Ovogodišnja najprestižnija nagrada u arhitekturi odlazi u ruke irskim arhitekticama koje su bile kustosice 16. Međunarodne izložbe arhitekture u Veneciji.
Ivon Farel i Šeli MekNamara iz dablinskog biroa Grafton Architects osvojile su Prickera, najveću nagradu koju može osvojiti jedan arhitekta. Oba laureata za 2020. godinu su ne samo predavači i arhitekte već je njihov rad poznat i po snažnom i delikatnom pristupu arhitekturi. Njihove kontekstualne i savremene intervencije veoma poštuju istorijsko nasleđe, a u isto vreme demonstriraju visok nivo senzibilnosti i umetničkog rada.
Za nešto više od 40 godina rada, duo je uradio brojne projekte koji su pomogli u vizuelnom unapređivanju gradova u Irskoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Peruu. Farel i MekNamara su ujedno i prve arhitektice iz Irske koje su dobile Prickera.
University of Limerick Medical School. Foto: Dennis Gilbert
Farel i MekNamara su prve arhitektice iz Irske koje su dobile prestižnu nagradu Pricker.
Duo koji stoji iza Bijenala u Veneciji 2018. godine, opisuju arhitekturu kao „jednu od najkompleksnijih i najvažnijih kulturnih aktivnosti na svetu“. Upoznale su se na Arhitektonskom fakultetu u Dablinu, a nakon diplomiranja obema je ponuđeno da na njemu predaju. Prenošenje znanja smatraju „paralelnom realnosti“ i načinom da „sažmu svoje iskustvo i prenesu ga na nove generacije.“ Njih dve predaju na fakultetima širom sveta uključujući one u Lozani i Mendriziju.
Kulturni i akademski projekti
Ivon i Šeli su 1978. osnovali Grafton Architects, zajedno sa još troje ljudi, ali su njih dve ostale same u firmi koja je inače nazvana po ulici u kojoj je ona osnovana. Njihov biro ima bogat poftfolio posebno sa kulturnim i akademskim projektima poput Urban Institute of Ireland, University College Dublin (Dablin, Irska 2002); Centar za umetnost Solstice (Navan, Irska 2007); Loreto Community School (Milford, Irska 2006); i Medicinski fakultet, Univerzitet u Limeriku (Limerick, Irska 2012).
Solstice Arts Centre. Foto: Ros Kavanagh
Prva priznanja
Prva priznanja počele su da osvajaju daleko od njihove rodne Irske, pa su tako za zgradu Universita Luigi Bocconi u Milanu dobile nagradu za najbolju svetsku zgradu 2008. godine. Kasnije, 2015. godine, za zgradu UTEC Lima u Peruu osvojile su prestižnu nagrada RIBA 2016. koju dodeljuje Kraljevski institut britanskih arhitekata (RIBA).
Podestimo, prestižnu nagradu Pricker je za 2019. godinu osvojio japanski arhitekta Arata Izosaki, dok je godinu pre toga ta nagrada otišla u ruke Korbizjeovog učenika.
Ovo nije prvi put da da kustos Bijenala u Veneciji odmah dobije i Prickera. To se slično dogodilo i 2016. godine sa Alejandro Aravenom.
Stuttgart 21 najskuplji je građevinski poduhvat u Nemačkoj… ali i jedan od najomraženijih.
Nemačka železnica je perjanica i ponos nemačke privrede i progresa, a Stuttgart 21 je projekat koji ima za cilj da je dodatno unapredi. Naime, projekt izgradnje nove podzemne stanice i tunela kraj glavne železničke stanice u Štutgartu, ima za cilj da metropolu nemačkog jugozapada bolje železnički poveže s trasom Pariz – Štutgart – Minhen – Beč – Budimpešta.
Glavni investitor su Nemačke železnice kao i aerodrom Štutgart, a Transevropska mreža i Evropska Unija su se takođe uključile u finansiranje ovog velikog građevinskog pothvata kojeg izvodi Arup.
Radovi su počeli pre deset godina, a novi rok je 2025. godina i to uz probijanje budžeta za više od milijardu evra.
Saobraćajni inženjer Gerhard Heimerl je još 1988. predložio projekat, ali je tek 1994. on zvanično predstavljen javnosti. Građevinski radovi počeli su pre deset godina, odnosno 2. februara 2010. dok je otvaranje prvobitno bilo zakazano za decembar 2019. Međutim, radovi su veoma odužili, pa je novi rok pomeren za 2025. godinu i to uz probijanje budžeta za više od milijardu evra. Ovaj projekat je za sada odneo 7,6 milijardi evra, što ga čini najskupljim građevinskim poduhvatom u Nemačkoj.
Međutim, uprkos snažnoj promociji vlasti i medija, građani Štutgarta su na početku gradnje većinom bili protiv „Stuttgarta 21“ i bunili se zbog izgradnje nove podzemne stanice. Glavne zamerke odnosile su se na to da bi projekat mogao da ugrozi proticanje podzemnih voda i pritom ispere minerale iz zemljišta. Bunt građana pokrenuo je jednu od najvećih policijskih racija u novijoj istoriji grada. Tako je Stuttgart 21 postao ne samo jedan od najskupljih već i jedan od najomraženijih projekata u Nemačkoj.
Ovaj projekat će Štugart bolje povezati sa Parizom, Minhenom i Budipeštom; Foto: Željko Tekić
Radovi i ispod zemlje
Kao što se može videti na fotografijama, radovi na izgradnji ovog velikog projekta se nastavljaju, međutim najopsežniji radovi obavljaju se ispod površine zemlje. Veliki poduhvat učinjen je krajem februara kada je probijen tunel dužine 3,5 kilometara na dubini od 13 metara koji će Štugart povezati sa aerodromom. Ukupna mreža tunela u projektu Stuttgart 31 dugačka je 59 kilometara od čega je 85 posto već probijeno.
Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji će se umesto u maju, održati u avgustu 2020. godine i trajaće samo tri meseca.
Organizatori Bijenala objavili su danas da će se izložba održati od 29. avgusta do 29. novembra. Odluka je donesena u skladu sa odlukom vlade Italije u cilju smanjivanja mogućnosti proširenja zareza koronavirusom.
„Novi datumi Bijenala arhitekture utvrđeni su kao rezultat nedavnih mera predostrožnosti na temu mobilnosti koje su preduzele vlade sve većeg broja zemalja sveta“, piše na sajtu La Biennale di Venezia.
Bijenale 2020. održaće se od 29. avgusta do 29. novembra pa će umesto sedam, trajati samo tri meseca.
Međunarodna izložba arhitekture trebalo je da se održi od 23. maja do 29. novembra, pa će umesto sedam trajati samo tri meseca.
Iz organizacije napominju da kraće odlaganje od ovoga nije moguće zbog „kompleksnosti organizacione mašinerije“ i moguće odsutnosti nekih od najvažnijih izlagača.
Uticaj na našeg predstavnika
Kustos Hašim Sarkis takođe je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da se izložba odloži. Sarkis je Bijenale 2020 izabrao temu „Kako ćemo živeti zajedno„, a Srbija je izabrala svog predstavnika koji u fokus stavlja budućnost Bora. To je rad pod imenom „Osmi kilometar“ čiji autori će sada morati drugačije da se organizuju oko postavke.
Predviđanja su bila da će ovaj događaj privući 250.000 posetilaca.
Koronavirus odložio je mnoge događaje pa tako i čuveni sajam nameštaja Saloni del Mobile 2020 koji je trebao da se odžri ovog aprila u Milanu.
Most od 72 metra, napravljen u fabrici za dva dana, montiran je na svoju poziciju za svega tri sata.
Naučnici s bečkog tehnološkog univerziteta (TU Wien) razvili su novu tehnologiju za gradnju mostova. Ona je prvi put prezentovana prošle nedelje u Austriji kada su dve strane obale na budućem auto-putu premošćene mostom koji se otvara poput kišobrana.
Grede su postavljene u vertikalnu poziciju s obe strane čeličnog krana, a potom su se raširile kao kišobran. Nosači su zapravo ošupljeni prefabrikovani elementi sa armaturom koji su popunjavaju na licu mesta kada grede zauzmu svoju poziciju.
Dve grede su povezane međusobno na vrhu, tačno iznad krana. Zglob se polako spušta, a grede se šire na obe strane.
„Dve grede su povezane međusobno na vrhu, tačno iznad krana“ – objašnjava Johann Kollegger, građevinski inženjer sa TU Wien za Designboom. „Zglob se polako spušta pomoću hidrauličnog sistema, a grede se šire na obe strane.“
„Podizanje mostova pomoću skele obično traje mesecima. Međutim, mostovi se na ovaj način mogu napraviti za svega dva-tri dana, dok proces otvaranja traje oko tri sata.“ – dodaje Kollegger.
