sledeći test daje nam dobre smernice…
Svi pričamo o treniranju, zdravoj hrani, pušenju, a zaboravljamo da 80 miliona ljudi živi u nezdravim zgradama, odnosno, svako treće dete!
Profesor Joseph Allen s Harvarda radio je istraživanje u jednom poslovnom prostoru na Menhetnu u kojem je učestvovalo 24 radnika. Merena je produktivnost radnika u zavisnosti od ventiliranosti prostora i rezultati su pokazali da sa dupliranim dotokom svežeg vazduha, radnici pokazuju osam posto bolje performanse i bolje reaguju na probleme. Iako troškovi za ventilaciju rastu, računica na kraju kaže da se zbog bolje produktivnosti godišnje uštedi 6.500 dolara na platama po osobi.
Na VELUX danima u Parizu gostovala su velika imena arhitekture i nauke; Foto: Igor Conić
Zgrade moraju da dišu
Stoga je preporuka Josepha Allena da se u prostor unese što više svežeg vazduh jer zgrade moraju da dišu. „Moramo se povezati s prirodom i uneti što više dnevne svetlosti u prostor“ – kaže Allen i dodaje da nam je potrebno više prozora i zelenila u prostoru. „Neispunjavanje ovih uslova može da dovede do astme, smanjenja kognitivnih funkcija, a na kraju to vodi ka dužem i češćem odsustvu zaposlenih s posla. Čak 400.000 ljudi umre godišnje od vazdušnog zagađenja!“ – zaključuje profesor s Hardvarda.
Jedan od primera kvalitetno ventiliranih i osvetljenih prostora jeste Le Carreau du Temple, velelepno zdanje u centru Pariza u kojem je održan osmi po redu VELUX Daylight Symphosium i četvrti Healthy Buildings Day. Naime, ovaj objekat izgrađen je krajem 19. veka na zemljištu koje je originalno pripadalo vitezovima iz Jerusalima. Zdanje je jedno vreme služilo kao hram, potom kao bolnica, a dugo vremena i kao hotel. Kompletno je renovirano 2007. godine po projektu StudioMilou Architecture, a danas služi kao jedinstveni prostor za organizaciju događaja i kulturnih manifestacija. Objekat krasi impresivna zastakljena lanterna koja omogućava veliki prodor svetlosti u unutrašnjost prostora, a svi koji smo bili unutra uživali smo u sunčanim pariskim danima iako smo bili u zatvorenom, ali dobro provetrenom, prostoru.
Ikonični Carreau du Temple u Parizu – mesto održavanja VELUX simpozijuma na kojem je bila i naša redakcija; Foto: Fernando Javier Urquijo
Stvaranje jakih kontrasta između dnevnog i noćnog režima povećava kvalitet spavanja za 6,4 posto.
Uživanje je moguće ostvariti i u domovima tako što ćemo projektovati veće otvore u fasadama, svetlija i provetrenija potkrovlja i zelenija okruženja. Koliko je dnevna svetlost bitna pokazalo je i istraživanje organizacije ForHealth koje kaže da stvaranje jakih kontrasta između dnevnog i noćnog režima povećava kvalitet spavanja za 6,4 posto. Dakle, za bolje spavanje moramo obezbediti prostore koji su danju što svetliji, a noću što tamniji. A spavanje na poslu? Izbegnite ga tako što ćete bolje provetravati prostore…
Stanovi s više dnevne svetlosti su skuplji
O važnosti dnevne svetlosti ali i njenom uticaju na cenu nekretnina govorio je profesor Christoph Reinhart sa renomiranog američkog Univerziteta MIT. Njegova studija „Value of Daylight in Office Buildings“ pokazala je ne samo da su stanovi na Menhetnu s više dnevne svetlosti skuplji, već i da postoji uticaj direktan uticaj količine dnevne svetlosti na cenu rentiranja poslovnih prostora. Naime, istraživanje s MIT-a pokazalo je da se prostori sa sDA (Spatial Daylight Autonomy) većim od 55%, u proseku iznajmljuju za 6 procenata veću cenu.
„Razmislite sledeći put pre nego što odbijete ideju arhitekte za više otvora u objektu i prozračnijim staklima na fasadi“ – kaže Reinhart i dodaje da kompanije plaćaju veće cene za rentriranje prostora na višim spratovima gde ima više dnevne svetlosti.
Arhitekta i investiror mogu (i moraju) zajedno, ruku pod ruku, do zdravijih zgrada; Foto: Igor Conić
Zgrade koje se će nas zbližiti
Da je zdravlje ljudi bilo u fokusu VELUX dana u Parizu govori i gostovanje Carle Cammille iz Space10, koja je na početku svoje saradnje s Ikeom zapitala šta bi radila da ima sve pare ove kompanije da svet učini boljim. Polazna tačka za njeno razmišljanje bio je podatak da će do 2050. godine čak 70 posto čovečanstva živeti u gradovima, što znači više usamljenosti i stresa bez obzira na to što ćemo zapravo živeti bliže jedno drugom.
„Rešenje je u deljenju“ – kaže Cammille koja je osmislila Urban Living Project u čijoj osnovi je adaptivni sistem zgrada koji omogućava individualno prilagođavanje stanova ali s fokusom na povezivanje s komšilukom.
Zgrade bi se gradile od održivog drveta, a sastavljale bi se i rastavljale kao Ikea nameštaj. Stanari bi gajili hranu, delili bi resurse i zajedničke prostore što bi sve zajedno uticalo na smanjenje troškova života ali i na međusobno zbližavanje.
Urban Living Project od Space10 sastavlja se po individualnim potrebama korisnika; Foto: Space10
Dnevna svetlost ne sme biti luksuz
VELUX dani u Parizu ukazali su na neophodnost okretanju zdravijem životu u zgradama u kojima živimo. Investitori bi trebalo da bolje razumeju potrebe ljudi u svetu izmenjenim klimatskim promenama, arhitekte bi morale da projektuju tako da im je zdravlje korisnika njihovih prostora bude na prvom mestu, dok bi mi svi ostali trebalo da zahtevamo prostore u kojima ćemo se osećati raspoloženije, u kojima ćemo disati punim plućima i prostore u kojima će velika količina dnevne svetlosti biti standard, a ne luksuz.
