Enterijer u industrijskom stilu, pametni sistemi za kontrolu svih funkcija objekta, dupli pod, zeleni krovovi i prepoznatljiva fasada čine okosnicu nove zgrade u novosadskom kampusu.

Zgrada Naučno tehnološkog parka u Novom Sadu jedno je od najinteresantnijih i najvećih gradilišta u ovom gradu, međutim proporcije ove zgrade mogu se sagledati tek kada se u nju stupi. Već pri ulasku u centralni hol, koji je visine 8,4 metara, može se zapravo steći osećaj koliko je ovo velikih poduhvat i šta će ovaj objekat zapravo predstavljati za buduće generacije studenata. Objekat od 29.134 kvadrata namenjen je ne samo studentima i nastavnom osoblju Fakultetu tehničkih nauka, odnosno za oko 3.000 zaposlenih, već i za IT i start-up kompanije koji će se takođe ovde useliti… ali tek u drugoj fazi za koju se tek traže izvođači.

Između svake etaže napravljen je prekid visine 1,1 metar koji sprečava da se požar širi na sprat iznad.

Nakon naše prethodne reportaže, radovi su daleko odmakli. Za sada su završeno prvih 10.000 kvadrata, odnosno, trećina objekta i iako se ne zna tačan datum otvaranja, planira se da objekat bude otvoren za nastavu u letnjem semestru aktuelne školske godine. Trenutno su u toku završni enterijerski radovi, a unošenje nameštaja i opreme započelo je s današnjim danom.

Ova pametna zgrada ima implementiran Building Management Systems (BMS) koji ne samo da kontroliše svu tehniku i elektroniku unutar objekta, već i vodi računa o rasveti, grejanju, hlađenju, ventilaciji, nadzoru, kao i o protivpožarnim sistemima. Objekat je opremljen sprinkler instalacijama za gašenje požara, protivpožarna vrata imaju dupla stakla punjena vatrostalnim, termostabilnim gelom, dok su protivpožarni uslovi uticali i na sam izgled fasade. Naime, fasada je napravljena od aluminijumske potkonstrukcije s duplim staklima punjenim argonomdok je između svake etaže napravljen prekid visine jedan metar koji sprečava da se požar širi na sprat iznad. Fasada kao kampusu je urađena kao ventilisana (Swisspearl) u tamno sivoj boji.

Dupli pod

Sam enterijer Naučno tehnološkog parka urađen je u industrijskom stilu tako da su ostavljene grube betonske površine koje su kombinovane sa staklenim pregradama i sivim keramičkim pločicama na podovima u hodnicima, dok su unutar laboratorija i kancelarija linoleum i PVC podovi. U centralnom hodu je izvedeno podno grejanje sa sistemom na vodu koje je položeno u košuljicu.

Međutim, zanimljivo je da košuljica ne postoji u kancelarijskom delu objekta već su tamo primenjene Lindner kalcijum-sulfat ploče dimenzija 60×60 cm, svaka težina po 32 kilograma, koje stoje na metalnim stopicama i preko kojih su polagane pločice takođe dimenzija 60×60. Prazan prostor u ovom duplom podu iskorišćen je za smeštanje instalacija. Ove modularne ploče imaju dobre akustične sposobnosti i zgodne su jer omogućavaju da se hoda po njima odmah po postavljanju.

Enterijer je urađen u industrijskom stilu sa grubim betonskim površinama koje su kombinovane sa staklenim pregradama.

10 ari zelenih krovova

Pored toga što je ova zgrada pametna, ona je i zelena. Naime, na dva nivou prostiru se zeleni krovovi ukupne površine 10 ari. Iznad betonska ploče postavljeni su slojevi od parne brane, termoizolacionog materijala XPS, nekoliko slojeva membrane, geotekstila, a potom je postavljena specijalna čašičasta folija za zelene krovove u kojima se posle kiše zadržava 15-20 litara vode po kvadratu koje biljke koriste do naredne kiše. Preko ove folije postavljen je još jedan sloj geotekstila i komposta u koju je zasađeno 8 sorti seduma, biljaka niskog rastinja sa minimumom održavanja.

Druga faza: Kancelarije po želji klijenata

Što se tiče drugog dela objekta, oko 2/3 planirane zgrade, enterijerski radovi tek slede. Ovaj prostor od oko 20.000 kvadrata tek treba da se uređuje i to možda prema zahtevima budućih korisnicima ovih prostorija. U pitanju su prostrane etaže u sivoj fazi idealne za organizaciju kancelarijskih prostora po želji.

Ispod objekta, u podzemnoj etaži, predviđena je izgradnja garaže sa 105 parking mesta. Za parterno uređenje i izvođenje pristupnih puteva i stara angažovana je firma Put Invest.

Faktografija

• Ime objekta: Naučno-tehnološki park u Novom Sadu faza II/1
• Investitor: Republika Srbija – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
• Projektant: Fakultet tehničkih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam
• Izvođač: „Italiana Costruzioni“ S.p.A.
• Projekt enterijera: Fakultet tehničkih nauka
• Godina početka radova: 2017.
• Površina: 29.134,50 kvadrata
• Spratnost: Su+P+3+Pk – Su+P+6

Fotogalerija

Ulazni hol visine je 8,4 metara; Foto: Igor Conić

Fotografije: Igor Conić

Kad ste već ovde…

• Nordeusova nova pametna zgrada u Beogradu na 6.000 kvadrata

Velika drvena građevina smeštena na farmi odavno je odslužila svoj vek. Međutim, njoj je renoviranjem udahnut novi život i sada je to prostrani i udobni porodični dom.

Smešten u Kanadi, u mestu Kvebek, drveni ambar pretvoren je u modernu i komfornu kuću. Za renoviranje ovog objekta pobrinuo se studio La Firme, koji je ovu tradicionalnu građevinu spasio od rušenja.

Prvobitni izgled ambara očuvan je u potpunosti i svaki komad materijala koji se nalazio na njemu ponovo je upotrebljen, prenosi Contemporist.

Stari ambar koji je bio spreman za rušenje, danas je pretvoren u velelepni objekat, potpuno funkcionalan za život.

Kako se izgled ambara značajno promenio, svaki element na fasadi je bio numerisan i iznova upotrebljen u procesu restauracije. Stara fasada od drveta zasijala je novim sjajem, a unutrašnjost je napravljena da odgovara pravom porodičnom domu.

Visina od preko 9 metara značajno je uticala na izgled celog prostora, koji je istovremeno otvoren i prijatan. Prostranost i otvorenost učinila ga je prozračnim i bogatim prirodnim svetlom, a široka upotreba drveta učinila ga je prijatnim i toplim.

Povezanost i otvorenost

Netipična visina učinila je sve delove ove kuće povezanim, prostorije su odvojene gredama ili staklenim zidovima. Trpezarija i kuhinja su povezane, a između nosećih stubova ugrađene su otvorene police na kojima je smešteno posuđe.

Visina od preko 9 metara značajno je uticala na izgled celog prostora, koji je istovremeno otvoren i prijatan.

Drvo i bilijar

S druge strane trpezarije nalazi se dnevni boravak sa tamnim, kontrastnim zidom gde je smešten kamin. Pored njega nalazi se uspravna polica za knjige. Na ovom glavnom, donjem spratu nalazi se i soba za zabavu, u koju je smešten bilijarski sto. Ovaj deo kuće odvojen je staklenim zidom. Ostali delovi su povezani sa drvenim ili belim stepenicama.

Stari ambar koji je bio spreman za rušenje, danas je pretvoren u velelepni objekat, potpuno funkcionalan za život i potpuno moderno opremljen i dizajniran.

Fotografije: Ulysse Lemerise Bouchard

Kad ste već ovde…

• Ambar vrata – kako se ugrađuju i koliko koštaju

4. Balkansko Arhitektonsko Bijenale (BAB) biće održano u Bioskopu Balkan, u periodu od 14. do 21. novembra 2019. godine. Tema ovogodišnjeg Bijenala je Dekodiranje Balkana. BAB je međunarodni stručni događaj koji obuhvata stručnu izložbu, naučnu konferenciju i prateće događaje.

CIlj Balkanskog Arhitektonskog Bijenala je da se prikaže i preispita polje kritičkog regionalizma na području Balkana, kao i da se uspostavi internacionalni dijalog unutar projektantskih praksi. Ovogodišnji Balkanski Arhitektonski Bijenale podržan je od strane Fondacije Saša Marčeta.

BAB 2019 – AGENDA DEŠAVANJA U BIOSKOPU BALKAN

14.11. , 18h – Svečano otvaranje i obraćanja:

• Saša Marčeta, osnivač fondacije Saša Marčeta
• Marko Stojanović, direktor BAB
• Dr Sonja Radović Jelovac, komesar BAB za Crnu Goru
• Aleksandar Bogdanović, Ministar kulture Republike Crne Gore
  predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

19h – Proglašenje pobednika izložbe i dodela nagrada

• Dr Tatjana Mrđenović, komesar BAB
• Saša Bogdanović, predsednik Opštine Centar grada Skoplja
• 20h – Predstavljanje države Crne Gore:
  Zaštita kulturnog nasleđa arhitekture XX veka, Božidar Božović, direktor Uprave za
  zaštitu kulturnih dobara.
  Montenegro decoding Balkan, dokumentarni film o arhitekturi Crne Gore

21h – Koktel i nastup grupe MP trio hypohonder

15.11.  12h – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa Inženjerskom
komorom srbije, stručna predavanja

14h – Pauza

16.30h – Crna Gora – Internacionalizacija i vizibilnost
Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore, Projekat CG paviljona za EXPO DUBAI
2020, video prezentacija, najava Matija Vuković, vođa autorskog tima.

16.45h – Crna Gora – Institucionalno – strukovna kolaboracija
Savez arhitekata Crne Gore, Projekat KOLEKTOR (reupotreba fabrike u novi kulturni
hub), Mr Ema Alihodžić Jašarović, arh., Andrijana Pavićević, arh.
Uprava za javne radove/Skijališta Crne Gore, Infrastruktura vs arhitektura – Troglava,
Cmiljača I Žarski, Dr Sonja Radović Jelovac, arh, Miloš Popović, direktor Skijališta Crne Gore

17h – Reurbanizacija balkanskih gradova
Projekat MIKRO 20 – Rekvalifikacija javnih prostora, Filip Aleksić, gradski arhitekta grada
Podgorice
Aktuelni projekti u Beogradu, Marko Stojčić, gradski urbanista grada Beograda

19h – Arena investicija u arhitekturi

• Aleksandar Zeljić, arh, kompanija Gensler, Čikago, uvodničar
• Nataša Bugarinović, kompanija MPC Properties, Beograd
• Zoran Mitić, kompanija SEECAP, Beograd
• Milan Cvetković, kompanija Cvetković-Roškov, Beograd
  predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

16.11. 12h – Industrijski dizajn – domaće ideje, koncepti, realizacije u praksi, Prof. Marko
Luković, stručno predavanje

14h – Pauza
16h – Antologija gradnje i dizjana, premijerno emitovanje emisije o arhitekturi i
građevinarstvu

16.30h – Nova konkorda, stručna predavanja iz oblasti arhitekture i dizajna

• Dr Haris Piplaš, arh, Urban Think Tank (ETH, Cirih), uvodničar
• Saša Begović, arh, 3LHD, Hrvatska
• Anja Ivana Milić, arh, Arhi.pro, Srbija
• Andrija Buđevac, arh, Srbija
• Uroš Janković, diz, Wood Line, Srbija
• Ognjen Đurović, CEP, Srbija
• Jasmina Abu El Rub – Trebješanin, D.A. Dizajn arhitektura, Srbija
• Ksenija Đorđević, arh, Srbija
• Nataša Ivanković, arh, Prostoria, Hrvatska
• Nikola Novaković, arh, Enforma, Crna Gora
• Dejan Mitov, arh, Modelart, Srbija
• Sonja Brstina Conić, diz, Srbija
• Miloš Milivojević, arh, Srbija
  Diskusija

21.11., 12h – Zatvaranje manifestacije uz stručno vođenje i podelu kataloga BAB 2019 – GALERIJA „PROGRES“

16.11., 14h – Svečano otvaranje izložbe „100 godina BAUHAUSA“.