Dve grede spuštaju se niz kran
Za teške i neravne terene
„Novi način konstruisanja mostova ne samo da štedi vreme već štedi i novac. Trajnost mostova na ovaj način je ista, ako ne i veća, neko kod tradicionalnih metoda gradnje“ – kaže Kolleger. Metod balansiranog spuštanja posebno se dobro može pokazati kod teških i neravnih terena.
Tim iz Beča testira ovu tehnologiju od 2010. godine, a sada se ukazala prilika za prvu realnu primenu. ASFINAG trenutno gradi novi auto-put S7 koji će prolaziti pored Fürstenfelda preko Lahnbacha i Lafnitza, a most „kišobran“ uspešno je postavljen na svoju poziciju protekle nedelje.
Ispravljen most
Tehnologija
Rotirajuće grede, težine svaka po 54 tone, dužine su po 36 metara, pa se njihovog nakon otvaranja dobio most dužine 72 metra. Nakon postavke, na most se kače dodatne grede čime se dobija ukupna dužina od 100 metara kod Lahnbach mosta, odnosno 116 metara u slučaju mosta preko reke Lafnitz.
Pravo glasa imaju svi članovi DaNS sa aktivnom članarinom za 2020. godinu.
DaNS poziva sve članove na izbornu Skupštinu Društva arhitekata Novog Sada koja će se održati u utorak 10. marta 2020. godine sa početkom u 18 časova u Sali regionalnog centra Inženjerske komore Srbije u Ulici Danila Kiša br. 3 u Novom Sadu.
Za izbor upravnog odbra i predsednika DaNS-a prijavljeno je dve izborne liste:
Prva izborna lista:
Predsednik: Miljan Cvijetić, dia
Kandidati za člana upravnog odbora:
Slobodan Jović, dia
Dr Dragana Konstantinović, dia
Maja Momirov, dia
Aleksandar Bede, dia
Milan Šijakov, dia
Andrej Strehovec, dia
Druga izborna lista:
Predsednik: Dejan Mitov, dia
Kandidati za člana upravnog odbora:
mr Vanja Vukadinović Đurić, dia
Đorđe Bajilo, dia
Ivan Stanojev, dia
Andraš Lukač, dia
Igor Vuca, dia
Marko Svorcan, dia
Pravo glasa imaju svi članovi DaNS sa aktivnom članarinom za 2020. godinu. Uputstvo za plaćanje članarine pogledajte na http://dans.org.rs/pridruzite-se/. Učlanjivanje će biti moguće i na na izbornoj skupštini.
Pogađajte da li na ovoj listi od 100 najboljih ima fakulteta iz Srbije…
Objavljeni su rezultati godišnjeg istraživanja Quacquarelli Symondsa koji se radi u potrazi za najboljim fakultetima u svetu. Rangiranje za fakultete svih profesija vrši se prema akademskoj reputaciji, reputaciji predavača ali i naučnim rezultatima jedne obrazovne ustanove.
U kategoriji arhitektonskih fakulteta u 2020. godini, laskavu titulu odneo je čuveni MIT koji se ponovo našao na vrhu. Prošle godine ova titula bila je dodeljena londonskom UCL-u nakon četiri godine dominacije MIT-a koji je ove godine opet na mestu broj 1. Univerzitet Delft u Holandiji uzeo je drugo mesto, UCL je treći, ETH Zurich je na četvrom mestu dok je Harvard peti. Nijednog fakulteta iz Srbiji na ovoj listi od 100 obrazovnih ustanova nema.
Top 100 arhitektonskih fakulteta na svetu
Pogledajte kompletnu listu najboljih svetskih arhitektonskih fakulteta za 2020. godinu.
1-Massachusetts Institute of Technology (MIT) – USA
2-Delft University of Technology – Netherlands
3-UCL – UK
4-ETH Zurich – Swiss Federal Institute of Technology – Switzerland
5-Harvard University – USA
6-University of California, Berkeley (UCB) – USA
7-Politecnico di Milano – Italy
8-Manchester School of Architecture – UK
9-University of Cambridge – UK
10-EPFL – Switzerland
11-Tsinghua University – China
12-National University of Singapore (NUS) – Singapore
13-Columbia University – USA
14-The University of Hong Kong – Hong Kong SAR
15-University of California, Los Angeles (UCLA) – USA
16-The University of Tokyo – Japan
17-The University of Melbourne – Australia
18-The University of Sydney – Australia
18-Tongji University – China
20-KTH Royal Institute of Technology – Sweden
21-Universitat Politècnica de Catalunya · BarcelonaTech – Spain
22-The Hong Kong Polytechnic University – Hong Kong
23-The University of Sheffield – UK
24-Technische Universität Berlin (TU Berlin) – Germany
25-RMIT University – Australia
26-Technical University of Munich – Germany
27-The University of New South Wales (UNSW Sydney) – Australia
28-Cornell University – USA
29-Georgia Institute of Technology – USA
29-Stanford University – USA
31-Seoul National University – Tokyo
32-University of British Columbia – Canada
33-Politecnico di Torino – Italy
34-University of Michigan-Ann Arbor – USA
35-Universidad Politécnica de Madrid – Spain
36-Pontificia Universidad Católica de Chile (UC) – Chile
37-Chalmers University of Technology – Sweden
38-Cardiff University – UK
38-University of Texas at Austin – USA
38-University of Toronto – Canada
41-Aalto University – Finland
41-McGill University – Canada
43-Universidade de São Paulo – Brazil
44-University of Pennsylvania – USA
45-KU Leuven – Belgium
46-Eindhoven University of Technology – Netherlands
47-Shanghai Jiao Tong University – China
48-Kyoto University – Japan
49-Universidad Nacional Autónoma de México (UNAM) – Mexico
50-University of Illinois at Urbana-Champaign – USA
51-100 -Carnegie Mellon University – USA
51-100 -City University of Hong Kong – Hong Kong
51-100 -Curtin University – Australia
51-100 -Hanyang University – South Korea
51-100 -Harbin Institute of Technology –
51-100 -Illinois Institute of Technology – USA
51-100 -KIT, Karlsruhe Institute of Technology – Germany
51-100 -Korea University – Korea
51-100 -Loughborough University – UK
51-100 -Lund University – Sweden
51-100 -Monash University – Australia
51-100 -National Technical University of Athens – Greece
51-100 -New York University (NYU) – USA
51-100 -Newcastle University – UK
51-100 -Norwegian University of Science And Technology – Norway
51-100 -Oxford Brookes University – UK
51-100 -Pennsylvania State University – USA
51-100 -Princeton University – USA
51-100 -Queensland University of Technology (QUT) – Australia
51-100 -RWTH Aachen University – Germany
51-100 -Sapienza University of Rome – Italy
51-100 -Southeast University – China
51-100 -Vienna University of Technology – Austria
51-100 -Texas A&M University – USA
51-100 -The Chinese University of Hong Kong (CUHK) – Hong Kong
51-100 -The University of Auckland – New Zealand
51-100 -The University of Queensland – Australia
51-100 -Tianjin University – China
51-100 -Universidad de Buenos Aires (UBA) – Argentina
51-100 -Universidad de Chile – Chile
51-100 -Universidad Nacional de Colombia – Colombia
51-100 -Universidade Federal do Rio de Janeiro – Brazil
51-100 -Università Iuav di Venezia – Italy
51-100 -Universität Stuttgart – Germany
51-100 -Universiti Malaya (UM) – Malaysia
51-100 -Universiti Sains Malaysia (USM) – Malaysia
51-100 -Universiti Teknologi Malaysia – Malaysia
51-100 -University of Bath – UK
51-100 -UCT Graduate School of Business – South Africa
51-100 -The University of Edinburgh – UK
51-100 -University of Lisbon – Portugal
51-100 -University of Porto – Portugal
51-100 -University of Reading – UK
51-100 -University of Southern California – USA
51-100 -University of Technology Sydney – Australia
51-100 -Virginia Polytechnic Institute and State University – USA
51-100 -Waseda University – Japan
51-100 -Yale University– USA
51-100 -Yonsei University – South Korea
51-100 -Zhejiang University – China
Kada smo portal osnivali, harao je virus N1H1. Prošao je. Sada, 10 godina kasnije, paniku seje koronavirus. I on će proći. I 2030. kada budemo slavili 20 godina portala, sigurno će harati neka pošast. Stoga bez panike! Perite ruke i posećujte portal Gradnja.rs – jer na njemu nikad nije bilo virusa.