Slovački investitor Corwin planira izgradnju stambenog naselja Kvartet u ljubljanskom kvartu Šiška. Očekuje se da će građevinski radovi na investiciji od 45 miliona evra započeti u prvoj polovini 2020. godine, a da bi prvi stanari mogli bi da se usele krajem 2022. godine.
Stambeno naselje Kvartet izgradiće Šiška Residence, slovenačka kompanija u vlasništvu slovačkog Corwina koji je osnovan pre deset godina u Bratislavi i vodeći je investitor u Slovačkoj.
Kvartet je projektovao ljubljanski arhitektonski studio OFIS Arhitekti, s kojim je Corwin već sarađivao na kancelarijskom i stambenom kompleksu u Bratislavi. Četiri kule, koje kao da su od Lego kockica, završavaju se smaknutim kubusima drugačije materijalizacije u odnosu na fasadu, čime se ne stvara samo prostor za zelene terase već i impresivan efekat nagriženog objekta.
Skaknutim kubusima ostvaren je prostor za zelene terase; Foto: Corwin
Kule se završavaju smaknutim kubusima čime se ne stvara samo prostor za zelene terase već i efekat nagriženog objekta.
Novo naselje imaće četiri kule sa 16 spratova s ukupno 221 stana, biciklanu za oko 500 bicikala i podzemnu garažu za oko 300 automobila. Igrališta za decu i prostor za druženje stanara takođe su planirani na zelenim površinama oko zgrada.
Kvartet će imati jednosobne, dvosobne i četverosobne stanove, 33 stana će biti napravljeni tako da odgovaraju starijim osobama ili osobama sa invaliditetom, a svi stanari imaće pogled na Alpe.
Svi stanovi imaće pogled na Alpe; Foto: Corwin
Plac od bankrota
Corwin je kupio zemljište od 7.000 kvadrata u Ljubljani u martu 2018. od slovenačke banke, nakon bankrota velike izvođače kompanije GPG Inženiring. Zajedno s placom, Corwin je takođe kupio projekat GPG Inženiringa za stambeni projekat sa 180 stanova, ali ga je na kraju bitno promenio, piše Slovenia Times.
Prošetajte se vašim enterijerom, zgradom ili celim gradilištem kao u video-igri. I to besplatno!
Kompanija Epic Games, kupila je početkom godine ne samo novosadsku kompaniju 3Lateral već i Twinmotion, alatku za vizuelizaciju u realnom vremenu za projekte arhitekture, građevinarstva, pejzažne arhitekture i urbanizma. Ova alatka nudi jednostavan tok rada kao i bogatu bazu modela spremnih za instant upotrebu čime je pravljanje vizuelizacije u realnom vremenu maksimalno pojednostavljeno.
Twinmotion je besplatan do novembra 2019, nakon čega će korisnici moći da ga koriste bez vremenskog ograničenja.
Nova verzija Twinmotiona kroz Unreal Engine nudi poboljšane performanse i sinhronizaciju s programima kao što su Revit, Archicad,SketchUp i RikCAD, a tu su i novi efekti za globalnu iluminaciju. S druge strane, neki od brendiranih modela su uklonjeni i zamenjeni generičkim modelima. Takođe, TwinLinker Cloud Presentation platforma više nije dostupna.
Twinmotion podržava FBX, SKP, C4D i OBJ fajlove.
Twinmotion je dostupan besplatno do novembra 2019. godine, nakon čega će korisnici moći da ga koriste bez vremenskog ograničenja. Nakon ovog datuma, nove verzije će se plaćati, a informacije o cenama softvera još uvek nisu dostupne.
Twinmotion nakon registracije možete besplatno preuzeti ovde.
Pogledajte šta su predavači govorili na konferenciji BuildUp 2019 i pogledajte delić atmosfere s ovog događaja koji je okupio preko 150 arhitekata, građevinaca i srodnih struka.
U Beogradu je 16. oktobra održana konferencija BuildUp 2019: Digitalna gradnja tokom koje je stručnoj javnosti skrenuta pažnja na neophodnost hvatanja u korak s četvrtom tehnološkom revolucijom.
Odabranih 18 predavača govorilo je na temu implementacije BIM-a, proptech rešenja u nekretninama i digitalnog komfora. Među njima su bili Marko Dabrović (3LHD), Vedran Jukić (SODAarhitekti), Nebojša Zaklan (Case 3D), Veljko Janjić (Bexel Consulting), Gordana Radonić (Graphisoft), Bojan Tepavčević (CZDD) i mnogi drugi koji su prisutne podstaknuli da više razmišljaju o hvatanju koraka s novim tehnološkim rešenjima.
Ta predavanja sada lako možete pogledati na YouTube kanalu Gradnja u okviru plejliste BuildUp 2019.
18 predavača govorilo je na temu implementacije BIM-a, proptech rešenja u nekretninama i digitalnog komfora
Pogledajte i delić atmosfere sa konferencije BuildUp 2019:
Na Kopaoniku je nikao novi objekat koji formom i materijalima odaje počast arhetipskoj planinskoj kući, ali koji svojim savremenim oblikovanjem jasno daje do znanja da se radi o arhitekturi 21. veka.
Po projektu novosadskog arhitekte Lazara Kuzmanova, u zoni Nacionalnog parka Kopaonik i to u njegovom centralnom delu u neposrednoj blizini skijališta i hotela, podignut je apartmanski objekat spratnosti 3Pe+Su+P+1+2Pk, čija lokacija je uslovila njegov koncept i oblikovanje.
Funkcionalni razmeštaj u objektu je takav da postoji ukupno 21 apartman, a za potrebe stacioniranja vozila predviđena je garaža na tri podzemna nivoa gde je nalaze 21 parking mesta i auto-lift kojim se pristupa sa ulaznog platoa i saobraćajnice sa gornje strane parcele.
Drvena šindra dominira fasadom; Foto: Relja IvanićObjekat se nalazi u neposrednoj blizini skijališta; Foto: Relja Ivanić
Formu definiše kontura krova obloženog šindrom i kameni bazis koji se vizuelno doživljava kao postament i težište objekta.