20.11., 18h – Stručno predavanje i vođenje kroz izložbu, prof. Zvonko Petković, diz., Elvira
Ibragimova, ist. um., Marko Stojanović, ist. um.

BAB 2019 – JUGOSLOVENSKA KINOTEKA – DANI ARHITEKTONSKOG FILMA

18.11., 18h – Beograd između dva svetska rata (1932), režija: Vojin M. Đorđević, Julijus Šmit, Lavoslav
Rajhl.
20.30h – Buntovnik (Fountainhead, 1949), režija: King Vidor, uloge: Gari Kuper, Patriša Nil.
19.11., 17h – Panel diskusija na temu pokretanja manifestacije „Dani arhitektonskog filma“, Marjan
Vujović, Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke, Aleksa Ciganović, arh., Nikola Lorencin, filmski i tv
reditelj i kritičar, Vladimir Ristić, reditelj.
18h – A kuća zvoni li zvoni (1971), režija: Miodrag Nikolić

20.30h – Profesija: Reporter (Professione: reporter, 1975), režija: Mikelanđelo Antonioni, uloge:
Džek Nikolson, Marija Šnajder.

BAB 2019: MEĐUNARODNA KONFERENCIJA DECODING BALKAN

15.11.2019. Petak
Mesto održavanja: Zgrada Tehničkog fakulteta, svečana sala, 1. sprat, Bulevar kralja Aleksandra 73/1

8.30 – 9.00 Registracija

9.00 – 13.45 Uvodna predavanja

9.00 – 9.15. – Uvodno predavanje, Tatjana Mrđenović, FABU, komesar BAB-a

9.15 – 10.00 – prof.dr. Dhiru Thadani, Indija, ISOCARP, glavno predavanje

10.00 – 10.45 – Ana Vasilache, Raditi zajedno u zajednicama i organizacijama – Iz perspektive organizatora –
Rumunija, FPDL, glavno predavanje

10.45 – 11.30 – prof.dr. Jelena Živković, Rekreativna kvaliteta urbanih rečnih kejova: Zašto je dizajn bitan? –
Srbija, FABU, glavno predavanje

11.30 – 12.15 – dr. Mila Pucar – Srbija, IAUS

12.15 – 13.00 – prof.dr. Željko Cvijetinović, Monitoring zagađenja vazduha korišćenjem GIS-a: Studija slučaja
grada Beograda, Srbija, FCEBU, glavno predavanje

13.00 – 13.45 – Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda J.P., Programi za urbanu regeneraciju
Beograda

13.45. -14.30 – Pauza za ručak

14.30 – 18.30 – Tematska sesija: Geografski informacioni sistem – GIS za urbano planiranje i dizajn – kodiranje
fizičkog prostora u virtualni, moderator Tatjana Mrđenović

14.30 – 15.15 – MAPSOFT, Srbija, GIS u praksi modela i metoda

15.15 – 15.45 – Sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda – Strategije zaštite životne sredine i GIS

15.45. – 16.15 – V4Design – Ponovno korišćenje vizuelnog i tekstualnog konteksta za arhitekturu
Dizajn i igre virtualne stvarnosti, Horizon project
Dr Anastasios Tellios, vandredni profesor AUTH, dipl.arch. AUTH, M.Arch (Dist.) Bartlett UCL, PhD AUTH,
Dr Despoina Zavraka, vandredni profesor IHU, dipl.arch. MacIntosh GSA, MLA AUTH, PhD AUTH,
Panagiota Koulali, PhD Cand. Auth, dipl.arch. AUTH, MLA AUTH, istraživač,
Kalliopi Valsamidou, AUTH, dipl.arch. AUTH, MSc arch. AUTH, istraživač,
Georgios Grigoriadis, dipl.arch., AUTH, istraživač.

16.15. – 16.45 Izazovi prepoznavanja objekata u istorijskim topografskim kartama
Anastasios L. Kesidis, vandredni profesor, Odeljenje za geodetska istraživanja i geoinformatiku, Univerzitet u
Zapadnoj Atici, Atina, Grčka
Kleomenis Kalogeropoulus, PhD Cand., Odeljenje za geografiju, Fakultet za životnu sredinu, geografiju &
primenjenu ekonomiju, Univerzitet Harokopio, Atina, Grčka
Andreas Tsatsaris, redovni profesor, Odeljenje za geodetska istraživanja i geoinformatiku, Univerzitet u Zapadnoj
Atici, Atina, Grčka

16.45 – 17.15 – GIS laboratorija za urbano planiranje i dizajn na akademiji i u praksi
prof. Ksenija Lalović, Arhitektonski fakultet Beograd

17.15 – 17.45 – 3D katastarske metode i pristupi
prof. Mladen Šoškić FCEBU, SERBIA

17.45 – 18.15 – Novi digitalni sistemi za menadžent kulturnih pejzaža
Paola D’Antonio, načelnik katedre za ambijentalni pejzaž i urbano zelenilo, Univerzitet Basilicata, Italija;
Frančeska Vera Romano, Univerzitet Basilicata, Italija,
Carmen D’Antoio, Univerzitet Basilicata, Italija,
Francesco Saverio Lopinto, Farma Lopinto, Melfi, Italija

18.15 -18.45 Okrugli sto

21.30 – 00.00 Gala večera (opcionalno; 30E po osobi)

DAN 02 – 16.11.2019. Subota – Paralelna sesija 1

Mesto održavanja: zgrada Elektrotehničkog fakulteta, svečana sala, 1. sprat, Bulevar kralja Aleksandra 73/1

9.00 – 11.00 TEMATSKA SESIJA: Participativna akcija u planiranju, dizajniranju, multikulturalno društvo –
instrumenti i alati za kodiranje i dekodiranje komunikacije, moderator prof. Uroš Radosavljević

9.00 – 9.30 Marketing gradskog turizma grada Haena (Španija) i Denizlija (Turska) u kontekstu održivosti, Naci
Polat, Fakultet za turizam, Univerzitet Pamukale, Turska

9.30 – 10.00 Razvoj keja gradova-luka; javni angažman u procesu planiranja, Afroditi Pitouli, PhD Cand.,
Nacionalni tehnički Univerzitet u Ateni, Fakultet za arhitekturu, Katedra za urbano i regionalno planiranje, Grčka,
Yiota Theodora, vandredni profesor, Nacionalni tehnički Univerzitet u Ateni, Fakultet za arhitekturu, Katedra za
urbano i regionalno planiranje, Grčka

10.00 – 10.30 Građenje na zemlji zemljom, Hana Nekrep, arch., Fakultet za arhitekturu, UL, Slovenija, Matjaž N.
Perc, Fakultet za građevinu, inžinjering transporta i arhitekture, Univerzitet u Mariboru, Slovenija

10.30 – 11.00 Balkanski urbanizam: slučaj post-socijalističkog Bukurešta Kleoniki Gkioufi, arhitekta-urbanist, PhD
cand., Katedra za balkanske, slavenske i orijentalne studije, Univerzitet Makedonija, Solun, Grčka

11.00 – 11.30 Kulturni razvoj i relevantnost sa kulturalnim dizajnom: Grad Trikala, E. Konstantopoulou,
postdoktorski student na Katedri za planiranje i regionalni razvoj, Univerzitet u Tesaliji, Volos, Grčka

11.30 – 12.00 Prezentacija rumunskih arhitekata, Ileana Turueanu, predsednik UAR12.00 – 14.30 Tematska
sesija: Strategije urbanog dizajna za teritorijalni razvoj – standardi kodiranja, procesi i transformacije, moderator
Jelena Marić

12.00 – 12.30 Suočavanje sa smanjivanjem gradova kroz urbani dizajn, dr. Branislav Antonić, Katedra za
urbanizam, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Srbija, vand. prof. dr. Aleksandra Đukić, Katedra za
urbanizam, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Srbija;

12.30 – 13.00 Savremeni koncept društvenog centra za starija lica: studija slučaja Slovenija, Vesna Žegarac
Leskovar, dr., vand. prof. Univerzitet u Mariboru, Fakultet za građevinarstvo, inžinjering transporta i arhitekture,
Slovenija, Maja Žigart, ass., Univerzitet u Mariboru, Fakultet za građevinarstvo, inžinjering transporta i arhitekture,
Slovenija, Lea Korošec, MF Arhitektura, Slovenija, Vanja Skalicky Klemenčić, dr., ass. Univerzitet u Mariboru,
Fakultet za građevinarstvo, inžinjering transporta i arhitekture, Slovenija

13.00 – 13.30 Urbani identitet Revisited: Transformacije Struge između 1991 i 2019, Damjan
Balkosti, PhD cand., Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet, Srbija, Aleksandra Stupar,
PhD, vand. prof., Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija

13.30 – 14.00 Korišćenje narativa i pripovedanja u svrhu vizualiziranja priča indijskog urbanog pejzaža u
privrednom distriktu, Arindam Biswas, vand. prof. Katedra za arhitekturu i planiranje, IIT Roorkee, Indija, Gowtham
Ramesh, arhitekta i planer, ISRO, Indija, Shishir Kumar, savetnik za urbano planiranje, Lucknow, Indija, Rohit
Sankhla, konsultant za urbano planiranje, Džaipur, Indija.

