Gotovo jedini preduslov za postavljanje prirodne mahovine jeste da vlaga u prostoru ne bude ispod 50 procenata.
Korišćenje zelenih zidova od mahovine je sve češće kako u privatnim tako i u poslovnim prostorima. Osim što zidovi pod mahovinom vrlo lepo izgledaju, oni su vrlo pogodni za održavanje a služe i kao prirodan prečišćivač vazduha ali i kao apsorber zvuka.
Što se tiče održavanja, ne plašite se! Kako Nikola Petrovića iz Green Decor doo kaže za portal Dizajn enterijera, zidovi od mahovine zadržavaju prirodnu mekoću i elastičnost tokom dugog niza godina uz minimalno ili gotovo nikakvo održavanje.
Mahovina dobro podnosi potpunu tamu ili slabo osvetljene pozicije u prostoriji.
Postoji više nijansi mahovine pa se zanimljiv vizuelni efekat može dobiti i njihovim kombinovanjem. Osim na ravnu vertikalnu površinu, mahovinu možete postaviti i u ukrasne ramove. Ipak najbolji efekat se dobija kada se kombinuju sa različitim tipovima osvetljenja – najbolje LED svetlo, koje se ne greje, kako ne bi došlo do isušivanja mahovine.
Prava pozicija za postavljanje zida od mahovine
Mahovina dobro podnosi potpunu tamu ili slabo osvetljene pozicije u prostoriji, pri čemu joj nije neophodna dodatna fotostimulacija.
Na poziciju zelenog zida od mahovine ne utiču pozicije klima uređaja, ventilatora, direktnog izvora toplote ili direktne svetlosti.
Gotovo jedini preduslov za njihovo idealno mesto da vlaga u prostoru ne bude ispod 50 procenata.
Saznajte kako se mahovina postavlja u enterijer i koliko ona košta po kvadratu ovde.
Smanjenje interesovanja i ponude, usled privremenog prekida poslovanja agencija za nekretnine, ali i nesigurnost ekonomije i tržišta, može dovesti do pada cene nekretnina u Srbiji.
U poslednje vreme sve se više priča o pojeftinjenju cena nekretnina u Srbiji. Rekli bismo – s razlogom. Vanredno stanje i pojava koronavirusa uticali su na sve segmente društva, pa tako i na ekonomiju, na građevinsku industriju ali i na tržište nekretnina. Iako su cene nekretnina u Srbiji iz godine u godinu beležile rast, i sva predviđanja su bila da će se taj trend nastaviti, ipak je vanredno stanje uticalo na to da rast cena, barem privremeno, a možda i dugoročnije, stane.
Definitivno će zbog pandemije virusa COVID-19 cela privreda pretrpeti određene gubitke. Sve to utiče na pad životnog standarda ljudi u narednih nekoliko meseci. „Taj pad životnog standarda, kako god mi njega ispoljavali i merili, će uticati i na manjak tražnje za mnogim stvarima uključujući i kupovinu nekretnina.“ – kaže Miloš Mitić, Head of operations u City Expertu i dodaje da ne mogu jasno da definišu koliki će taj pad biti, niti u kom vremenskom intervalu će se ispoljiti.
Pad životnog standarda će uticati i na manjak tražnje za mnogim stvarima uključujući i kupovnu nekretnina; City Expert
Prosečan pad cena, koji je zabeležen na 4zida.rs u oglašenim nekretninama na nivou cele Srbije, iznosio je 6%.
Sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs sproveo je istraživanje tržišta nekretnina i analizu svojih oglasa širom Srbije, njih preko 68.000, koji se odnose na starogradnju. Analiza pokazuje da je, od početka vanrednog stanja pa do sad, cena spuštena u samo malo više od 1% od ukupnog broja oglasa starogradnje na ovom sajtu, odnosno u 718 oglasa. Od ovog broja oglasa, polovina se odnosi na prodaju, a druga polovina na izdavanje.
Prosečan pad cena, koji je zabeležen na 4zida.rs u oglašenim nekretninama na nivou cele Srbije, iznosio je 6%. Kada posmatramo pojedinačne brojke, vidimo da su u većoj meri snižene cene nekretnina koje se izdaju (prosečno sniženje od 9%), od onih koje se prodaju (sniženje od 3%).
Na sajtu 4zida su zabeležili pad cena stanova na 1% nekretnina
Smanjenje interesovanja
„I naš sajt Nekretnine.rs i trendovi pretrage na Guglu nam govore da je došlo do smanjenja interesovanja i konkretnih upita, međutim korisnici sajtova i dalje razgledaju ponudu na sajtovima, a s obzirom na situaciju nezanemarljiv je i broj korisnika sajta koji kroz opciju „Zatraži termin razgledanja“ kontaktiraju agenciju sa konkretnim predlogom za termin razgledanja nekretnine.“ – kaže Ivan Krstić, Product Development Director u Nekretine.rs.
U ovom sajtu za oglašavanje nekretnina za sada ne primećuju nikakve promene u cenama nekretnina na domaćem tržištu, ali kažu da se susreću da različitim izazovima. „Za početak smanjeno interesovanje potencijalnih kupaca/zakupaca i privremeno zatvaranje poslovnica agencija s obzirom da neki nisu u stanju da svoju delatnost obavljaju u potpunosti (ograničeno vreme kretanje, strah od nebezbednog kontakta i kod prodavaca/zakupodavaca i kod potencijalnih kupaca/zakupaca) što može dovesti do neznatnog smanjenja ponude na tržištu.“ – kaže Ivan Krstić.
Iz razgovora sa kolegama iz grupe (Rumunija, Slovačka, Poljska, Nemačka, Švajcarska…) iz Nekretnine.rs saznaju da ni tamo još uvek nije došlo do promena cena nekretnina, ali da se i na tim tržištima susreću sa istim izazovom smanjenja interesovanja i smanjenja ponude usled privremenog prekida poslovanja agencija za nekretnine.
Ni u Rumuniji, Slovačkoj, Poljskoj, Nemačkoj, Švajcarska nije došlo do promena cena nekretnina; Nekretnine.rs
Promene cena očekuju i agenti za nekretnine
Čak 170 agenata za nekretnine koji su učestvovali u anketi sajta 4zida.rs jednoglasni su u oceni da se promene na tržištu nekretnina već osete, iako u maloj meri, ali da će cene mnogo više padati u budućnosti. Skoro 70% agencija očekuje da će cene nekretnina koje su na prodaju – padati ili već padaju. Vrlo slična situacija je i sa cenama izdavanja, s tim da agencije primećuju kako je pad cena izdavanja u većoj meri već počeo, što se kod prodaje nekretnina tek očekuje. Agenti smatraju da će tržište izdavanja malo bolje proći ovu krizu i da će se brže oporaviti, u odnosu na prodaju nekretnina.
Tržište tek očekuju veće promene cena
Pravo je pitanje kako će pandemija koronavirusa dugoročno uticati na tržište nekretnine, odnosno na cenu prodaje i izdavanja stanova u gradovima širom Srbije.
„Nezahvalno je u ovom trenutku davati bilo kakave prognoze jer u najvećoj meri zavisi od toga koliko će ova situacija trajati i kakvi ce biti efekti generalno na ekonomiju.“ – zaključuje Ivan Krstić.
„Možemo da zaključimo da će usled pada privrednih aktivnosti koji se dalje prožima i ima implikacije na celokupno društvo cene nekretnina će u najmanju ruku stagnirati u narednim mesecima, čak možemo da očekujemo njihov pad“ – konstatuje Miloš Mitić iz City Experta. Koliki će taj pad biti i koliko dugo će trajati, zavisi isključivo od sposobnosti privrede da se brzo oporavi i podigne.
„Moja procena je da će doći do kratkoročnog pada i ne toliko dubokog kao u vreme velike ekonomske krize 2008. godine.“ – zaključuje Miloš Mitić iz City Experta.
Transakcije se ostavljaju za bolje dane
„Kupoprodaja gotovo da je stala zbog privremenog zatvaranja državnih institucija (katastri, opštine), ljudi ne žele da obilaze ili pokazuju nekretnine uživo, brinući se za svoje zdravlje, a kupci ne žele da troše novac dok je ekonomska situacija nestabilna.“ – kažu iz 4zida i dodaju da je na polju izdavanja sve je više otkazivanja stanova i to najviše od strane studenata, a u zakup uzimaju nekretninu samo oni kojima je to sad neophodno.
„Tržište je aktivno u smislu da ljudi i dalje aktivno gledaju oglase na internetu, biraju šta im je zanimljivo, a šta nije, ponekad i pozovu prodavce da se raspitaju za detalje, ali odlučivanje o kupovini i sama transakcija se za sada uglavnom ostavljaju za bolje dane. „Samim tim, možemo očekivati da će veće smanjene cena, a pogotovo u slučaju prodaje, uslediti tek u daljem periodu.“ – zaključuju u 4zida. Kad ste već ovde…
SOS Paneli služe kao prostorne pregrade i dizajnirani su tako da je omogućeno njihovo lako skladištenje, sklapanje i postavljanje u prostoru, a za njihovu izradu koriste se stari papir.
Krizne situacije, kakva je trenutno u toku, uglavnom nas zateknu nespremnim. Veliki broj problema potrebno je rešiti “u hodu” i za vrlo kratko vreme, a za preventivno delovanje već je kasno. U takvim situacijama, potreba za prostornim kapacitetima za privremeni smeštaj ljudi uvek je jedan od najvećih izazova, ne toliko zbog manjka prostora, koliko zbog nemogućnosti da se postojeći prostorni resursi brzo i efikasno adaptiraju.