Polazna ideja za arhitektonsko oblikovanje potiče od arhetipske forme planinske kuće s dvovodnim krovom paralelnim s izohipsama terena karakteristične za područje Kopaonika.
Formu definiše kontura krova obloženog drvenom šindrom i masivni kameni bazis u suterenskom delu koji se vizuelno doživljava kao postament i težište objekta. U skladu s lokalnom graditeljskom tradicijom korpus sprata i zabatni zidovi su u beloj boji s drvenim poljima oko prozora.
Usklađivanje s okolinom
Kako bi se naglasila forma krova kao glavnog motiva objekta i deo sprata ima istu materijalizaciju kao i potkrovlje, a prozori imaju drvene okvire koji pored estetske imaju i zaštitnu funkciju. Dvovodni krov i kameni bazis su blago „prelomljeni“ a sve u cilju postizanja skladnije forme koja tim potezom postaje vizuelno kvalitetnija, atraktivnija i u duhu vremena u kojem se gradi a istovremeno i usklađena s okolnim objektima.
Dvovodni krov i kameni bazis su blago „prelomljeni“; Foto: Relja IvanićObjekat je spratnosti 3Pe+Su+P+1+2Pk; Foto: Relja Ivanić
Trg u Bukovcu na kojem građani sami biraju stihove pesme koja će biti prikazani u parteru, stolovi koji mogu služiti za slavljenje seoske slave u Kisaču, perforirane klupe kao barijere za igralište na Klisi, novi brežuljci u MZ Gavrilo Princip – sve su ovo nagrađene ideje za koje bismo voleli da budu i realizovane.
Projekat Fondacije Novi Sad 2021 pod nazivom “Nova mesta” pokrenuo je proces uređenja malih javnih površina u Mesnim zajednicama i prigradskim naseljima u Novom Sadu. Ovaj projekat najavljen je kao prvi infrastrukturni projekat predviđen za realizaciju u sklopu Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2021.
“Nova mesta” metodološki uvodi direktno učešće građana u čitav proces, koji su kroz predloge lokacija za realizaciju, ankete i fokus grupe dali ključne odrednice za raspis urbanističko-arhitektonskog konkursa koje je sproveo DaNS i koji je završen 3. oktobra 2019. godine. A ovo su i rezultati:
Rezultati konkursa Nova Mesta 2019:
1. Lokacija MZ Bukovac
PRVA NAGRADA: Apostolović Nataša, Kujundžić Bojan, Rakić Aleksandra, Rudan Sofia, Stanić Sara
Komentar žirija: Rad se dobro odnosi prema kontekstu, ograđujući se terasastom klupom/tribinom prema saobraćaju i predviđa povezivanja s budućim “vrtom” iza objekta Doma zdravlja. Linearna klupa je interesantno oblikovana i nositelj je koncepta.
Kvalitet rada je klupa koja je vrlo arhitektonično osmišljena, pri čemu funkcioniše i kao “čvrsta” ograda prema ulici, ali je dobro pozicionirana prema boljoj vizuri. U radu nije ponuđena fleksibilnost u zoniranju prostora, ali se ona može osetiti. Dobar je pristup artikulacije česme kao reprezentativnog i značajnog elementa u prostoru. Minimalistički pristup ostavlja potencijal ovom prostoru za dalje korišćenje i mogućnost proširivanja na zonu Doma Zdravlja koja se inače urbanističkim projektom tretira kao jedna celina.
Preporuka je da građani sami izaberu stihove pesme koja će biti prikazani u parteru. Veoma smelo, moderno i savremeno tumačenje trga u okviru jednog prigradskog naselja. Na prvi pogled ne ispunjava sve programske elemente, ali veoma smelo otvara mogućnost za razvoj čitave zone što je najveći kvalitet ovog rada.
OTKUP: Lazar Pavlović
POHVALA: Simona Chingoska
POHVALA: Stefan Radošević, grupa AΔA (ada)
2. Lokacija MZ Kisač
PRVA NAGRADA: Milan Ivanović, Dušan Grujović, Dušan Međedović
Komentar žirija: Projekat pokazuje i istražuje sadržaje koji mogu oživeti taj deo prostora. Prostor nije lako živeti, a autor je možda najbolje osetio sadržaje koji bi to mogli ostvariti. Stolovi koji su multifunkcionalni mogu služiti za potrebe izletišta, seoske slave, izlaganje itd. Ovaj rad u potpunosti ispunjava programske zahteve.
Najjači je identitet izletišta uz park, pri čemu smatramo da bi moglo biti još stolova za roštilj. Možda bi bilo bolje da je jača fragmentacija prostora, a da svaki fragment ima svoju centralnu tačku. Rasveta je veoma lepo rešena, sam dizajn rasvetnih elemenata je dobro urađen.
Ovakvim pristupom nudi se rešenje koje nije na obodu zone kao početak planiranog parkovskog uređenja, nego zaokružuje to i dobija svoju punu namenu koja je bila programski zahtev konkursa. Istovremeno provocira lokalnu zajednicu na potpuno korišćenje ovog prostora koji je naizgled napušten.
Formiranjem prostora izletišta u okviru parka koji je mogao i sam služiti za to, dobija se neophodna infrastruktura i sadržaj za takav vid različitih aktivnosti. Preporučuje se fazna realizacija u skladu sa potrebama, što bi se moglo uklopiti sa gorepomenutim potrebnim fragmentiranjem.
POHVALA: Stefan Radošević, grupa AΔA (ada)
3. Lokacija MZ Klisa
PRVA NAGRADA: Lazar Pavlović
Komentar žirija: Rešenje je u potpunosti je odgovorilo na programske zahteve. Kvalitet rada je u poštovanju postojeće matrice i strukture rasporeda prostora, sa unapređivanjem svakog dela ponaosob i zone u celini.
Pristup autora je da je zadržavajući zoning ispoštovao zateknute vrednosti i korisničke potrebe, jer su sami korisnici u mnogome ranije definisali podelu zone. Ovo rešenje se brzo može realizovati sa velikim potencijalom u socijalizaciji i unapređenju motivacije za naprednije i svakodnevnije korišćenje.