14.00 – 14.30 Morfogeneza korišćenja zemljišta u novim beogradskim stambenim superblokovima
Ranka Gajić, PhD, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija,
Milena Kordić, PhD, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Boegradu, Srbija,
Darinka Golubović – Matić, PhD, Građevinski fakultet, Univerzitet Union, Beograd, Srbija

14.30 – 15.00 Pauza za ručak

15.00 – 19.00 Tematska sesija Arhitektonske prakse u kodiranju novog identiteta, moderator Tamara Radić

15.00 – 15.30 Energetska efikasnost zgrada dečjih vrtića u gradu Mariboru
Vesna Lovec PhD*, Miroslav Premrov, PhD, prof.
Vesna Žegarac Leskovar, vand. prof., PhD

15.30 – 16.00 Misaoni prostori: umjetnički vođeni prilagodljivi vanjski i unutrašnji prostori
Dr. Anastasios Tellios, vand. prof. AUTH, dipl. arch. AUTH, MA arch (Dist.) Bartlett UCL, PhD AUTH,
Dr. Despoina Zavraka, vand. prof. IHU, dipl. arch. MacIntosh GSA, MLA AUTH, PhD AUTH,
Panagiota Koulali, PhD cand., AUTH, dipl. arch. AUTH, MLA AUTH, istraživač,
Kalliopi Valsamidou, AUTH, dipl. arch., AUTH, MSc. arch. AUTH, istraživač,
Georgios Grigoriadis, dipl. arch., AUTH, istraživač

16.00 – 16.30 Održivo očuvanje – istrajnost nekadašnje arhitekture u vremenima opozicije
Mihajlo Zimoski, PhD, vand. prof., Arhitektonski fakultet, UKIM, Makedonija, Marija Đidrova, ass., Arhitektonski
fakultet, UKIM, Makedonija;

16.30 – 17.00 Šta se desilo sa Existenzminimumom?
Catalin Berescu, Istraživački institut za kvalitetu života, Rumunska akademija, Rumunija;

17.00 – 17.30 Trogir, Istorijski grad memorije i inovacije. Istraživanje, konzervacija i valorizacija kroz
projekat,
Stefano Bertocci, DIDA Arhitektonski fakultet Univerziteta u Firenci, Italija,
Federico Cioli,, DIDA Arhitektonski fakultet Univerziteta u Firenci, Italija,
Marco Ricciarini, DIDA, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Firenci, Italija

17.30 – 18.00 Arhitektonske prakse
Tamara Radić, PhD cand., FABU – Srbija

18.00 – 18.30 (Re)kreiranje identiteta – instrumenti, Jovana Tošić, PhD cand., Škola Informacionih Tehnologija,
ITS Comtrade, Srbija;

18.30. – 19.00 Praksa izvan konteksta: Traženje razlika, Pavle Stamenović, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u
Beogradu, Srbija; Mila Mojsilović, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija;

DAN 02 – 16.11.2019. Subota – Paralelna sesija 2

Mesto održavanja: Fakultet elektrotehnike, svečana sala 200, drugi sprat, Bulevar kralja Aleksandra 73/2

12.00 – 17.00 BAB19 Radionica / Sponzorisano od strane ISOCARP-a/ Brendiranje teritorije kroz angažovanje društvene zajednice, Grad Smederevo

Učesnicima će biti uručeni BAB certifikati, potpisani od strane tutora.

Postoje gradovi koji su postali prestonice putem svog razvoja kroz istoriju, i ostali koji su sagrađeni kako bi bili prestonice. Smederevo je jedan takav grad. Kao poslednja srpska srednjevekovna prestonica, bila je zadnji pokušaj da se zaštiti slavna srpska srednjevekovna država. Takođe prozvan „vodenim gradom“, najvećom nizinskom tvrđavom u Evropi, kapija između Istoka i Zapada, sve su to epiteti koji krase Smederevo. Samo se u Smederevu mogu videti ostaci poslednjeg srpskog srednjevekovnog dvora i samo u Smederevu možete videti kako je renesansa dodirnula Srbiju. Prekasno. Sa konačnim padom poslednje srpske prestonice u osmanske ruke 1459. godine, nestalo je srpske države.

Cilj ove radionice je ponovo promisliti metodologiju brendiranja teritorije u odnosu na specifične kodove koje ima ili treba da ima. Obično kada ramišljamo o stvaranju brenda grada ili mjesta, referišemo se na njihova arhitektonska dela, simbole ili morfologiju koje su stvarale arhitekte ili planeri. Radionica će preispitati pristup odozgo nadole fokusirajući se na angažman društvene zajednice, sistema mobilnosti i na nove metode urbanističkog marketinga i menadžmenta u brendiranju tehnologije na stvarnom slučaju Grada Smedereva. Učesnici ove radionice će steći
nova znanja na sledeće teme:
– Angažman društvene zajednice u brendiranju teritorije,
– Alati marketinga i menadžmenta u brendiranju teritorije
– Uloga integrisanog urbanog dizajna u ovom procesu
– Sistemi mobilnosti koji učestvuju u brendiranju teritorije.

MODUL 1: Urbani menadžment i brendiranje mesta, Uroš Radosavljević, Aleksandra Đorđević
Cilj ovog modula je da studentima pruži razumevanje i ovladavanje metodama i praktičnim znanjem iz polja urbanog menadžmenta. Ovo znači bolje razumevanje urbanog razvoja i urbanog širenja; potreba za savremenim menadžmentom urbanog razvoja i upravljanja; evolucija praksi urbanog razvoja; tipovi regulacionih, ekonomskih i informacijskih alata urbanog upravljanja, strateški projekti i primeri u kojima su primenjeni razvojni mehanizmi i alati; politike, mere i efekti savremenog urbanog upravljanja, kao i načini brendiranja gradova.

MODUL 2: Participatorni proces donošenja odluka u evociranju teritorijalnog identiteta, Ana VasilacheCilj modula je da proširi znanje i praktične veštine učenika o participativnom pristupu i društvenom angažmanu u brendiranju gradova i teritorija, posebno u procesu u kreiranju mesta. Učesnici će dobiti znanja i praktične veštine u faznom i participatornom procesu donošenja odluka, metodama i tehnikama.

MODUL 3: Metode urbanog dizajna u brendiranju teritorija, Tatjana Mrđenović
Cilj modula je da proširi znanje i veštine među učesnicima o procesu orjentisanog urbanog dizajna i njegovih dimenzija: umetnička, donošenje odluka, tehnička i materijalna. Fokus ovog modula će biti na raznim tehnikama koje trebaju da budu korišćene u procesu brendiranju teritorija, posebno u odnosu na stvaranje integrativnog prostora za sve, prevazilaženje prepreka u komunikativnom pristupu kroz umetnost i kreativnost.

MODUL 4: Sistemi mobilnosti u promovisanju gradskog brenda, Uroš Radosavljević, Robert Pressl
Cilj modula je da proširi znanje o sistemima mobilnosti u urbanom planiranju i dizajnu i njihovim ulogama u brendiranju teritorije. Fokus će biti na soft merama koje mogu biti korišćene kao alternativno promišljanje pokreta kroz grad i njegove moći u brendiranju mesta. Učesnici će steći praktično znanje i veštine o sistemima mobilnosti za bolji pristup i čitanje mesta i teritorije.

TUTORI:
Ana Vasilache – osnivač FPDL-a – Rumunija
Uroš Radosavljević – profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu – Srbija
Tatjana Mrđenović – naučni asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu – Srbija
Robert Pressl – FGMAMOR – Austrija
Dhiru Thadani – ISOCARP – USA
Vladislava Živanović Ristović – glavni gradski arhitekta Grada Smedereva

Kako urediti enterijer stana za iznajmljivanje tako da mami poglede budućih gostiju? Pogledajte na primeru ovog starog apartmana na Dorćolu koji je pretrpeo neverovatnu transformaciju!

Zatečeno stanje ovog stana od jedva 20 kvadrata u centru Beograda bilo je veoma loše. Zbog toga je bilo potrebno uraditi potpuno renoviranje apartmana i osmisliti novi dizajn enterijera za šta je bila zadužena arhitektica Sonja Brstina.

„Iako ima dobru lokaciju, ovaj apartman sa zastarelim izgledom nije privlačio veliki broj turista. Stoga je došlo vreme da ovaj stan na Dorćolu, konačno dobije novi izgled“, kaže arhitektica za portal Dizajn enterijara.

Pogledajte video-prilog o ovom stanu:

Pored mini-frižidera, električne ploče i sudopere, u kuhinju je stala i mašina za pranje i sušenje veša.

Za stan na dan bitno je da se lako održava i da se gosti osećaju prijatno, a za tako nešto potrebno je bilo uraditi dobru organizaciju prostora. U ovaj mali prostor, osim velikog kreveta dimenzija 160×200 cm, smešten je i mali trpezarijski sto kao i veoma praktična mini-kuhinja. Ona jeste mala ali je u nju stalo sve ono što je potrebno. Pored mini-frižidera, električne ploče, sudopere, Sonju je uspela da u nju smesti i mašinu za pranje i sušenje veša.

Radni sto sa mesto za kofer

U ovaj maleni stan za izdavanje našlo se mesta i za radni sto sa stolicom koji će biti veoma koristan poslovnim ljudima. Uz njega se našla komoda s televizorom ali i delom za odlaganje kofera koja je napravljena tako da se ne ošteti pokrivna ploča.

Raskošna etno tekstura na draperiji i jastučićima inspirisana je našom tradicijom

Međutim, ono što izdvaja ovaj stan na dan u moru ponude jeste njegovo enterijersko rešenje s etno motivima. Najupečatljiviji element, osim zida od opeke, jeste i raskošna tekstura na draperiji i jastučićima koji su inspirisani našom tradicijom. Ipak, još jedan element čini ovaj stan prepoznatljivim.

Ambar vrata štede prostor

„Kako nismo imali dovoljno prostora za sve, klasična vrata od kupatila smo zamenili ambar kliznim vratima“ – kaže Sonja Brstina. Ambar vrata izvedena su od punog drveta i ona daju izvesnu dozu rustike ovom modernom apartmanu. U ovom stanu ambar vrata su uštedela kvadrate tako što su smanjila potreban prostor za otvaranje vrata ka toaletu kojeg odvaja od hodnika.

Pročitajte ceo članak i pogledajte sve fotografije na portalu Dizajn enterijera

Foto: Igor Conić

Intervenncijom na svim građevinama u okviru porodičnog gazdinstva Jerini, svi objekti integrisani su u jednu celinu.

Po projektu arhitektice Branke Juras, na ostrvu Krk u Jadranskom moru, urađena je zanimljiva rekonstrukcija stare kuće i pomoćnih objekata na način da je zadržano ono što je najbolje.

„U ovom projektu postoji sukob između dva principa, odnosno između nužnosti očuvanja arhitektonskog nasleđa i nužnosti razvijanja savremene arhitekture. Smernice u projektovanju ne bi smele biti konzervacija sela i gradova jer ih time pretvaramo u muzeje, ali oni ne bi smeli ni da izgube svoj karakter zbog nedostatka starih građevina. Važno nam je postaviti prava pitanja na pravom mestu, znati da arhitektonski kvalitet zgrade nije dovoljan za uspešnu integraciju i ono što je odlučujuće u kvalitetu odnosa između starog i novog.“ – kaže arhitektica Branka Juras.

Novim rešenjem urađena je intervencija na svim građevinama tako da se svi objekti integrišu u jednu celinu.

Predmet ovog projekta je rekonstrukcija i nadgradnja porodične kuće i štale u sklopu porodičnog gazdinstva na Krku u naselju Bajčići površine 450 metara kvadratnih.

Porodično gazdinstva sadrži četiri celine: staru kuću namenjenu življenju, štalu kao pomoćni prostor za sušenje sena, ostava koje je vidljivo samo u obrisima te guvno koje je sačuvano u izvornom obliku i smešteno oko zajedničkog dvorišta te izdignuto u odnosu na teren.

Novim rešenjem urađena je intervenencija na svim građevinama u obuhvatu na način da se svi objekti integrišu u jednu celinu.

Stara kuća se u prizemnom delu proširuje za prostor wellnessa koji je ukopan sa dve strane.

Na spratu se dodaje novi ulaz kod postojeće šterne.

Štala se u prizemnom delu proširuje za letnju poluotvorenu kuhinju – pomoćni objekt kao aneks kući na mestu stare šterne.

Enterijer kuće na Krku

Grafičke podloge

Situacija

Osnove

Preseci

Fasade

Fotogalerija:

Porodično gazdinstvo na Krku u naselju Bajčići dobilo je novi izgled; Foto: Srđan Hulak

Faktografija:

• Ime projekta: Kuća  Jerini
• Firma: Ured Branka Juras j.d.o.o.
• Završetak gradnje: 2018.
• Površina kuće: 450 m2
• Autori: Branka Juras, Lorena Posinković
• Projektant konstrukcije: Nenad Morpurgo
• Pejzažna arhitektura: Dobrila Kraljić
• Investitori: Ozana Nenadić, Kristijan Nenadić
• Fotografije: Robert Matić
• Fotografije (dron): Srđan Hulak

Prema projektu beogradskog biroa Krip inženjering, gradiće se nova zgrada FON-a ali će se i dograditi dodatnih 6.000 kvadrata uz postojeći objekat na Voždovcu. 