Arhitekta Krsto Radovanović, inspirisan elementarnim nepogodama iz 2014. godine, osmislio je SOS Panel koji je nastao kao odgovor na potrebu za smeštajem većeg broja ljudi koji su, usled prirodnih nepogoda ili humanitarnih kriza, privremeno ili trajno ostali bez doma. U takvim okolnostima neophodno je brzo i efikasno smestiti ljude u bezbedne prostore, a ujedno u njima stvoriti što bolje higijenske i zdravstvene uslove.
Paneli su dizajnirani tako da je omogućeno njihovo lako skladištenje, sklapanje i postavljanje u prostoru
Za izradu SOS Panela koriste se isključivo reciklirani materijali (pre svega stari papir), što im daje i edukativnu ulogu.
Paneli služe kao prostorne pregrade i dizajnirani su tako da je omogućeno njihovo lako skladištenje, sklapanje i postavljanje u prostoru, a za njihovu izradu koriste se isključivo reciklirani materijali (pre svega stari papir), što im daje i edukativnu ulogu.
Posebno važan je i društveni aspekt, jer ovi paneli omogućavaju smeštaj većeg broja ljudi na manjem prostoru, uz povećanje privatnosti i uslova smeštaja. Dizajn panela omogućava laku orijentaciju u prostoru, uz formiranje prostora za druženje, razmenu informacija i međusobnu podršku, što je od velikog značaja u takvim ekstremnim situacijama.
Projekat je razvijen u okviru NIS Kreativnog kampa održanog u Mokrin House-u 2014. godine, pod pokroviteljstvom NIS-a i u saradnji sa Novom Iskrom. Tema kampa je bila „12 inovacija za održivu budućnost“ i ovo je jedan od 12 projekata koji su se našli na NIS-ovom korporativnom kalendaru.
Pobedničko rešenje na konkursu nudi smelo, atraktivno, oblikovno i funkcionalno rešenje zadatog industrijskog kompleksa, koje obezbeđuje dobar sinergijski balans starog i novog.
Kompanija Monicom iz Niša, u saradnji sa Građevinsko-arhitekonskim fakultetom Univerziteta u Nišu, raspisala je konkurs za idejno rešenje konverzije industrijskog kompleksa fabrike za preradu kože Đuka Dinić u Nišu u kompleks mešovitih funkcija. Na konkursu je pobedio tim OFF0N kojeg čine arhitekte Esma Hodžović, Jasmin Ličina, Semir Turković i Zijad Hasanagić iz Novog Pazara.
Postojeći kompleks predstavlja industrijsko nasleđe Niša iz perioda rane industrijalizacije.
Osnovna ideja projekta bila je da se kreira urbanističko-arhitektonsko rešenje rekonstrukcije i revitalizacije, koje će na najadekvatniji način odgovoriti na funkcionalne i prostorne potencijale kompleksa, kroz izbor i raspodelu namena i sadržaja, kako prostornu, tako i vremensku. Predloženo rešenje doprinosi oživljavanju samog kompleksa, a istovremeno ga povezuje i sa neposrednim okruženjem dajući savremen poslovno stambeni kompleks.
Ovaj rad nudi smelo, atraktivno, oblikovno i funkcionalno rešenje zadatog industrijskog kompleksa, koje obezbeđuje dobar sinergijski balans starog i novog. Funkcionalna raspodela je u skladu sa zahtevima iz raspisa konkursa i nasleđenim karakterom prostora i nudi širok dijapazon ponude različitim ciljnim grupama korisnika.
Industrijsko nasleđe
Postojeći kompleks deo je veće celine industrijskog braunfilda (koji uključuje i celinu Starog Vulkana) na obali reke Nišave, nizvodno od centra grada od koga je udaljen svega 700 metara. Predstavlja industrijsko nasleđe Niša iz perioda rane industrijalizacije (period Kraljevine Srbije, kasnije Jugoslavije), a koji se razvijao i u periodu posle Drugog svetskog rata. Danas je ovaj kompleks zatvoren, a objekti su prazni i neiskorišćeni. Pristup parceli trenutno je jedino omogućen iz ulice Ace Stojanovića na jugu.
Tržni centar i kulturno-poslovni objekat su u neposrednoj blizini dok se stambeni objekti nalaze po obodu kompleksa.
Postojeća parcela nekadašnje fabrike kože „Đuka Dinić“ ima ukupnu površinu od oko 4 hektara na kojoj se trenutno nalazi 14 objekata ukupne površine od oko 20.000 m2 proizvodno-skladišnog prostora i 1.000 m2 komercijalno-poslovnog prostora.
Dispozicija položaja novih objekata, kao i sadržaja projektovana je tako da Formiranjem pešačkih staza i saobraćajnica, dobijen je prostor za volumensko formiranje objekata prema njihovoj nameni. Objekat iz sektora C nadograđen je sa dve etaže, kreirajući savremen tržni centar, koji je postao visinski reper za ostale objekte.. Tržni centar i kulturno-poslovni objekat su u neposrednoj blizini dok se stambeni objekti nalaze po obodu kompleksa.
Formiranjem pešačkih staza i saobraćajnica, dobijen je prostor za volumensko formiranje objekata prema njihovoj nameni. Objekat iz sektora C nadograđen je sa dve etaže, kreirajući savremen tržni centar, koji je postao visinski reper za ostale objekte.
Specifična kompozicija
Novoplanirani stambeno-poslovni objekti ka reci su P+3 spratnosti kako bi se maksimalno iskoristio njihov položaj i vizura ka reci Nišavi. Između njih se pruža pravac ka unutrašnjosti kompleksa kroz dve etaže postojećeg objekta, koji se završava na trgu ispred paviljona. Paviljon je najmanje spratnosti, P+1, kako bi svojim volumenom delovao kao deo trga. Stambeno-poslovna zgrada na zapadu je spratnosti P+2, kako bi se oslobodila vizura sa postojeće saobraćajnice ka hotelu.
Objekat je projektovan kao kompleksna forma nad postojećoj pravougaonoj osnovi, čijom se supstrakcijom formira jednostavna, ali ipak specifična kompozicija. Objekat teži da ne optereti, ali svakako da do kraja definiše prostor, prateći glavne pravce pešačkog saobraćaja novoprojektovanog urbanističkog rešenja. Projektovan je kao jednostavna forma ukupnih spoljnih dimenzija 73,3×54,9 metra. Objekat sadrži četri ulaza za korisnike i jedan ekonomski ulaz sa južne strane. Glavni ulaz u objekat nalazi se na severne strane gde se ukrštaju glavne pešačke staze.
Parter ispred objekta oslobođen je svih vizuelnih prepreka kako bi prolaznici sa novoprojktovane saobraćajnice imali jasan pogled i lak prilaz tržnom centru.
Komunikacija
Prizemna etaža projektovana je tako da se kroz objekat dalje nastavljaju pešački pravci sa partera, koji formiraju oblik lokala u tržnom centru. Jasno su naglašene vertikalne i vizuelne komunikacije kroz sve etaže.
Na prizemlju i prvom spratu nalaze se prodajni prostori, dok su na drugom spratu smešteni restorani i kafići sa terasama koje pružaju pogled ka centralnom delu kompleksa sa zapadne strane i reci Nišavi sa severne strane. Krovni pokrivač je predviđen kao ravan neprohodni krov sa svim slojevima kao prema projektnoj dokumentaciji sa svetlarnicima iznad obe vertikalne komunikacije zbog što veće prirodne osvetljenosti unutar objekta.
Ispod dela objekta nalazi se podzemna garaža i ekonomski deo objekta sa pratećim prostorijama. Ukupan broj parking mesta 119; u podzemnoj etaži površine 4.021 m2 se nalazi 83, na parteru ispred objekta još 36 parking mesta.
PCV i korten
Fasade su i u oblikovanju i u materijalizaciji dizajnirane tako da jasno vizuelno ističu funkciju objekta, kako bi privukao što veći broj posetilaca. Predviđeni materijali u obradi fasade su kombinacija potpuno savremenih staklenih površina u PVC ramovima, i kortena. U pitanju su oksidirane perforirane metalne ploče koje ne zahtevaju dodatne premaze, a nakon izlaganjima normalnim uslovima životne sredine, on stiče gustu, braon obojenu barijeru, tj. sloj koji ga štiti od dalje oksidacije.
Skelet ove kuće u Šumadiji napravljen je od čeličnih profila sa obostranom oblogom od čamovog drveta i izolacijom od Lupotherma i kamene vune.
Porodična kuća za odmor se nalazi u reonu sela Koraćice na južnim obroncima planine Kosmaj na nadmorskoj visini od oko 360 metara. Parceli od 50 ari se pristupa sa izolovane javne saobraćajnice od makadama sa malobrojnim objektima stanovanja i bogatom vegetacijom.
Kuća od čelika obložena je čamovinom; Foto: Relja Ivanić
Geometrija postojećeg objekta generisala je geometriju novog objekta umnožavanjem trougaone prizme.
Postojeći objekat je uklonjen, ali je zbog njegovih predimenzionisanih temelja zadržana geometrija koja je generisala geometriju novog objekta umnožavanjem trougaone prizme, sa smicanjima po horizontalnim osama radi boljeg prilagođavanja parametrima lokacije
Umnožavanje trougaone prizme do nove geometrije
Enterijer u čamovini
Objekat se sastoji od prizemlja sa dnevnom sobom, trpezarijom i kuhinjom i sprata sa dve spavaće sobe i kupatilom. Enterijerom, koji je osmislio Filip Rašković, dominiraju drvene površine kojim su kontrirane crni i antracit sivi elementi poput kosnika, stepeništa, rasvete,kuhinje ali i efektnog visećeg kamina.