Zar je već toliko prošlo? Kada sam početkom 2010. razmišljao šta li je slobodno na .RS domenu, dve godine nakon što je .CO.YU otišao u istoriju, nisam verovao da će ijedno smisleno ime za registraciju biti na raspolaganju a kamoli da će ono u isto vreme povezivati građevinarstvo i arhitekturu. Nešto da bude kratko. Nešto pamtljivo. Gradnja?! To ne može biti slobodno…
Deset godina kasnije i dalje sam srećan što je tog dana domen Gradnja.rs bio slobodan za registraciju. Naravno, ime domena nije presudan faktor za uspeh celog ovog projekta iako će SEO stručnjaci reći drugačije jer oni podvlače da je ime domena veoma važno za rangiranje na rezultatima pretrage. Shvatio sam iz dugogodišnjeg rada da je najvažnije za dugoročnost jednog sajta pa i za rangiranje na Guglu pa – da ne odustajete!
I nismo odustajali… 10 godina kasnije, portal Gradnja sa svojom redakcijom od 12 ljudi, ima skoro 8.000 objavljenih članaka na temu građevinarstva, arhitekture i enterijera koji su postali nezaobilazno štivo za čitanje ne samo struke već i šire javnosti željne kvalitetnih informacija. Tako je od 12. marta 2010. godine do danas portal Gradnja posetilo 10 miliona korisnika, a prikazano je blizu 30 miliona stranica. Nama je za ove stranice bilo potrebno 10 godina da ih napišemo, a vama 114 godina da ih pročitate.
Ovako je izgledao sajt kada je pokrenut, u martu 2010. godine
Za 8.000 članaka bilo je potrebno 10 godina da ih napišemo, a vama je za 30 miliona prikazanih stranica trebalo 114 godina da ih pročitate.
Ali ko još ima vremena da pročita ceo tekst? To je shvatio i Gugl pa tako u rezultate pretrage prvo stavlja video-priloge. Zbog toga smo i mi u redakciji odlučili da pre pet godina pokrenemo naš YouTube kanal za koji smo snimali sve ono što je i nama bilo pred očima. Na desetu godišnjicu, video-prilozi na kanalu GradnjaTV pogledani su 6,8 miliona puta.
Ono što digitalne medije, za razliku od štampanih, iz kojih sam i sam potekao, čini drugačijim jesu konstantne tehnološke inovacije koje nude mogućnost prezentacije sadržaja na različite načine. Servis Google Maps je omogućio da podatke sortiramo i pinujemo sa tačnim geo pozicijama, a mi u redakciji smo tu mogućnost iskoristili da predstavimo sva gradilišta u Srbiji u okviru jedne mape. Mape gradilišta Srbije predstavili smo pre dve godine i taj servis postao je jedan od onih koji su portalu generišu veliku posetu i prepoznatljivost.
Enterijeri i BuildUp
Veliku posetu generisali su i članci o enterijeru i rešenjima za unapređenje i dekoraciju doma, ali su se oni gubili u moru članaka na građevinsko arhitektonske teme. Zbog toga smo početkom 2019. godine rešili da pokrenemo portal Dizajnenterijera.rs na koji smo odvojili sve one teme koji se tiču enterijera i uređenja doma. To se pokazalo kao odličan potez jer je ovaj portal, potpomognut matičnim, generisao preko 1.000 poseta dnevno.
Prošla godina je nas u redakciji zaista bila godina inovacija. Pored Dizajna enterijera, portal Gradnja je rešio da siđe u off-line svet i organizuje svoju prvu konferenciju. BuildUp 2019 prevazišao je sva očekivanja i nas u organizaciji, jer smo prebacili vreme predviđeno za predavanje za samo 10 minuta u odnosu na planiranih, ali i publike koja je budno pratila prezentacije do samog kraja – što se, kako su nam i sami učesnici rekli, retko kada dešava. BuildUp 2020? Biće još bolji! A stiže ovog oktobra. Ako nam koronavirus omogući…
Konferencija BuildUp 2019 održana je 16. oktobra u prepunoj sali; Foto: Jakov Simović
Bez virusa
Proslave za deset godina portala Gradnja neće biti jer je zdravstveni uslovi tako nešto ne dozvoljavaju. Ali i to će proći. Kada smo portal osnivali, harao je virus N1H1. Prošao je. Sada, 10 godina kasnije, paniku seje Covid19. I on će proći. I 2030. kada budemo slavili 20 godina portala, sigurno će harati neka pošast. Stoga bez panike! Perite ruke i posećujte portal Gradnja.rs – jer na njemu nikad nije bilo virusa.
Ova složena građevina svojim oblikom i tektonikom rekonstruiše prirodni brežuljak u idiličnom istarskom mestu.
Roxanich hotel i vinski podrum nalazi se u Motovunu, drevnom srednjovjekovnom gradu položenom u centru Istre – mestu ukrštanja starih puteva i železnice Parenzane, tokova infrastrukturnih kanala doline Mirne, mreže stanovanja, autohtone poljoprivrede, stočarstva, trgovine i turizma.
On je produkt kontinuiranog urbanog toka i neprekinute aktivnosti unutar koje nestaju stare urbane hijerarhije, brišu se stari prostorni odnosi, gubi se potreba za zoniranjem prostora prema unapred definisanim, tačno određenim namenama, dok arhitektonske tipologije bazirane na funkciji gube svoju ulogu i stoletnu svrhu. „Nalazimo se u prostoru potpune prilagodljivosti i promenljive programiranosti.“ – kaže Idis Turato, koji potpisuje projekat Roxanich hotela i vinskog podruma.
Projekat se sastoji od stare kamene kuće, starog podruma, novog aneksa, podzemne garaže, ukopanog skladišta i vinskog podruma.
Roxanich Hotel i vinski Podrum u Motovunu produkt je upravo takvog stanja. Projekat se sastoji od stare kamene kuće, starog podruma, novog aneksa, podzemne garaže, ukopanog skladišta i vinskog podruma. Ova složena građevina svojim oblikom i tektonikom rekonstruiše prirodni brežuljak, gradi put koji počinje u vinogradu, nastavlja se kroz kuću, podrum i hotel, gradeći tako neprekinuti, kontinuirani tok, prolaz, put vina i turizma.
28 različitih soba
Radikalna plastičnost objekta oblikuje pejsaž, stvara novi meandrirajući objekat hotelskog restorana s welnessom i apartmanima te postojećom starom kamenom građevinom vraća memoriju Istarskog vinskog podruma. Osmišljen je kroz 28 različitih soba smeštenih unutar stare građevine i četiri prostrana apartmana u novom aneksu hotela.
Unutar stare građevine smešteno je 28 različitih soba dok je su četiri prostrana apartmana nalaze u novom aneksu hotela.
„Hotel i vinski podrum Roxanich arhitektura je lišena klasične funkcije, ambijent oslobođen klasične hijerarhije, konstrukcija ukinute dihotomije nosivog i nošenog, promenljivi ambijent nestabilnog odnosa službenog i služećeg – prostor nejasnih granica i otvorenih mogućnosti.“ – zaključuje arhitekta Idis Turato.
PROJEKTNI TIM: Nikola Štefanac, Tomislav Stepić, Vedran Hubicki, Ljupcho Sackarovski, Irena Marković, Aleksandra Ajzenhamer, Martina Mataija, Katarina Šantić, Marijana Krizmanić, Kristijan Mamić, David Naglić
SARADNICI: Boris Kirinčić (statika), Mirko Grošić (geomehanika)
Vanredno stanje uvedeno u nedelju 15. marta zbog pandemije koronavirusa zahteva vanredne mere i oprez svih građana Srbije. Starijima je naloženo da ne izlaze iz svojih domova, dok je preporuka za sve ostale, ako to mogu da organizuju, da ne idu na posao već da rade od kuće.
Portal Gradnja i dalje će vas obaveštavati o novostima iz građevinarstva i arhitekture, ali će zaposleni i saradnici raditi od kuće, dok će se sav kontakt s klijentima obavljati preko emailova i telefona, jer je to jedini način da što pre svi zajedno prebrodimo ovu situaciju.
Čuvajte se i perite ruke. Okružite se zelenilom i radite od kuće!
Naime, Beogradski sajam sproveo je odluku Vlade Republike Srbije kojom se zabranjuje održavanje javnih skupova u zatvorenim prostorima za više od 50 ljudi. Imajući u vidu dalji razvoj situacije u vezi sa pojavom korona virusa i uvođenjem vanrednog stanja, Beogradski sajam će u narednom periodu odložiti Sajam građevinarstva SEEBBE, a ukoliko okolnosti i odluke nadležnih institucija to budu dozvoljavale, novi termin Sajma građevinarstva je od 10. do 13. juna 2020. godine, navode iz Sajma.