Postojeći kompleks Fakulteta organizacionih nauka nastao je ukidanjem Osnovne škole „Bora Stanković“ kao zadužbine kraljice Marije Karađorđević iz 1932. godine.

Od osamdesetih godina višestrukim dogradnjama za uvek rastuće potrebe fakulteta, novim volumenima gotovo u potpunosti su tranformisali funkcije i izgled prvobitnog objekta. Fragmentarnim rekonstrukcijama i dogranjama kompleks danas ima oko 3.775 bruto kvadrata. Preostali prostor danas se koristi kao parking za vozila osoblja fakulteta. a manji deo je ozelenjen i prožet pešačkim stazama. Upravo deo parcele koja je projektom preparcelacije priključena današnjim parcelama koje koristi fakultet, predstavlja dodatni prostor za izgradnju i povećanje standarda potreba studenata fakulteta.

Projektom je predviđeno povezivanje sa novoprojektovanim objektom pomoću tople veze – pasarele.

Novoprojektovani objekat povezan je sa postojećim objektom toplom vezom u vidu pasarele na prvom spratu. Pasarela je u vidu stepeništa, zastakljena je i obezbeđena je platforma za osobe za invaliditetom. Objekat je pozicioniran na 6m od postojećeg. Spratnost novog objekta je Po2+Po1+P+4. Postojeći objekat fakulteta ima visinu od P+0 do Su+P+3. U zoni neposredne blizine postojećeg objekta, nov objekat je rešen kaskadno u dva nivoa kako bi se postigle što je moguće slične visine krovnih venaca.

Objekat je svedene forme s naznačenim zalučenim delom koji je saglediv iz pravca ka centru grada.

Materijalizacija novog objekta je takva da prati savremene tokove u arhitekturi sa posebnim osvrtom na vezu sa postojećom građenom sredinom. Forma objekta je svedena na osnovne geometrijske elemente dok različite pozicije i veličine prozorskih otvora doprinose razigranosti i dinamičnosti same forme.

U oblikovnom smislu, objekat je svedena geometrijska forma sa naznačenim zalučenim delom koji je saglediv iz pravca ka centru grada iz ulice Bulevar oslobođenja.

Novo mesto okupljanja

Novoplanirani pristupni plato iznad novoprojektovane podzemne garaže je osmišljen kao mesto okupljanja studenata i u toj zoni objekat je u većoj meri transparentan primenom velikih staklenih površina. Ideja je da objekat svojom atraktivnošću postane reper u urbanom kontekstu i da i na taj način doprinese popularizaciji visokoškolskog obrazovanja i samog Fakulteta organizacionih nauka.

Zona uz ulicu Bulevar oslobođenja je predviđena za sadnju gustih žbunastih vrsta kako bi se sprečio negativan uticaj intenzivnog saobraćaja u toj ulici. Pozicija postojećeg dečijeg igrališta se izmešta i predviđa se novo savremeno igralište sa adekvatnim rekvizitima za igru na zaštitnoj gumenoj podlozi.

Dugoročne potrebe fakulteta su takve da zahtevaju spratnost od 2 podzemne i 4 nadzemne etaže.

Novoplanirani objekat je u funcionalnom smislu koncipiran tako da zadovolji savremene potrebe visokoškolske ustanove. Urbanistički uslovima je za zadatu lokaciju preporučena spratnost-optimalno 3 sprata. Dugoročne potrebe fakulteta su takve da zahtevaju spratnost od 2 podzemne i 4 nadzemne etaže. Pomoću dva nezavisna auto-lifta ulaze-izlaze iz garaže.

Čitaonice i amfiteatri

Prizemlje objekta sadrži ulazni hol, čitaonicu od 100 mesta sa bibliotekom, sanitarno-tehnički čvor, glavno stepenište sa dva putnička lifta i jedno pomoćno stepenište. Prizemlje je u velikoj meri transparentno ka okruženju. U zoni čitaonice ima staklenu opnu kao fasadu i ima direktnu vezu sa spoljašnjim prostorom platoa. Deo čitaonice ima transparentnu vezu i sa holom kako bi se dobilo što dublje sagledavanje prostora sa akcentom na vezu „unutra-spolja“ i formirao nadahnjujući ambijent za studente.

Spratovi objekta su projektovani sa amfiteatrima od po 199 mesta i salama za predavanja, laboratorijama, multifunkcionalnim salama a na 4.spratu sa nastavničkim kabinetima, velikom salom za sastanke i ostalim potrebnim prostorijama.

Amfiteatri i sale za nastavu interaktivnim tablama, digitalnim časovnicima, kao i mogućnošću da svaki student u amfiteatru može priključiti laptop računar.

Fasada novog objekta

Iz razloga trajnosti, kvaliteta i vizuelnih performansi, fasada objekta je u kombinaciji sistema limenih ploča na podkonstrukciji i strukturalne, zastakljene zid zavese, dok je boja stakla siva. Limene ploče su u najvećoj meri svetle boje (bela) sa delovima u tamnoj boji (crna) kako bi se ostvario određen likovni kontrast. Sve fasadne obloge su u istoj ravni.

Materijalizacija

Ulazni hol, kao i svi holovi na spratovima, kao i sva stepeništa imaju završnu obradu protivkliznu, granitnu keramiku, dok amfiteatri, učionice, nastavnički kabineti i druge prostorije sa više računara imaju dupli pod kako bi se obezbedio podni razvod kablova jake i slabe struje.

Završna obrada garaže u delu prostora za kretanje vozila ferobeton. Sve tehničke prostorije u podzemnim i nadzemnim etažama su završno obrađene protivkliznom keramikom. Evakuaciona stepeništa u podzemnim etažama su završno obrađena protivkliznom keramikom.

Konstruktivni sistem

Objekat je projektovan kao sistem armirano betonskih stubova kružnog preseka, greda i međuspratnih tavanica. Iz konstruktivnih razloga uvedena su armirano-betonska platna u odgovarajućim zonama. Unutrašnji zidovi su zidani giter opekom sa serklažima za ukrućenje a fasadni zidovi klima blokovima. Prostorije namenjene amfiteatrima i salama za nastavu zahtevaju ukidanje slobodnostojećih stubova u prostoru kao bi se dobile prostorije odgovarajuće površine bez vizuelnih prepreka. Ukidanjem stubova dobijaju se veći rasponi koji se rešavaju posebnim sistemom međuspratne konstrukcije od armiranog betona i čeličnih greda „I“ profila. Noseći elementi zid zavesa su aliminijumski vertikalni i horizontalni profili.

Grafičke podloge

Faktografija:

• Investitor: Republika Srbija Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Fakultet organizacionih nauka
• Objekat: Rekonstrukcija i dogradnja objekta Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu
• Projektant: Krip inženjering doo, Beograd,
• Odgovorno lice projektanta: Aleksandar Kubat, dipl.građ.inž
• Glavni projektant: Branislav Spasojević, dipl.inž.arh.

Opsežnom rekonstrukcijom betonske zgrade uz zadržavanje zatečenih kvaliteta graditeljskog nasleđa, nikao je prostor koji je oplemenio ceo kvart. 

Nakon što nam je arhitekta Marko Dabrović, gostujući na konferenciji BuildUp 2019 u Beogradu, zagolicao maštu s fotografijama njihovog novog poslovnog prostora u centru Zagrebu, dobili smo poziv da obiđemo njihove nove kancelarije i to samo par dana nakon samog otvaranja koje se poklopilo s proslavom 25 godina rada ovog poznatog zagrebačkog biroa.

Nove kancelarije 3LHD-a nalaze se u bioskopu izgrađenom 1939. godine kao trobrodi objekat od betona.

Pošto na Kvaternikovom trgu nismo iz prve mogli da pogodimo njihovu novu adresu, zatražili smo pomoć od prodavačice cveća koja je znala tačno o čemu se radi tek kada smo joj napomenuli da se radi o starom bioskopu. „Urania?! Pa to vam je odmah preko puta.“ Da, nove kancelarije biroa 3LHD nalaze se u starom bioskopu izgrađenom 1939. godine koji se u početku zvao Grič, potom Partizan, a onda je promenio naziv u Urania. Poslednja projekcija u ovom bioskopu sa 840 mesta upriličena je 2000. godine nakon čega je zgrada pala u zaborav. Međutim, opsežnom rekonstrukcijom betonske zgrade uz zadržavanje zatečenih kvaliteta graditeljskog i arhitektonskog nasleđa, nikao je prostor koji je oplemenio ceo kvart.

Ono što je nekada bio oronuo bioskop, sada je moderan kancelarijski prostor na 1.150 metara kvadratnih za 44 zaposlena sa multifunkcionalnom dvoranom sa 110 mesta, koji se može iznajmiti, i kafićem koji će proraditi prve nedelje decembra.

Betonski pod, originalni zidovi od opeke kao i nameštajem s borovim furnirom dominiraju enterijerom.

Na samom ulazu u zgradu, kojim dominira siva fasada sa crnom stolarijom, dočekala nas je dvorana duple visine sa projektnim platnom, tribinama i ogromnim staklenim prozorom visine 7 metara koji se može otvoriti po potrebi. Betonski pod u kombinaciji s originalnim zidovima od opeke kao i nameštajem s borovim furnirom osvetljenim svedenim rasvetnim telima crne boje, daju ovom prostoru potrebnu dozu elegancije i arhitektoničnosti.

Priliv svetlosti

Originalna trobroda zgrada prilagođena je novoj funkciji tako što je srednja lađa visine devet metara prepolovljena po visini, a da bi se obezbedilo svetlo u donjoj etaži, bočne lađe pretvorene su u spoljašnje atrijume. U povučenom delu zasađeno je rastinje koje tek treba da se formira, dok je prizemlje dobilo ogromne staklene površine koje obezbeđuju priliv dnevne svetlosti. Na ovoj etaži organizovana je administracija, a tu su i kancelarije osnivača biroa. Međutim, najimpresivniji deo ovog zdanja zapravo se nalazi na galeriji.

Presečeni betonski krov

„Marko, zašto vi ne sedite ovde nego u prizemlju?“ – bilo je naše prvo pitanje kada smo videli spektakularan prostor na spratu sa zasvođenim krovom od rebraste betonske konstrukcije koji je u najvišem delu, u širini od 2,5 metra, odsečen kako bi propuštala dnevno svetlo.

U ovom prelepom ambijentu smešten je projektni biro sa oko 50 radnih mesta s prijatnim svetlom i klimom koja je obezbeđena preko potpuno nove HVAC opreme koja izmenjuje vazduh tako da on uvek bude svež i željene temperature.

Da bi se dobilo dodatno prirodno svetlo, formirani su prozori koji su od ivice parcele udaljeni 3 metra, odnosno, od fasade 1,2 metra, što je bio urbanistički uslov. Ipak, ovo je omogućilo da se formiraju police koje se prosežu celom dužinom prostorije ali i da se provuku kanali za ubacivanje svežeg vazduha.