Autor enterijera je Filip Rašković; Foto: Relja Ivanić
Enterijerom dominiraju drvene površine koje su kontrirane crnim elementima poput kosnika, stepeništa, prozora ali i efektnog visećeg kamina.
Stepenište seče dimnjak od visećeg kamina; Foto: Relja Ivanić
Dobra izolacija
Skelet je od čeličnih profila sa obostranom oblogom od čamovog drveta i izolacionom ispunom od Lupotherma i kamene vune debljine 10 centimetara sa λD < 0,003 W/mK.
Savremena arhitektura na Kosmaju; Foto: Relja Ivanić
Daljinsko upravljanje
Celokupna instalacija je urađena po sistemu pametne kuće sa mogućnošću daljinskog upravljanja svim sistemima. Na taj način može se kontrolisati uslovima boravka u vikendici i pre nego što se u nju stigne.
Vikendica se savršeno uklapa u pitomo okruženje; Foto: Relja IvanićPorodična kuća za odmor se nalazi u reonu sela Koraćice na nadmorskoj visini od oko 360 metara; Foto: Relja IvanićAksonometrija
Društvo arhitekata Novog Sada izabralo je novog predsednika kojem je cilj poboljšanje uslova u kojem kolege stvaraju kao i unapređenje kvaliteta građene sredine u kojoj svi živimo.
Početkom marta, nekoliko dana pred uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, održana je izborna skupština Društva arhitekata Novog Sada na kojem je Miljan Cvijetić izabran za predsednika ovog društva starog 60 godina ali koje, kako kaže za naš portal, nema nikakav pravni i formalni instrument kojim može da utiče na donošenje odluka i sprovođenje urbane politike. Kako onda planira da izgleda budućnost DaNS-a, kako će privući novo članstvo i na koji način će odgovoriti na urbanističke probleme u gradu, samo su neka od pitanja u intervjuu za Gradnju.
Miljan Cvijetić (41), diplomirani je inženjer arhitekture na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu, koji je više od decenije imao, kako kaže, priliku i zadovoljstvo da radi sa Lazarom Kuzmanovim i projektuje prilično veliki broj objekata od kojih su pojedini dobili neka značajna priznanja.
Imao sam priliku i zadovoljstvo da radim sa Lazarom Kuzmanovim i projektujem prilično veliki broj objekata.
Arhitektura je njegov poziv i velika ljubav, za koju se posle prvog predavanja profesora Ranka Radovića znao da će biti nešto čime želi da se bavi ceo život.
„Međutim, pre četiri godine sam igrom slučaja morao da stavim projektovanje malo sa strane i angažujem se u porodičnoj firmi moje supruge kojoj je tada pomoć bila neophodna.“ – kaže Miljan Cvijetić za naš portal.
Negde u isto vreme odlučio je da prihvati poziv grupe mladih kolega za aktivnije učešće u radu Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) u nastojanju da se tamo pokrenu neke nove stvari.
Kandidatura je, kako kaže, posledica želje za kontinuitetetom u radu i realizacijom već započetih ideja i projekata ovog društva.
„Projektovanjem, naravno, nikad nisam prestao da se bavim, samo sam birao projekte manjeg obima i radio sa investitorima do kojih mi je stalo.“ – dodaje Cvijetić.
Koji je vaš program za budućnost DaNS-a?
Prilikom predstavljanja programa na izbornoj skupštini rekao sam da će se, ukoliko lista ispred koje se nalazim bude izabrana, budući rad društva bazirati na svim onim stvarima koje su prethodno bile navedene u izveštaju rada u prethodnom periodu.
Pored nastavka održavanja svih tradicionalnih aktivnosti društva kao što su: Salon arhitekture i obeležavanje dana DaNS-a, dodela nagrade Đorđe Tabaković za arhitekturu, Galerija DaNS-a i izdavanje časopisa DaNS za arhitekturu i urbanizam, nastavićemo sa radom na započetim projektima. Kada to kažem, prvenstveno mislim na one započete od 2016. godine do danas, kao što su ciklus izložbi Fokus na modernizam, Festival kulture prostora u Novom Sadu, projekat Urbanistička straža, konkursi Nova mesta i drugo.
Da li ćete nešto menjati u radu Društva arhitekata Novog Sada?
Naravno. Želja mi je da se ostvari konstruktivniji dijalog sa kolegama iz javnih preduzeća, gradske uprave, zavoda, inženjerske komore, fakulteta. A sve u cilju poboljšanja uslova u kojima stvaramo i unapređenja kvaliteta građene sredine u kojoj živimo.
Želja mi je da se ostvari konstruktivniji dijalog sa kolegama iz javnih preduzeća, gradske uprave, zavoda, inženjerske komore, fakulteta.
To je nemoguće uraditi ako se ne postigne zajednički dogovor oko nekih osnovnih načela i vrednosti za koje svi kao struka moramo da se zauzmemo zarad dobrobiti svih nas. Uprkos razlikama koje će realno uvek postojati, bilo da je u pitanju delovanje na različitim poljima arhitekture, razlika u godinama, različiti motivi ili nešto četvrto. Sigurno da neće biti moguće pomiriti sve razlike. Niti će uvek svi biti zadovoljni, ali neka zajednička osnova mora postojati. Primeri gradova u ne tako dalekom okruženju nam govore da je to izvodljivo i vredno truda.
Zbog svega ovoga potrebno je više animirati članstvo da aktivno učestvuje u radu društva.
Kako privući više arhitekata da učestvuju u radu DaNS-a?
Tako što će osetiti da se društvo bavi nečim što prepoznaje kao korisno za sebe, struku ili grad. Ili tako što će dobiti podršku i otvorena vrata da realizuju svoje ideje i pokrenu neke projekte uz podršku postojećeg članstva.
Inteziviranjem pokrenute borbe za zaštitu autorskih prava u domenu arhitekture itd.
Mislim da nam dosadašnje iskustvo ide u prilog jer su ljudi primetili uloženi trud u prethodnom periodu i da se nešto u tom smislu pokrenulo. Rekordan broj prisutnih na poslednjoj skupštini verovatno potvrđuje to.
Kako će se DaNS postaviti pred urbanističkim izazovima koje očekuje Novi Sad kao što je gradnja na Dunavu?
U zavisnosti od toga kako će konačno izgledati taj predlog za novi GUP u zoni koju spominjete. Trenutno, mi možemo da pričamo samo na osnovu pojedinih izjava što je u izvesnom smislu u sferi nagađanja, jer je plan i dalje u izradi i nije dostupan javnosti. Možemo biti sigurni u to da postoji želja za uvođenje stanovanja u tom delu, što je u principu legitimna želja onoga ko investira i grada koji u tome vidi mogućnost da popuni budžet.
Međutim, pitanje je kako je to zamišljeno, koliki je udeo stanovanja a koliki drugih programa? Kakva je zauzetost, kakvi su koeficijenti izgrađenosti i ostali urbanistički parametri?
Urbanisti i planeri često rade pod velikim pritiskom jer imaju veliku odgovornost, pa je u tom smislu i za njih korisno da imaju podršku kolega.
Te stvari još uvek ne znamo, i to samo potvrđuje da definitivno postoji potreba za boljom saradnjom sa arhitektama koji učestvuju u procesima koji oblikuju naše okruženje.
U ovom slučaju su to urbanisti i planeri. Oni su ljudi koji zbog prirode posla često rade pod velikim pritiskom jer imaju veliku odgovornost, pa je u tom smislu i za njih korisno da imaju podršku kolega.
Da li ste vi zadovoljni izgledom Novog Sada? Kako mislite da to može da se promeni sada kada ste predsednik DaNS-a?
Iskreno, izgledom pojedinih delova grada malo ko može da bude zadovoljan. Njegovim funkcionisanjem takođe. Mnogo je razloga zašto je to tako. Promena društvenog uređenja i nedovršena tranzicija, ratovi, loša ekonomska situacija… Sve su to validni razlozi koji objašnjavaju stanje u kome se trenutno Novi Sad nalazi.
Međutim, ništa od toga nije bilo bez učešća arhitekata. Urbanisti često kasne sa izradama planova, projektanti još češće koriste manjkavosti tih planova i rupe u zakonu o planiranju i izgradnji da bi investitorima izašli u susret i omogućili im veću kvadraturu i zaradu pri tome zanemarujući osnovna načela struke.
Iskreno, izgledom pojedinih delova grada malo ko može da bude zadovoljan. Njegovim funkcionisanjem takođe.
Fakulteti, opet zbog svojih finansija, prave hiperprodukciju i izbacuju svake godine više arhitekata nego što je realno potrebno na tržištu i time prave atmosferu konstantne borbe za bilo kakav posao, čime se istovremeno obara cenu projektovanja i kvalitet arhitekture.
U tom smislu DaNS ima vrlo mali, ili gotovo nikakav prostor za manevar.
Zašto je to tako?
Često se pogrešno shvata šta znači položaj predsednika DaNS-a. Mnogi ljudi, verovatno zbunjeni terminom „gradski arhitekta“ poistovećuju ova dva položaja. Gradski arhitekta je kolokvijalni naziv za člana gradskog veća zaduženog za urbanizam. Kao što je to u Beogradu bio Milutin Folić na primer. Dakle, neko ko ima neposredan uticaj na politiku razvoja jednog grada.
Sa druge strane presednik društva arhitekata (udruženja građana čiji su članovi arhitekte), kao ni samo društvo nema nikakav pravni i formalni instrument kojim može da utiče na donošenje odluka i sprovođenje urbane politike.
Uticaj društva arhitekata nije mnogo veći od onog koji ima recimo lokalno udruženje filatelista ili neki folklor ansambl.