Predlog otvaranja dečijeg igrališta prema unutrašnjoj strani i postavljanje perforirane klupe kao barijere doprinosi i doživljaju i korišćenju prostora, bez kompromisa u pogledu sigurnosti. Međuprostori su kvalitetno dopunjeni sedenjem u različitim ambijentalnim celinama. Prostor je racionalno zoniran za decu, sport (omladinu) i starije osobe. Zone povezuje staza (podužni park). Prostor oko objekta Mesne zajednice “Klisa” je dodatno ozelenjen i uređen, odnosno nadograđen na postojeće stanje. Predloženi materijali su korektni i racionalno predloženi.
Potrebno je oblikovati prednju frontu klupe kao zakošenu ili uvučenu za udobnije sedenje. Voditi računa o upotrebi trajnih materijala i otpornih na oštećenja.
OTKUP: Mirko Milanović
POHVALA: Rok Dolinšek, Marko Brkić
4. Lokacija MZ Gavrilo Princip
PRVA NAGRADA: Nemanja Kršić, Amer Ćuran
Komentar žirija: Projekat se fokusira na uži obuhvat konkursa, što poštujemo, ali je takođe dat i kontekst šireg
obuhvata sa kojim ima dobru, jasnu i nedvosmislenu relaciju. Vrednost ovog rada se vidi u tome što su rešenjem sačuvani postojeći sadržaji kao i njihove lokacije, a fokus je na davanju atrakcije u međuprostoru kroz pet manjih brežuljaka koji su atraktivno i efektno dopunili postojeće rešenje, čini se bez velikog troška i komplikovane izrade.
Dodati su novi rekreativni sadržaji, pri čemu je teren za mali fudbal na centralnom platou. Dodavanjem brežuljaka, formiraju se različiti ambijenti, odnosno celine u prostoru koje su zaista međusobno povezane. Brežuljak na samom uglu se nalazi u osi celog naselja i predstavlja njen vizuelni završetak – poželjno ga je dodatno artikulisati u tom smeru kao reprezentativnog i vidljivog iz dubine naselja.
Ozelenjavanje je očuvano, ali bi se moglo porazmisliti o dodatnom ozelenjavnaju. Takođe, predlažemo da se u okviru prostora uvede česma. Trebalo bi rad dopuniti predlogom rasvete (ambijentalne ispod klupa na brežuljcima i generalnu uz igrališta). Takođe, zamera se što osnova rešenja ne korespondira u potpunosti
sa 3D modelom, te se ne mogu svi elementi prepoznati.
Osnova rešenja je u pogledu materijala i sadržaja korektna i najjasnija, a to nedostaje u 3D modelu. Pohvaljujemo rešenje zaštite dečijeg igrališta od igrališta malog fudbala u centru i trebalo bi razmisliti da se slična zaštita nađe na suprotnoj strani (možda u funkciji platna letnjeg bioskopa)
S poznatim novosadskim arhitektom, dobitnikom ovogodišnje Tabakovićeve nagrade, razgovarali smo o tome kako ga je ideja da nešto stvara vodila od malena, kako ga je surova istina Ranka Radovića motivisala da uči, i kako je došao do izložbe koju zove dokumentarcem koji traje 20 godina.
Malo je arhitekture u današnje vreme kojoj se radujemo i pre nego što se ona realizuje samo zato što znamo ko će projektovati. Upravo takva je arhitektura Lazara Kuzmanova koga smo u birou Kuzmanov and Partners zatekli u kancelariji za sastanke između Zoranove slike na zidu i zastave Liverpoola zategnute lenjirima preko stola za crtanje. Povod za razgovor s vatrenim fanom obe ove „institucije“ bila je retrospektivna izložba koju u njegovu čast organizuje Društvo arhitekata Novog Sada u saradnji s Muzejem savremene umetnosti Vojvodine, a povodom dobijanja Tabakovićeve nagrade za arhitekturu za 2019. godinu.
Dobili ste puno nagrada u svojoj karijeri dugoj 20 godina. Koliko vam posle svih njih znači ova najnovija – Tabakovićeva nagrada?
Arhitekte uglavnom nisu svesne značaja dobijanja nagrada… Meni se vrlo često dešava da kada je ne dobijem, onda se ljutim jer mislim da sam je zaslužio. A onda kada je dobijem, preispitujem se da li sam je zaista zaslužio. Naravno, bio sam presrećan kada sam čuo da mi je veće Nagrade za arhitekturu “Đorđe Tabaković” dodelilo ovu prestižnu nagradu, ali sam bio i iznenađen. Uvek sam smatrao da je Tabakovićeva nagrada ustvari nagrada za životno delo, a ja nekako sebe još uvek smatram mladim arhitektom (smeh).
Tabakovićevu nagradu shvatam kao obavezu da ne smem da stanem s projektovanjem.
Meni je arhitekta Đorđe Tabaković uvek bio neko na koga sam se ugledao još od srednje škole jer sam upoznao njegovu arhitekturu kroz predavanja profesorice Sonje Stoje koja mi je i ulila ljubav ka arhitekturi. To su bile moje prve arhitektonske analize kada sam pokušavao da spoznam da li je normalno da tako velika zgrada kao Tanudžićeva palata bude izgrađena u zaštićenom gradskom jezgru Novog Sada ili da li Klajnova palata svojom vertikalnom postavkom ima smisla u ulici kralja Aleksandra…
Kada sam 2005. godine postao predsednik Društva arhitekata Novog Sada nastavio sam s dotadašnjom praksom dodele ove nagrade, ali i ispunio sam želju mnogih novosadskih arhitekata da se u Aradu, rodnom mestu Tabakovića, postavi spomen ploča na kući u kojoj su rođeni Ivan, Đorđe ali i njihov otac takođe arhitekta Milan Tabaković. Isto obeležje smo postavili i na njihovoj novosadskoj kući u ulici Mike Antića. To je jednostavno bio naš dug prema ovoj vrsnoj umetničkoj porodici.