Originalna zgrada zadržana je u potpunosti sem ulaznog dela koji je zamenjen staklenim paviljonom gde se sad nalazi kafić. Konstrukcija objekta je u izvornom obliku tako da enterijerom dominira ne samo opeka već i plafon od sitnorebraste konstrukcije koja je u ovom delu obložen akustičnim malterom. Zgrada ostavlja utisak da se vodilo računa o svim detaljima kao i kvalitetu celog prostora.

Sigurna mreža

Posebno zanimljiv deo enterijera jeste i biblioteka iznad dvorane u kojoj je umesto klasične ograde stavljena mreža od kanapa. Marko nam je demonstirao koliko je ona jaka legavši na nju viseći tako nad galerijom visine nekoliko metara. I mi smo, doduše uz blagu nervozu, takođe isprobali jačinu ove mrežaste ograda i uverili se kakav lep, ptičiji pogled, pruža na dvoranu ispod.

Dobar primer intervencije u gradskom jezgru

Nove kancelarije biroa 3LHD u centru Zagreba su pravi primer kako bi trebalo rekonstruisati stare zgrade i kako im se može udahnuti novi život na dobrobit ne samo novih ukućana već i celog grada. Intervencije se moraju raditi samo u skladu s vremenom i tehnikama savremenog graditeljstva, a poštovanjem arhitektonskog nasleđa dobija se savršen balans koje prija i oku i struci.

Pogledajte i video-prilog u Uraniji:

Kad ste već ovde…

• Grand Park Hotel Rovinj / 3LHD

U Severnoj Makedoniji gradi se telekomunikacioni toranj visine 155 metara na koji će biti utrošeno 4.401 kubnih metara betona i 766 tona armature.

Na osnovu projekta firme Stone Design, prvonagrađenog rešenja na međunarodnom konkursu organizovanom 2012. godine, u Skoplju na vrhu planine Vodno na visini od 1.034 metara, gradi se TV toranj ukupne visine 155 metara sa antenom.

Toranj će biti izveden od armiranog betona visine 115 metara, a samo okno menjaće oblik u zavisnosti od visine. Do visine od 82 metara, horizontalni presek okna je nepravilni četvorougao, a potom se menja u petougaoni poligon. Severni zid tornja je jedini koji je vertikalan, dok se ostali naginju prema unutrašnjosti.

Za potrebe izgradnje tornja biće potrebno 4.401,87 kubnih metara betona i 766 tona armature.

Za potrebe izgradnje tornja biće potrebno 4.401,87 kubnih metara betona i 766 tona armature. Donja površina tornja zauzima površinu od 111, dok je gornja površine 26 kvadrata. Za betonske radove zadužena je firma GD Granit.

Pogledajte kako izleda gradnja TV tornja u Skoplju:

Čelične platforme

Četiri kružne platforme napravljene su od čelika i postavljene su na toranj na visinama od 56, 65, 75 i 84 metara. Tri najniže platforme su ekscentrične, dok je najviša platforma postavljena centralno u odnosu na okno. Visina čeličnih platformi je oko 6 metara, dok je njihov prečnik 18 metara. Plaftorme će služiti kao vidikovci, za ugostiteljske usluge ali i kao kanclerije za službe TV tornja.

Rogovi u mreži

Četiri roga uzdižu se iznad zemlje, dolaze do platformi i prolaze tačno kroz njih, a završavaju se tik iznad krova platforme. Rogovi su „povezani“ dekorativnom mrežom do visine od 50 metara, a ona je napravljena od kablova od organskih materijala.

Kamen temeljac za telekomunikacioni toranj položen je u oktobru 2013. godine, a radovi su trebali da budu gotovi prošle godine. Novi datum otvaranja nije poznat.

Kad ste već ovde…

• Šveđani su pokazali da vodotoranj ne mora isključivo da bude u formi tornja

Ova škola vraća stanovnicima naselja više prostora nego što je sama površina parcele na kojoj je izgrađena škola, jer je ona zamišljena kao otvoreni javni prostor dostupan svima.

Po projektu arhitektonskog studija x3m u splitskoj četvrti Pazdigrad nikla je Osnovna škola Žnjan. To je područje gde uz novoizgrađene višestambene zgrade i prodajne centre se i dalje nalaze zapuštena poljoprivredna zemljišta, bašte, voćnjaci i plastenici kao i porodične kuće. Javni prostor stambenog naselja sveden je isključivo na uličnu mrežu koju karakteriše izrazita nehijerarhičnost i nepovezanost.

Prostor predviđen za izgradnju škole još je u konkursnoj fazi (projekt je nagrađen 1. nagradom na javnom konkursu iz 2009. godine), osim kao mesto edukacije, zamišljen i kao otvoreni javni prostor dostupan svim stanovnicima naselja, koji treba da postane mesto druženja, igre i rekreacije u cilju osnaživanja zajedništva.

Fasada škole izvedena je u vidljivom betonu na kojem je aplicirano dizajnersko rešenje Nikole Đureka.

Zatečena topografija (znatan nagib terena) iskorišćena je da se umnoži raspoloživi prostor parcele izvedbom niza ploča (‘paluba’) koje se nižu jedna iznad druge. Između i na ‘palubama’ formirani su prostori škole, dvorane, sportski tereni i igrališta, kao i otvoreni (javni) prostori dostupni svim stanovnicima naselja. Količina javnog prostora sakrila je veličinu škole, ističu arhitekte.

Površina parcele iznosi 11.600 m2 dok je zbroj površina dostupnih javnom korišćenju 12.100 m2, što znači da se susedstvu (naselju) ‘vraća’ više prostora nego što je sama površina parcele na kojoj je izgrađena škola.

Ukopana dvorana

Mogućnost vertikalnog nizanja različitih sadržaja olakšala je funkcionalnu organizaciju škole. Na najnižem nivou (suteren), koji je sa tri strane ukopan u teren, nalazi se sklonište, tehnički i ekonomski prostori, kao i sklop sportskih dvorana sa svlačionicama. Ulazi za tehničko osoblje i spoljašnje korisnike dvorane na ovaj su način izdvojeni od glavnog ulaza u školu koji se nalazi na nivou iznad.

Količina javnog prostora sakrila je veličinu škole, ističu arhitekte.

Natkriveni školski trg povezuje ulaz u školu i ulaz u dvoranu za gledaoce, a preko njega je formirana i pešačka veza (prolaz) koji spaja južnu i severnu stranu parcele na kojoj se nalaze spoljašnji sportski tereni i školski vrt.

Atrijum obezbedio svetlo

U prizemlju škole, uz ulazni hal, nalazi se PVN (prostor više namena), biblioteka, trpezarija, garderoba, zbornica i prostori uprave. Izvođenjem atrijuma uz PVN i biblioteku osigurana je dobra osvetljenost prostora i omogućena je dodatna fleksibilnost u načinu korišćenja zajedničkih prostora škole. Na prvoj i drugoj etaži škole nalaze se učionice razredne i predmetne nastave s pripadajućim kabinetima i pomoćnim prostorima. Škola je projektovana za dvosmensku nastavu s kapacitetom 780 učenika.

Sportski teren na krovu s najatraktivnijim pogledom, dat je svim stanovnicima naselja na korišćenje.

Sportski tereni su izvedeni i na krovu trodelne dvorane. Taj najvredniji prostor, s najatraktivnijim pogledom, dat je svim stanovnicima naselja na korišćenje.

Održiva škola

Krovn škole je ozelenjen sadnjom seduma, spremište kišnice koristi se za navodnjavanje spoljašnjih površina, sistem grejanja i pripreme tople vode nadopunjen je instalacijom solarnih kolektora, a predviđena je i mogućnost izvođenja fotonaponskih panela za proizvodnju električne energije.

Zgrada škole je prema energetskom sertifikatu svrstana u A razred.

Fasada škole izvedena je u vidljivom betonu na kojem je aplicirano dizajnersko rešenje Nikole Đureka.

Grafičke podloge

Situacija

Aksonometrija

Preseci

Nivoi

Učionice

Fasada

Faktografija:

• Naziv projekta: Osnovna škola Žnjan-Pazdigrad
• Lokacija: Split, Hrvatska
• Arhitektonski studio: x3m 
• Autori projekta: Mirela Bošnjak, Mirko Buvinić, Maja Furlan Zimmermann 
• Fotografije: Bosnić+Dorotić
• Godina natječaja: 2009.
• Godina početka gradnje: 2015. 
• Godina izvođenja: 2017. 

Nagrade

• Viktor Kovačić – godišnja nagrada Udruženja hrvatskih arhitekata za najuspješnije ostvaranje u svim područjima arhitektonskog stvaralaštva za 2017. godinu (dodijeljena lani 2018.)
• Vladimir Nazor – godišnja nagrada Ministarstva Kulture RH za najbolja umjetnička ostvaranja (kategorija arhitektura i urbanizam) za 2017. godinu (dodijeljena lani, 2018.

Nominacije

• EU Mies van der Rohe Award – The European Union Prize for Contemporary Architecture 2019.
• Piranesi Award – 2019.
• Medalja za arhitekturu Hrvatske komore arhitekata – 2018.
• Nagrada zagrebačkog salona arhitekture 2018. 

Srbija u drugoj sezoni izlaganja na Piranskim danima arhitekture i selekcija za prestižnu nagradu Piranesi 2019.

Srbija se ove godine po drugi put predstavlja u okviru međunarodne konferencije 37. Piranski dani arhitekture (PDA) u Sloveniji preko svojih autora arhitekata, koji su ponovo kandidovali za eminentnu arhitektonsku nagradu Piranesi.

PDA je međunarodni događaj sa jednom od najdužih tradicija na svetu. PDA se od 1983. godine dešava u novembru u srednjevekovnom primorskom gradiću Piran u Sloveniji. Ove 2019. godine se dešavanje zbog poplava delomično odvijalo u Auditoriju Portorož. Izložba za nagradu Piranesi (koja se dodeljuje od 1989.) u okviru PDA konferencije, otvorena je od 23.11.2019. u Izložbenom prostoru Monfort u Portorožu.

Namera konferencije jeste da se evaluiraju aktuelni arhitektonski trendovi i prezentuju najinovativnije ideje arhitektonske i prostorne produkcije arhitekta iz devet srednjeevropskih država: Austrija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija i Srbija. Konferencija PDA predstavlja i podstiče savremenu kvalitetnu kontekstualnu arhitekturu i kulturni diverzitet. Ove godine su nagrade i priznanja dobili sledeći autori:

International 2019 Piranesi Award:

Neue Galerie und Kasematten / Neue Bastei, Wiener Neustadt, Austria, 2019 (Autor: Bevk Perović)

International 2019 Piranesi Honorable Mention

Renoviranje centralnog trga u Novom mestu, Slovenija, 2019, (Autor: Atelier arhitekti)

International 2019 Piranesi Honorable Mention

Chiostri di San Pietro – San Pietro Cloisters, Reggio Emilia, Italia, 2019 (Autori: ZAA Zamboni Associati Architettura)

International 2019 Piranesi Student Honorable Mention

Architecture of mind: Conceptual design of the University Psychiatric clinic Ljubljana – Polje, UL FA, EMŠ Architecture, Ljubljana, Master thesis, 2018 (Student: Rok Staudacher; Menthor: assoc. prof. Tomaž Krušec)

5 projekata iz Srbije

U ovoj 31. sezoni dodele Nagrade Piranesi slovenačko-srpski arhitekta i kritičar Andrej Strehovec, iz Društva arhitekata Novog Sada u ulozi selektora za Srbiju odabrao pet arhitektonskih projekata, realiziranih sa strane srpskih autora u poslednje dve godine:

• Letnje kuće, Radanovići, Kotor, 2018, autori: AKVS arhitektura: Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum
• House VU, Novi Sad, SERBIA, 2017, autori: a2arhitektura: Dijana Adžemović-Anđelković, Vladimir Anđelković, Aleksandar Bogojević
• Resavska 31 poslovna zgrada, Beograd, 2018, autori: Remorker architects: Marko Korošec, Dušica Totić, Hristina Tošić, Stefan Jakovljević, Petar Pejić, Ivana Marjanović, Ivana Tijanić, Miloš Milićević, Ana Brkić, Milan Katić, Darko Rašeta
• N8 residential building, Kragujevac, 2017, autori: Studio Simović: Marija Simović, Petar Simović
• Vinarija Virtus, Viteževo, Žabari, 2018, autori: Branimir Popović, Nataša Stanković

Tema konferencije je bila »renovacija: iz starog u novi život«. U tom okviru tematike je u žiriju učestvovao i Dejan Todorović (Nooto) iz Srbije te na konferenci predstavio renovaciju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB).