U saopštenju se dodaje da kao kompanija, koja prvenstveno vodi računa o zajednici u kojoj posluje, blagovremeno će obavestiti javnost o daljim aktivnostima i planiranom programu.
Virtuelni sajmovi
Budući da su usled širenja koronavirusa otkazani ne samo sajmovi, već i svi veći skupovi i događaji, popularna dizajnerski sajt Dezeen odlučio je da napravio digitalnu platformu Virtual Milano koja će omogućiti brendovima da ipak lansiraju svoje dizajnerske proizvode koje su svakako namenili da predstave na Milanskoj nedelji dizajna. Tako će se ova poznata dizajnerska smotra prvi put odigrati u onlajn svetu. Više o Virtualnom Milanu pročitajte ovde.
Odsutnost radnika zbog bolovanja ali problem uvoza materijala mogu biti najveći kočničari srpskoj građevinskoj industriji kojoj posle buma ponovo preti pad.
Nema sumnje da krizna vremena značajno utiču na ekonomiju jer se usporavanjem privrednih aktivnosti smanjuje promet robe i usluga. Međutim, šta će se desiti sa građevinskom industrijom u Srbiji koja u poslednje vreme, posebno u stanogradnji, beleži veliki privredni rast?
Pandemija koronavirusa i vanredno stanje u Srbiji, koje je proglašeno u nedelju 15. marta, bez sumnje će dovesti do poremećaja u građevinskoj industriji jer ne samo da je izvesno da će doći da pada zainteresovanosti klijenata za novim stanovima i nekretninama, već i raspoloživost radne snage ali i materijala i opreme može postati upitna naročito u svetlu zatvaranja granica.
Na gradilištima su uglavnom stariji majstori jer su mladi u inostranstvu; Foto: Gradnja.rs
U slučaju eskalacije, može se očekivati povećana stopa odsutnosti radnika, a posledično ne može se ni isključiti pad tržišta izgradnje stanova.
Iako naša zemlja nema veliki stepen mobilnosti ljudi, robe i kapitala, kao što je to industrijskim centrima poput teško pogođenog Milana, usled prilično limitirane domaće proizvodnje, građevinska industrija u Srbiji se u velikoj meri oslanja na uvoz iz inostranstva. Imajući u vidu da su uvođenjem vanrednog stanja granice od nedelje zatvorene, kao i da su građani Srbije koji se vraćaju iz inostranstva, uključujući naravno i vozače kamiona, u obavezi da budu u samoizolaciji 14, odnosno 28 dana ako se vraćaju iz žarišta koronavirusom, postavlja se pitanje kako će to uticati na uvoz robe.
Znamo da se u Srbiji proizvodi cement, stiropor, lepkovi ili opeka, međutim postavlja se pitanje šta će biti sa dostupnošću velike većine građevinskog materijala koji stiže iz uvoza.
Pitanje lagera
Prvu posledicu zbog epidemije koronavirusa, Zorka Opeka je osetila i pre prvog zaraženog slučaja u Srbiji. Kako je ova kompanija tokom februara imala svoj redovni godišnji remont, neophodan deo potreban za start proizvodnje naručen je još tokom novembra 2019. iz Italije s terminom isporuke dogovorenim za 15. februar 2020. godine.
„Zbog širenja epidemije u Italiji dogovoreni termin je dva puta pomeran, pa je samim time i početak procesa proizvodnje umesto 1. marta pomeren na 15. mart. To se negativno odrazilo na naš plasman robe jer smo u samom startu sezone ostali bez dovoljnih zaliha robe.“ – kaže za naš portal direktor prodaje Ksenija Miklić iz kompanije Zorka Opeka.
„Za sada u Srbiji još uvek ne vidimo uticaj koronavirusa na prodaju naših proizvoda.“ – kaže za naš portal Tamara Milovanović direktor kompanije Velux Srbija. „Rad na projektima se za sada odvija neometano. Kako će se situacija dalje odvijati ne možemo predvideti sa sigurnošću ali smo mi kao tim u Srbiji spremni da pružimo sve informacije i podršku našim partnerima i klijentima.“ – dodaje Milovanović.
Sva stovarišta imaju lagere koji mogu da izdrže maksimalno mesec i po dana; foto: Gradnja.rs
Udar od 15. aprila do početka maja
„Teško je dati procene kako će se kretati tržište stanova.“ – kaže Zoran Vukčević iz kompanije Gra-Vet Investdoo koja zida stanove u Novom Sadu. „Sva stovarišta imaju lagere koji mogu da izdrže oko mesec, mesec i po dana, a posle toga ne znamo šta će se dešavati. Nisu problem stiropor i lepkovi jer se to proizvodi u Srbiji, ali šta ćemo sa armaturom koja mi uvozimo iz Italije.“ – pita se Vukčević.
Ni projektantskoj kompaniji Tim Inženjering Sistem iz Novog Sada, čija većina zaposlenih od danas kreće da radi od kuće preko cloud servisa, nije ništa lakše. Na gradilištima na kojima vrše nadzor angažovan je velik broj majstora koji spadaju u rizičnu grupu – uglavnom jer su svi mlađi otišli da rade u inostranstvo. „Postoji verovatnoća da će se neka od tih gradilišta zatvoriti u narednih dve do tri nedelje, pre svega zbog ljudi ali i zbog materijala.“ – kaže Aleksandar Kovjanić iz Tim Inženjeringa i dodaje da očekuju najteži udar između 15. aprila i početka maja meseca.
Veliki problem je i nabavka materijala za enterijerske radove jer se većina materijala uvozi iz inostranstva.
Problem transporta i uvoza materijala zapravo može biti najveći kočničar srpskoj građevinskoj industriji kojoj posle buma ponovo preti pad. Pojedini uvoznici ovaj problem rešavaju tako što vozač koji donosi robu iz inostranstva prelazi granicu, odlazi u karantin, a potom vozač iz Srbije preuzima transport sa granice. Međutim, postavlja se pitanje koliko ovakav način transporta može dugo da potraje.
Veliki problem je i nabavka materijala za enterijerske radove jer se većina materijala uvozi iz inostranstva. „Za narednih mesec dana sirovina ima, a sve posle toga je problem“ – kaže Dragan Ivanović iz stolarske radionice Iver Plus, i dodaje da će nedostajati farbe za MDF, repromaterijala, ali i gips-kartonskih ploča.
Može se dogoditi da izvođačke kompanije počnu da stvaraju zalihe građevinskog materijala; Foto: Gradnja
Stvaranje zaliha materijala?
Pošto se kod građana primećuje nervoza koja se na tržištu reflektuje pojačanom tražnjom za prehrambenim proizvodima kao i sredstvima za ličnu higijenu, postavlja se realno pitanje mogu li i izvođačke kompanije na sličan način reagovati – da počnu da stvaraju zalihe građevinskog materijala koji može postati deficitaran pogotovo zato što depidemiolozi planiraju da ovu krizu „razvuku na četiri meseca“ kako bi se smanjio uticaj koronavirusa.
Zbog toga je teško je dati odgovor kako će koronavirus dugoročno uticati na građevinsku industriju zbog puno faktora i nepoznanica koji utiču na razvoj situacije.
„Dugoročne eventualne posledice epidemije za sada ne mogu sa sigurnošću projektovati, ali u slučaju eskalacije i širenja zaraze, može se očekivati povećana stopa odsutnosti radnika zbog potencijalnih bolovanja, a posledično ne može se ni isključiti pad tržišta izgradnje stanova.“ – dodaje za naš portal Ksenija Miklić iz kompanije Zorka Opeka.
„Najvažnije u ovoj situaciji jeste da se svi ponašamo maksimalno odgovorno prema sebi i sebi najbližima – porodici, kolegama, prijateljima. – zaključuje Tamara Milovanović iz Velux Srbija.
Skinite besplatno fajl, odštampajte dodatak na 3D štampaču, montirajte ga na vašoj kvaki i sprečite širenje Covida19.
Kvake na vratima spadaju u najrizičnija mesta u domovima, bolnicama, fabrikama ili domovima za stare jer se na njima mogu zadržati zarazni mikrobi, poput koronavirusa. Ukoliko sebi ne možete da priuštite automatska vrata bez kvake, hands-free dodatak za kvaku koji omogućuje da vrata otvorite laktom a ne šakom, može biti dobro rešenje.
Kompanija Materialise, specijalizovana za 3D štampu, omogućila je da se njihov dizajn hands-free dodatka za kvaku može potpuno besplatno preuzeti.
Hands-free dodatak za kvaku omogućava da vrata otvorite laktom a ne šakom i tako sprečite širenje zaraznih bolesti.
Njihov dodatak za kvaku osmišljen je tako da se lako može instalirati. Nije potrebno da bušite rupe na vratima niti da menjate kvaku. Sve što treba da uradite jeste da sa četiri šrafa međusobno pričvrstite dva 3D štampana dela.