Ukoliko izuzmemo davanje autorskih saglasnosti na izmene koje se sprovode nad objektima čiji su autori preminuli, uticaj društva arhitekata nije mnogo veći od onog koji ima recimo lokalno udruženje filatelista ili neki folklor ansambl. Naravno, poređenje je bez namere da se vređa bilo ko, samo hoću da dočaram koliki je naš stvarni uticaj.
Uspostavljanjem inženjerske komore Srbije 2003. godine i njenih regionalnih kancelarija, društva arhitekata su potpuno skrajnuta na margine strukovnih tokova. Ministarstvo građevine i inženjerska komora donose zakone i izdaju licence za projektovanje dok društva, pa čak ni UAS (Udruženje arhitekata Srbije) nemaju nikakve ingerencije. U tom slučaju, nije ni čudo što je interesovanje za društva arhitekata nikad manje.
Nakon svega ovoga, može se zaključiti i da se spontano došlo do nekog generalnog stava da društva kao što je DaNS nisu više nikom potrebna, što se naravno odražava na broj aktivnih članova i način finansiranja društva. Pošto Grad i država nemaju nikakvu obavezu prema nama, finansiranje je prepušteno članstvu.
Urbanistička straža u Novom Sadu pokrenuta je od strane DaNS-a u junu 2019. godine
Kako ćete se vi kao društvo finansirati u budućnosti?
Naša odluka uslovljena datim okolnostima je bila da se nađe način za finansiranje koji će biti održiv a koji istovremeno može da omogući da društvo ima nezavistan rad i stav kada je reč o važnim pitanjima. Izabran je teži put jer podrazumeva veći angažman i projektno finasiranje koje iziskuje dosta vremena za pisanje, aplikacije, realizaciju projekta, popunjavanje izveštaja… ali i borbu sa ostalim srodnim udruženjima iz domena umetnosti i kulturnog stvaralaštva za realno vrlo malo sredstava koja se danas izdvajaju u te svrhe.
Rad i angažman članova društva je uglavnom volonterski i traži od pojedinca da za to izdvoji neko vreme pa je i to razlog zbog čega se danas, kada svi kuburimo sa manjkom vremena na ličnom planu ljudi teško odlučuju da učestvuju.
Šta vi kao organizacija možete učiniti da se struka podigne na viši nivo?
Bez obzira na ranije rečeno, činjenica da DaNS postoji šezdeset godina i da ima kontinuitet u radu ipak izdvaja društvo u odnosu na ostale i daje određeni legitimitet i težinu kada saopšti neku izjavu koja se tiče struke. Upravo snaga leži u činjenici da kada se takav glas čuje, javnost odreaguje. Ne uvek pozitivno i sa odobravanjem, ali to svakako može da inicira razgovor i debatu koja je nam je potrebna.
Upravo snaga leži u činjenici da kada se glas struke čuje, javnost odreaguje.
Uz pomenutu borbu za zaštitu autorskih prava unutar postojećeg pravnog okvira, to je povezivanje sa drugim sličnim organizacijama, edukaciju članstva preko održavanja gostujućih predavanja, izložbi i publikacija i zajednički napor za unapređenje pravne regulative u oblasti građevine. Nezavisnost u finansiranju i stručnom mišljenju treba iskoristiti da što više arhitektonskih konkursa bude u organizaciji DaNS-a, jer oni jesu sredstvo za dobijanje kvalitetnih rešenja koja prave pozitivan pomak u odnosu na ono što vidimo u praksi danas.
Mislim da je to mnogo više nego što jedno strukovno udruženje građana treba da radi. Ukoliko uspemo da napravimo bilo kakav iskorak u odnosu na ono što imamo danas mislim da možemo biti prezadovoljni.
Beogradska firma CTT razvila je ne samo mobilne jedinice koje se koriste u kriznim vremenima kao terenska ambulanta ili hirurška sala, već i kompletan sistem za podizanje modularnih bolnica.
Nevolje koje su zahvatile ceo svet izazvane virusom Covid-19, ukazale su da kod ovako velikih nedaća dolazi do problema raspoloživosti resursa. Pre svega opreme, ljudstva, potrošnih materijala, ali i problem bolničkih smeštajnih kapaciteta.
Beogradska firma Composite Technology Team (CTT), osnovala je odeljenje za inovativnu gradnju Lastavica, sa ciljem da prikaže i upotrebi inovacije koje već duže razvija, a vezane su za prefabrikovane građevinske strukture. Pored toga, ovo preduzeće je 2016. godine razvilo hidrauličku platformu namenjenu lakom utovaru kontejnerskih modula na kamione. Ova platforma je našla primenu kod ski simulatora Snow Sim, ali je ovaj inovativni tim krenu da širi njenu primenu i da je koristi kao osnovu za razvoj sistema koji traže veliku mobilnost svim transportnim sredstvima (kamionski, brodski, železnički, avio) laku i brzu instalaciju. Jedna od primena koju je ovaj inovativni tim tada predvideo je primena hidrauličke platforme za potrebe izrada mobilnih ambulanti.
Ovakva mobilna jedinica može da se koristi u kriznim vremenima kao terenska ambulanta, dijagnostički centar ili hirurška sala.
Od pristupa radnoj lokaciji, ambulanta se stavlja u funkciju u roku od deset do dvadeset minuta.
Vlasnik preduzeća vazduhoplovni inženjer Petar Matunović u razgovoru za portal Gradnja naglašava da su mobilne ambulante formata standardnog brodskog 30 fitnog kontejnera, sa pokretnim bočnim stranama koje izvlačenjem formiraju prostoriju 8h 4,3m.
Ovakva mobilna jedinica može da se koristi u kriznim vremenima kao terenska ambulanta, dijagnostički centar ili hirurška sala, u mirnodopskim ali i vanrednim uslovima. Jedinica je u potpunosti namenjena terenskom radu, opremljena nezavisnim energetskim izvorom i klima sistemom. Kada postoji raspoloživost priključka, mobilna ambulanta Lastavica se može povezati na elektro i vodovodnu mrežu.
Od pristupa radnoj lokaciji, ambulanta se stavlja u funkciju u roku od deset do dvadeset minuta, što u kriznim situacijama ima veliki značaj za spašavanje ugroženih. Ambulanta se može koristiti i u ratnim uslovima kada ova visoka mobilnost donosi velike strateške prednosti zbog male ranjivosti i mogućnosti da se zbrinu pacijenti na terenu.
Specifičnost ove mobilne platforme je što je ona nezavisna od vozila.
Specifičnost ove mobilne platforme je što je ona nezavisna od vozila. Lastavica tim ističe da su na ovaj način postigli jedno inovativno rešenje koje u eksploataciju ima brojne prednosti u odnosu na sve što postoji na svetskom tržištu. Pre svega, jedinica je samostojeća te ne zadržava transportno vozilo, isto tako u slučaju otkaza transportnog vozila ambulanta nije blokirana dok se čeka opravka vozila već se jednostavno prebaci na drugo vozilo.
U upotrebi ne stvara probleme registracija ovakvog specijalnog vozila niti amortizacije transportnog sredstva, čime se čine velike uštede. Kada nisu u upotrebi ovi moduli se mogu ređati jedan na druti i smanjiti troškove skladištenja.
Korak dalje: Modularna bolnica
Problem sa bolničkim smeštajnim kapacitetima su osetile sve zemlje gde se pojavila pandemija Covida-19. Ceo svet se divio Kinezima koji su za 10 dana podigli veliku kontejnersku bolnicu u Vuhanu. Sledeći ovaj primer koji je spasio grad Vuhan, Lastavica tim je kada je uočio da se i naša zemlja suočila sa istim problemom počeo sa razvojem inovativne modularne bolnice.
Za razliku od standardnih brodskih kontenjera koji se uglavnom koriste za ovu namenu, Lastavica tim je razvio modul baziran na lakim čeličnim profilima proizvedenim na CNC mašinama.
Jedna mašina može da proizvede strukturu za minimalno deset modula dnevno.
„Naše mašine Lastavica razvijali smo za potrebe proizvodnje prefabrikovanih objekata, pre svega onoga što narod zove – montažna kuća. I planirali smo da ove godine na sajmu građevine prikažemo naše Lastavica porodične kuće.“ – kaže za naš portal Petar Matunović.
Prednosti ovog sistema je što osnovna noseća konstrukcija nije od drveta, veće od pocinkovanog lima garantovanog svojstva. Na ovaj način dobija se čvršća i lakša konstrukcija koja nije sklona propadanju i ima izvrsnu protivpožarnu i seizmičku otpornost. Zbog kompjuterski kontrolisanih vioskoproduktivnih mašina, proizvedna konstrukcija je milimetarske preciznosti.
Jedna mašina može da proizvede strukturu za minimalno deset modula dnevno. Osnovni modul je prilagođen lakom drumskom transportu, dimenzija je 2.5h6h2.8m, sa izmenjivom strukturom spoljašnjih zidova koji se mogu formirati u različitim konfiguracijama.
Brzo povezivanje modula na terenu
Postoji bezbroj šema sastavljanja modula u zavisnosti od zahteva koji se stavljaju pred objekat. Prednost ovakvih objekata, ističe Matunović je što u mirnodopsko vreme se mogu rastaviti i nezavisno opet sastaviti u drugim konfiguracijama kako bi služili kao objekti od javnog interesa, obdaništa, škole, smeštajni centri i slično.
Obratiti pažnju na domaća rešenja
Preduzeće CTT očekuje da će novonastale prilike ukazati nadležnima da treba da se obrati pažnja na inovativna rešenja koja dolaze od domaćih preduzetnika i da im se pruži podrška. Pre svega jer ovaj segment tržišta ima veliki potencijal, a da srpska industrija tu nije zastupljena.