Studentska selekcija

Ove godine se uključila i studentska selekcija iz Srbije gde su učestvovali studentski selektori: Zoran Abadić (Arhitektonski fakultet Beograd), Slobodan Jović (Departman za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka Novi Sad). Predstavili su sledeće projekte:

• Arhitektonski Fakultet Beograd/Faculty of Architecture Beograd
  • Oneironautics. A midsummer night’s dream. Theatre. Natural Core Of Belgrade, 2019; Student: Mladen Maslovar; Mentor: Prof. Vladimir Milenković, PhD
  • Inferno naturale . Cinne Citta 2.0 . Boka kotorska Bay: Mamula island, 2019; Student: Predrag Nedović; Mentor: Prof. Milan Đurić
• Fakultet tehničkih nauka Novi Sad/Faculty of Technical Sciences Novi Sad
  • TAKEAWAY WELLNESS, Novi Sad, 2019; Students: Darija Bogojević, Dunja Dedić, Katarina Koledin, Marina Ivanov; Menthors: dr Višnja Žugić, dr Dragana Konstantinović, dr Miljana Zeković
  • Museum of Contemporary Art, Novi Sad, 2019.; Student: Albert Topić; Mentors: dr Jelena Atanacković Jeličić, dr Shin Yokoo, dr Dejan Ecet

Težak izbor

Selektor za Srbiju Andrej Strehovec je u vezi sa učešćem Srbije i selekcijom izjavio da mu drago da je u ovoj drugoj sezoni za Srbiju na Piranskim danima arhitekture, uključena i srpska studenska selekciju, kao i da je ove godine konferencija proširena i na Bosnu i Hercegovinu.

„Ovogodišnji izbor za Srbiju nije bio potpuno jednostavan, pošto nema puno projekta koji bi mogli da ispunjavaju visoke kriterije za međunarodnu Piranesi nagradu„, kaže Strehovec.

„Ali ipak smo uspeli da predstavimo pet vrhunskih projekta, koji su ravnopravno konkurisali u izboru za nagradu. Čak bi mogli da naglasimo, da svi projekti iz Srbije imaju specifično teksturiranje materijala i suptilnog bavljenja svetlom te kompaktnom ali i organskom organizacijom osnove i volumena. Tako dobro funkcionišu kao specifično arhitektonsko zaokružena grupa predstavnika. Svi projekti imaju i paradigmatski kvalitet jer bi mogli da služe kao snažne referencije i primer za nastavak razvoja savremene arhitekture u Srbiji.“ – zaključuje arhitekta Andrej Strehovec.

Kad ste već ovde…

• Srbija prvi put na međunarodnoj izložbi za prestižnu nagradu Piranesi

Inspiraciju za vinariju Galić u Hrvatskoj arhitekti su crpeli iz tradicionalnih vinskih podruma kao i autohtonih seoskih kuća.

Vinarija Galić smeštena je u Kutjevu u regiji Vallis Aurea kod Požege gde se od davnina uzgaja vino. Iako u ovom kraju rade mnogi poznati i nagrađivani hrvatski vinari, regija je još uvek nerazvijena pa je time svaki pozitivan impuls značajan ne samo za lokalnu zajednicu već i šire.

Gradnjom vinarije, po projektu DVA ARHITEKTA, ostvaruju se temeljni uslovi ne samo za razvoj novih tehnologija u proizvodnji vina, već i povećanja kapaciteta postojećih vinograda, osavremenjivanje postojećih prezentacijskih tehnika, a sve u svrhu uspostavljanja novih standarda vezanih uz vinski turizam i industriju. Cilj je delovati šire i biti pokretač revitalizacije ovog kraja.

Želeli smo da se vinarija spolja doživljava kao gradska kuća, a tek ulaskom u nju saznajemo da se radi o ekonomskom objektu.

Zgrada vinarije nalazi se u središtu grada, neposredno uz glavnu gradsku saobraćajnicu i dvorac (bivša opatija). Na mestu sadašnje vinarije nalazila se zgrada stare škole koja je bila van funkcije. Iako se radi o glavnoj gradskoj saobraćajnici, okolna izgradnja je skromna i jednostavna. „Zbog njenog specifičnog urbanog položaja želeli smo da se vinarija spolja doživljava kao gradska kuća, a tek ulaskom u nju saznajemo da se radi o ekonomskom objektu.“ – kažu arhitekte.

Svedok vremena

Esencijalno i jasno arhitektonsko oblikovanje proizlazi iz namere da se građevina ne ističe u gradskoj strukturi, ali da pritom ostane savremena i da svedoči o vremenu u kojem nastaje. Inspiracija se crpi iz tradicionalnih vinskih podruma kao i autohtonih seoskih kuća. Okolnu izgradnju obeležavaju betonski postamenti koji uglavnom ostaju nezavršeni i grubi, a zidovi se izvode od opeke koja kroz vreme poprima patinu i robustan izgled.

Beton, cigla i vino u izlogu

„Nadahnuti svime ovim, vinariju/kuću delimo funkcionalno i estetski na dve zone: donja – beton, gornja – cigla.“ – ističu arhitekte. Donja zona izvedena je iz masivnog natur betona svoju oblikovnu inspiraciju pronalazi u požeškim arkadama koje otvaraju i zatvaraju prostor za odležavanje bačvi. Baš se kod tog unutrašnjeg rasporeda vinarije i javlja zaokret od tradicionalnog oblikovanja. Bačve za skladištenje vina tradicionalno se smeštaju pod zemlju u vinske podrume.

Takvo je oblikovanje u ovom slučaju onemogućeno zbog prirodne konfiguracije terena, ali i zbog težnje za neposrednim kontaktom bačvi i unutrašnjeg prostora s ulicom i prolaznicima. Stoga se bačve smeštaju u senku tamnog stakla i masivnih betonskih lukova koji otvaraju prostor vinarije prema ulici. Takvim rasporedom, hrastove bačve unutar „uličnog izloga“, čine tampon zonu između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Bačve se smeštaju u senku tamnog stakla i masivnih betonskih lukova koji otvaraju prostor vinarije prema ulici.

Iznad betonskog postamenta, koji sadrži prostore za skladištenje, izlaganje i degustaciju vina, nalazi se proizvodno-skladišni prostor koji se “obučen u opeku“ potpuno zatvara prema ulici, a kontakt ostvaruje isključivo sa ekonomskim dvorištem.

Grafičke podloge:

Faktografija:

• naziv: Vinarija u Kutjevu
• lokacija: KUTJEVO, HRVATSKA
• autor: Tomislav Ćurković, Zoran Zidarić
• arhitektonski biro: DVA ARHITEKTA
• projektni tim: Maja Maroši Pezo, Mario Pervić
• investitor: Galić doo
• površina parcele: 3330 m²
• bruto površina: 2830 m²
• neto površina: 2507 m²
• projetovanje: 2015.
• realizacija: 2018.
• fotografija: Damir Fabijanić

Kad ste već ovde…

• Vinarija Virtus u Viteževu / Branimir Popović i Nataša Stanković

Modna kompanija Diesel pustila je u prodaju najskuplje majice na svetu kao deo marketinške kampanje za njihov prvi stambeni kompleks u Majamiju.

Investitori luksuznih stanova u Americi osmišljavaju različite taktike za prodaju stanova kako bi bili ispred konkurencije. Tako su neki od njih nudili privatni koncert Alicie Keys ili, na primer, večeru s Andreom Bočelijem.

Za svoju prvu stambenu zgradu, italijanski modni gigant Diesel smislio je marketinšku kampanju koja je poptuno u njihovom stilu. Naime, oni su pustili u prodaju 143 majice koje koštaju od 370.000 do 5,5 miliona dolara čineći ih tako najskupljim majicama na svetu. One su napravljene od običnog pamuka i nisu optočene zlatom niti dijamantima.

Zapravo, na svakoj majici su odštampane osnove stanova u zgradi Diesel Wynwood koja će graditi u Majamiju. Kupite majicu i dobićete takav stan pride.

Na svakoj majici odštampane su osnove stanova koja će graditi u Majamiju. Kupite majicu i dobićete takav stan pride.

Platite milion dolara za D6-L7 majicu i dobićete pride stan od 190 kvadrata. Ako želite da uživate u najvećem stanu u zgradi, izvojite 5,5 miliona dolara za majicu F2-L7 i vaš je i stan od 237 kvadratnih metara.

Projekat Diesel Wynwood potpisuje Zyscovich Architects, a pored Diesela investitor je italijanska grupa Bel Invest. Izgradnja počinje u aprilu 2020. godine.

Diesel preporučuje da vaše novo parče garderobe perete u hladnoj vodi, jer se i ove pamučne majice skupljaju – iako koštaju 5 miliona dolara.

Kad ste već ovde…

• Pametni i kul – stambeni prostori francuske kreativne klase

Povezivanjem uređaja, senzora i sistema kroz IoT platformu, zgradama se može bolje upravljati, a samim tim mogu se i smanjiti računi za energiju.

Da li je kucnuo čas za digitalizaciju srpskog građevinarstva, hoće li nam zgrade postati pametnije i kako ćemo njima lakše upravljati kako bismo uštedeli ne samo vreme već i više energije jer je poznato da se 42% svetske energije utroši u zgradama? O ovoj važnoj temi razgovaramo s Milutinom Mitrovićem iz kompanije Schneider Electric gde je trenutno na poziciji Engineer for Building Operations and Power, kao deo tima prodaje za komercijalne i industrijske objekte. Odgovoran za kreiranje rešenja, preporuka, obuka i podršku klijentima u oblasti EcoStruxure Power & Building o kojima smo na njegovom predavanju mogli slušati na konferenciji BuildUp 2019 posvećenoj Digitalnoj gradnji.

– Jesu li nam se zgrade oraspametile? Kakav je prodor novih tehnologija u građevinarstvo i arhitekturu?

Tokom godina, zgrade su postale složenije i dinamičnije sa više različitih sistema i uređaja koji podržavaju čitav niz standarda. Takva složenost može dovesti i do neefikasnosti. Kada sistemi ne komuniciraju, stručna lica u održavanju ili facility managementu nisu u stanju da vide holistički prikaz performansi zgrade. Ovo je jedan od razloga zašto su building energy management sistemi (BEMS) integrisali mnoštvo različitih sistema i funkcija.