Za sada, ovaj model se može prikačiti na cilindrične kvake prečnika od 18 do 22 mm, dok su u pripremi šeme za druge modele. Međutim, ukoliko znate da dizajnirate modele za 3D štampu, kompanija poziva sve zainteresovane da sami adaptiraju fajl tako da odgovara specifičnim kvakama i da potom izmenjeno rešenje podele sa celim svetom.
Prilagodite dodatak vašoj kvaki i podelite rešenje sa celim svetom
Moć 3D štampe
„Moć 3D štampe omogućio je našim inženjerima da lako osmisle i naprave rešenja u vanrednim situacijama“ – kaže Fried Vancraen, direkor kompanije Materialise. „Naš tim je za 24 sata osmislio i testirao ovaj hands-free dodatak za vrata, a sve zahvaljujući 3D štampi.“ – dodaje Vancrean.
Preuzmite fajl
Fajl možete preuzeti na ovoj adresi, a 3D štampanje možete naručiti preko brojnih firmi u našoj zemlji koji pružaju ovu uslugu. Ako ne možete da pronađete uslužnu 3D štampu, dodatak možete naručiti i od kompanije Materialise koja će vam ga poslati na kućnu adresu za 40 evra.
Čistila garažu pa bacila originalne crteže Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
Iako su srušene pre skoro 20 godina, kule Svetskog trgovinskog centra, koje je projektovao Minoru Jamasaki, i dalje su duboko urezane u pamćenje ne samo arhitekata već i šire javnosti. Zahvaljujući njihovoj impozantnoj visini i poziciji, postale su ikone Njujorka i simbol jačine Amerike.
Kule bliznakinje su ponovo postale predmet pažnje zahvaljujući neobičnom pronalasku originalnog projekta koji je u poslednjih pola veka često menjao vlasnike.
Nakon što su dve kule završene 1973. godine, crteži su pali u ruke Džozefa Solomona, bivšeg mlađeg partnera u Emery Roth & Sons, njujorškoj arhitektonskoj firmi koja je u tom projektu bila partner Jamasakiju. Solomon je potom projekat preneo u Denver kada je tamo osnovao svoj arhitektonski biro. Kada je preminuo 2017. godine, njegova ćerka je čistila garažu, a među papirima su bili, iako to nije znala, i dragoceni crteži.
Originalni crtež WTC-a u Njujorku; Foto: James Cummins Bookseller
Kada je preminuo 2017. godine, njegova ćerka je čistila garažu, a među papirima su bili, iako to nije znala, i dragoceni crteži.
Žitelj Denvera Džejk Has našao je crteže ispred kuće Salomona i, utvrdivši njihovu vrednost, prodao ih lokalnom vlasniku zalagaonice Anđelu Argelu, koji ih je potom preprodao Džejmsu Kuminsu, trgovcu retkih knjiga sa Menhtena – čime su se crteži u svoj grad.
„Prelistavajući ovaj projekat zaista imate osećaj koliko je ovaj posao bio velik“, rekao je Kumins za Wall Street Journal. Veruje se da ovaj projekat jedini kompletan set koji postoji.
Četvrt miliona
Prodavac retkih knjiga dao je projekat na aukciju tokom Njujorškog međunarodnog sajma antikviteta, koji je održan prethodne nedelje. Prema izveštaju Channel 9, projekat WTC-a prodat je za neverovatnih 250.000 dolara.
Iako pobednik aukcije nije obelodanjen, Has je izrazio želju da bi bilo najbolje da projekat bude izložen u lokalnom muzeju kako bi svi mogli da se podsete na kulu – nekadašnju ikonu Njojorka i Amerike.
Od moderne japanske arhitekture pa sve do savremenih arhitektonskih pristupa: ove kurseve ne bi trebao propustiti.
Jasno je da predavanja oči u oči ne mogu tako lako biti zamenjena, ali onlajn kursevi mogu pomoći da se lakše savlada gradivo kao i da se zajedno sa drugim korisnicima interneta prodistuktuje o zajedničkim temama. Zbog toga su Harvard i MIT zajednički napravili platformu edX koji za studente arhitekture i građevinarstva predstavlja pravu riznicu znanja. I to besplatnu! Doduše, ako želite potvrdu da ste pohađali kurs, što možete na primer priložiti uz radnu biografiju, potrebno je platiti 99 dolara.
Pregledali smo spisak predavanja i za vas izdvojili najzanimljivija. Naravno, sva predavanja su na engleskom.
Napomena za mart 2020: Aktuelni spisak predavanja na temu arhitekture možete pogledati ovde.
Arhitekta Marko Dabrović šalje nam slike iz hrvatske prestonice koju je ovog jutra pogodio jak zemljotres koji se osetio i u Srbiji.
Snažan zemljotres potresao je Zagreb oko 6 sati ujutro. Evropski seizmološki centar (EMSC) javio je da je potres jačine 5,3 stepena, sa epicentrom sedam kilometara od Zagreba. Novi potres osetio se u 7 sati. Taj je bio jačine 5,2 stepeni. Oko 7.41 sati desio se i treći.
U zemljotresu je povređeno petnaestogodišnje dete. Od jačine potresa srušene su fasade zgrada, u stanovima su popucali zidovi. U zemljotresu je oštećen i toranj zagrebačke katedrale.
Najveći problem su dimnjaci koji su letiti okolo. Sreća da je bilo 6 ujutru i da nikog nije bilo na ulici.
„Bio je to jako neugodan osjećaj“ – kaže arhitekta Marko Dabrović iz zagrebačkog studija 3LHD za naš portal i dodaje: „Probudio sam obitelj i maknuo ih iz zgrade. Najveći problem su dimnjaci koji su letiti okolo„.
„Sreća da je bilo 6 ujutru i da nikog nije bilo na ulici“ – konstatuje Dabrović.
Zemljotres se osetio i u okolnim zemljama – Mađarskoj, Sloveniji, Austriji ali i u našoj zemlji.
Snježan Prevolnik, seizmolog, rekao je da je zemljotres bio jačine 5,5 stepeni. Preporučio je građanima da se odmaknu od prozora i polica s kojih nešto može pasti i da, ako mogu, izađu napolje, piše N1.
Pogledajte sve fotografije koje nam šalje Marko Dabrović iz Zagreba:
Posledice zemljoresa u Zagrebu; Foto: Marko Dabrović
Kuća za odmor na Jadranskom moru nastoji da kroz upotrebu klasičnih i, danas pomalo, zaboravljenih materijala i načina gradnje, da ostvari specifičan prostorni ugođaj.
Drvena kuća, po projektu hrvatskog arhitekte Idisa Turata, nalazi se na prostranoj parceli smeštenoj uz obalu Jadranskog mora na ostrvu Krku. Položena je u bogati mediteranski park i namenjena je privremenom boravku, to jest, odmoru.
„Nastala je kao plod istraživanja o retoričnosti materijala i konstrukcije, te njihovom odnosu kroz promenjive programe i namjene u arhitekturi.“ – kaže za naš portal Turato.
Kuća je projektovana kroz snažnu poetiku konstrukcije koja, podržana kućnim aparatima smeštenih u služećim kutijama, definiše prostore specifičnog ugođaja i programa. „Drvena kuća otvorena je struktura s više ulaza i izlaza, kuća kao matrica različitih ambijenata, unutrašnjeg, spoljašnjeg i prelaznog prostora između kuće i njene parcele.“ – kaže Turato i dodaje da prostrana parcela sadrži park mediteranskog zelenila, puteve i staze koje omogućuju različito prolaženje i korišćenje ove kuće.
Krov u visini venca sadrži duboki trem izveden dugačkim gredama koji zasenjuje okolinu građevine.
Kuća se sastoji iz drvene rešetkaste konstrukcije, sistema stubova i kosnika, krova s rogovima ili rožnjačama, gredama, slemenskim gredama, klještima, razuporama i strešnjacima izvedenih iz lameliranog drveta ariša. Krov u visini venca sadrži duboki trem izveden dugačkim gredama i obložen arišovom oplatom, koji zasenjuje okolinu građevine i tako definiše prelaznu zonu kuće prema parku i obrnuto.
Kuća za različite događaje i aktivnosti
„Kuća nema klasičnih prozora i vrata. Nema punih zidova, nema betonskih ili ciglom građenih konstruktivnih elemenata.“ – kaže Idis Turato i dodaje da ova drvena kuća nema klasične sobe, nema spratova, niti podruma. Nema ni stalne stanare, nema klasičnu prostornu hijerarhiju niti jasno određenu funkciju. Drvena kuća služi i podržava različite događaje i aktivnosti.