Posle toliko godina, sada kada ja dobijam Tabakovićevu nagradu, to prosto shvatam kao obavezu da ne smem da stanem s projektovanjem. Posle 20 godina rada, ona mi daje snagu da radim dalje i da dokazujem sebi da sam zaslužio takvu jednu veliku nagradu.
Kako je sve krenulo? Odakle uopšte interesovanje za arhitekturu?
Moj otac je bio arhitektonske struke i u druženju s njim ostvario sam prve kontakte s projektovanjem, a i vrlo često sam kao mali odlazio u Zagreb kod mog strica koji je bio arhitekta i zvao se Lazar Kuzmanov. To mi je imponovalo. Vodeći me kroz grad i pričajući mi o zagrebačkim soliterima, ugradio mi je tu prvu spoznaju o arhitekturi. Posle građevinske škole, a potom i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sazrela mi je ta misao, koja me je vodila od malena – da imam želju da nešto stvaram i gradim!
Posle Arhitektonskog fakulteta sazrela mi je ta misao koja me je vodila od malena – da imam želju da nešto stvaram i gradim!
Sećam se prvog predavanja profesora Ranka Radovića na Arhitektonskom fakultetu kada je rekao jednu surovu istinu, a to je da će od nas 120 studenata, koliko nas je upisalo prvu godinu, samo deset posto baviti autorskom arhitekturom. Dakle, samo dvanaestoro će moći da se okrene na ulici i kaže ovo je moja zgrada. Ostali će se baviti urbanizmom, enterijerom, menadžerisanjem ili će raditi negde u upravi. Okrenuo sam se da pogledam svoje kolege u amfiteatru i dobro sam se zamislio hoću li ću ja biti među tih 12. To je bila odlična motivacija da učim i stignem tu gde sam danas.
Odlučili ste da se posle fakulteta vratite u Novi Sad…
Da, to je bila jedna od boljih odluka u mom životu. Zaposlio sam se u Zavodu za urbanizam, potom sam s profesorom Rankom Radovićem, koji je takođe prešao u Novi Sad, sarađivao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu… Celog života živim u trouglu Titel, gde sam rođen i gde mi je srce i duša, Novi Sad, gde mi je porodica, prijatelji i posao, i Beograd koji mi je i dalje u nekom lepom sećanju jer sam tamo proveo najlepše godine života kao student.
Nedavno sam dobio na poklon od prijatelja grafiku Mome Kapora koja se zove Beograd i bela lađa, na kojoj piše „Otvori mapu, Beograd nađi, pa onda plovi na beloj lađi.“ To je ustvari potpuno moja slika jer sam ja u jednom trenutku, 1995. godine, moj Beograd stavio u belu lađu i zaputio se u Novi Sad.
„Otvori mapu, Beograd nađi, pa onda plovi na beloj lađi.“; Foto: Igor Conić
Kakav je Beograd bio nekad, a kakav je danas?
Kad sam 1988. godine došao u Beograd, odmah me je osvojio. Žurke, rok scena, KST, bluz klubovi, Akademija – to je taj Beograd koji je bio idealan grad za mladog čoveka. Kasnije sam prošao i ludilo početka devedesetih godina koje mi je pomoglo da sazrim i odrastem. S današnjim Beogradom, na svu sreću, nemam puno veze. Sam pokušaj da bilo gde krenem automobilom kada dođem u Beograd, mene odmah povede da se okrenem i vratim u Novi Sad.
Mislim da Beograd i arhitektonski gubi svoj identitet, a ja za to drugarski kritikujem svoje beogradske kolege koji sve manje utiču na izgled Beograda i prepuštaju uglavnom stranim investitorima i projektantima da na problematičan način kreiraju izgled ovog grada.
Jeste li ikad poželeli da odete u inostranstvo?
Imao sam ponude da odem ali sam se odlučio za jedan drugačiji život. Novi Sad mi kao grad neverovatno prija, kao i Titel u kojem sam rođen. Shvatio sam da na toj relaciji želim da provedem život, a ne napolju tražeći neku svoju poziciju. U početku sam se bojao da počnem sve ispočetka, odnosno, da u inostranstvu ponovo gradim karijeru. Posle me to nije interesovalo. Odluka je bila ispravna, tako da se moja karijera svela na to da sam novosadski arhitekta i da radim za ovo okruženje gde živim. Sasvim dovoljno.
Kako ste odlučili da se bavite višeporodičnom stambenom arhitekturom?
Kada sam diplomirao, bio sam jedini arhitekta na birou za zapošljavanje i mogao sam da biram gde ću raditi. Na nagovor roditelja, odlučio sam da se zaposlim u javnom preduzeću, odnosno, u Zavodu za urbanizam jer je državno preduzeće „jače“ i „sigurnije“. Uopšte nisam pogrešio jer sam radeći tamo pet godina godina naučio osnove i urbanizma i planiranja. To je bila jedna realna nadogradnja nakon studija. Međutim, svih tih godina provedenih u Zavodu, imao sam želju da uđem među onih deset posto generacije i projektujem zgrade.
Povratkom mog kolege i prijatelja Ilje Mikitišin u Novi Sad, ta želja je počela da se realizuje. Počeli smo zajedno da radimo i to prevashodno konkurse koji su nam dali potvrdu da mi to zaista možemo da radimo. Ilja i ja smo se našli i stručno i drugarski. Bodrili smo jedan drugog što je na kraju rezultovalo da pokrenemo jedan od prvih privatnih biroa kod nas. Naša prva stambena zgradu koju smo radili u ulici Alekse Šantića bila je dobro primećena i te 2002. godine smo dobili nagradu Grada Novog Sada za najbolji objekat u gradu. To je bila tačka odrednica kojom smo ne samo izašli iz anonimnosti već je ona značajno uticala na moju celu karijeru jer su potom poslovi u stanogradnji počeli da se nižu.
Zgrada u Alekse Šantića dobila je 2002. nagradu Grada Novog Sada
Malo je investitora koji imaju poverenja u arhitekte. To je kao kada odete kod zubara pa se znojite ako nemate poverenja u doktora.
Kako uspevate da se izborite za svoje ideje?