Irački arhitekta bio je poznat i na prostoru bivše Jugoslavije, a ponajviše arhitekti Zoranu Bojoviću s kojim je lično sarađivao dok je radio u Energoprojektu.
Otac iračke arhitekture Rifat Čadirdži preminuo je u 93. godini, 10. aprila u Londonu, nakon posledica prouzrokovanih koronavirusom. Rođen je 1926. godine u Bagdadu, a njegova brojna dela mogu se videti duž celog Iraka, piše National.
Neki od njegovih najprepoznatljivih dela uključuju Spomenik slobode na Trgu Tahrir, sedište kompanije Tobacco Monopoly iz 1965. godine, zgradu Pošte u Bagdadu iz 1975. godine i Spomenik Neznanom junaku iz 1959. godine, koji je srušen 1982. a potom 2003. godine zamenjen statuom Sadama Huseina.
Rifat Čadirdži bio je poznat i na prostoru bivše Jugoslavije, a ponajviše arhitekti Zoranu Bojoviću iz Energoprojekta.
Rifat Čadirdži bio je poznat i na prostoru bivše Jugoslavije, a ponajviše arhitekti Zoranu Bojoviću iz Energoprojekta, vodećoj građevinskoj kompaniji u bivšoj Jugoslaviji, s kojim je lično sarađivao dok je radio na projektima u Iraku. Arhitekta Bojović je dosta radio u ovoj zemlji, a njegovi najpoznatiji projekti bili su, između ostalog, Rezidencijalni kompleks Al Khulafa u Bagdadu, dok je Bojović u Srbiji poznat po projektu podzemne železničke stanice sa šoping centrom Vukov spomenik.
Spomenik Neznanom junaku iz 1959, koji je srušen 1982. godine; Foto: RifatChadirji.com
Uticaj na čitavu arapsku regiju
Nakon sticanja znanja iz arhitekture, Čadirdži je započeo svoj „arhitektonski eksperiment“ u Bagdadu. Spajajući ključne karakteristike iračke lokalne arhitekture i savremene tendencije, njegov rad često je usklađivao tradiciju i moderno vreme. Nazvan „internacionalni regionalizam“, ovaj pristup arhitekte uticao je na razvoj čitave arapske regije. Iako ga neki mogu nazvati modernistom, njegov rad se sastojao u konceptualizaciji elemenata tradicionalnih zgrada i njihovoj reprodukciji u savremenom okruženju.
Zgrada u Iraku; Foto: RifatChadirji.com
Uticajna porodica
Rifat je poticao iz uticajne porodice – njegov otac, Kamil Čadirdži je bio predsednik Nacionalne demokratske stranke. Kamilov život dokumentovao je Rifat koji se bavio i fotografijom, a ovaj irački arhitekta bio je i važna kulturna figura između 1950-ih i 1970-ih, kao član umetničke grupe Modern Bagdad Group.
Arhitekta koji daje odgovore
Rifat Čadirdži je dobitnik nagrade predsednika Aga Kana 1986. godine, a njegov rad privukao je pažnju i svetske struke što je rezultiralo počasnim članstvom u Kraljevskom institutu britanskih arhitekata (RIBA) i Američkog instituta za arhitekte. Godine 2017. dobio je nagradu Tamayouz Excellence Award kada je naglašeno da Čadirdži pruža projekte koji „stavlja u prvi plan trenutne izazove sa kojima se suočavaju zajednice u Iraku i na njih daje odgovore“.
Gradilišta će konačno biti tiša, čistija i ekološkija.
Švajcarska kompanija Liebherr nedavno je najavila da će na tržište izbaciti potpuno električno vozilo za teške građevinske radove. I taj dan je došao. Upoznajte ETM – petoosovinski kamion s mešalicom za beton sa potpuno novim električnim motorom Volvo FM sa 670 konjskih snaga. To je ujedno i prvi 100% električni kamion s mešalicom za beton na svetu.
Ali, šta tačno znači to „100% električna“ mešalica? Klasične kamione s mešalicom za beton uglavnom pokreće dizel motor, dok je bubanj okretao drugi, nezavistan pogon. Pošto je Libherr u svojoj ponudi već imao mešalicu sa električno pogonjenim bubnjem, novost je zapravo da je sada sve u kamionu električno – i motor kamiona, i motor bubnja.
Kontrole na električnom kamionu; Foto: Liebherr
Rezultat je kamion koji je tiši i manje zagađuje okolinu kako radnicima tako i ljudima koji žive u okolini gradilišta.
„Po prvi put i kamion i bubanj pokreće baterija, čime se eliminiše potreba za skupom elektronikom. Nova elektrifikovana karoserija Liebherr Generation 05 nudi dodatne prednosti. Kompaktni električni pogon za bubanj je prirubljen direktno na njega, a njegova velika efikasnost obezbeđuje da potrošnja energije ne utiče na rad kamiona.“ – navodi se u saopštenju Liebherra.
Rezultat svega ovoga je kamion s mešalicom za beton koja je tiši i manje zagađuje okolinu kako radnicima tako i ljudima koji žive u okolini gradilišta.
Kada osoba prođe kroz dimnu zavesu, dolazi do dekontaminacije garderobe čime se suzbija širenje zaraze neposrednim kontaktom između osoba.
Iako je nošenje maski i rukavica dobro za sprečavanje širenje koronavirusa, potencijalni nosioci zaraze u kontaktu s okruženjem i drugim osobama mogu preko svoje garderobe takođe ostvariti kontaminaciju. Međutim, rešenje postoji i za to… i stiže iz Užica.
Sistem Magla Covid-19 uradili su Uroš Marković i Isidora Kisin iz užičkog projektnog biroa DrugaDimenzija. Projekat je osmišljen kao dodatna mera koja prati zabranu kretanja, nošenje zaštitne opreme poput maski i rukavica.
„Svest je individualna stvar koju je nemoguće kontrolisati, a sagledavajući tu činjenicu dobili smo ideju za novi projekat.“ – kaže Uroš Marković za naš portal.
Sistem Magla Covid-19 je kompaktnih dimenzija 40x60x250cm
Kako bi se suzbilo širenje zaraze, projekat je baziran na meri prevencije koja bi važila za sve osobe koji ulaze u javne i komercijalne objekte.
Raspored dizni na sistemu koje raspršuju dezinfekciono sredstvo stvara gornju i bočnu dimnu zavesu kroz koju prolazi osoba. PIR senzor detektuje kretanje i aktivira pumpu čime se ostvaraje ušteda u tečnosti. Srce sistema je pumpa koja aktivira radno kolo.
Sistem sadrži tri mlaznice 0,01 milimetara koje raspršuju 0,09 litara dezinfekcione tečnosti po minuti. Kada osoba prođe kroz dimnu zavesu, dolazi do dekontaminacije garderobe čime se suzbija širenje zaraze neposrednim kontaktom između osoba.
Kada osoba prođe kroz dimnu zavesu, dolazi do dekontaminacije garderobe.
Jednostavna instalacija
Projekat je primenjiv na sve javne i komercijalne ustanove, jednostavnim postavljanjem kraj ulaza nezavisno od mehanizma vrata. Kompaktnih je dimenzija (40x60x250cm), a za njegovu proizvodnju nije potrebno mnogo elemenata.
Cena sistema Magla Covid19 iznosi oko 220 evra bez PDV-a, a izvodi ga firma DrugaDimenzija u saradnji sa stručnim majstorima iz različitih oblasti.
Pogledajte kako je klupom u trpezariji kao i efektnom tapetom na zidu, od skučenog i neskladnog prostora napravljen vedar stan u Novom Sadu.
Dvosoban stan u novogradnji od 40 kvadrata, sa pridruženom kuhinjom u dnevnom boravku, bilo je potrebno srediti tako da ne bude samo funkcionalan i ugodan za boravak, već i da to bude mladalački stan u skladu sa novim vlasnikom. Taj izazov pao je na arhitektica Sonju Brstinu koja potpisuje dizajn enterijera ovog stana.
Klupa za trpezarijskim stolom i floralna tapeta čine fokusne tačke ovog stana.
„Glavni zadatak bio je da se u najveću prostoriju u stanu od 18 metara kvadratnih smeste dnevna soba, trpezarija i kuhinja.“ – kaže arhitekta Sonja Brstina za portal Dizajn enterijera.
Optimalnim rešavanjem centralne prostorije u stanu dobijene su tri funkcije u jednom prostoru. Tu je pre svega dnevni boravak sa sofom, foteljom i TV komodom, trpezarijski deo u nastavku kao i kuhinja na „L“ koja je organizovana u niši.
Tapeta koja privlači poglede
S obzirom na to da je trpezarija bila dosta mala, smeštena su svega dve stolice ali je stolu pridružena klupa uz zid. Tako je trpezarija postala fokusna tačka celog stana. S obzirom na to da je prostor namenjen za mlađu osobu, enterijeru je bilo potrebno dati svežinu i karakter.
„Odabrala sam zanimljivu floralnu tapetu u zelenoj i roza nijansi kao i dva jastuka koja su postala leđa za ovu zanimljivu klupu“ – dodaje arhitektica i dodaje da je prostor bio namenjen za mlađu osobu.
Police pod kosinom
Orijentacija je bila takva da je najveći zid bio najbolje mesto za televizor. Ipak, kako je prostorija mala, nije bilo dovoljno prostora za veliki komad nameštaja. Sonja je odlučila da iskoristi površinu zida tako što će na nju postaviti zidnu oblogu, u koju je bočno smestila LED traku za indirektno svetlo, o koji je okačila televizor, a police postavila pod kosinom u sam ugao.