Svaki od ovih kućnih aparata nezavistan je od konstrukcije krova i staklenih otvora te služe različitim programima.
„Drvena kuća, te njezini promjenjivi programi dokolice i odmora podržani su malim kutijama, “kontejnerima” koji sadrže potrebne uređaje i aparate za kućanstvo.“ – kaže Idis Turato. Jednostavno postavljeni i pravilno raspoređenih ispod krova građevine – kompaktne kutije nude i služe ukućanima sanitarne uređaje, kuhinju, mini-bar, audio-video box, kamin, saunu-kupatilo, garderobu, ostavu, smart kućnu instalaciju i ostavu za baštenski alat.
Svaki od ovih kućnih aparata nezavistan je od konstrukcije krova i staklenih otvora te služe različitim programima, zavisno od trenutne želje korisnika, doba godine, dana ili noći, prigodnog događaja, broja stanara i njihovih gostiju. Aparati kuće, osim poznatih uređaja, sadrže i digitalnu, smart tehnologiju za klimatizaciju i pripremu vode i vazduha, audio i video opremu za kreiranje različiti ambijenata, zabavu, opuštanje, praćenje, snimanje, nadzor, kontrolu i zaštitu otvorene strukture drvene kuće.
Materijalizacija
Kuća ima kosi krov prekriven tradicionalnom kupom, crepom kanalicom različitih veličina i boja. Streha krova izvedena je u patiniranom bakrenom limu. Prelazni prostori između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora kuće smešteni na uglovima kuće izvedeni su kao zimske i letne bašte pokrivene polikarbonatnim i polipropilenskim pločama. Drvena konstrukcija krova prekrivena i obložena različitim materijalima, stvara prostore heterogenog i specifičnog ugođaja, ambijente različitog intenziteta svetla i posebne mikro-klime, dodaje Turato za naš portal.
Različiti parkovni elementi definišu prostor unutar kojeg se nalazi specifičan sadržaj odmora.
Park koji u celosti obuhvata kuću sastoji se iz sedam tematskih celina mediteranske hortikulture. Različiti parkovni elementi definišu prostor unutar kojeg se nalazi specifičan sadržaj odmora, karakterističan fenomenološki i biološki ambijent dokolice. Tematski park sadrži “ostrva” različitog mediteranskog zelenila: palmi i agava, bambusa, lavande, pinije i borova, osrčrnike i hrasta, ukrasnog bilja i malu oranžeriju.
Preispitivanje uloge dokolice
Drvena kuća na Krku nastoji kroz upotrebu klasičnih i danas pomalo zaboravljenih materijala i načina gradnje da ostvari specifičan prostorni ugođaj. „Ona otvara pitanja uloge i značenja dokolice, potrebe da ju se arhitektonski definira, programski i događajno omogući, te protumači u odnosu spram suvremenosti i tradicije građenja. Drvena kuća uvodi i postavlja klasične elemente arhitekture i građenja u drugačije i potpuno izmijenjene odnose služenog i služećeg, otvorenog i zatvorenog, privremenog i stalnog, intimnog i ekstrovertiranog, privatnog i javnog, izgrađenog i neizgrađenog te prirodnog i umjetnog.“ – zaključuje Idis Turato.
Digitalizacija okruženja, rad na daljinu, virtuelne šetnje – sve su ovo načini da organizujemo rad bez papira i i fizičkih kontakata.
Pandemija koronavirusa potpuno je promenila način rada i poslovanja. Arhitektonski biroi su uglavnom prešli na rad od kuće što sa sobom nosi brojne izazove ne samo u komunikaciji već i upravljanju projektima, gradilištima i osobljem. Postavlja se pitanje na koji način organizovati posao bez papira i fizičkih kontakata, a da posao ne stane.
Izlaganja učesnika na konferenciji BuildUp 2019 – Digitalna gradnja, koju je organizovao naš portal, mogu biti veoma korisna u ovom trenutku jer će vam ona na najbolji način predstaviti kako digitalizovati radno okruženje. Stoga vam predstavljamo 7 predavanja koje možete pogledati ovde ili na našem YouTube kanalu.
Marko Dabrović, 3LHD
Saznajte na koji način je zagrebački biro 3LHD ogranizovao svoj rad u BIM-u što je značajno uticalo na kvalitet njihovih projekata. Pred kraj snimka možete videti i kako izgleda njihov softver Volum3 za kolaborativni rad koji omogućava rad arhitekata i građevinaca na daljinu – što je veoma aktuelna tema ovih pandemičnih dana.
Vedran Jukić, SODAarhitekti
Osnivač zagrebačkog studija SODAarhitekti, razjasnio je učesnicima kako su probleme klasičnog projektovanja prevazišli upravo implementacijom BIM-a u svoje poslovanje.
Bojan Tepavčević, CZDD
Bojan Tepavčević iz Centra za digitalni dizajn pri Fakultetu tehničkih nauka iz Novog Sada pokazao je kako 3D konfiguratori mogu doneti revoluciju u arhitekturu pokazavši online platformu pomoću koje budući vlasnik stana može sam da izabere materijale, boje ili završne obloge i videti instant rezultat… na daljinu.
Miloš Vuković, 3D prostori
Prošetajte se prostorom, a da ne izlazite iz kuće. Pisali smo o domaćim i svetskim muzejima koje možete obići virtuelno, a Miloš Vuković otkriva kako se tačno prostori skeniraju u tri dimenzije i koje prednosti od toga imaju arhitekte.
Veljko Janjić, Bexel Consuling
Građevinska industrija je neefikasna jer istraživanja kažu da se ista cifra računa 25 puta. Saznajte iz Janjićevog predavanja zašto su danas BIM menadžeri traženiji od programera.
Gordana Radonić, Graphisoft
Rast produktivnosti u građevinskoj industriji u poslednjih 70 godina je samo 6 posto. Može li iko zamisliti koliko li će tek biti nizak posle pandemije koronavirusa? Međutim, usvajanje digitalnih tehnologija i promena načina projektovanja koraci su koji mogu poboljšati ovu sumornu sliku.
Bojan Petković, PlanRadar
Kako organizovati rad bez papira i fizičkog kontakta? Bojan Petković pokazao je kako se na efikasan način mogu pratiti i kontrolisati projekti na samom gradilištu uz pomoć mobilnog telefona ili tableta.
Pitali smo osnivače i arhitekte iz biroa Arhi.pro, Zabriskie i Remorker Architects kako rade u vreme vanrednog stanja i koje mere su neophodne da bi se umanjio uticaj pandemije na tok poslovanja.
Pandemija koronavirusa zaustavila je celu planetu i sada preti ne samo ljudskim životima već i svetskoj ekonomiji. Vanredno stanje uvedeno u Srbiji već je snažno uticalo na građevinsku industriju pre svega zbog otežanog uvoza materijala i opreme iz inostranstva ali i nedostatka radne snage. Međutim, sada se postavlja pitanje kako će pandemija koronavirusa uticati na arhitektonske biroe u našoj zemlji.
„Za svako poslovanje u ovom momentu je cilj da se ne dovede u stanje nelikvidnosti koja može da blokira firmu.“ – kaže za naš portal arhitektica Anja Ivana Milić iz beogradske kompanije Arhi.Pro.
Planiranje rada u ovoj kompaniji sprovelo se na bazi analize svih poslova koji će realno biti naplaćeni ako rade u roku i onih koji nose veći rizik da investitor obustavi projekat. „Time su postavljeni prioriteti rada, sa ciljem da se ostvare svi međurokovi predaja dokumentacija, koji su po planu u naredna dva meseca, a time obezbede uplate iz sigurnih tokova.“ – kaže Milić.
Za svako poslovanje u ovom momentu je cilj da se ne dovede u stanje nelikvidnosti koja može da blokira firmu.
„Takođe bitna mera je reprogramiranje finansijskih priliva, sa podelom na tri budžeta: za rezervu bez koje se ne sme ostati, za neophodno servisiranje saradnika i dobavljača koji uplatama stiču sigurnost da i dalje poslujete i time održavate i njih, za strogo redukovana predfinansiranja samo za poslove koji dovode do brze naplate.“ – dodaje Anja Ivana Milić za naš portal.
Fokus na zaposlenima
U arhitektonskom biro Zabriskie, trenutno su fokusirani da održe rokove na koje su se prethodno obavezali. „Srećom naš posao projektovanja i posvećenosti arhitekturi je takav da se uz određena prilagođavanja može nesmetano odvijati na daljinu, ali ne gubimo iz vida da je usko vezan za građevinsku industriju.“ – kaže arhitektica Lela Alempijević, direktor i partner u ovom beogradskom birou.