Malo je investitora koji poštuju arhitekte, odnosno onih koji u njih imaju poverenja. To je kao kada odete kod zubara pa se znojite ako nemate poverenja u doktora. Veoma mi je bitno da moj investitor ima u poverenja u mene, u moj rad i u moju arhitekturu. To je jedini način da dobijem slobodu za svoje ideje kako bi napravio bolju kuću.
Odakle crpite inspiraciju?
Iza mene stoji velika produkcija i zaista dolazim u situaciju da inspiraciju i energiju za nove objekte tražim u raznim segmentima života: u muzici, filmovima, koncertima, u druženja sa prijateljima ili s mojom decom… Pokušavam da tražim novi stimulans kako bi pokrenuo nešto u arhitekturi i kako bi svaki moj sledeći objekat bio drugačiji. Ne želim više veliku produkciju ali želim da te pojedinačne kuće koje projektujem budu obeležje moje arhitekture.
Kako ocenjujete trenutni nivo arhitekture u Novom Sadu?
Imam utisak da se kolege ne bave studiozno arhitekturom, fasadnom opnom, oblikovanjem objekta… već da je sve postalo arhitektura što više kvadrata i prodajnih površina. Svedoci smo velike ekspanzije gradnje, ali nažalost ne ostaje puno toga za kvalitetnu arhitektonsku analizu…
Novom Sadu pre svega fali kvalitet života. Ako u jednoj maloj ulici napravite blok od 300 stanova, a nigde nemate zelenila, onda je za mene to skaradno. Istu odgovornost u ovom procesu imaju urbanisti, investitori i mi projektanti. Svi smo učeni i vaspitavani na ideji zelenog grada, humanog stanovanja i sada kada posetite delova Limana u Novom Sadu, odete u neke zone Novog Beograda ili na Novi Zagreb, videćete koliko je sve planirano da korisnici prostora imaju sve uslove za kvalitetan život.
Izgubljena je prilika, na primer, da se unutarblokovske površine, recimo na Novoj Detelinari ozelene. Umesto toga, imate izbetonirana dvorišta bez parkića, ne postoji mesto gde bi se deca igrala, nema skvera, nema zone okupljanja… To je jedno niskokvalitetno stanovanje koje utiče prvo na razvoj te dece, potom na kvalitet života njihovih porodica, a to se sve na kraju reflektuje kroz probleme koji se javljaju u društvu.
Očajan sam zbog ideje da će neko u blizini Ribarskog ostrva graditi zgrade visine 20 spratova. Meni je lično to neshvatljivo jer sam celog života sanjao da će ta zona biti zona rekreacije – mesto gde će novosađani provoditi vikende, gde će baviti sportom, nautikom… Svaki grad ima takvo neko mesto gde veliki broj ljudi može da se smesti i provede kvalitetno vreme. Slično je i s Beogradom na vodi čijom izgradnjom će se narušiti ne samo pitoma zona priobalja Save već i silueta cele prestonice. Nisam protiv visokih zgrada, ali se takvi koraci moraju daleko studioznije promišljati.
Kako onda da dobijemo bolje zgrade, bolje gradove?
Neophodno je raspisivati konkurse. Arhitekte se moraju takmičiti pa će onda pobeđivati kvalitet. Potrebno je otvoriti utakmicu u kojoj svako može da pokaže šta može. Mladim arhitektama to bi bila sloboda da s novim idejama izađu na tržište, a to bi onda bila korist za grad.
Neophodno je raspisivati konkurse. Arhitekte se moraju takmičiti pa će onda pobeđivati kvalitet.
Svedoci smo vertikalnog širenja grada unutar svojih granica. Kako onda treba projektovati u užem gradskom jezgru?
Svaki vremenski period nosi svoje ideje i svoju arhitekturu. I kao što pisci koji sad pišu ne mogu pisati prozu i poeziju na onaj način kako se pisalo pre 100 godina, tako ni arhitekte u 2019. godini ne mogu podizati zgrade kao što su se radile s početka 20. veka.
Moje interpolacije znaju da budu grube i krute kao na primer zgrada u Vase Stajića. Ona je sve samo ne interpolacija u smislu ugrađivanja u okruženje. Išao sam drugom logikom, pravio sam otklon prema nasleđu, kako bi moja arhitektura bila jedan segment koji će napraviti pauzu između postojećih arhitektonskih objekata.
Naravno, sve zavisi od okruženja. Kod Poliklinike Novakov smo iskoristili arhitekturu postojeće zgrade i uličnog niza i napravili jedan odličan objekat koji se uklapa u okruženje Almaškog kraja. U projektu Pariskog magazina, koje nije izvedeno po našem rešenju, trudili smo se da dematerijalizacijom, ne ugrožavamo postojeće objekte već da ih na taj način i dodatno naglasimo i ostavimo ono što je deo tog vremena.
Jedan sam od retkih koji je javno podržao arhitekturu Hotela Centar jer se najzad pojavila arhitektura sa stavom. Ne volim arhitekturu koja nema ideju, koja nema stav. Kao što ne vidim stav niti odnos Pupinove palate i Brašovanove Pošte.
Idejno rešenje Lazara Kuzmanova i Ilje Mikitišina za Pariski magazin koje nije realizovano
Kakav nam je stav prema stanovanju? Kako smo došli do toga da su nam dvosobni stanovi od 40 kvadrata?
Tržište je sve promenilo. Dok sam bio predsednik DaNS-a pokrenuli smo inicijativu o pravljenju pravilnika o minimalnim dimenzijama stanova i stambenih prostorija jer je naša struka skoro 15-tak godina radila bez ikakvog normativa. U Jugoslaviji se znalo koja je minimalna površina hodnika i soba, dnevnog boravka u odnosu na veličinu stana – postojala su pravila!