Današnje pametne zgrade počinju da koriste Internet of Things (IoT) i Building Information Modeling (BIM) kako bi povezali različite sisteme i uređaje. Kroz integraciju podataka o performansama u realnom vremenu i analize unutar BEMS-a, pametna zgrada pomaže da se proaktivno identifikuju problemi kako bi se povećala efikasnost. 

Kada sistemi ne komuniciraju, stručna lica u održavanju nisu u stanju da vide sveobuhvati prikaz performansi zgrade.

– Koje su glavne prednosti pametnih zgrada i domova?

Benefiti dodavanja Building Energy Management Systema (BEMS) uključuju niže troškove održavanja, povećanje efikasnosti, povećanje radnog veka opreme i veći komfor i produktivnost ljudi. Efikasna potrošnja energije je očigledan cilj ka kome se stremi u zgradarstvu: 42% svetske energije je utrošeno u zgradama. Po nekim procenama, većina te potrošene energije (od 52%-71%) je potrošeno na procese kao što su grejanje, hlađenje i osvetljenje. Uz to, sve je više dokaza da radni uslovi u poslovnim zgradama imaju značajan efekat na performans zaposlenih i zadovoljstvo kupaca. Istraživanje World Building Councila otkriva da se produktivnost zaposlenih povećava za 11% boljom ventilacijom, i za 23% boljim osvetljenjem. Prednosti su očigledne, samo je pitanje koliko se uzimaju u obzir.

– Šta IoT donosi investitorima, a šta korisnicima takvih domova?

IoT pomaže u stvaranju dinamičnih i inteligentnih interoperabilinih mreža (baziranih na Cloudu) povezivanjem elektro, mašinskih i elektro-mašinskih sistema i platformi. Komunicirajući jedni sa drugima, ovi sistemi mogu međusobno da se nadgledaju i deluju po potrebi kako bi ljudima koji upravljaju zgradama pružili podatke i analitiku potrebnu da bi se optimizovale performanse i stvorile pametnije zgrade.

Tehnologija koja omogućava ovu konkurentnu prednost već je pri ruci. Internet i značajni pad cena uređaja kao što su bežični senzori učinili su tehnologije pametne zgrade pristupačnijim, stvorivši snažan poslovni slučaj da i vlasnici i investitori više ulažu u pametne tehnologije kako povećali performanse zgrada. Pravilnim planiranjem, projektanti mogu da poboljšaju upotrebu energije, smanje troškove i povećaju udobnost krajnjim korisnicima.

Ne samo što projektovanje i izgradnja moraju da budu brži i efikasniji da bi zadovoljili potrebu, nego zgrade moraju postati energetski efikasnije.

Kako teče proces implementacije takvih rešenja u jedan projekat?

Za sada dosta uticaja na to da li će zgrada biti pametna ili ne ima projektant elektroenergetike ili automatike, i krajni korisnik koji naravno može da zahteva pametnu zgradu. Dosadašnje iskustvo nam govori da ako sistematično pristupimo projektovanju sistema od ranih faza projektovanja, uz otvorenu komunikaciju svih strana koje su uključene u projekat (arhitekte, građevinski, mašinski i elektro inženjeri) problemi se uspešno izbegavaju i uvek dolazimo do efikasnog, sigurnog i pouzdanog rešenja za krajnje korisnike. Dok je projektantima omogućeno brže projektovanje uz pomoć Schneider Electric primera arhitekture sistema ili BIM modela opreme (BEMS sistema), sistem integratorima ili izvođačima radova je omogućeno brže i pouzdanije puštanje u rad opreme uz pomoć Schneider Electric-ovim softverskih rešenja i aplikacija.

– Koliko je prelazak na BIM bitan arhitektama, građevincima ali i svim strukama koji učestvuju u projektu?

Vremenom se očekuje da globalna populacija poraste na 10 milijardi ljudi do 2050. godine. Rast populacije će pratiti i masovni tok migracija, sa više od 2,5 milijarde ljudi koji će se seliti u urbane sredine u sledećih nekoliko decenija. Veliki rast u izgrađenoj infrastrukturi će potencijalno imati veoma značaj uticaj na okolinu. Ako pogledamo postojeću infrastrukturu u zgradarstvu, ona je neefikasna i odgovorna za 40% globalne potrošnje energije, 25% globalne potrošnje vode, 40% globalnih resursa i približno trećinu gasova koji utiču na efekat staklene bašte. Preko 25% otpada završi na deponijama.

Ovi statistički podaci govore o potrebi da arhitektura, inženjerstvo i građevina moraju dramatično da reformišu postojeće procese. Ne samo što projektovanje i izgradnja moraju da budu brži i efikasniji da bi zadovoljili potrebu, nego zgrade moraju postati energetski efikasnije. Building Information Modeling (BIM) tehnologija je jedan od načina da se dostignu ovi ciljevi. Istraživanja kažu da 59% arhitekata i inženjera tvrde da BIM poboljšava razumevanje dizajna kod izvođača, dok 50% tvrde da BIM smanjuje greške u dizajnu i projektnoj dokumentaciji. Čak 66% vlasnika i 66% ugovarača tvrde da je BIM poboljšao proces i preciznost u proceni troškova izgradnje.

Danas, ulazimo u novu eru BIM-a koja profitira razvojem procesorske moći i cloud tehnologija. Prema Boston Consulting Groupi, implementacija tehnološkog rešenja i procesa na bazi cloud tehnologija može da smanji troškove u toku životnog ciklusa projekta do 15%, dok se vreme izgradnje može smanjiti do 30%.

– Da li u Srbiji postoje primeri EcoStruxure zgrade? Koji su benefiti tog rešenja?

Svet pametne tehnologije u zgradarstvu je jedinstveno pozicioniran da iskoristi IoT. Ali kako organizacije, bilo da su velike multinacionalne kompanije ili srednja i mala preduzeća mogu da integrišu IoT da bi postigle značajne transformacije tokom vremena?

Dobri primeri EcoStruxure zgrade u Srbiji su novi biznis kompleks GTC Green Heart, Hotel Hilton i GTC Ada Mall. Na ovim projektima su ugrađena kompletna EcoStruxure rešenja o kojima sam pričao na konferenciju BuildUp 2019. Svi senzori i oprema u polju povezani su na IP backbone koja u realnom vremena pruža pristup kritičnim podacima. Zgrade koriste otvorenu, sajber bezbednu, “smart building” IoT platformu koje povezuje BEMS sa različitim sistemima, uređajima i uslugama koje omogućavaju korisnicima da proaktivno prate, mere i kontrolišu (lokalno i na daljinu) sve podatke o zgradi i IT sistemima. Povezivanjem uređaja, senzora i sistema, EcoStruxure Building pomaže u upravljanju zgradama, napajanjem i procesima kako bi se dobila sveobuhvatna povezanost zgrada.

Kad ste već ovde…

• Zgradarstvo je tržište koje najviše troši električnu energiju na svetu. Rešenje postoji!

Stogovo 14 je nova stambena zgrada koja svojim novim arhitektonskim izrazom vizuelno odskače ne samo u odnosu na komšiluk već i u odnosu na celi grad.

Po projektu studija Attika Arhitekti na čelu s Bojanom Tasevim i Nikolom Tomevskim, u Skoplju je podignuta stambena zgrada površina 1.100 metara kvadratnih u okruženju koje karakterišu niži objekti poput kuća na dve etaže s dvorištem. Nova zgrada u komšiluku sa 12 stanova, krovnom terasom i podzemnom garažom za vozila, iako poštuje sva urbanistička ograničenja, izdvaja se od ostalih objekata zahvaljujući svojim jedinstvenim dizajnom.

Zgrada je dobila jedinstven izgled sa čistim geometrijskim formama i elementima s jasnim kontrastom između horizontala i vertikala.

Zgrada je locirana na uskom placu sa otvorenim pogledom u pravcu sever-jug, dok se na ostalim stranama naslanja na postojeće objekte. „Klijent je želeo zgradu projektovanu tako da podiže svet stanara i prenosi važnost arhitekture i dizajna“ – kažu arhitekte za naš portal. Stoga je glavna strategija za projektovanje zgrade bila da najvažnije sobe u enterijeru iskoriste dobar pogled dok su ostale sobe raspoređene tako da gledaju ka komšiluku. Imajući ovo u vidu, svi prozori koji gledaju ka jugu dobili su spoljašnju zaštitu od sunca dok su niži nivoi u zgradi od sunca zaštićeni bogatom vegetacijom.

Zahvaljujući ovakvom konceptu, zgrada je dobila jedinstven izgled sa čistim geometrijskim formama i elementima s jasnim kontrastom između horizontala i vertikala.

Materijalizacija

Konstrukcija je izvedena od armiranog-betona dok je fasada izolovana stiroporom (EPS). Krov je pokriven plastificiranim aluminijumom, dok su krovne terase popločane granitnim pločicama. Ograda je napravljena od nerđajućeg čelika.

Grafičke podloge:

Faktografija

• Ime projekta: Stambena zgrada STOGOVO 14
• Studio: ATTIKA ARHITEKTI (Bojan Tasev, Nikola Tomevski)
• Klijent: Hrising FS
• Lokacija: Skoplje, Severna Makedonija
• Godina završetka: 2017.
• Površina: 1.100 m2
• Plac: 640 m2
• Fotograf: Vladimir Mirchevski

Kad ste već ovde…

• TV toranj u Skoplju sa četiri roga isprepletenim mrežom

Novootvoreni kružni tok pripada budućoj obilaznici oko Petrovaradina koja će se jednog dana priključiti na Fruškogorski koridor.

Nakon više odlaganja, danas je otvoren kružni tok s pristupnim saobraćajnicama kod Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu čime je ovaj most konačno dobio prilaz sa keja na Petrovaradinskoj strani. Radovi koji su započeli u junu 2017. godine trebali su da budu završeni u novembru prošle godine, ali je potom rok prvo pomeren na septembar, a potom i na decembar ove godine.

Kružni tok će biti deo buduće obilaznice u Petrovaradinu, koja će voditi preko novog mosta preko Kanala, a sve zajedno to je deo Fruškogorskog koridora.

Novootvoreni kružni tok s pristupnim saobraćajnicama sada reguliše pristup mostu ne samo automobilima, već i pešacima i biciklistima. Da bi se obezbedio saobraćaj u svim pravcima bez presecanja tokova, kružna raskrsnica obezbeđuje vezu Reljkovićeve ulice, Keja skojevaca i nove saobraćajnice koja prolazi ispod mosta.

Neka isključenja s kružnog toka su zatvorena betonskim blokovima jer saobraćajnice dalje još uvek ne postoje. Naime, kružni tok će biti deo buduće obilaznice u Petrovaradinu, koja će voditi preko novog mosta preko Kanala, a sve zajedno to je deo Fruškogorskog koridora čiji komercijalni ugovor s kineskim CRBC treba da se potpiše ovih dana.

Tranzitni saobraćaj

Izgradnjom obilaznice oko Petrovaradina u potpunosti će se promeniti koncept sadašnjeg vođenja tranzitnog saobraćaja koji više neće ići preko Reljkovićeve ulice koja u Petrovaradinu sada vodi na Žeželjev most. Tranzit se prebacuje na stranu Ribarske ade, sa druge strane nasipa. Međutim, do izgradnje obilaznice u Petrovaradinu tranzit će se i dalje odvijati Reljkovićevom ulicom.

Kad ste već ovde…

• Železničko-drumski most u Novom Sadu / Aleksandar Bojović

Javna biblioteka u Tilburgu u Holandiji dobila je na Svetskom festivalu arhitekture prestižnu nagradu „Zgrada godine“. 