Fokus ovog biroa je da se u ovom trenutku završe projekti na kojima su se zatekli što predstavlja odgovornost prema klijentima, a s druge strane su im fokus njihovi zaposleni.
„Odluka je da nećemo smanjivati plate, otpuštati ljude niti praviti bilo kakve rezove te vrste do daljnjeg. Ako se takve mere ipak u nekom trenutku budu morale sprovoditi, biće sprovedene kako za vlasnike, menadžere, tako i za sve zaposlene u našoj maloj firmi. U tom smislu ulažemo napor da napravimo ekonomičnu raspodelu novca kojim raspolažemo u narednom periodu u skladu sa takvom strategijom.“ – kaže Alempijević za naš portal.
Odluka je da nećemo smanjivati plate, otpuštati ljude niti praviti bilo kakve rezove te vrste do daljnjeg.
Za sada vanredno stanje ne remeti puno tok poslovanja u Remorker Architectss obzirom na to da je veći deo tima tu od ranih početaka ovog beogradskog biroa. „U igranom timu, lako se organizuju ljudi koji su naučili zajedno da misle i stvaraju.“ – kaže arhitektica Dušica Totić iz Remorkera.
„Naš najveći izazov je kako zadržati kvalitet timskog rada, u smislu spontanog razvoja kreativne misli i energije u okviru tima i projekata na kojima radimo. Sve nas često spontano pokrene nečiji komentar, sugestija kolege ili samo dobro raspoloženje, šala. Samim tim, aktivnim ili posrednim učešćem više ljudi na projektu sam projekat i krajnji produkt dobija viši kvalitet.“ – dodaje Totić za naš portal.
Za Arhi.pro je najveći izazov tehnološke prirode. Kako uspostaviti idealno IT okruženje, umrežavanje svih u timu, uspostaviti dobre internet konekcije sa svih adresa, rad sa izmeštenih lokacija na velikim Revit modelima na njihovom serveru, odabir optimalnih komunikacionih aplikacija za tim ali praćenje i merenje rada svakog u timu.
„Arhi.pro projektni sektor je organizovao rad od kuće u prva dva dana po objavljivanju vanrednog stanja u zemlji.“ – kaže Anja Ivana Milić i dodaje da su već prvog dana prepoznali strategiju da što pre savladaju novi režim rada, jer su tada manji rizici za opstanak nadalje.
„Prevencija zaraze, briga o zdravlju svakog pojedinca u kolektivu, kao i prevencija zastoja rada i nelikvidnosti u ovom periodu, rešeni su prelaskom na režim rada od kuce. Preko devedeset inženjera, projektanata, izmešteno je sa radnim stanicama iz firme na rad od kuće.“ – dodaje Milić za naš portal.
Video konferencija počinje uz kafu
S obzirom na to da su prethodno pratili razvoj situacije vezano za pandemiju, u birou Zabriskie su već računali na to da će rad od kuće biti neizbežan, pa su na neki način bili spremni i brzo omogućili rad na daljinu.
„Istražujući alate koji podržavaju timski rad od kuće, otkrili smo aplikaciju Slack koja omogućava efikasnu komunikaciju između članova tima. Jednostavna je za upotrebu, zamenjuje gomile mejlova, ima opcije za deljenje dokumenata, ima kanale za raspodelu po projektima, veoma je zahvalna za praćenje progresa…“ – dodaje Lela Alempijević.
U ovom birou odavno koriste Dropbox cloud za čuvanje i razmenu fajlova paralelno uz server, a u ovim okolnostima rad na cloudu je neophodan.
„Kao i u regularnim okolnostima radni dan nam počinje uz kafu, ali na video konferenciji na aplikaciji ZOOM, a nakon toga se nastavlja komunikacija timova po projektima, video pozivima i na platformi Slack.“ – kaže Alempijević za naš portal.
Radni dan počinju uz kafu, ali na video konferenciji na aplikaciji ZOOM; Foto: Zabriskie
Neophodne finansijske mere države
Međutim, pravo pitanje u ovom trenutku je da li će biti neophodne finansijske mere države prema privatnom sektoru kako bi on bio sposoban za dalji nastavak rada.
Anja Ivana Milić iz Arhi.pro kaže da mere apsolutno biti neophodne jer je ova jedna od najtežih situacija koja je zadesila 21. vek, posle velike recesije. Milić dodaje da posledice još uvek ne slute, jer su svi okupirani mikromenadžmentom u cilju preživljavanja jednog vanrednog trimestra. „Niko od nas ne može duže od toga da “izgura” ako promet stane.“ – konstatuje Anja Ivana Milić.
Moratorijum na poreze i doprinose, plaćanje PDV-a, ali odlaganje plaćanja akontacionog poreza na dobit za 2020. godine su mere koje se moraju doneti.
Bez pažljivo promišljenih tj. efikasnih mera države nije moguće značajno pokretanje poslovnog zamajca za celokupnu privredu. „Sramežljive, politikantske i razvučene mere sigurno neće imati značajne rezultate.“ – kaže Lela Alempijević.
Što se tiče građevinskog i projektantskog sektora, iz biroa Zabriskie neke od mera koje očekuju bi morale biti: moratorijum na poreze i doprinose u vreme trajanja vanrednog stanja, moratorijum za plaćanje PDV-a, odlaganje plaćanja akontacionog poreza na dobit za 2020. godine (pošto je gotovo izvesno da će se sektor građevine u ovoj godini poslovati sa gubicima), reprogram kredita i lizinga sa dodatnim grejs periodom nakon prestanka vanrednog stanja.
„Od najvećeg značaja može biti sistemska finansijska podrška u kreditiranju kupaca stanova, koja će poslovnim bankama smanjiti rizike i olakšati izdavanje kredita u budućem periodu.“ – konstatuje Lela Alempijević iz biro Zabriskie.
Dozvole moraju da se izdaju
Vezano za sektor projektovanja, u ovom trenutku veoma je važno da imaoci javnih ovlašćenja ne zaustave proces izdavanja dozvola dok traje vanredno stanje, jer taj proces je moguće održati na daljinu, kako bismo iz vanrednog stanja izašli sa što manjim zaustavljanjem.
„Fokus države u ovom trenutku sa javne potrošnje i takozvanih državnih projekata mora biti usmeren na podršku privatnom sektoru, najmanje godinu dana nakon izlaska iz vanrednog stanja. Čini se da sve ostale taktike će imati trajne posledice po naše privredno okruženje.“ – dodaje Alempijević.
Da li će biti neophodne finansijske mere države za dalji nastavak rada, zavisi od toga koliko vanredno stanje potraje i kako se tržište bude ponašalo u smislu investicija, nekretnina i građevinske industrije, smatraju iz biroa Remorker Architects. „Za sada smo OK s obzirom na to da su za nama par izuzetno produktivnih godina. Naravno, ukoliko se stanje bude pogoršavalo i obim posla bude drastično opao, pomoć će svakako značiti.“ – kaže arhitektica Dušica Totić iz ovog beogradskog biroa.
Da privatni sektor ne ostane na dnu liste
„Države treba da brinu o svim sektorima privrede, ali je velika bojazan da privatni sektor ne ostane na dnu liste. Ne zaboravimo da je tokom velike recesije strateški prepoznato da je podsticanje malih i srednjih preduzeća spas svih kriznih ekonomija društva.“ – zaključuje Anja Ivana Milić iz kompanije Arhi.pro.
Raspisan je međunarodni otvoreni konkurs za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja kompleksa Cerovo u Crnoj Gori u funkciji uspostavljanja haba za kreativnu industrije.
UNDP poziva arhitekte, arhitektonska udruženja, institucije i kompanije da ponude svoje inovativne ideje za idejno urbanističko i arhitektonsko rešenje za adaptaciju vojnog kompleksa Cerovo u Bijelom Polju.
Svrha ovog konkursa je da se dobije najbolje rešenje za pretvaranje Cerova u novi centar za razvoj kreativnih industrija – kreativni hab. Bivši vojni kompleks postaće regionalni kreativni hab sa ciljem da se, strateški i infrastrukturno, ojačaju i afirmišu kreativne i kulturne industrije u severnom delu Crne Gore.
Rokovi:
Rok za podnošenje konkursnog rešenja: 11. maj 2020. godine do ponoći.
Rok za podnošenje pitanja: 25. april 2020. godine
Rezultati konkursa biće objavljeni na web stranici UNDP-a najkasnije 21. maja 2020. godine.
Ovaj cloud alat namenjen je svim učesnicima u procesu gradnje – od planiranja investicije, preko projektovanja i građenja pa sve do upravljanja zgradama nakon izgradnje.