Stoga sam pozvao najeminentnije ljude iz oblasti stanovanja poput Dušana Krstića, Dušana Radovanovića, profesorke Vuković, kako bi stavili na papir sve ono što je iz njihovog iskustva vredelo, a potom sve to prilagodili normativima za jedno novo stanovanje. Pravilnik je usvojila Inženjerska komora Srbije i on je sada zvanično pravilnik kojeg bi trebao svi da se pridržavamo. Međutim, on se i dalje slabo primenjuje… Ne postoji lična odgovornost arhitekata da se prostori dimenzionišu drugačije. Tržište i tražnja čine svoje…
Školovao sam na Beogradskoj školi stanovanja kod profesora Marušića, Lojanice, Ličine i Stjepanovića koji su izgradili na hiljade stanova u ondašnjoj usmerenoj izgradnji kada se zaista vodilo računa o kvalitetu. Ono što sam naučio od njih trudim se da prenesem u svoje projekte.
Kako ocenjujete rad strukovnih udruženja po pitanju uticaja na arhitekte i njihovo projektovanje kao i po pitanju minimalne cene rada?
Svugde na svetu esnafska udruženja su cenjena. Kod nas Advokatska komora ima snagu da vodi celu struku i to odlično funkcioniše. Mi pokušavamo već 20 godina da napravimo Komoru arhitekata koja će definisati ko je arhitekta, koje su njegove minimalne nadležnosti i odgovornosti i kako ga država i Komora štiti u tom smislu – i kroz cenovnik i kroz različite kodekse ponašanja.
Ali ne uspevamo. Onoga trenutka kada smo imali mogućnost da pravimo Komoru, ona je svedena u okviru Zakona o planiranju i izgradnjiu jednu administrativnu, esnafsku priču koja nije radila u korist arhitekata i inženjera. Organizovana po delatnostima umesto po strukama, Komora nije dala nikakve rezultate sem što smo svi dobili licence i što smo bili deo inženjerske porodice koja nam zapravo ništa nije nudila.
Imam utisak da ta nesposobnost arhitekata da se sami organizuju, da sami postave neka pravila, rezultira da mi imamo potpuni haos na tržištu. Imamo puno arhitekata koji rade ispod cene, projekti su slabog kvaliteta… To nije dobro.
Koliko se promenio način projektovanja u odnosu na pre 20 godina kada ste počeli karijeru?
Kad sam 1995. diplomirao, roditelji su mi dali novac da kupim Yuga. Auto mi je tada baš trebao. Međutim, ja sam za taj novac kupio svoj prvi računar. Nisam siguran da je mojim roditeljima bilo pravo, ali sam svom ocu uspeo da objasnim svoj postupak tako što sam ga pitao kakav je bio osećaj kada je s redis pera prešao na rapidografe. Rekao je da je to bila revolucija! Računar je u to vreme bio ta ista revolucija… koja mi je na kraju i kupila taj željeni automobil.
Umesto Yuga, od prvih para kupio je računar; Foto: Igor Conić
Umesto kola, kupio sam svoj prvi računar… koji mi je na kraju i kupio taj željeni automobil.
Još dok sam radio u Zavodu za urbanizam pokušao sam s kolegama da izdejstvujem da se izbace rapidografi, pausi i šabloni i da se regulacioni planovi crtaju na računaru. Do 2000. godine su se skoro svi obučili za rad na računaru. Danas softveri veoma brzo napreduju i ja pokušavam da u birou pratimo trendove iako baš i ne uspevamo. Problem implementacije BIM-a u svakodnevnom radu ogleda se u ceni projekata, intenzitetu kojim moramo da izađemo s projektima koji idu na gradilište.
Novi zgrada Lazara Kuzmanova na Bulevaru Oslobođenja u Novom Sadu
Tabakovićeva nagrada je lep povod za jednu retrospektivnu izložbu...
Da, ova izložba je lepa stvar da se posle 20 godina karijere napravi jedan presek. Građani Novog Sada i svi zainteresovani mogu od petka 8. novembra u Muzeju savremene umetnosti da vide moju arhitekturu i tipologiju mojih kuća kroz vreme. Biće interesantno da se sagleda kako sam koristio elemente, boju, volumetriju… Tih 80 objekata koje predstavljam kroz vremensku liniju su jedan mali film, dokumentarac koji traje 20 godina, kroz koji će ljudi moći da me upoznaju i kao ličnost i kao arhitektu.
Tih 80 objekata na izložbi su jedan mali film, dokumentarac koji traje 20 godina, kroz koji će ljudi moći da me upoznaju i kao ličnost i kao arhitektu.
Kada gledate objekte koji će biti prikazani na vašoj izložbi, da li biste ih danas menjali?
Ja bih svaki svoj objekat sada uradio drugačije! (smeh) Na jednom predavanju u Beogradu sam bio kritičan prema svojim objektima i onda mi je kolega Bojan Kovačević rekao da ne smem tako da pričam o svojoj arhitekturi. Ja opet ne mogu drugačije. Kada bih svaki moj objekat analizirao, našao bih puno mana iako to ljudi možda i ne primete. Ipak, izlažem zato što sam zadovoljan svojom arhitekturom.
Kontinuitet rada je veoma bitan kao i napredovanje i učenje. Svaki put kada krenem da projektujem novi objekat, imam osećaj kao da je prvi u životu. Neki put ga smislim odmah, a ponekad je potrebno da prođe izvesni vremenski period da bi sve stvari legle na svoje mesto. Ali nikad ne pakujem projekat dok nisam zadovoljan.
Iako ne znam hoće li će se zgrada svideti ljudima, uvek se trudim da dam svoj maksimum što je krajnje pošteno i prema klijentu i prema budućim korisnicima. Koliko me tržište bilo htelo, toliko ću i živeti kao arhitekta. Nadam se da će to potrajati…
Prvu nagradu na konkursu za novu zgradu Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“ u Beogradu osvojio je beogradski biro Zabriskie.
Na konkursu koji je raspisao Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO s Društvom arhitekata Beograda stiglo je ukupno 17 konkursnih radova.
Žiri je u sastavu Prof. Mihailo Timotijević, predsednik žirija, Vladimir Dekić, dipl.producent u pozorištu, radiju i kulturi, direktor „Ansambla narodnih igara i pesama Srbije KOLO“, Marko Stojčić, Anđela Karabašević i Zoran Radojičić doneo je sledeću odluku:
1. nagrada (1.000.000 dinara) – Zabriskie
Autori – članovi autorskog tima:
Milka Gnjato, dipl.inž.arh., Ivan Zuliani, magistar inž.arh., Ivica Marković, dipl.inž.arh., Fedor Jurić, dipl.inž.arh., Martina Milošević, dipl.inž.arh., Dušica Plazinčić, dipl.inž.arh.