LocHal biblioteka koju je projektovao Civic Architects, Braaksma & Roos Architectenbureau i Petra Blaisse nagrađena je na Svetskom festivalu arhitekture (WAF) zbog svoje svestranosti od strane žirija kojeg je činilo 150 arhitekata, dizajnera i profesora.

LocHal je smešten u nekadašnjem hangaru za lokomotive sagrađenom 1932. godine koji je nakon rekonstrukcije transformisan u javni prostor, odnosno u dom ne samo za hiljade knjiga već i za umetničke organizacije i startap firme. Biblioteka takođe ima prostor za predavanja i druge javne događaje, kao i „laboratorije“ za pokrovitelje.

Žiri je impresioniran kako je stari hangar transformisan u fantastičnu zgradu koja je bila planirana za rušenje.

„Žiri je impresioniran kako je stari hangar transformisan u fantastičnu zgradu koja je bila planirana za rušenje ali i kako je stvoren prostor u kojem brojni korisnici mogu da se sretnu i sarađuju. U ovom svetlu, zgrada je postala društveni kondenzator“ – navodi se u saopštenju WAF-a.

Najveći adut ove zgrade je njena veličina. U osnovi ona ima 90×60 metara, a visine je 15 metara. Ove dimenzije su arhitektama poslužile kao igralište u kojem su mogle da puste mašti na volju. Međutim, umesto da pregrađuju prostor, oni su ga oslobodili pregrada i dopustili da pogled puca po dijagonalama. Kada je potrebno prostor pregraditi, tu su tekstilni zastori koji ne samo da mogu poslužiti za odvajanje prostora već i za projekcije video-sadržaja.

U žestokoj konkurenciji

Od stotine pristiglih prijava, LocHal je izabran u konkurenciji izabranih radova koji su nagrađeni u 18 različitih kategorija koje uključuju stambenu, javnu i komercijalnu arhitekturu – od sportskog centra u Barseloni do univerziteta u Tokiju. Među finalistima su se našli i luksuzni hotel Lindis Lodge na Novom Zelandu, novi drveni terminal Mactan-Cebu na Filipinima, ali i dva rada Thomasa Heatherwicka (Coal Drops Yard i Hudson Yards)

Nagrada je osnovana 2008. godine, a WAF 2019. je ove godine održan u Amsterdamu, dve godine za redom. Prošle godine, nagradu je osvojio inovativni kompeks stanova u Singapuru.

Pogledajte i video o ovoj zgradi:

Kad ste već ovde…

• RIBA objavila listu od 20 najboljih kuća u protekloj godini

Ovim potezom građani će se motivisati da više koriste gradski prevoz, što će dovesti do manjeg broja automobila na ulicama, a samim tim i do smanjenja zagađenja.

Kanzas Siti postao je prvi veliki grad u Sjedinjenim Američkim Državama koji je omogućio besplatni javni prevoz. Prošle nedelje, gradsko veće glasalo je da vožnja autobusima i tramvajima, mrežom pokrenutom 2016. godine, ne košta ništa.

Čelnici grada odlučili su se na ovaj potez kako bi motivisali ljude da koriste gradski prevoz, što će dovesti do manjeg broja automobila na ulicama grada, a samim tim i do smanjenja zagađenja.

Karta za prevoz autobusom u Kanzas Sitiju košta 1,5 dolara, dok je mesečna karta 50 dolara. Gradsko veće odlučilo da se izdvoji iz budžeta dodatnih 8 miliona dolara, koliki je prihod od karata, kako bi se nadomestio gubitak u gradskom saobraćajnom preduzeću, piše 435.

Šansa za ugrožene

Pored toga što se ovim potezom bore protiv klimatskih promena, zvaničnici iz grada nadaju se da će ova odluka doprineti i boljem položaju socijalno ugroženih kategorija koji će lakše moći da nađu posao ali i da idu na njega.

Gradski odbornik Eric Bunc dodao je i da „kada govorimo o poboljšanju života ugroženih ljudi u našem gradu, finansijska sredstva se moraju naći. To je novac koji mi kao grad, ako želimo da odredimo prioritet javnom prevozu, možemo da obezbedimo.“

Kad ste već ovde…

• Javni prevoz postaje besplatan u celoj Estoniji

Na konkursu za idejno rešenje pešačko-biciklističkog mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa pobedu je odnelo rešenje koje potpisuju Fedor Jurić i Ivan Šuić.

Uprava za građevinsko zemljište (UGZI) završila je izbor arhitektonskog rešenja za novi biciklističko-pešački most preko Dunava za koji je Grad Novi Sad raspisao nagradni konkurs.

Pristiglo je ukupno pet rešenja od kojih je odabran pobednički rad, kao i druga i treću nagradu i jedan otkup.

U obrazloženju žirija navodi se da se radi o „elegantnom i transparentnom rešenju mosta koji uspešno podseća na stari most“.

Prvo mesto odneo je autorski tim: Fedor Jurić, mast.inž.arh. (autor), Ognjen Graovac, mast.inž.arh. (autor), Ivan Šuić, mast.inž.arh. (autor), Martina Milošević, dipl.inž.arh. (odgovorni projektant), Milka Gnjato, dipl.inž.arh. (konsultant) i Ivan Zuliani, dipl.inž.arh. (konsultant). Većina navedenih arhitekta je iz studija Zabriskie koje je nedavno pobedio na konkursu za zgradu Ansambla Kolo na Kosančićevom vencu.

Kao obrazloženje za pobedu ovog predloga kaže se da se radi o „elegantnom i transparentnom rešenju mosta koji uspešno podseća na stari most“, kao i da se uklapa u celokupan ambijent i ne narušava vizuru Petrovaradinske tvrđave.

Solarni kolektori na mostu

Rešenjem je predviđena pešačka staza širine 6 metara sa daščanim popločanjem kao i biciklistička staza široka 3 metra od tartana. Između njih su dodatni sadržaji u širini od 1,5 metara koji sadrže klupe za sedenje, zelenilo i solarne kolektore.

Ostale nagrade

Druga nagrada je pripala grupi autora koju čine Marija Stanojević, Vladimir Mihajlov, Ivan Tadić, Milan Čučković i Duško Bobera. Za njihov predlog komisija je navela da se radi o replici mosta Franca Jozefa sa segmentima kojima se omogućava korišćenje u natkrivenom prostoru.

Treća nagrada i milion dinara pripalo je timu koji čine Isidora Kisin, Uroš Marković, David Jaćimović, Ivana Ćirović, Tatjana Mrđenović i Marko Stanojević, a njihov rad je opisan kao „parabola feniksa“ sa izuzetno hrabrim i smelim predlogom konstrukcije.

Komisija je otkupila i rad tima u kojem su Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marijana Filipović i Nikola Milanović.

Kad ste već ovde…

• Most na lakat: Detalji pobedničkog rešenja za novi most u Novom Sadu

Aditivi u ovom betonu ne dozvoljavaju stvaranje organskih nečistoća što dovodi do prečišćavanja vazduha od automobila koji prolaze u prizemlju.

Po projektu Calros Martinez Architects u gradu Oberriet u istočnoj Švajcarskoj, nikla je filijala Raiffeisen Oberes Rheintal banke koju karakteriše ne samo inovativna arhitektura već i briga za prirodnu okolinu.

Upečatljivu fasadu karakteriše isprepletena mreža napravljena od finog belog betona. Cela konstrukcija banke oslonjena je na smaknutu donju etažu s Drive Thru bankomatima koja je urađena u tamnoj boji što pojačava efekat mrežaste fasade.

U donjoj etaži banke nalaze se Drive Thru bankomati pa će fasada neutralizovati izduvne gasove iz automobila.

Fasadni elementi napravljeni su od CRE panela u Austriji s betonom velike čvrstoće uz pomoć Dyckerhoff FlowStone cementa bele boje. Pored staklenih vlakana, u betonsku smesu dodat je i titanijum dioksid. Ovaj beli pigment, pod UV zračenjem, podstiče fotokatalitičke procese koji ne dozvoljavaju stvaranje organskih nečistoća što dovodi do prečišćavanja vazduha. Ovo je posebno zgodno su u donjoj etaži nalaze Drive Thru bankomati pa će fasada praktično neutralizovati izduvne gasove iz automobila.

Tekstilna oplata

Ova otvorena mrežasta fasada ima ukupno 340 metara kvadratnih, a napravljena je od 59 elemenata od kojih je 47 ravno a 12 zaobljeno. Svaki element je težak oko 1.000 kilograma. Kompanija Reckli iz Hernea napravila je tekstilnu oplatu koja je omogućila pravljenje ovakvih zakrivljenih elemenata.

Ova otvorena mrežasta fasada ima ukupno 340 metara kvadratnih, a napravljena je od 59 elemenata.

Izgradnja banke počela je 2018. godine, a u leto 2019. godine je zvanično otvorena. U video-prilogu možete videti i kako je izgledala izgradnja i kačenje fasade.

Kad ste već ovde…

• Fasada ovog objekta čisti okolni vazduh kao i 500 stabala drveća

Sprej koji se nanosi na keramičku WC šolju omogućava da ona postane veoma klizavija.

Ceo svet priča o tome kako se rezerve pitke vode na našoj planeti moraju zaštititi jer one dramatično brzo nestaju, a u isto vreme se troši ogromna količina vode prostim povlačenjem vodokotlića. Međutim, zahvaljujući novom viskozno elastičnom premazu za keramiku, WC šolje bi uskoro mogle da troše 90 posto manje vode.

Naučnici s Univerziteta u Pensilvaniji, na čelu sa profesorom Tak-Sing Wong, razvili su tečni premaz nazvan LESS (liquid-entrenched smooth surface) koji se nanosi na standardnu keramičku WC šolju u dva koraka, piše Nature Sustainability.

Sa procenjenih milijardu WC šolja i pisoara širom sveta, korišćenje LESS premaza može doneti ogromne uštede vode i poboljšati sanitarne uslove.

Za početak se sprejom nanosi molekularno nakalemljeni polimeri. Ova supstanca se brzo suši, ostavljajući za sobom „šumu“ molekula koji su veličine jednog milionitog dela ljudske dlake.

Iako će i ovaj prvi tretman učiniti da unutrašnjost WC šolja bude veoma klizavija, kada se nanese drugi sprej s tankim slojem lubrikanta preko molekula, ona će postati još klizavija.

Oba ova procesa traju manje od pet minuta, a rezultat je premaz koji može da traje oko 500 ispiranja pre nego što se lubrikant mora ponovo da se nanese.

Čistiji toaleti bez vode

Laboratorijska istraživanja su pokazala da fekalne materijale mogu brzo da skliznu sa WC šolje što znači da će za njeno ispiranje biti potrebna mnogo manja količina vode. Dodatna pogodnost je što će ovaj premaz bolje sprečiti širenje bakterija kao i neprijatnih mirisa.

Imajući sve ove prednosti u vidu, ovo istraživanje ne samo da će omogućiti da se manje troši vode u kupatilima, već i da se naprave daleko čistiji toaleti bez vode koji se i dalje koriste u nerazvijenom delu sveta.

„Sa procenjenih milijardu WC šolja i pisoara širom sveta, korišćenje LESS premaza može doneti ogromne uštede vode i poboljšati sanitarne uslove“, zaključuje profesor Tak-Sing Wong s Univerziteta u Pensilvaniji.

Kad ste već ovde…

• Kako se (lako) servisira ugradni vodokotlić