Mala spavaća soba u koju je sve stalo
Spavaća soba je takođe dosta uska – širina svega 2 i po metara. Upravo iz ovog razloga moralo je pažljivo da se osmisli svaki centimetar.
Sonja je postavila krevet bez oboda, a za uzglavlje je iskoristila univer ploču debljine svega 2 cm koju je direktno vezala za zid. Ovakvim rešenjem dobijena je najmanja moguća dužina kreveta čime je ostvaren prolaz od 50 centimetara do terase.
Pogledajte video
Ne zaboravite da pogledate i YouTube video o ovom devojačkom stanu:
Opširnije o celom projektu kao i sve fotografije, pogledajte na portalu Dizajn enterijera.
Ovako izgleda predlog italijanske kompanije kako da se održi socijalna distanca između kupača na plaži ove letnje sezone.
Mnoge zemlje koje su oslanjaju na turizam s razlogom su zabrinute kako će izgledati letnja turistička sezona u 2020. godini. S plažama zatvorenim za javnost u vreme pandemije, kupanje u Italiji ove godine je, po svemu sudeći, malo verovatno. Predviđanja kažu da će pad prometa biti najmanje 60% dok drugi imaju još crnje prognoze za post-pandemijsko letovanje. Međutim, Italijani aktivno razmišljaju o tome kako da spasu sezonu.
Postoji nekoliko stvari koje je potrebno osigurati ove godine na kupalištima, a među njima su i kontrolisani pristup plažama kao i instalacija dozera na dezinfekciju u toaletima. Međutim, najvažnije će biti garantovati socijalnu distancu između kupača.
Svaka kabina je veličine 4,5×4,5 metra
Transparentne kabine veličine 4,5×4,5 metra bi se pravile od pleksiglasa i aluminijumskih profila.
Kompanija iz Riminina Nuova Neon 2, specijalizovana za krovove, štandove i prozore, smislila je kako možete da bezbedno odete na plažu. Oni su predložili montažu transparentnih kabina na plaži veličine 4,5×4,5 metra koje bi se pravile od pleksiglasa i aluminijumskih profila.
Distopijsko rešenje
Iako na društvenim mrežama ovaj predlog baš i nije naišao na odobravanja, ni nadležni nisu baš oduševljeni. Renata Tosu, gradonačelnica Ričionea na Jadranskom moru, rekla je za DomusWeb da „rivijera Romanjola ima poseban pristup gostima, a da je ovaj projekat veoma drugačiji.“
Do pre nekoliko meseci ovakva radikalna ideja bi verovatno bila dobra za neki distopijsku TV seriju poput Black Mirrora. Sada je ona takoreći stvarnost.
Za izgradnju kocke visoke 5 metara, kojom je opasana kuća, korišćeni su betonski blokovi čime je omogućeno pravljenje čipke za prodor svetlosti.
Zatvorene ili „tajne“ bašte u domaćinstvima viđali smo još u tradicionalnoj arhitekturi na Kipru, a posebno u glavnom gradu Nikoziji, gde su se gradile brojne kuće sakrivene od pogleda komšija. Bašte su bile mesto ne samo za uzgajanje biljaka već i mesto intimnog porodičnog života.
Iz zapisa putnika, koji su posećivali Nikoziju u 14. veku, možemo saznati da su njihove bašte bile okružene visokim zidovima sa mnoštvom dekorativnih elemenata i da su to mesta gde se uzgajalo razno povrće i voće. Bašte su predstavljene kao važna mesta u životima ljudi, a svojim mirisima i zvucima su pozivali na njihovo korišćenje. U isto vreme, ovakve zatvorene bašte su u prošlosti formirale urbane identitete gradova.
Otvoreni plan kuće prožet zelenilom; Foto: Creative Photo Room, Maria Efthymiou
U kocki su kreirane četiri bašte koje nude boravak porodice na otvorenom ali i prostor za uzgajanje cveća i povrća.
Za ovaj projekat, arhitekte iz biroa draftworks architects su vođeni idejom reinterpretacije tradicionalne gradnje, oformili kocku veličine 16x16x5 metara unutar koje je osmišljen prostor za život. U isto vreme, u kocki su kreirani zeleni delovi u formi četiri male bašte koje nude boravak porodice na otvorenom ali i mesto za uzgajanje cveća i povrća.
Ulaz u kuću; Foto: Creative Photo Room, Maria Efthymiou
Lokalna proizvodnja kocki
Za izgradnju ove kuće od 170 metara kvadratnih u Nikoziji korišćen je primarno armirani-beton, dok su lokalno proizvedenim betonskim blokovima pravljenje čipke na kocki čime je omogućena prodor sunčeve svetlosti u unutrašnjost objekta.
Betonske kocke proizvedene su lokalni; Foto: Creative Photo Room, Maria Efthymiou
Usred dnevnog boravka izvedena je jedna od bašti koja svetlo dobija preko svetlosnog otvora u tavanici.
Enterijer je maksimalno sveden ali je zato obogaćen brojim zelenilom koje se pojavljuje na skoro svakom zidu… pa čak i na podu. Naime, usred dnevnog boravka, koji je otvorenog plana zajedno sa kuhinjom i trpezarijom, izvedena je jedna od bašti koja svetlo dobija preko svetlosnog otvora u tavanici.
Bašta u dnevnom boravku kojoj ne manjka svetlost; Foto: Creative Photo Room, Maria EfthymiouDnevna soba u natur stilu; Foto: Creative Photo Room, Maria EfthymiouNi kupatilo nije ostalo bez zelenila; Foto: Creative Photo Room, Maria EfthymiouI peta bašta je tu… napolju! Foto: Creative Photo Room, Maria Efthymiou
U kineskom gradu Guangdžou započela je izgradnja stadiona fudbalskog kluba Evergrande koji će koštati 1,7 milijardi evra, a koji bi trebalo da bude otvoren 2022. godine.
Impresivna sportska arena kapaciteta 100.000 gledalaca biće dom za jedan od najvećih fudbalskih terena na svetu, a zamišljena je tako da liči na cvet lotosa i to ne slučajno.
Naime, Guangdžou je poznat kao grad cveća pa je zato upravo prepoznatljiv cvet poslužio Hasanu Sajedu, američkom arhitekti koji radi u Šangaju, kao inspiracija za upečatljiv dizajn.
Tavanica kao ekran
Guangdžou je poznat kao grad cveća pa je upravo zato lotos poslužio kao glavna inspiracija.
Nedavno objavljeni renderi pokazuju složenu fasadu koja izgleda kao narandžaste latice u nizu. S unutrašnje strane, objekat je jednako impresivan. Naime, tavanica postaje platno za prikazivanje grafike što će doprineti nesvakidašnjem ambijentu.
Guangdžou je poznat kao grad cveća
Izgradnja stadiona će koštati 1,7 milijardi evra, a otvaranje je zakazano za 2022. godinu.
Držimo fige za studente sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, FTN iz Novog Sada i Arhitektonskog fakulteta u Nišu.
Kompanija VELUX organizuje međunarodnu IVA nagradu, koja se održava po deveti put. IVA je jedinstvena nagrada koja nagrađuje najbolje projekte na temu ’’Light of future’’ iz pet globalnih regiona: Zapadna Evropa, Istočna Evropa i Srednji Istok, Sjedinjene Američke Države, Azija i Okeanija i Afrika.
Iz naše zemlje prijavilo se četiri tima i to sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Departman za arhitekturu i urbanizam pri Fakultetu tehničkih nauka iz Novog Sada i Arhitektonskog fakulteta u Nišu.
Posle registracije, koja je trajala do 1. aprila, studenti i njihovi profesori treba da pošalju svoj rad do 15. juna, gde će žiri početi sa ocenjivanjem pristiglih projekata. Do kraja juna, žiri će odabrati po dva pobednika iz svakog regiona.
Dnevno svetlo u zgradama i istraživanje dnevne svetlosti
Pobednici će biti pozvani da predstave svoje projekte na Svetskom festivalu arhitekture u novembru 2020. godine, a žiri će odabrati jednog pobednika iz svake od kategorija nagrade. Takođe, žiri će uručiti nagrade i učesnicima koji predstave inovativnu upotrebu VELUX proizvoda. Svečanost i dodela nagrada planirana je za decembar 2020. godine.
Studenti i profesori su pozvani da kroz svoje projekte razmotre relevantan značaj dnevne svetlosti, kao izvora prirodnog osvetljenja i energije. Zainteresovani se mogu prijaviti u dve kategorije: dnevno svetlo u zgradama, kao i istraživanja dnevne svetlosti.
Dokumentarne emisije o arhitekturi u udarnim terminima, organizovana komora arhitekata ali i prisustvo konkursa kao i duplo većeg BDP-a, samo su neki od razloga zašto se kod komšija rađa bolja arhitektura, smatra arhitekta Vladimir Đorić iz iz studija Zabriskie.
Poslednjih nekoliko godina Vladimir Đorić iz studija Zabriskie intenzivno se bavi analizom i promišljanjem u cilju stvaranja boljih uslova poslovanja i afirmacije položaja arhitekture u našem društvu. Kroz iskustvo razvoja sopstvenog biznisa u domenu arhitekture i investicija u stanogradnju, stekao je prilično dobar uvid u stanje na našem tržištu, sve izazove sa kojima se suočavaju akteri ali i o opštoj percepciji arhitekture u širem društvenom kontekstu.