Saradnici- stručni konsultanti:
Dr Dragan Novković, dipl.inž.elekt., Ana Dajić, M.A. etnolog antropolog, dr Miodrag Grbić, mast.inž.arh., Vladimir Lalicki, dipl.inž.arh., Maja Đorđević, dipl.inž.pejzaž.arh.
Obrazloženje: Lokacija Kosančićevog venca je od izuzetnog značaja i kao simboličko mesto prepoznavanja Beograda, kulturno i istorijski, pa je osnovna ideja našeg rešenja programiranje kompleksa tj. prostora i ambijenata koji bi funkcionisali u pravom smislu reči kao Venac baštine, kako smo ovaj projekat nazvali.
Osim davanja inovativnog odgovora na programski zadatak koji je bio veoma kompleksan ali kvalitetno definisan raspisom konkursa, cilj koji smo postavili je uklapanje objekta u kontekst grada pa je objekat koncipiran kao nastavak javnog prostora Kosančićevog venca. Scenski prostori su osmišljeni tako da se spoljna scena fizički nastavlja na zatvorenu scenu i po potrebi moguće ih je povezati.
Cilj je bio uklapanje objekta u kontekst grada pa je objekat koncipiran kao nastavak javnog prostora Kosančićevog venca.
Zahvaljujući otvorenosti staklene fasade objekta i isticanju korpusa velike scene u unutrašnjosti, korišćenjem crvene boje koja se tradicionalno vezuje za teatarski prostor napravljena je poveznica sa objektom Đumrukane na simboličkom nivou, jer je Đumrukana u jednom periodu funkcionisala kao prvi scenski prostor grada Beograda.
Sa aspekta osmišljavanja objekta ansambla Kolo, cilj nam je bio koncipirati takav način funkcionisanja koji bi ansamblu omogućio istraživanje novih načina prezentacije tradicije kao i načina komunikacije sa publikom.
Veoma važan aspekt rešenja je taj što smo osim rešenja za objekat ansambla Kolo dali integrisano rešenje i za susednu parcelu čiji program nije bio definisan raspisom konkursa već je bio deo konkursnog zadatka. Mi smo na susednoj parceli osmislili Centar za istraživanje i promociju kulturne baštine Republike Srbije, čije je postojanje neophodno, funkcija kompatibilna s funkcijom ansambla, a data lokacija u potpunosti odgovarajuća. To nam je omogućilo da umesto krovne ravni formiramo javni prostor raznovrsnih ambijenata (letnja scena, atrijum, ulazi u objekat Ansambla i Centra za istraživanje i promociju baštine, kafe bar paviljonskog karaktera). Tako, osim što datim rešenjem vizura sa novog Beograda na Kosančićev venac nije ugrožena, afirmisan je i suprotan, ništa manje važan pogled sa Kosančićevog venca na Novi Beograd.
Prilikom izgradnje novog mosta kombinovaće se rešenja koja su osvojila prve dve nagrade, u smislu da će iz drugog rešenja biti preuzeto uređenje podmostovlja.
Autorski tim grupe banjalučkih arhitekata pobedio je na međunarodnom konkursu za idejno rešenje budućeg, velikog mosta u Docu, u konkurenciji 31 prijavljenog rada iz zemlje i inostranstva. Osnovni cilj bio je da se dobije što bolje idejno rešenje mosta, koji će u budućnosti biti jedan od prepoznatljivih simbola Banja Luke.
Pobedničko rešenje izradila je grupa banjalučkih arhitekata, i to: Saša B. Čvoro, Radovan Beleslin, Neda Medić, Maja Medić, Nebojša Jeremić, Đorđe Šebić i Zoran Uljarević koji su nagrađeni sa 20.000 evra.
1. nagrada
Most predstavlja vidikovac koji će doneti novi pogled i novu vizuru na sam Kastel, Venecija i Gradski most, ali i na buduće obrise centra grada.
Kako kaže Saša B. Čvoro u intervjuu, sam raspon kolskog mosta ne traži velike građevinske poduhvate kao što su vertikale, lukovi i slično. Način da se pešačka komunikacija produži u odnosu na kolski most, uslovila je da se tu pojavi luk, da se čitava konstrukcija digne iznad kolskog saobraćaja. I ne samo to, već da se značajno izdigne iznad vode i da, zapravo, predstavlja vidikovac koji će doneti novi pogled i novu vizuru na sam Kastel, Venecija i Gradski most, ali i na buduće obrise centra grada. To je bilo naše opredeljenje u izradi ovog rešenja, sa željom da u budućnosti napravimo prepoznatljivu vizuelnu tačku Banje Luke.
Druga nagrada
Prema rezultatima konkursa, drugu nagradu odneo je rad grupe arhitekata iz banjalučke firme Ruting, i to: Nikola Dmitrović, Jelena Savić, Radana Jungić, Aleksandra Petrović, Milijan Pantić, Borjana Malčić Savić, Vladimir Ilić i Slobodan Popadić. Za svoj rad, oni će biti nagrađeni sa 7.500 evra.
2. nagrada
Miks rešenje
Gradski arhitekta Ivan Rašković, naglasio je da će se prilikom izgradnje novog mosta kombinovati rešenja koja su osvojila prve dve nagrade, u smislu da će iz drugog rešenja biti preuzeto uređenje podmostovlja.
Novi most će povezivati centar grada sa jedne strane i naselja Obilićevo i Starčevicu sa druge strane. Taj most će biti izgrađen od gradske tržnice da bi na drugoj obali Vrbasa izašao kod sadašnje Klinike za psihijatriju. Izgradnjom ovog mosta biće znatno rasterećen saobraćaj u Banjoj Luci, a grad će dobiti novi prepoznatljivi simbol.
Stručna komisija odlučila je da otkupi još dva rada čiji su autori iz Kine i Francuske, i to Tang Đijajun iz Kine i Aleksandar Janković iz Francuske.