Najveći problem današnje saradnje u planiranju i gradnji jeste sve veći broj informacija od stručnjaka uključenih u projekat koji često nisu na istom mestu ili u istoj državi, a možda i ne govore istim jezikom. E-mail jednostavno nije alat pomoću kojeg možete upravljati tolikom količinom informacija. Međutim, softver koji je nedavno lansirao poznati arhitektonski biro 3LHD iz Zagreba ponudio je sjajno rešenje.
VOLUM3 je prvenstveno kolaboracioni alat koji se nalazi u cloudu. Koncipiran je na način da se jako lako može uklopiti u radni proces svih jer je nastao iz stvarne potrebe jednog arhitektonskog studija.
„Upravo je ova situacija s pandemijom virusa Covid-19 potencirala probleme s kojima se svakodnevno susrećemo radeći u struci i učinila ih vidljivijima. Sve prepreke koje smo imali u suradnji s kolegama u npr. Kini, danas imamo i sa suradnicima na projektima u našem vlastitom gradu.“ – kaže Marko Dabrović iz 3LHD za naš portal.
Marko Dabrović, 3LHD: VOLUM3 je koncipiran na način da se jako lako može uklopiti u radni proces svih jer je nastao iz stvarne potrebe jednog arhitektonskog studija.
Sve prepreke koje smo imali u suradnji s kolegama u npr. Kini, danas imamo i sa suradnicima na projektima u našem vlastitom gradu.
VOLUM3 omogućava rad na tzv. paperless projektovanju i gradnji. Svi crteži su konačno dostupni svima u bilo koje vreme i s bilo kojeg uređaja, ne stoje zaključani u kontejneru. Svi zapisnici i novi zadaci takođe su u VOLUM3-u.
„Dodatne prednosti su i financijske i ekološke.“ – kaže Dabrović i dodaje da je jedan tablet za gradilište puno jeftiniji od seta odštampane dokumentacije, koja zahteva i dodatno vreme da se proizvede – odštampa, savije, složi u registratore, dostavi na gradilište, umesto velike količine mapa koje treba fizički skladištiti – sve je na ekranu.
Put razvoja VOLUM3
Prva ideja o razvoju softvera rodila se još 2000 godine. Biro 3LHD je narastao i nisu znali kako da upravljaju troškovima, platama kao ni procenama koliko im sati treba za neki projekat. Tad su započeli sa razvojem POT (Project Organization Tool) koji je razvijen 2004. godine i još je i danas funkcionalan. „Danas je to možda najbitniji softver u 3LHD-u u kojem planiramo i vodimo sve financije, pratimo utrošak naših sati kao i troškove suradnika na projektima – kompletne radne naloge“ – kaže Marko Dabrović za naš portal.
Nakon 2004. godine ovaj zagrebački biro počeo je da bavi većim projektima, kao što su sportske dvorane i hoteli. „Naišli smo na problem loših troškovnika, problema sa procjenama investicije i vrijednosti opreme pa smo 2010. godine razvili softver za specifikacije opreme i materijala (FF&E). U njemu danas imamo preko 13.000 proizvoda i materijala koje smo koristili na brojnim projektima.“ – kaže Dabrović.
Tri godine kasnije shvatili su da je problem organizovanja projektovanja i gradnje na lokacijama izvan Hrvatske, i to na više jezika, potrebno organizovati pomoću nekog kolaboracijskog onlajn alata.
„Projekti poput hokejaške dvorane u Torontu, hotela LN Garden u Kini, Dolder Waldhaus u Cirihu ili Grand Park hotela u Rovinju, potvrdili su nam da je nužno razviti takav alat.“ – kaže Marko i dodaje da su 2017. dobili finansijska sredstva od EU kada su otvorili novu kompaniju i pokrenuli razvoj Volum3.
Jezgro aplikacije VOLUM3 su kompanije i njeni članovi.
Sve u VOLUM3 napravljeno je kao digitalna verzija procesa u fizičkom svetu tako da korisnici ne trebaju da prilagođavaju svoj način rada aplikaciji već vrlo jednostavno i intuitivno koriste njegove mogućnosti.
Većina softverskih rešenja na tržištu nije kolaboraciona, već su koncipirani za rad jedne struke ili jedne faze projekta i upravo se tu VOLUM3 razlikuje od ostalih alata. Naime, VOLUM3 je namenjen svim učesnicima u procesu planiranja investicije, projektovanja, građenja i upravljanja zgradama nakon izgradnje.
Moduli za rad
Jezgro aplikacije VOLUM3 su kompanije i njeni članovi. Svaka kompanija otvara projekte (i faze) i u njih poziva različite kompanije i projektante da se bave različitim disciplinama (strukama).
Osnovni moduli aplikacije su: Nacrti – uvek dostupne aktuelne verzije nacrta, Taskovi – jednostavno upravljanje radom tima, Sastanci – vođenje i praćenje projekta kao i modul Prostorije koji je u testnoj fazi a namenjen je za zahteve i podatke po prostoriji.
„Osim već funkcionalnih, u pripremi su još dva modula: Specifikacije i troškovnici te Katalog proizvoda. Dugoročni cilj nam je razviti i financijski modul.“ – dodaje Dabrović.
Svi aktuelni crteži na jednom mestu – za sve učesnike u projektu
Sve u VOLUM3 napravljeno je kao digitalna verzija procesa u fizičkom svetu.
VOLUM3 je alatka koja omogućava izvođačima na gradilištu, ili na bilo kojoj drugoj lokaciji, da komentarišu, mere, i označavaju pojedine detalje u aktuelnom setu nacrta. Mogu zatražiti dodatne informacije kroz samu aplikaciju putem modula Zadaci i formulara za upit za informacijom, sve ostaje zabeleženo i lako pretraživo. Arhitekte sva pojašnjenja vežu direktno na nacrt s tačnom pozicijom izmena.
Besplatan za sve registrovane
Ono što je najbolje od svega jeste što je softver VOLUM3 besplatan za sve one koji se registruju. Svi registrovani korisnici mogu da oglase koje usluge nude i na kojim tržištima i to će uvek ostati besplatno.
Ideja je da trošak korišćenja platforme snosi investitor projekta – njemu je najviše u interesu da su sve informacije verodostojne i na jednom mestu. „I radi se o minimalnom trošku u odnosu na cijenu investicije“ – dodaje Dabrović.
Projektant tj. projektantski biro uvek može koristiti besplatno VOLUM3 ako nema potrebu za čuvanjem sopstevenih projekata onlajn. Naime, tek kod intenzivnog čuvanja velike količine nacrta ili fajlova (za sopstvene potrebe) na platformu, korisnici prelaze na neki od plaćenih paketa t.j. pretplata.
VOLUM3 omogućava da ubacite sve materijale i proizvode u katalog i da ih potom lako ponovo iskoristite
Pojavio se i interes od ljudi koji se bave sličnim industrijama, npr. gradnja brodova jer su problemi s kojima se svi susrećemo u procesu rada slični.
Trenutno se na platformi nalaze svi aktivni projekti u 3LHD-u. U visokoj fazi gradnje je projekat kampusa Infobip, u ranoj fazi gradnje VMD stambeni projekt u Zagrebu, a u početnim fazama se koristi na projektima hotela Marjan u Splitu i novog kampusa Rimac. „Pojavio se i interes od ljudi koji se bave sličnim industrijama, na primer projektovanje i gradnja brodova jer su problemi s kojima se svi susrećemo u procesu rada isti ili slični.“ – kaže Marko za naš portal.
4 godine razvijanja
Na softwareu se radi četiri godine, iza projekta stoje partneri u 3LHD-u, Olja Gešvind u funkciji direktorice VOLUM3-a, Uršula Juvan i Dragana Šimić kao link između arhitekata i developera, Jelenko Hercog za dizajn frontenda i weba, Filip Patčev kao arhitekta aplikacije, i Boris Kremenović sa svojim timom koji programira Frontend i Backend aplikacije kao i svi vredni članovi 3LHD tima koji su idejama doprineli razvoju aplikacije.
Poziv za korišćenje
„Imamo jako pozitivne reakcije od korisnika. Dok ovo pišem, preko 400 korisnika u oko 150 kompanija koristi VOLUM3. Do sada nismo radili nikakav marketing osim nekoliko postova na Facebooku. Korisnici su vrlo brzo prepoznali koliko će im Volum3 olakšati, ubrzati i unaprijediti rad.“ – kaže Dabrović.
Ideja VOLUM3 je da svi rade svoj posao, da se mogu na njega u potpunosti fokusirati, a da se problemi u komunikaciji i gubitak vremena kao posledica toga smanje na najmanju moguću meru.
„Pozivamo sve čitatelje Gradnja.rs da se priključe i isprobaju kako VOLUM3 može pomoći njima u praksi.“ – zaključuje Dabrović.