Arhitektura na nacionalnom servisu
„Da bi u širim slojevima društva došlo do promene svesti o značaju arhitekture i urbanizma na neposredno okruženje i kvalitet života neophodno je imati mas medije u funkciji promocije. Nema prirodnijeg saveznika od nacionalne medijske kuće.“ – piše Đorić u svojoj objavi na LinkedInu.
Nekada su klinci u okviru školskog programa svoj prvi susret sa arhitekturom imali upravo na nacionalnoj televiziji poput emisije Antalogija kuća prof. Ranka Radovića na tadašnjoj Televiziji Beograd. Danas nam je nezamislivo da bi u dogledno vreme mogli da očekujemo neku produkciju na temu arhitekture na RTS-u.
S druge strane, HRT je prošlog leta lansirao u udarnom terminu (nedelja od 20.00h) dokumentarnu seriju „Točka na A“, u kojoj obrađuje temu savremene hrvatske arhitekture kroz prikaze radova nominovanih za godišnje nagrade Udruženja hrvatskih arhitekata. U 12 epizoda sa ozbiljnom produkcijom, namenski rađenim animacijama, sjajnom grafikom, snimcima iz vazduha, kroz formu kratkih intervjua sa autorima na pitak i dovoljno komercijalan način se plasiraju vrednosti savremene arhitekture. „Ova TV emisija je zapravo samo primer kako se društvo može odnositi prema arhitekturi u najširem kontekstu.“ – piše Vladimir Đorić.
Komora arhitekata
Shodno dobrim praksama evropskih zemalja Hrvatska je još 2009. godine formalno razdvojila inženjersku komoru i formirala nezavisnu Komoru arhitekata. U Srbiji je 2017. u okviru UAS-a napravljena odlična inicijativa za regulisanje profesije arhitekata i formiranje nezavisne Komore arhitekata Srbije u skladu sa direktivama EU. Nažalost ostala je bez ikakvog uticaja po zakonski okvir u kojem funkcionišemo.
„Inženjerska Komora Srbije, budući da okuplja najširi spektar inženjerskih struka po prirodi nema potencijal ni kapacitet za fokusirano bavljenje pitanjima unapređenja i vrednovanja arhitektonske struke.“ – piše arhitekta Đorić.
Snaga ORIS-a
„Kada bi nekome iz razvijenih zemalja sveta rekli da u našem regionu sa uspehom preko 20 godine posluje privatna firma koja se bavi promovisanjem arhitekture, dizajna, kulture, vizuelnih umetnosti nisam siguran da ne bi zavrteli glavom.“ – piše Đorić.
Časopis Oris mesečnik za arhitekturu i kulturu, izlazi kao dvojezično izdanje, na hrvatskom i engleskom jeziku, sa podjednakom zastupljenošću prikaza regionalnih i internacionalnih radova istražuje odnose između lokalnih i stranih praksi.
„Voleo bih da me neko demantuje ali za sve ove godine koliko pratim i časopis i konferenciju još uvek nije prikazan niti jedan projekat iz Srbije a predavanje nije održao niti jedan autor iz Srbije. Zašto je to tako, bojim se da je odgovor u kvalitetu, poziciji i recepciji arhitektonske produkcije kod nas… Ovo je nešto o čemu kao struka treba da se zapitamo.“ – konstatuje Vladimir Đorić.
„Bilo bi pojednostavljeno i jeftino reći da je lako kolegama koje projektuju objekte na moru. Što se ove teme tiče mišljenja sam da u domenu porodičnih kuća za odmor nema velike razlike u temi ili lokaciji Zlatibora i Kopaonika, Šolte ili Paga…“ – kaže Đorić i dodaje da je more ipak tj. posebna vrsta mas turizma koja je poslednjih godina iznedrila nekoliko sjajnih primera turističke infrastrukture – hotela, marina, javnih prostora…
„Primeri iz Crne Gore ili Istre u domenu razvoja novih turističkih kapaciteta ACI marina, hotela, šetališta i slično govore nam da se Crna Gora nije baš proslavila u tom polju i tu najmanje mislim na arhitekte više na investitore i konsultante koji su davali opšti pečat.“ – konstatuje Đorić.
Kaskadni hotel Grand Park u Rovinju nastavlja se na Monte Mulini šetnu stazu; Izvor: Promo fotografije / Autor: SGFd.o.o
A gde su nama konkursi?
Praksa koja je sve prisutnija a koja kod nas skoro da nije zabeležena je instrument konkursa privatnih investitora. Na zvaničnoj strani Komore arhitekata u toku prošle godine je realizovano oko 20 konkursa od kojih je polovina bilo za privatne investitore.
Naravno ne treba zaboraviti da je Hrvatska članica EU. Refleksije ove činjenice na oblast arhitekture se mogu prepoznati u zakonodavnoj sferi u smislu preuzimanja i implementacije standarda i pravilnika o radu sa jedne strane ali ono što je još zanimljivije i u direktnoj finansijskoj pomoći preko EU strukturnih fondova.
„Istražujući poslovanje arhitektonskih firmi iz Hrvatske primetio sam da skoro da nije bilo ozbiljnijeg biroa u Hrvatskoj koji nije dobio bespovratna sredstva za bazične elemente poslovanja (opremanje prostora, nabavka računara i opreme, implementacija softverskih rešenja…) i to u iznosu od po 40.000 evra.“ – konstatuje arhitekta Đorić.
Duplo jača ekonomija
Čuveni BDP po glavi stanovnika je neki najopštiji parametar za globalnu sliku ekonomije neke države, a on je takav da je 2018. godini u Srbiji iznosio oko 7.200$ a u Hrvatskoj 13.500$. Parametri prosečne plate iznose oko 470€ u Srbiji naspram 870€ u Hrvatskoj.
„U nekom najopštijem laičkom smislu moglo bi se reći da Hrvatska ima skoro duplo jaču ekonomiju, pa s tim u vezi i veću snagu privrede i više posla i prilika za arhitekte.“ – zaključuje arhitekta Vladimir Đorić iz iz studija Zabriskie čiji ceo tekst možete pročitati na LinkedInu.
Naša glumica i hrvatski kantautor odlučili su se da njihov novi početak dokumentuju na YouTube kanalu čime žele da pomognu i drugima koji su se zadesili u sličnoj situaciji.
Pre mesec dana Hrvatsku je pogodio jak zemljotres i to baš u vreme pandemije koronavirusa što je dodatno pogoršalo situaciju pogotovo onima koji su ostali bez krova nad glavom. Naša glumica i producent Nevena i njen muž Marko Vukes, kantautor, ostali su bez svog doma. Oštećenja na njihovoj kući bila su nažalost trajna i odlukom statičara, koji su vrlo brzo izašli na teren nakon zemljotresa, utvrđeno je da njihova kuća više nije sigurna za stanovanje.
„Kuća je građena pre 1968. godine i nije izgrađena po standardima kakvi su danas poznati. Tada su je gradili sa čim su meštani imali, a sada nam je jasno da je bilo najbolje da smo je mi iznova gradili.“ – kaže Nevena za naš portal i dodaje da su je oni dodatno renovirali i ojačali.
„Međutim, kako kuća nije imala “betonsku rešetku” to jest ojačane ivice, zemljotres ju je kroz sve udare – a bilo ih je oko pet jačih i kasnije preko 150 stalnih podrhtavanja koja i dan danas traju – potpuno razdrmao. Cigle su se kao karte rasipale pogotovo oko venca između gornje ploče i krova.“ – prenosi nam utiske Nevena. „Takođe je pukao i nosivi zid jer je kuća zapravo napravila “osmicu” i kompletni zadnji zid kuce se nagnuo 3 cm prema spolja.“
Njihova kuća posle zemljotresa više nije bila sigurna za život; Foto: privatna arhiva
Život u kontejneru
Kada su izgubili krov nad glavom osećali su se potpuno nemoćno. Međutim, opština je brzo reagovala. Nakon odluke statičara da se moraju da se isele, svi su dobili ponudu da se privremeno presele u Stubičke toplice ili Cvijetno naselje (studenski grad u Zagrebu) ili da im dostave pokretni kontejner u dvorište.
„Mi smo se odlučili za kontejner jer niko od nas nije mogao znati, kao i dan danas što je tako, koliko dugo će to “privremeno” trajati s obzirom na stanje u svetu zbog koronavirusa, a kontejner nam se učinio kao bolja opcija jer tu je priroda oko nas i osećali bismo se prijatnije.“ – kaže Nevena i dodaje da već mesec dana traje “privremeno vreme” i da su radosni što su tu odluku doneli.
Kontejner je stigao od opštine i montiran je u njihovom dvorištu; Foto: privatna arhiva
Najviše su se skoncentrisani na spoljašnje radove oko kontejnera jer u ovim toplim danima tu najviše provode vremena.
Marko i Nevena još uvek ne razmišljaju o pravljenu doma dok Vlada Republike Hrvatske ne iznese i izglasa zakon o oštećenima u zemljotresu koji svi očekuju početkom juna.
„Ali zato se trudimo da prostor u kome trenutno boravimo (kontejneru) oplemenimo stvarima koje su nam potrebne trenutno za život kako bi što više olakšali ovaj period.
Ovo dvoje uspešnih ljudi sada su najviše skoncentrisani na spoljašnje radove oko kontejnera jer u ovim toplim danima tu najviše provode vremena. Zasadili su malu baštu, a sada razmišljaju kako da naprave maleni plato ispred i nadstrešnicu kako bi se koliko-toliko zaštitili od kiše napolju i blata.
„Kako je kontejner postavljen na malenom brdu, napravili smo improvizovani balkon i “kutak za jutarnju kavu, iliti kafu” kako smo epizodu nazvali na našem YouTube kanalu Naš novi početak.“ – kaže Nevena.
Napravili su improvizovani balkon i „kutak za jutarnju kavu, iliti kafu”; Foto: Privatna arhiva
Videi koji mogu pomoći i drugima
Marko i Nevena odlučili su se da dokumentuju onlajn i to ne samo na Instagramu već i na pomenutom YouTube kanalu. Novi privremeni dom je stigao, i kada su svi ljudi otišli, i opet ostali sami, Marko i Nevena su se pogledali i odmah počeli da razmišljaju šta im je sve potrebno da urade kako bi im bilo što lakše da borave u novom prostoru.
„Kamera je bila tu. Kad god sam stigla, ja sam je palila i snimala određene momente našeg uistinu novog početka. Oboje smo se čuli sa našim dragim prijateljem i podelili sa njim prvu epizodu, jer nismo sami bili sigurni da li je ispravno da ovo podelimo sa ljudima. Međutim, on nas je ohrabrio u tome da podelimo sa drugima. I sada imamo dosta pratilaca na društvenim mrežama koji prate “Naš novi početak”.
Ovim možda i ohrabrimo i druge oštećene u zemljotresu da ovo teško vreme i ovu životnu fazu provedu u radosti u malim stvarima.
Publika na njihovom Instagram profilu i YouTube kanalu mogu da pogledaju šta su sve uradili i osmislili, a to možda može nekome i da posluži.
„Ovim možda i ohrabrimo i druge oštećene u zemljotresu da ovo teško vreme i ovu životnu fazu provedu u radosti u malim stvarima. I idemo dan po dan…“ – kaže Nevena.
Takođe ovim video-prilozima Marko i Nevena drže temu aktuelnom, „jer od mnogih oštećenih u zemljotresu ne čuje se glas, a mi ćemo se potruditi da se o ovome govori dok se ne reši.“
„Kako smo sami, a sve nam je ovo zapravo novo, svaki dan je neki zanimljiv događaj. Sami snimamo, Marko isto uči sa kamerom kada su moji delovi, ja učim pak da zabijem ekser, on uči da kadrira i tako dan prođe u nekoj miloj radosti.“ – zaključuje Nevena za naš portal.
Direktor projekta u „Kapital Investment Projekt doo“ se na LinkedInu pohvalio da je tim od svega dva građevinska inženjera projektovao ceo jedan stambeno-poslovni kompleks u Beogradu i to bez angažovanja struke. Korisnici ove društvene mreže su na to burno reagovali.
Pre dva dana na LinkedInu je osvanuo status Dragana Dingarca u kojem se navodi da je on i inženjer A. Ranković za 5 meseci osmislio „od praznog papira, arhitektonski i konstruktivno, do najsitnijih detalja“ ceo stambeno-poslovni kompleks površine 57.200 m2 u Beogradu koji će početi da se gradi u septembru 2020. pod komercijalnim nazivom Citadela.
Projekat je razvijen bez bilo kakve pomoći Real estate developera, raznih „savetnika“ i verovali ili ne – bez arhitekata i istoričara arhitekture.
Kako se navodi u LinkedIn statusu, kompleks se sastoji od tri nivoa podzemne garaže, prizemlja sa lokalima i prvim spratom namenjenom poslovanju, a iznad toga se nalazi 6 tipskih etaža i povučeni sprat u premium kvalitetu namenjenih stanovanju u ukupno 360 stambenih jedinica.
Ono što je izazvalo reakciju struke jeste nastavak statusa Dingarca: „Kuriozitet ovog projekta da su ga razvila do najsitnijih detalja dva građevinska inženjera bez bilo kakve pomoći Real estate developera, raznih „savetnika“ i verovali ili ne – bez arhitekata i istoričara arhitekture.“
I građevince treba izbaciti
Na ovaj LinkedIn status reagovao je Luka Lukić , koji je napisao „Ma da, šta ćemo vam mi arhitekte. Tom logikom, treba i vas građevince izbaciti jer i majstor to zna da izida. Koliko ja znam (a znam) projektovanje se ne uči na građevinskom fakultetu.“ Na to je Dingarac odgovorio da je na prošlom projektu uglednog objekta od više stotina stanova, angažovan profesora arhitekture sa Beogradskog univerziteta. „Sve deluje idilično. Profesorka ne zna da koristi AutoCad.“
Filozofija Kaluđerice
Sonja Vulić iz firme je prokomenarisala je status Dingarca na sledeći način: „Zato je sad tu zgrada prepuna uglova u kojima stanovi gledaju jedni u druge, mogu da se druže svi preko prozora i terasa.“
Nemanja Stanojević je takođe imao komentar: „Osmisliti zgradu bez pomoći arhitekte nije neki podvig. Cela Kaluđerica je nikla po toj filozofiji. Ne tvrdim da je ova zgrada loša u bilo kom smislu, ali se ne bih hvalio time što sam zaobišao arhitekte. Da ih nismo toliko ignorisali, verovatno ne bi bilo toliko divlje gradnje.“
Koje je vaše mišljenje o projektovanju celog stambeno-poslovnog kompleksa bez angažovanja arhitekte?
Architonic, platforma za prodaju proizvoda iz oblasti arhitekture i enterijera, kupila je informativni portal ArchDaily za oko 10 miliona evra.
U saopštenju sajta Architonic, sa sedištem u Cirihu, kaže se da su dva brenda „strateški udružili snage kako bi konsolidovali svoja tržišta uz ambiciozni plan za rast i inovacije.“
„I ArchDaily i Architonic osnovale su arhitekte i zato dele isti RNK što ih čini idealnim parom“ – rekao je Stephan Bachmann, CEO Architonica.
ArchDaily i Architonic zajedno imaju 180 miliona poseta godišnje što je 30 puta više od ukupnog broja arhitekata i dizajnera enterijera na celom svetu, navodi se u saopštenju. Ova dva sajta nastaviće da funkcionišu zasebno.
ArchDaily je poznat informativni sajt o arhitekturi
Ova dva poznata sajta nastaviće da funkcionišu kao dve odvojene platforme.
Architonic, koji ima bazu od oko 400.000 artikala nameštaja, rasvete i drugih proizvoda, osnovan je 2003. godine od strane arhitekte Tobiasa Lutza i Nilsa Beckera. Becker je potom napustio ovaj posao.
Prisvajanje ArchDailya dolazi pet godina nakon što je Architonic kupljen od strane švajcarske medijske grupe NZZ, koji su kupili veći deo udela u Architonicu 2015. godine, a potom i ostatak u martu ove godine.
Informativni sajt ArchDaily, koji takođe ima bazu arhitektonskih proizvoda, osnovan je 2008. godine od strane arhitekata Davida Assaela i Davida Basultoa. Sedište im je u Čileu, a pored glavnog www.archdaily.com na engleskom jeziku, ovaj poznati sajt postoji i u španskoj, portugalskoj i mandarinskoj verziji.
Architonic ima bazu od oko 400.00 artikala nameštaja, rasvete i drugim proizvoda
Prodaja i gašenje sajtova
Onlajn arhitektonski sajtovi su i dalje u većini mediji nezavisni od velikih korporacija, a svi su uglavnom nastali u vreme buma blogovanja, baš kao i portal Gradnja.rs. Mnogi svetski sajtovi uspešno i danas funkcionišu, međutim neki su se ugasili a neke su kupili veće medijske grupacije.
Tako je popularni američki sajt o enterijerima Design*Sponge prestao da postoji u avgustu prošle godine nakon 15 godina rada. U otprilike isto vreme, poznati Design Milk kupljen je od strane e-commerce platforme Ahalife.
Američki onlajn magazin Curbed prodat je kompaniji Vox Media 2013. godine. Od tada su brojna regionalna izdanja ugašena, a prošle godine ovaj sajt postao je deo New York Magazina.
Pamtićemo ga kao gradonačelnika, profesora, poslanika ali i kao velikog arhitektu koji je Beogradu podario brojne lepe primere arhitekture.
Danas je u Beogradu u 81. godini preminuo Spasoje Paja Krunić, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u penziji, redovni član Akademije inženjerskih nauka, predsednik Gradske vlade Beograda (1997-2000), potpredsednik prelazne Vlade Srbije (2000-2001), poslanik u skupštinama Srbije (1997-2000) i SR Jugoslavije (2000-2004), predsednik Političkog saveta i član Predsedništva Srpskog pokreta obnove.
Krunić je rođen 1939. godine u Nikšiću. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, a diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta, na kojem je kasnije postao predavač i šef Katedre za arhitektonsko i urbanističko projektovanje.
Poslovna zgrada Kristal, Knez Mihajlova 30; Autori: Spasoje Krunić, Slobodan Rajović; Godina: 1995; foto: Miloš Martinović
Odlazak Krunića veliki je gubitak za srpsku nauku, a posebno arhitekturu o čijim delima smo često pisali na našem portalu.
Odlazak Krunića veliki je gubitak za srpsku nauku, a posebno arhitekturu o čijim delima smo često pisali na našem portalu. Pre samo dve nedelje govorio je za naš portal o njegovoj Kapeli rodoljuba u Kraljevu u okviru teksta o memorijalnim hramovima u Srbiji, dok je pre mesec i po dana pričao i o njegovim patentima za montažne objekte u vanrednim situacijama.
Pisali smo i tome kako je bio dobar crtač, ali pre sve osvrtali smo se na njegova arhitektonska dela koje krase prestonicu. U Izboru za najlepšu zgradu Beograda u organizaciji našeg portala, čak dve zgrade Spasoja Krunića su se našle među nominovanima. To je zgrada Kristal koje je projektovao zajedno sa Slobodanom Rajovićem kao i čuvena poslovna zgrada Zora na uglu Zorine i Mekenzijeve.
